U Srbiju stigao prvi kontingent BYD električnih automobila

Kineski proizvođač električnih vozila BYD u Srbiju je stigao sredinom marta 2025. godine, uskoro otvara svoj ekskluzivni salon u Beogradu, a upravo je na domaće tržište stigao i prvi kontingent od 69 BYD automobila. To znači da su automobili najvećeg svetskog proizvođača električnih i hibridnih vozila konačno dostupni za isporuku.

"S ponosom možemo da ozvaničimo dolazak prvih BYD automobila u Srbiju. Prvi kontingent od 69 vozila upravo je stigao, čime zvanično počinje isporuka vozila našim kupcima", izjavio je Nikola Samardžić, direktor prodaje i razvoja brenda mreže TDV Automotive, generalnog uvoznika i distributera brenda BYD za Srbiju i Crnu Goru.

Miloš Jevtić, izvršni direktor TDV Automotivea, prethodno je rekao za Bloomberg Adriju da je kompanija fokusirana na modele koji kombinuju visok kvalitet, naprednu tehnologiju i konkurentnu cenu, što odgovara potrebama lokalnog tržišta. Od marta je poručeno 500 BYD automobila i realizovano je 800 test vožnji, što sugeriše o rastu tražnje na tržištu koje ipak nema dovoljno razvijenu EV infrastrukturu i svest o takvoj vrsti vozila.

Podsetimo i da je, samo sedam dana nakon dolaska u Srbiju, BYD nadmašio sopstvene procene o prodaji na Sajmu automobila u Beogradu. U svetu, takođe, intenzivno raste potražnja za BYD-jem, te kompanija računa da će ostvariti cilj od 5,5 miliona isporuka do kraja godine.

 

Kako do subvencije za EV

Uredbom Vlade Srbije, kojom se definišu uslovi i način sprovođenja subvencionisane kupovine električnih automobila, odnosno novih vozila isključivo na električni pogon, pravo na finansijsku podršku ostvaruju pravna lica, preduzetnici i građani koji žele da kupe novo električno vozilo, ali je uslov da nije korišćeno niti registrovano pre podnošenja zahteva.

Budžet za subvencije iznosi 170 miliona dinara.

 

Zahtevi se mogu podnositi do 31. oktobra tekuće godine, a ono što je potrebno dostaviti je sledeće: ime, prezime, adresa, kontakt telefon i imejl (za fizička lica); naziv, sedište, matični broj i PIB (za pravna lica i preduzetnike); potvrda iz APR-a da firma nije u stečaju ili likvidaciji; dokaz o izmirenim poreskim obavezama; potvrda MUP-a da fizičko lice nije osuđivano za krivična dela i dokumentacija o samom vozilu, uključujući potvrdu o homologaciji i sertifikat o saobraznosti (COC).

Boris Ćorović, generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova, gostujući u emisiji Start na Bloomberg TV, rekao je da se stanje u celoj auto-industriji donekle promenilo, pre svega kada je reč o lakim komercijalnim vozilima (teretna i putnička vozila težine do 3,5 tona).

 

Pad prodaje lakih komercijalnih vozila

"Trendovi iz EU prelili su se na tržište Srbije i kod ove kategorije vozila beležimo ozbiljan pad prodaje od 28 odsto, ako uporedimo prvih pet meseci 2025. sa istim periodom prethodne godine. Kada je reč o EV,  već tri godine unazad ona čine oko jedan odsto ukupne prodaje novih automobila", kaže Ćorović.

 

 

Da bi EV tržište u Srbiji uzelo zamah, Ćorović kaže da je neophodna bolja infrastruktura, a tu pre svega misli na javne punjače. Takođe, napominje da je neophodna izmena zakonskih regulativa. Dodaje da se u voznom parku Srbije, koji broji oko tri miliona automobila, trenutno registruje oko 4.000 EV svih vrsta, što je tek 0,01 odsto.

Može li BYD da održi svoju strategiju 'niskih cena'

Kompanija nastavlja da progresivno širi liniju proizvoda, od pristupačnijih EV modela do luksuznih sedana i transportnih rešenja, pri čemu joj strategija cenovne konkurencije donosi brzu ekspanziju. Ipak, sve više se otvara pitanje održivosti takve politike.

Stella Li, izvršna potpredsednica BYD‑ja, izjavila je da je "rat cenama" koji je pokrenuo BYD postao "veoma ekstreman i neodrživ", preneo je electrek. Ali uprkos upozorenjima, BYD je u maju snizio cene za čak 22 modela, od kojih su neke pale do 34 odsto.

Li je naglasila da, iako je strategija BYD-ja "agresivna", kompanija i dalje planira značajna ulaganja u inostranstvu, posebno na Starom kontinentu, sa predviđenim investicijama do 20 milijardi dolara.

BYD-ju polazi za rukom da održava niske cene zbog vertikalne integracije. Kompanija, naime, proizvodi sopstvene baterije, motore, čipove i softver, što dodatno jača njenu tržišnu poziciju u odnosu na rivale (Tesla, Volkswagen, Toyota) koji se u većoj meri oslanjaju na dobavljače. Takođe, to joj omogućava da smanji troškove i brzo prilagodi proizvodnju bez posrednika.

U Evropi i Latinskoj Americi BYD nudi vozila osetno jeftinija od lokalnih i japanskih konkurenata, a ako uporedimo s Teslom - američki proizvođač koristi dinamičke korekcije cena, ali ne drži dugoročno niske cene, dok BYD upravo na toj strategiji gradi brend.

Koliko je ta politika održiva ostaje da se vidi, jer postoje brojni izazovi - od globalnih trgovinskih ograničenja (carine EU na kineska vozila) do animiranja kupaca koji su verni poznatijim brendovima poput Hyundaija, Toyote i VW-a.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar