Srbija najviše privlači azijske investicije, ali je otvorena za sve

Beograd je od nedelje do utorka domaćin godišnjeg Andersen CEE Subregional Meetinga, na kojem delegacije iz 15 zemalja razgovaraju o integracijama, unutrašnjim pitanjima i novim prilikama za investiranje. Skup predstavlja jedinstvenu priliku da se Srbija predstavi kao ključna tačka za strane investicije u ovom delu Evrope.

"Srbija može brzo da se prilagodi, otvorena je da čuje šta investitorima treba i bilo je zanimljivo čuti da čak 66 odsto stranih direktnih investicija u širem regionu dolazi upravo ovde", rekla je za Bloomberg Adriju Katarina Kresal, predsednica za Andersen Global podregion Srednja i Istočna Evropa.

Kako kaže, sve više kompanija iz inostranstva Srbiju posmatra kao novu odrednicu za pojavljivanje na tržištu, o čemu je Bloomberg Adria ranije pisala. Najviše stranih direktnih investicija prošle godine je stiglo iz Kine, Holandije, Velike Britanije, Luksemburga i Švajcarske. Mada domaći ekonomisti zameraju što strani investitori dominantno ulažu u tradicionalne, niskotehnološke sektore, što znači malu dodatu vrednost i nisku produktivnost.

 

 

Ognjen Popović, pomoćnik ministra finansija u Sektoru za finansijski sistem, učesnike konferencije je podsetio da Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini sa Kinom, Velikom Britanijom, EFTA, TEFTA i Egiptom. "Trenutno pregovaramo sa Južnom Korejom, a takođe imamo sistem preferencija sa SAD, Australijom i Japanom".

"Dakle, u ovoj novoj realnosti sa kojom se svi suočavamo, bilo da to zovemo multipolarnim svetom ili kako god nazvali period posle pandemije koronavirusa, mislim da svi još pokušavamo da shvatimo gde smo, šta se dešava i kuda svet ide. Ali svakako ima mnogo premeštanja proizvodnje bliže tržištima i kretanja kapitala."

Srbija je u tom smislu, ističe, dobro pozicionirana, ali još nedovoljno razvijena u poređenju sa zapadnim susedima. "Ipak, imamo veliki potencijal."

"EXPO 2027 kao pokretačka snaga investicija za Srbiju"

Govoreći upravo o potencijalima za Srbiju, jedno od najvećih, prema rečima sagovornika, jeste izložba EXPO 2027. Katarina Kresal smatra da je reč o velikoj prilici za privlačenje novih investicija. "Čuli smo da će se mnogo ulagati u razvoj tržišta kapitala, a tu je i izložba EXPO 2027. Sve to otvara mnogo mogućnosti: od logistike i transporta, preko energetike i zelene energije, do poljoprivredne proizvodnje. Zaista, ima mnogo stvari koje stvaraju nove mogućnosti u Srbiji."

"Slovenija, kao jedna od zemalja u regionu, trebalo bi da bude ovde u Srbiji i istraži te potencijale", dodala je.

S druge strane, Popović je rekao na konferenciji kako je "Vlada Srbije konstantno investirala, ali da je, kao i svakoj zemlji, bila potrebna vizija, nešto što će pokrenuti razvoj. "Za Srbiju je to plan 'Skok u budućnost', ali prava pokretačka snaga tog plana je zapravo EXPO 2027."

Budućnost Srbije i pristup 3,8 milijardi potrošača u svetu

"Što se tiče ekonomskog razvoja, budućnost je zelena, zato mnogo ulažemo u održivost. Mnogo se ulaže u novu proizvodnju električne energije: hidroelektrane, solarne panele, vetroelektrane, ali i u očuvanje naše poljoprivrede, što je veoma važno", istakao je Ognjen Popović na konferenciji.

Bloomberg Adria

Što se tiče integrisanog razvoja, dodaje, u okviru projekta EXPO postoji mnogo manjih projekata o kojima se ne čuje svakog dana u vestima ili koji nisu u centru pažnje, jer su mali. "Ali lokalni razvoj je podjednako važan, jer ako izgubite ljude, kako ćete dovesti investicije? Dakle, ovo je upravljanje delikatnom ravnotežom razvoja manjih lokalnih sredina da bi se stvorila prilika za dalji razvoj i industrijalizaciju".

On je za Bloomberg Adriju detaljnije objasnio šta Srbija planira od investicija. "Definitivno u ovom trenutku centar ovog dela Evrope je Srbija, i zaista se nadam da ćemo to nastaviti. Nastavićemo i da diverzifikujemo investiranje", rekao je on.

S obzirom na to da svedočimo kako Srbija najčešće privlači poslovne prilike iz Azije, Popović kaže da su s jedne strane te investicije rezultat strukturalnih promena i reformi u zemlji. "Jako je dobro da imamo diverzifikaciju – primarno je to iz Evropske unije što je naše najveće tržište i ekonomski partner, ali i iz Azije."

"Srbija ima dosta potencijala, a ono što je do sada bilo ključno jesu upravo ti fundamenti: makroekonomska stabilnost, stabilnost čitave države. Mnoge domaće privrede sada mogu da se kreću lakše i zbog sporazuma o slobodnoj trgovini i da se probijaju na nova tržišta."

Srbija u tom pogledu, kaže on za Bloomberg Adriju, ima pristup preko 3,8 milijardi potrošača u svetu. "Sad je celokupna svetska ekonomija interesantna, tako da bih rekao da sve zavisi od industrije i proizvoda."

Šta je sa investicijama

Međutim, Popović ističe da je najvažnije to što srpske kompanije sada imaju istovremeno pristup i na istok i na zapad.

Upravo na tu temu Paolo Mondia, jedan od regionalnih menadžera za Evropu Andersen Globala, za Bloomberg Adriju kaže kako Srbija pokušava da se razvija, kao i da se promeni na svaki način.

Kad je reč o mogućnostima koje donose razgovori o investicijama, on kaže da susret u Beogradu ne znači samo njemu već i drugim učesnicima. "Naša integracija se odvija preko ovakvih sastanaka, i mi se moramo upoznati međusobno i razgovarati. Ovo je dobar način da razgovaramo i učimo o biznisu zajedno", kaže on.

Podsetimo, Strane direktne investicije (SDI) u Srbiji padaju, dok to u kombinaciji sa drugim slabijim ekonomskim rezultatima može da implicira da bi država uskoro mogla da se suoči sa problemom da održi dosadašnji tempo rasta BDP-a.

 

 

"Imamo 700 miliona manje evra stranih direktnih investicija nego u prethodnoj godini u istom periodu, do 20. marta. Ne 700 miliona dinara, 700 miliona evra. O broju turista koji je manji, o nižem nivou usluga i o svemu drugom da i ne govorim", rekao je predsednik Aleksandar Vučić tokom obraćanja javnosti u Palati "Srbija" početkom aprila 2025.

Usput, osim pada SDI, stručnjaci su već isticali da su u januaru primećeni usporeni industrijska proizvodnja, promet u trgovini na malo, izvoz, naplata poreza, a u odnosu na prethodnu godinu opao je i broj građevinskih dozvola.