Manje od milijardu evra stranih direktnih investicija u prvom kvartalu

Priliv stranih direktnih investicija (SDI) u Srbiju u prva četiri meseca ove godine iznosio je oko 950 miliona evra, pokazuju najnoviji podaci Narodne banke Srbije (NBS). U centralnoj banci ističu da je neto priliv SDI iznosio 385,4 miliona evra.

U odnosu na rekordnu 2024. godinu, kada su strane direktne investicije dostigle više od 5,2 milijarde evra, ove godine one su značajno opale. Kada se uporede prva tri meseca ove i prošle godine, SDI su prepolovljene - 704,3 miliona evra naspram 1.422,6 miliona evra.

Kako naglašavaju u NBS, u 2023. i 2024. godini došlo je do snažnog rasta SDI, posebno u naučnim, tehničkim i inovacijskim delatnostima, "što su delatnosti sa najvećom dodatom vrednosti".

"Od ukupno 28,4 milijardi evra SDI u periodu od 2018. do 2024. godine skoro 60 odsto usmereno je u razmenljive sektore, od čega oko 7,7 milijardi evra u prerađivačku industriju", navodi NBS u junskom izveštaju o makroekonomskim kretanjima i dešavanjima u finansijskom sektoru.

 

Smanjeni iznos SDI od početka godine u Narodnoj banci su obrazložili delom kao posledicu "natprosečnih jednokratnih priliva u prošloj godini, zatim smanjenog investicionog poverenja, globalno posmatrano", ali i zbog "odlaganja određenih investicija na domaćem tržištu usled protesta i blokada".

Sve manje investicija iz Nemačke

Centralna banka ističe da su SDI geografski diverzifikovane, uz najveće učešće priliva iz EU, ali i rastuće učešće priliva iz azijskih zemalja.

Geografska struktura SDI, odnosno poreklo stranih investicija upravo i pokazuje da su najviši prilivi zabeleženi iz evropskih zemalja (61,6 odsto), ali sve je više direktnih investicija i iz azijskih zemalja (34,6 odsto). Najveći investitor ostala je Evropska unija (EU), sa više od dve milijarde evra ulaganja u Srbiji.

Gledano pojedinačno po državama, najveće SDI u Srbiju u 2024. godini upravo su zabeležene iz Kine, a zatim slede investicije iz Holandije, Velike Britanije, Luksemburga i Švajcarske.

 

Međutim, najjača evropska privreda, Nemačka, u 2024. je u zavisnosti od dinamike projekata tokom godine, ostvarivala i prilive i odlive. "Posmatrano na nivou godine, zabeležen je neznatan odliv SDI iz Nemačke u 2024. godini u iznosu od 0,4 miliona evra", naveli su ranije u NBS. Poređenja radi, u 2023. zabeležen je priliv od 223 miliona evra.

"Pri ovome treba imati u vidu da iz Holandije dolaze značajna ulaganja i zbog činjenice da pojedini strani investitori, zbog poreskih olakšica, svoja ulaganja realizuju iz podružnica u Holandiji, iako je sedište matične kompanije u drugoj zemlji", objasnili su u NBS.

Jovanović: Neizvesnost oko carina smanjila SDI

Branimir Jovanović, ekonomista Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, na pitanje novinara Bloomberg Adrije kako komentariše značajno smanjenje SDI ove godine, kaže da postoje dva glavna razloga.

"To su svakako globalna neizvesnost nakon dolaska Donalda Trumpa na vlast i domaća politička kriza. Teško je reći šta je uticalo više, ali je moja subjektivna ocena da su globalna neizvesnost oko carina i sve tenzije povezane sa tim ipak dominirale, jer su strane investicije svuda u regionu bile slabe."

Kako navodi, Severna Makedonija je takođe imala prepolovljene strane investicije u prvom kvartalu, a tamo nije bilo političke krize. "Sve ostale ekonomije Zapadnog Balkana koje su objavile podatke za prvi kvartal ove godine imaju stagnaciju stranih ulaganja, kao na primer Albanija i Crna Gora - za razliku od prethodnih kvartala, kada su investicije stalno rasle."

On naglašava da je pad investicija koji se odnosi na domaću političku krizu manje opasan od pada koji dolazi od globalne neizvesnosti, jer će se domaća kriza razrešiti kad-tad.

"Investicije koje su odložene zbog toga će se tada realizovati. Investicije koje su odložene zbog globalne neizvesnosti će se teže vratiti, jer su izgledi da se globalna neizvesnost smanji vrlo mali. To znači i da Srbiji verovatno predstoji period slabijeg priliva stranih ulaganja i da se ekonomski model zemlje mora polako menjati, u smislu da se više podržavaju domaće investicije", kaže Jovanović za Bloomberg Adriju.

Prema njegovim rečima, postoji i druga strana medalje stranih investicija. "Svetla strana je to da strane investicije zapošljavaju radnike, isplaćuju plate koje su često iznad proseka, donose nove tehnologije, izvoze i donose devize u zemlji, sarađuju sa lokalnim firmama čime podstiču domaću privredu, plaćaju poreze, čime omogućavaju da država više ulaže u zdravstvo, obrazovanje i druga javna dobra."

On ističe da je tamna strana malo veća i da su na njoj često loši radni uslovi, zagađenje, eksploatacija prirodnih bogatstava i velike državne subvencije koje strane firme dobijaju.

"Strane investicije, kao i sve drugo, imaju svoje dobre i loše strane, i obe treba uzeti u obzir kada se daje ocena o njihovim efektima. Moj generalni stav, na bazi brojnih istraživanja na ovoj temi koje sam ja radio, kao i na bazi istraživanja drugih, jeste da pozitivni efekti ipak nadmašuju negativne i da su strane investicije uglavnom pozitivne i potrebne, ali da nisu sve što je potrebno da bi se jedne zemlja razvila."

Jovanović naglašava da Srbija poslednjih 20 godina ima silne strane investicije, od nekih šest do sedam odsto BDP-a, ali da i osim toga ima relativno slabu stopu rasta privrede od samo 2,5 odsto u proseku.

 

"Osim stranih investicija, potrebna su i državna ulaganja u infrastrukturu i javna dobra, kao i investicije domaćih firmi. Srbija ima državne investicije, zadnjih godina su one oko sedam odsto BDP-a, ali nema domaće privatne investicije i to je razlog zašto ne uspeva da ostvari brži rast BDP-a."

Pogoršanje kvaliteta stranih investicija

Prema njegovim rečima, Kina je već treću godinu zaredom najveći investitor u Srbiji iz dva glavna razloga. "Prvi je što Kina ima novi ekonomski model koji se zasniva na kineskim investicijama u inostranstvu, a ne više na privlačenju stranih investicija u Kini. Drugi razlog su geopolitika i geoekonomija jer Kina pokušava da proširi svoj politički i ekonomski uticaj u Evropi, pa je Srbija dobra odskočna daska za to."

S druge strane, dodaje, Holandija, kao i Luksemburg i Švajcarska, dobro su poznate kao zemlje gde mnoge kompanije lociraju svoja sedišta zbog poreskih povlastica. "Tako da investicije iz tih zemalja ne moraju biti striktno holandske ili švajcarske – to mogu biti i investitori s Bliskog istoka, pa čak i neki domaći investitori koji tamo imaju registrovane firme."

Što se tiče Nemačke, koja je ranije uvek bila jedan od najvećih investitora u Srbiji, Jovanović kaže da se kriza u ovoj zemlji najviše odražava kroz manjak investicija u Srbiju.

To da je najveći deo SDI u Srbiji usmeren u građevinarstvo, ukazuje na pogoršanje kvaliteta stranih investicija, navodi on. Naime, podaci NBS pokazuju da je u ovaj sektor usmereno 26,4 odsto SDI, zatim u rudarstvo 21,8 odsto, a u prerađivačku industriju 15,6 odsto.

 

"To ukazuje na pogoršanje kvaliteta stranih investicija. Godinama je u Srbiji dominirala prerađivačka industrija, ali je u poslednje vreme njen udeo opao, prvenstveno zbog smanjenja nemačkih investicija. Investicije u rudarstvu i građevinarstvu se generalno smatraju manje kvalitetnim", naglašava Jovanović.

Kako kaže, investicije u prerađivačkoj industriji su uglavnom kvalitetnije, "jer one znače da se otvaraju fabrike koje će raditi duže, zapošljavati ljude, proizvoditi i izvoziti, a možda i doneti nove tehnologije".

"Još su bolje investicije u uslužnim delatnostima, naročito onima koje generišu visoku vrednost, poput istraživanja i razvoja, marketinga, informacionih tehnologija i slično", zaključuje Jovanović.