Da li će preteći rast duga Kine uticati na smanjenje investicija u Srbiji

Javni dug Kine dostigao je krajem 2024. godine 16,6 biliona dolara, što je oko 88 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) zemlje, prema podacima MMF-a. Takvim tempom rasta procenjuje se da će do 2030. dostići čak 30 biliona dolara i preći dosta iznad 100 odsto BDP-a. U odnosu na te iznose ukupne kineske investicije u Srbiji ne čine se velikim, iako je ova zemlja izbila na prvo mesto po prilivu stranih direktnih investicija (SDI). Ipak, postavlja se pitanje da li će preteći rast javnog duga Kine uticati na pad ulaganja u Srbiji.

 

Kineske kompanije su u Srbiji ukupno uložile više od 18 milijardi evra (zajedno zajmovi i investicije) zaključno sa decembrom 2023. godine, prema podacima iz China Global Investment Tracker koje je objavio American Enterprise Institute (AEI). Ova suma obuhvata kako direktna ulaganja, tako i infrastrukturne projekte realizovane u okviru kineske inicijative "Pojas i put". 

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), Kina je do kraja 2023. investirala ukupno 5,54 milijarde evra u Srbiji kroz strane direktne investicije (SDI). Tome treba dodati i investicije iz 2024. kada je Kina izbila na prvo mesto po prilivu SDI u Srbiju jer je iz te zemlje stiglo oko 1,6 milijardi evra. 

Bloomberg   Centralna banka Kine

 

Osim toga, Kina je značajno investirala u Srbiju kroz inicijativu "Pojas i put". Ukupna vrednost ovih infrastrukturnih ulaganja procenjuje se na oko 10 milijardi dolara (podatak AEI zaključno sa 2022). Kineska ulaganja u infrastrukturu u Srbiji obuhvataju projekte poput izgradnje železničke brze pruge Beograd–Stara Pazova i Novi Sad–Subotica, deo auto-puta "Miloš Veliki" od Ljiga do Požege, potom brzih saobraćajnica Novi Sad–Ruma, Valjevo–Lajkovac, obilaznice oko Beograda, rekonstrukcije termoelektrane Pančevo, termoelektrane Kostolac, kao i izgradnje Pupinovog mosta, beogradskog metroa, buduće pruge od Aerodroma "Nikola Tesla" do centra Beograda i vodovodne i kanalizacione mreže u 65 opština. Na izgradnji te infrastrukture su anagažovane državne kineske firme China Communications Construction Company, China Machinery Engineering Corporation, PowerChina i Shandong Hi-Speed.

 

Ali osim u infrastrukturu i energetiku, kineske kompanije ulažu i u automobilski sektor. Tako su Kinezi investirali oko 1,6 milijardi evra u automobilski sektor, a u rudarstvo više od 1,2 milijarde evra.

Među najvećim investitorima su kompanije Zijin Miniing (rudarstvo), Linglong Tire (automobilska industrija), Hbis Group (metalsko-mašinska industrija), Minth Group (automobilska industrija i hotelijerstvo) i mnoge druge.

 

Takođe, nisu beznačajna ni dugovanja koje Srbija ima prema Kini, pre svega prema Export - Import Bank of China preko koje su kreditirani brojni infrastrukturni i energetski projekti. Tako Srbija, prema podacima Uprave za javni dug iz marta ove godine, ovoj banci duguje oko 3,05 milijardi evra. Dug prema Export-Import Bank of China čini 11,56 odsto ukupnog spoljnog duga Srbije, koji je na kraju marta iznosio 26,37 milijardi evra, dok su ukupne direktne obaveze (unutrašnji i spoljni dug) tada bile 37,27 milijardi evra.

S obzirom na sve to jasno je koliko su kineska ulaganja doprinela razvoju ključnih sektora, uključujući infrastrukturu, energetiku, rudarstvo i automobilski sektor, pa tako i ekonomskom rastu Srbije. Zbog toga nema dileme da bi takav nastavak saradnje između Srbije i Kine bio značajan za dalji razvoj privrede Srbije. Upravo iz tog razloga postoji bojazan da će sve veći rast javnog duga Kine zakočiti ulaganja van granica zemlje, što bi se odnosilo i na Srbiju.

Problem sa privatnim firmama u Kini

Prema rečima profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Milojka Arsića, investicije u Srbiji uglavnom sprovode kineske kompanije koje su većinom privatne i nisu toliko povezane sa državom.

"Njih ne finansira kineska država, pa ta veza između javnog duga Kine i ulaganja u Srbiju nije toliko relevantna. Ipak, mogla bi da bude ako im preti kriza javnog duga, što znači da on pređe 100 odsto BDP-a Kine", kaže Arsić za Bloomberg Adriju.

Upravo to je procena i MMF-a. Naime, prema njihovim podacima, javni dug Kine prešao je iznos od jednog biliona dolara u 2007. godini, da bi 2020. dostigao više od 10 biliona, uz procenu da će se udvostručiti na 20 biliona u 2026. godini, a do 2030. dostići skoro 30 biliona – 29,4 biliona dolara.

 

Arsić naglašava da Kina trenutno ima najviše problema s tim da su pojedini  privatni dugovi nenaplativi pa su tako nedavno neke velike građevinske kompanije otišle u stečaj. "Država tamo utiče na privatne kompanije, ona može da preporuči nekim kompanijama gde da ulažu, a one dobijaju i povoljne subvencije i kredite. Dakle, postoji velika koordinacija između države i privatnog sektora jer je država često omogućila rast i razvoj nekih privatnih kompanija. Tako je, na primer, Huawei dobio velike subvencije države za istraživanja."

Cilj - izvoz proizvoda iz Srbije u EU

Srbija je za Kinu značajna zbog toga što predstavlja deo inicijative "Pojas i put", ali predstavlja i važnu tačku ulaska Kine u Evropu. Arsić kaže da eventualno pogoršanje odnosa između Kine i EU može da utiče na ulaganja u Srbiji.

"EU je u jednom trenutku pominjala da će uvesti neke carine na kineske proizvode. Kinezi pre svega investiraju u Srbiju da bi odavde izvozili u EU, a ne da bi prodavali svoje proizvode u Srbiji. Dakle, ako dođe do pooštravanja tih odnosa, to bi moglo da odvrati kineske investitore od daljeg ulaganja u Srbiju."

Depositphotos

 

Inače, Fiskalni savet  je objavio analizu javnih investicija u Srbij, koja se bavila i kineskim ulaganjima u infrastrukturu. Kako su naveli, izgradnja putne infrastrukture u Srbiji finansira se gotovo isključivo iz kredita, a zbirna vrednost tih auto-puteva i drugih velikih saobraćajnica u Srbiji u poslednjih 15 godina iznosi više od četiri milijarde evra.

"Oko 55 odsto navedene vrednosti odnosi se na tzv. bilateralne kredite. Pod bilateralnim kreditima, koji ne zahtevaju toliko rigorozne procedure i administrativne poslove, podrazumevamo zajmove na osnovu direktnih pogodbi sa zajmodavcima. U pitanju je odabir u paketu zajmodavca i izvođača radova koji imaju sedište u istoj državi i poslovno su povezani. Reč je o kreditima Kineske Eksim banke za projekte izvođača CCCC, Shandong Hi-speed Group i Power China", istakao je Fiskalni savet.

Kineski krediti vuku i kinesku radnu snagu 

Oni su istakli da je jedna od nepovoljnih karakteristika izgradnje puteva u Srbiji često prekoračenje inicijalno ugovorene cene radova. "Probijanje rokova za izgradnju često zahteva i dodatna novčana sredstva, zbog čega se dešavalo da krajnja cena nekih deonica auto-puteva bude znatno veća od prvobitno planirane. Štaviše, u poslednje vreme ugovori o izgradnji određenog putnog pravca koje vlada zaključuje sa izvođačima obično sadrže i prostor za tzv. nepredviđene troškove, koji mogu iznositi i do dodatnih 20 odsto na očekivanu vrednost radova."

 

 

 

Fiskalni savet naveo je da poslednji period karakteriše intenzivniji rast finansiranja iz bilateralnih (posebno kineskih) kredita u odnosu na druge izvore. "Međunarodno iskustvo pokazuje da kineske kredite uglavnom prati netransparentnost – nisu eksplicitno poznati svi ugovoreni detalji između zemlje koja uzima kredit i kineske institucije koja je odobrava. To se uostalom može reći za praktično sve zajmove direktno ugovorene sa kineskim partnerima. To ostavlja prostor za nepotrebno odlivanje troškova, dok je on osetno sužen u slučaju kada se investicioni krediti sklapaju sa institucionalnim investitorima poput EIB, EBRD i drugih."

Depositphotos Gradilište kineske kompanije CRBC na auto-putu Miloš Veliki

 

Ovako netransparentni procesi ugovaranja, dodaju u Fiskalnom savetu, omogućavaju kreditoru (u ovom slučaju Kini) preferencijalni status, tj. "mogućnost da se ti krediti uslove upotrebom kineskog materijala i radne snage, izolujući na taj način kineske firme od lokalne radne snage, kao i domaćih i stranih firmi".

"U slučaju Srbije, negativni efekti ove prakse smanjeni su time što se u ovakvim aranžmanima ugovara da na najmanje 50 odsto radova moraju da budu angažovani domaći izvođači", naglasio je Fiskalni savet.

Ključna saradnja dva predsednika

Prema rečima profesora Arsića, na obim kineskih investicija u Srbiju upravo veliki uticaj imaju "dosta jake lične veze između predsednika Srbije i Kine". Zahvaljujući baš toj saradnji Kina je najavila nove velike investicije u Srbiju.  Aleksandar Vučić i Xi Jinping susreli su se u Moskvi na Paradi pobede 9. maja. Tada je predsednik Srbije najavio da uskoro očekuje odluku Kine o izgradnji fabrike vozova u Srbiji. Kinezi su zainteresovani i za fabriku nameštaja Simpo iz Vranja.

Beta/Predsedništvo Srbije/Dimitrije Goll

 

Podsetimo, posle posete Xi Jinpinga Beogradu prošle godine, predstavnicima Kine je ponuđeno više lokacija za gradnju te fabrike - Niš, Aleksinac, Ćuprija i Kraljevo. A kineski stručnjaci su samo nekoliko dana posle posete predsednika Kine došli u Srbiju povodom te investicije. Baš u to vreme predstavnici najvećeg kineskog proizvođača i remontera vagona, iz firme CRCC, obišli su fabrike šinskih vozila Goša i Želvoz u Srbiji.

Ukoliko Kinezi nameravaju da vozove proizvedene ovde prodaju u Evropi, oko 50 odsto komponenti treba da bude napravljeno u Srbiji. To bi iziskivalo još desetine fabrika delova, što kineskih, što nekih drugih.

Prilikom susreta dva predsednika u Moskvi, Vučić je naveo i da je kineskog predsednika zamolio za veći dolazak kineskih investitora u Srbiju, podsetivši da su tri od pet kompanija najvećih izvoznika iz Srbije, kineske kompanije.

Kineski predsednik boravio je u maju prošle godine u Beogradu u okviru posete prestonicama Francuske, Srbije i Mađarske s ciljem promovisanja potencijala Kine kao trgovinskog partnera. 

Srbija je sa Kinom potpisala 28 bilateralnih sporazuma, uključujući i 29. koji se odnosio na budućnost odnosa kroz zajednicu zajedničke budućnosti. Kroz tih 28 sporazuma konkretizovani su aspekti saradnje, uključujući operacionalizaciju ugovora o slobodnoj trgovini koji je stupio na snagu 1. jula 2024. 

Beograd ima strateško partnerstvo sa Pekingom od 2009. godine. Sveobuhvatno strateško partnerstvo dve zemlje datira od 2016, što Srbiju čini jedinom zemljom u regionu sa takvim sporazumima o saradnji sa Kinom. 

- U pisanju teksta pomogla Marijana Avakumović.