XI Jinping u Beogradu posle Uskrsa - koje su glavne teme

Kineski predsednik Xi Jinping posetiće Srbiju posle Uskrsa. U Beogradu bi trebalo da bude 7. maja, na dan kada se navršava 25 godina od NATO bombardovanja kineske ambasade u glavnom gradu, prenosi Bloomberg. Druga poseta kineskog predsednika je u okviru evropske turneje, kada bi trebalo da poseti Mađarsku i Francusku.

Kineski predsednik boraviće u Mađarskoj od 8. do 10. maja, potvrdio je u četvrtak Gergely Gulyás, šef kabineta premijera Viktora Orbana. Očekuje se da u Mađarsku stigne posle posete Francuskoj i Srbiji.

Mađarska će tražiti finansiranje pruge između Budimpešte i Beograda, kroz Inicijativu "Pojas i put", kao i finansiranje naftovoda između Srbije i Mađarske. Ova pruga je oko 40 odsto završena, a Srbija svoj deo završava do leta.

Zvanične najave kog dana će Xi Jinping biti u Srbiji još nema. Domaći mediji su pisali da će u Beogradu boraviti 8. maja, što se posle zvanične objave mađarske vlade ispostavilo kao malo verovatno.

Još u februaru je objavljeno da će tokom 2024. godine Beograd posetiti kineski predsednik, koji je već bio u Srbiji u junu 2016. godine, što je bila prva poseta kineskog predsednika Beogradu posle 32 godine.

Sredinom marta objavljeno je da će se Xi u maju sastati sa francuskim predsednikom Emmanuelom Macronom u Parizu, a ta poseta će se poklopiti sa obeležavanjem šezdesetogodišnjice odnosa dve zemlje. To će biti prva poseta predsednika Kine Evropi od početka pandemije virusa korona.

 

Kada je reč o Srbiji, Katarina Zakić, naučna saradnica i načelnica Centra za studije "Pojas i put" u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu, kaže za Bloomberg Adriju da ne postoji veliki broj zemalja u Evropi koje je kineski predsednik posetio u tako relativno kratkom periodu, posebno imajući u vidu činjenicu da tokom pandemije virusa korona nije nijednom napuštao zemlju.

"To je velika čast i dosta govori o značaju diplomatskih odnosa između Srbije i Kine. Uglavnom se na ovaj način osnažuju odnosi sazemljama sa kojima se dobro sarađuje  ", ocenjuje Zakić.

Prema njenim rečima, jasan je razlog posete Mađarskoj i Srbiji jer su u ekonomskom smislu to dva najznačajnija partnera Kine u Evropi.

Depositphotos

 

Mađarska je sa industrijske tačke gledišta bitna za Kinu, a s obzirom na to da su tu poslednjih godina najveće kineske investicije u vezi sa proizvodnjom litijumskih baterija za auto-industriju i proizvodnju električnih vozila. Reč je o investicijama kineskih kompanija CATL i BYD.

Zakić smatra da će se tokom posete Srbiji dodatno dogovoriti oko sporazuma o slobodnoj trgovini. Srbija je ratifikovala taj dokument, Kina još nije i u Beogradu će se verovatno dogovarati dalja dinamika primene sporazuma.

 

 

Kina je bila drugi trgovinski partner Srbije u prošloj godini sa ukupnom trgovinskom razmenom od 6,1 milijarde dolara, dok je izvoz bio 1,2 milijarde dolara, što predstavlja povećanje više od 87 puta. U prva dva meseca ove godine ukupna robna razmena iznosila je 931,3 miliona dolara i to je povećanje od 1,3 odsto u odnosu na isti period u protekloj godini.

 

 

Dve bitne teme biće dodatna ulaganja Zijina, koji upravlja Rudarsko-topioničarskim basenom Borom, kao HBIS-a, strateškog partnera u smederevskoj čeličani. Obe kompanije, najveći izvoznici iz Srbije, najavile su ulaganja u zelenu tehnologiju.

"Prošle godine na trećem Forumu za Pojas i put ,Srbija je sa Kinom ugovorila još neke infrastrukturne projekte. Zijin je pozvao svog poslovnog partnera da otvori  ovde veliku fabriku za proizvodnju zelenog vodonika. Srbija u ovom trenutku ne bi mogla sama da ulaže, jer je tehnologija skupa i samo velike zemlje mogu sebi da priušte velike troškove istraživanja i razvoja", kaže Zakić.

Podsetimo, najavljeno je da bi kompanija Shanghai Fengling Renewable, koja je strateški partner Zijin Mining, mogla da investira oko dve milijarde evra u naredne tri godine u proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora. 

Kompanija Zijin Mining u srpski rudnik bakra u Boru planira da uloži 3,8 milijardi dolara (3,5 milijardi evra) u narednih deset godina. 

"Kina je obećala da će do 2060. godine biti karbonski neutralna i ulaže u sve moguće oblike zelene energije bez obzira na to da li su u pitanju solarni paneli, vetroparkovi ili zeleni vodonik. Oni su trenutno broj jedan  u svetu po iznosu investicija u zlenu energiju i ostavili su SAD mnogo iza sebe. Njihovo znanje i iskustvo u ovoj oblasti za Srbiju jeste dragoceno", kaže Zakić.

Depositphotos

 

Uostalom, bivša premijerka Ana Brnabić je tokom prošlogodišnje posete Pekingu najavila da vlasnik grupacije HBIS ima jasne planove za dodatne investicije. Kako je rekla, težište drugog kruga investicija u Železari Smederevo je energetska efikasnost i zelena tranzicija.

Kinezi su se u poslednje vreme usredsredili na izgradnju vetroparkova Maestrale Ring i Vetrozelena i Agrosolar park. Od prošle godine postojale su najave, a ove godine i jedan broj potpisanih ugovora o učešću kineskih kompanija sa srpskim i evropskim kompanijama na većem broju projekata u oblasti zelene energije. 

 

 

Kada je reč o saradnji Srbije i Kine, Zakić očekuje da se priča sa zajmovima privodi kraju i da se ide u pravcu povećanja stranih direktnih investicija.

"Kao Institut smo predložili da se dalje nastavi ulaganje u industriju, pametnu poljoprivredu, koja recimo podrazumeva sistem elektronskog nadleganja polja kako bi se izbegle suše, pravilno navodnjavalo ili uništile štetočine jer je Kina u tome puno odmakla i imaju znanje i iskustvo koje možemo da primenimo", ističe Zakić.

Kina je uložila18 milijardi evra u Srbiji

Kina je najveći pojedinačni investitor u Srbiji, značajan trgovinski partner, graditelj puteva i pruga. Kineske kompanije su ovde uložile oko 18 milijardi evra(zajedno zajmovi i investicije) zaključno sa decembrom 2023, prema podacima američke baze podataka China Global Investment Tracker.

 

Svim zemljama koje su članice inicijative "Pojas i put", te formata Kine i zemalja centralne i istočne Evrope (CIEZ), Kina je prepustila mogućnost da same nominuju projekte na kojima žele da sarađuju, bez obzira na to koja je delatnost u pitanju, a na samim zemljama je bilo da uvide gde su im bila najpotrebnija ulaganja.

Izgradnja mosta Zemun - Borča, auto-puteva, ali i izgradnja železničke pruge Beograd - Budimpešta jasno pokazuju namere da se izgradi jedinstveni transportni sistem kako bi roba iz Kine mogla biti transportovana od grčke luke Pirej do centralne Evrope.  

Među najvažnije infrastrukturne projekte na kojima su kineske kompanije radile su dve deonice auto-puta "Miloš Veliki", koji spaja Beograd sa zapadnom Srbijom, a u planu je da kineske kompanije grade nastavak auto-puta od Požege do Crne Gore. Značajan projekat je, obilaznice oko Beograda, Fruškogorski koridor, obilaznica oko Užica, toplovod između Obrenovca i Novog Beograda, most kod Borče. 

Najveći projekat u energetici termoelektrana "Kostolac"

Što se tiče energetike, svakako da je najveći projekat do sada bila modernizacija termoelektrane "Kostolac" i proširivanje rudnika "Drmno" u vrednosti od oko 600 miliona evra. Saradnja sa Elektroprivredom Srbije nastavljena je izgradnjom postrojenja za odsumporavanje u TENT-u, najskupljem projektu EPS-a u zaštiti životne sredine, vrednom 165 miliona evra, a krunisana u martu 2020. godine ugovorom o završetku izgradnje termoelektrane "Kolubara B", projekta procenjenog na 385 miliona evra. 

Poslednjih godina se spektar kineskih ulaganja proširio, a takođe se i povećao broj privatnih kineskih kompanija koje investiraju u Srbiji. Oni su 2017. otvorili Kinesku banku u Beogradu, koja je u vlasništvu države Kine.

Povećan je i broj kineskih turista u Srbiji. Kineski Hainan Airlines uveo je direktne letove između Beograda i Pekinga.  Air Serbia neće leteti za Peking, jer je to deo dogovora i mora da bude ispoštovan reciprocitet. Zato leti za Tjenđin, koji je 130 kilometara udaljen od prestonice Kine.

 

 

Kap što je BBA pisala Air Serbia bi trebalo da uspostavi direktnu liniju za Šangaj tokom ove godine, od zimske sezone koja počinje u oktobru.

(Ažurirano kroz ceo tekst)