Kina u Adria regionu - gde i koliko ulaže?

Sa oko 14 milijardi evra investiranih u poslednjih pet godina, Kina pretenduje da bude važan igrač na kog treba ozbiljno računati u Adria regionu u budućnosti. Trenutno je svet zabrinut zbog usporavanja privrede jedne od najvećih svetskih ekonomskih sila. Kako će to uticati na investicione aktivnosti u regionu?  

Da je u budućnosti potrebno računati na kineske investicije, pokazuje i u septembru potpisan memorandum o novom ciklusu ulaganja kineske kompanije Zijin Mining Group u srpski rudnik bakra u Boru od čak 3,8 milijardi dolara (3,5 milijardi evra) u narednih deset godina. Srbija sa 12 milijardi evra kineskih ulaganja već ubedljivo prednjači u regionu, ali je pitanje da li će se, s obzirom na visinu ulaganja, kineski uticaj zaustaviti na ekonomskim interesima.  

Ko su najveći kineski investitori i u koje projekte najviše ulažu? Investicije dve sestrinske firme Zijin Cooper i Zijin Mining u RTB “Bor” procenjuju se na oko dve milijarde evra i najveće su do sada kineske investicije u Srbiji i regionu. Iako figurira kao najpoznatiji kineski poduhvat u Hrvatskoj, Pelješki most nije i najveća investicija Kine, već je to Vetroelektrana Senj, koju je izgradila kineska državna kompanija Norinco International Cooperation. Procenjena vrednost radova iznosi najmanje 200 miliona evra. Ulaganje u obnovljive izvore energije vredno pola milijarde evra Bosni i Hercegovini trebalo bi da donese izgradnja solarnog parka kompanije Solbus Livno, u čijoj će izgradnji učestvovati kineska kompanija Hareon Solar Technology Kina, što će ujedno biti i najveća kineska investicija u toj zemlji do sada.  

Preuzimanje Gorenja vredno skoro 300 miliona evra najveća je investicija iz Kine u kojoj je Hisense kupio slovenačkog proizvođača bele tehnike i elektronike. Možda je vredno napomenuti da je kineski Zhejiang Jinke Entertainment Culture 2017. kupio Outfit7, koji se bavi razvojem aplikacija za zabavu. Vrednost kupovine bila je milijardu dolara u to vreme. 

Severna Makedonija je najveće kinesko ulaganje imala kroz učešće državne kompanije Sinohidro u izgradnji dve deonice auto-puta vredne nešto manje od 800 miliona evra. 

Kako će usporavanje privrede jedne od najvećih svetskih ekonomskih sila uticati na investicione aktivnosti u regionu?  

Cilj Komunističke partije Kine, pod vođstvom autoritarnog Si Đinpinga, ambiciozno predviđa udvostručenje kineskog BDP-a, što bi zemlju nateralo da poskoči u nameri da realizuje tzv. vekovne partijske ciljeve. Ekonomski prosperitet je oruđe kojim azijski gigant pokušava da potkopa prevlast Sjedinjenih Država i postane supersila. Ključni deo ove strategije su ulaganja u inostranstvo, kao što su ulaganja u infrastrukturu u zemljama Zapadnog Balkana.  

Proverili smo prisustvo Kineza i njihova ulaganja u pojedinim zemljama regiona. 

SRBIJA: Kina se sa teške industrije prestrojava na zelenu energiju 

Kina je postala značajan investitor, spoljnotrgovinski partner i graditelj puteva i pruga u Srbiji i procenjuje se da sva njena ulaganja dostižu 13,43 milijarde dolara ili oko 12,2 milijarde evra. Bez sumnje, kineske investicije u Srbiji su najveće u regionu, a dve stvari su za to bile ključne. 

Prva je bila spremnost Srbije da sarađuje sa Kinom, i na tome se aktivno radilo na svim poljima. Druga je bila kinesko prepoznavanje mesta i uloge Srbije na Balkanu, te sagledavanje njenih potencijala i načina saradnje sa njom, kaže za Bloomberg Businessweek Adria Katarina Zakić, naučna saradnica i načelnica Centra za studije "Jedan pojas, jedan put" u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu. 

“Svim zemljama koje su članice inicijative ’Jedan pojas, jedan put’, te formata Kine i zemalja centralne i istočne Evrope (CIEZ), Kina je prepustila mogućnost da same nominuju projekte na kojima žele da sarađuju, bez obzira koja je delatnost u pitanju, a na samim zemljama je bilo da uvide gde su im bila najpotrebnija ulaganja”, kaže Zakić.  

Srbija je imala potrebu za izgradnjom transportne infrastrukture, jačanjem energetskog sektora, privatizacijom društvenih preduzeća i jačanjem industrijskog sektora, te smo upravo u tim oblastima i sarađivali. 

“Zemlje u regionu, od kojih su neke imale vrlo slične potrebe kao i Srbija, nisu želele da uspostave ovakav oblik saradnje, a razlozi su bili prvenstveno političke prirode, a nakon toga i ekonomske prirode”, smatra Zakić. 

Američka baza podataka China Global Investment Tracker pokazuje da je Kina u Srbiji od januara 2018. do juna 2023. godine investirala ili bila angažovana da radi na projektima ukupne vrednosti 13,43 milijarde dolara. Katarina Zakić skreće pažnju da ova baza evidentira da je u vidu investicija bilo plasirano 3,46 milijardi dolara, ali moramo dodati da ovo nije pravi iznos investicija, jer baza ne evidentira projekte ispod 100 miliona dolara, a takvih je bilo dosta u poslednje vreme u Srbiji.  

Infrastrukturni projekti vredni 10 milijardi dolara 

Vrednost infrastrukturnih projekata na kojima kineske kompanije rade je 9,97 milijardi dolara. Kinezi u Srbiji grade auto-puteve, pruge, mostove, energetske i druge infrastrukturne objekte, kao i fabrike, a ugovorena je i izgradnja velikog industrijsko-tehnološkog centra u Borči, predgrađu Beograda, u kome bi Huawei trebalo da otvori razvojni centar. 

U okviru infrastrukturnih projekata, jedan deo projekata (železnica i deo auto-puteva) finansirao se iz kineskih zajmova, kaže Zakić, a jedan deo je Srbija finansirala (oko četiri milijarde dolara). Takve projekte (npr. “Čista Srbija” i pojedine deonice auto-puteva) Srbija je finansirala što sopstvenim sredstvima, što zajmovima iz drugih institucija, a na tim projektima rade kineske kompanije.  

Izgradnja mosta Zemun - Borča, auto-puteva, ali i izgradnja železničke pruge Beograd - Budimpešta jasno pokazuju namere da se izgradi jedinstveni transportni sistem kako bi roba iz Kine mogla biti transportovana od grčke luke Pirej do centralne Evrope.  

Među najvažnije infrastrukturne projekte na kojima su kineske kompanije radile su dve deonice auto-puta “Miloš Veliki”, koji spaja Beograd sa zapadnom Srbijom, a u planu je da kineske kompanije grade nastavak auto-puta od Požege do Crne Gore. Značajan projekat je brza pruga Beograd - Budimpešta (dva dela Beograd - Stara Pazova i Novi Sad - Subotica), obilaznice oko Beograda, Fruškogorski koridor, obilaznica oko Užica, toplovod između Obrenovca i Novog Beograda, most kod Borče. 

Kina beleži najbrži ekonomski rast na globalnom nivou, ali je istovremeno prate kritike zbog niske transparentnosti njihovih investicija, pogotovo izvan njenih granica. To je osnovni razlog zbog koga na Zapadu, koji neguje tradiciju garantovanja poštovanja pravila igre kako bi se zaštitili svi učesnici tržišne utakmice, kinesko prisustvo budi potrebu za pojačanom obazrivošću.  

Evropska unija nije blagonaklono gledala na zajedničku izgradnju brze pruge Beograd - Budimpešta između Mađarske, Srbije i Kine, odnosno tražila je da Mađarska, koja je članica EU, raspiše tender za izvođača radova. Zanimljivo je, međutim, da u slučaju izgradnje obnovljivih izvora energije, konkretno vetroparkova, kineske i evropske kompanije sarađuju i grade ih zajedno, što je jedinstven slučaj. 

Na prodor Kine u ovaj deo sveta, na putu ka EU, uključujući i Srbiju, Brisel i Vašington gledaju sa velikom rezervom, a strah od ozbiljnog takmaca koji im se značajno približava pretočen je poslednjih godina u upozorenja o prljavim tehnologijama, iskorišćavanju jeftine radne snage i nedovoljno transparentnim tenderima. 

Inicijativa „Jedan pojas, jedan put” je, međutim, stigao do Evrope. U toj inicijativi trenutno učestvuje ili je zainteresovano za učešće 67 zemalja, među kojima je i Srbija. Pitanje na koje nema odgovora je kako je Srbija, odnosno njen predsednik Aleksandar Vučić uspeo da obezbedi da Kina upravo sa Srbijom ugovori najviše projekata u regionu od ukupno planiranih investicija u okviru inicijative u vrednosti od skoro bilion, odnosno hiljadu milijardi dolara. 

Kina je zainteresovana za razvoj obnovljivih izvora energije u Srbiji, iako je od 2016. mahom ulagala u tešku industriju, poput Železare u Smederevu i rudnika u Boru, za koje je pretrpela i najviše kritika zbog zagađenja životne sredine. 

Zijin je RTB “Bor” kupio 2018. godine za 350 miliona dolara i obavezao se da će ukupne investicije iznositi 1,2 milijarde dolara. S tim što je ta kompanija kasnije otkupila pravo na eksploataciju bakra i zlata u rudniku Čukaru Peki, tako da investicije dve sestrinske firme Zijin Cooper i Zijin Mining iznose ukupno oko dve milijarde dolara. Dve godine ranije, kineska kompanija Heestil (danas HBIS) kupila je železaru u Smederevu za 46 miliona evra od države, koja ju je prethodno otkupila za jedan dolar od američkog US Steela. Ugovorene investicije su bile 300 miliona evra. Tako je Kina postala strateški investitor kada je reč o sektoru rudarstva (pre svega metala) i zato je njena važnost izuzetno velika. 

Pomenute kompanije postale su najveći srpski izvoznici. Izvoz Zijin Mininga prošle godine je bio 769 miliona evra, HBIS grupe 679 miliona evra i Zijin Bor Coopera 676 miliona evra. 

Sa teške industrije s početka prodora na srpsko tržište, Kinezi su se u poslednje vreme usredsredili na izgradnju vetroparkova Maestrale Ring i Vetrozelena i Agrosolar park. Od prošle godine postojale su najave, a ove godine i jedan broj potpisanih ugovora o učešću kineskih kompanija sa srpskim i evropskim kompanijama na većem broju projekata u oblasti zelene energije. 

Što se tiče energetike, svakako da je najveći projekat do sada bila modernizacija termoelektrane “Kostolac” i proširivanje rudnika “Drmno” u vrednosti od oko 600 miliona evra. Saradnja sa Elektroprivredom Srbije (EPS) nastavljena je izgradnjom postrojenja za odsumporavanje u TENT-u, najskupljem projektu EPS-a u zaštiti životne sredine, vrednom 165 miliona evra, a krunisana u martu 2020. godine ugovorom o završetku izgradnje termoelektrane “Kolubara B”, projekta procenjenog na 385 miliona evra. 

Poslednjih godina se spektar kineskih ulaganja proširio, a takođe se i povećao broj privatnih kineskih kompanija koje investiraju u Srbiji. Kinezi su 2017. otvorili Kinesku banku u Beogradu, koja je u vlasništvu države Kine. 

 

Kina prošle godine dostigla EU po investicijama  

Investicije iz Kine poslednjih godina nalaze se u značajnom porastu. Ukoliko npr. pogledamo samo priliv stranih direktnih investicija (SDI) u 2022. godini, možemo konstatovati skoro identičan priliv iz Kine kao i iz EU, što najbolje pokazuje veličinu kineskog kapitala u Srbiji.  

U periodu od 2016. godine, kada je došlo do ubrzanja investicija iz Kine u Srbiju zaključno sa prvim tromesečjem 2023. godine, ukupna vrednost direktnih investicija iz Kine u Srbiju dostigla je 4,1 milijardu evra. Ukoliko se posmatra period od pet godina (2018 - 2022), ulaganja  iz Kine su iznosila 3,6 milijardi evra, pokazuju podaci Narodne banke Srbije (NBS). 

Važno je istaći da se od 2016. godine investicije iz Kine ubrzavaju i da je od 2016. do marta 2023. uloženo oko 95 odsto svih ulaganja iz Kine. 

“Skoro petina stranih direktnih investicija (SDI) u periodu od 2018. do 2022. dolazila je iz Kine, s obzirom na to da je njihovo učešće u ukupnim SDI iznosilo 19 odsto, a Kina se u svakoj godini nalazila među pet najznačajnijih investitora”, navode iz NBS za Bloomberg Businessweek Adria. 

Prema zvaničnim podacima koji su trenutno raspoloživi za prva tri meseca tekuće godine, investicije iz Kine su u prvom kvartalu 2023. iznosile 112 miliona evra, ali se na osnovu preliminarnih podataka za drugo tromesečje može očekivati da će i u ovoj godini Kina biti jedan od značajnijih investitora u Srbiji. Međutim, u prvom kvartalu ove godine, priliv investicija iz zemalja EU je 530 miliona evra. 

Kada je reč o sektorskoj strukturi SDI iz Kine, najveći prilivi su zabeleženi u prerađivačkoj industriji (najvećim delom u proizvodnji delova za automobile i proizvodnji osnovnih metala), rudarstvu (pre svega eksploatacija ruda), građevinarstvu i finansijskom sektoru. 

Veliki priliv SDI iz Kine poslednjih godina znatno je doprineo da se poveća izvoz u Kinu, koji je u 2022. godini premašio 1,1 milijardu evra. S druge strane, ukupan uvoz iz Kine u istoj godini dostigao je 4,7 milijardi evra, što je svrstalo Kinu na prvo mesto najznačajnijih uvoznih partnera Srbije (pretekavši Nemačku). 

Nikola Ranković, saradnik centra za strateške analize Privredne komore Srbije, kaže da bi veće izvozne šanse i nove izvozne mogućnosti trebalo da donese najavljeni Sporazum o slobodnoj trgovini između dve zemlje, koji bi mogao otključati veći broj proizvoda, a koji bi, uprkos velikoj geografskoj udaljenosti i specifičnosti koje udaljeni transport sa sobom nosi, mogle pronaći krajnje kupce u toj azijskoj zemlji. Na kraju, treba istaći da je Kina ujedno i glavno uvozno tržište za mnoge evropske zemlje, uključujući i Nemačku. 

Tomislav Momirović, ministar unutrašnje i spoljne trgovine Srbije, kaže za Bloomberg Businessweek Adria da se Kina svrstava u grupu najvećih spoljnotrgovinskih partnera Srbije i u 2022. godini je bila njen drugi spoljnotrgovinski partner posle Nemačke. Od 2018. do 2022. godine vrednost ukupne robne razmene sa Kinom je povećana 2,7 puta. 

Srbija je zainteresovana da se robna razmena u narednim godinama poveća, kao i da se diverzifikuje njena struktura kroz aktivnije povezivanje privrednih subjekata dve zemlje u oblastima koje obe smatraju perspektivnim, a to su pre svega digitalna ekonomija, IT, infrastruktura, poljoprivreda, građevinarstvo, energetika (zelena energija) i turizam. 

“Podsetio bih sve da je naš izvoz u  Kinu pre deset godina iznosio šest miliona dolara, a prošle godine taj iznos je bio 1,3 milijarde dolara, što potvrđuje činjenicu da smo zajedničkim snagama napravili ogroman uspeh i naše ekonomske odnose podigli na jedan značajno viši nivo. Očekujemo da će naš izvoz, kada sporazum o slobodnoj trgovini stupi na snagu, premašiti iznos od dve milijarde dolara, što će biti pravi uspeh. Naše kompanije dobiće nove šanse na tržištu Kine, a s druge strane i kineske kompanije napraviće još veće uspehe u Srbiji i Evropi”, navodi Momirović. 

Kina ide ka recesiji? 

“Iako privreda Kine ima kako sistemskih, tako i tekućih problema, mislim da privreda Kine još uvek nije blizu recesije”. Ono što je s druge strane primetno jeste da Kina sistemski od 2018. do 2019. godine, a pogotovo od početka pandemije, opreznije bira projekte u koje će ulagati, bez obzira na to da li su u pitanju zajmovi ili investicije. U tom smislu u pojedinim regionima, poput Azije, Bliskog istoka i Latinske Amerike, Kina prednjači ulaganjem sredstava, a u drugim regionima  smanjuju investicije”, kaže Zakić. 

Što se konkretno Srbije tiče, misli da u srednjem periodu ovo za Srbiju i njenu saradnju sa Kinom neće biti problem, pod uslovom da ostane tekuća ekonomska situacija kako u Kini, tako i u svetu, jer bi još jedan ekonomski potres (poput kovid epidemije i sukoba u Ukrajini), značajno ugrozio funkcionisanje svetskog tržišta. 

Ranković pak kaže da privreda Kine poslednjih meseci usporava, što značajno utiče na situaciju na globalnom tržištu, pa se pred kineskim zvaničnicima trenutno nalazi veliki broj strateških problema kojima se moraju posvetiti.  

Kada je reč o Srbiji, sam odabir sektora u koji će investirati pokazuje da Kina razmišlja strateški, odnosno na duge staze. Naravno, ne treba isključiti mogućnost da globalni rizici mogu primorati Kinu na određene promene u ekonomskoj politici, ali iz ugla Srbije to ne treba posmatrati na takav način. U prilog tome govori i najavljeni sporazum o slobodnoj trgovini koji je u planu, ali i činjenica da kineske investicije u Srbiji poslednjih godina znatno ubrzavaju. 

“Ukoliko pogledamo priliv SDI u prvom kvartalu ove godine, ne vide se veći problemi tog tipa, iako uzorak jeste mali. Dodatno, kompanije sa većinskim kineskim kapitalom u Republici Srbiji zapošljavaju više od 23 hiljade ljudi, što je još jedan od pokazatelja kakav efekat Kina ima, u ovom slučaju, na tržište rada u Srbiji”, kaže Ranković. 

Investicijski forum "Jedna Kina, jedna Srbija" održan je 9. septembra 2023 / MRE

 

Ističe da kinesku privredu već nekoliko godina praktično sabotiraju SAD, imajući u vidu carine na uvoz određenih sirovina 2019. godine, podsticanje svojih privrednika i privrednika političkih saveznika da smanje zavisnost od kineskih dobavljača. Podstiče se preseljenje proizvodnje iz Kine u Indiju itd. Međutim, zavisnost EU od trgovine sa Kinom je daleko veća nego kada su u pitanju energenti iz Rusije. 

Na pitanje šta su izazovi u saradnji sa Kinom, Zakić kaže da s obzirom na to da sa kineskim državnim kompanijama i različitim državnim telima i organima Srbija intenzivno sarađuje više od  deset godina, misli da su prve nepoznanice i trzavice u načinu pregovaranja, donošenju odluka i sprovođenja ugovora prevaziđene, ali naravno, to uvek može da bude bolje. 

Najviše problema u saradnji uočavamo konkretno na terenu, dakle na primeru samih kompanija, tj. u saradnji kineskih menadžera sa srpskim menadžerima i radnicima. Ovde do izražaja najviše dolaze razlike u kulturama i načinima komunikacije i rukovođenja, ali se to odgovarajućim edukacijama može popraviti. 

Dodatno, za pojedine kineske kompanije je usklađivanje sa EU standardima izgradnje ili sistema rada, koje Srbija primenjuje u skladu sa strategijom pridruživanja EU takođe bio problem u početku njihovog poslovanja u Srbiji, ali se i tu situacija znatno popravila. Još jedan izazov treba spomenuti, a on se odnosi na ekologiju i način rada kompanija koje po prirodi posla zagađuju životnu sredinu. U Srbiji je prethodnih godina ojačala svest nacije o održivom razvoju i zaštiti životne sredine, te je neophodno da kineske kompanije, ali i sve ostale, kako domaće i inostrane, ovom problemu posvete više pažnje.  

“Dakle, izazovi su više na mikro, a ne na makro nivou, jer je Srbija prošla sve faze saradnje koju Kina uobičajeno ima sa jednom državom – dakle, od saradnje na državnom nivou, saradnje sa kineskim državnim kompanijama i na kraju sa privatnim kineskim kompanijama, tako da je dobar deo nepoznanica prevaziđen”, kaže Zakić. 

HRVATSKA: Zabuna sa podacima međunarodne razmene 

Globalna rasprava o ekonomskom posrtanju Kine sve je intenzivnija, iako njen očekivani rast od oko pet odsto debelo nadmašuje konkurenciju. Dok neki analitičari tvrde da su nas jednostavno razmazili dvocifrenim stopama rasta BDP-a poslednjih decenija, drugi smatraju da ih čeka ozbiljna ekonomska introspekcija i suočavanje s prezaduženošću. 

Svaka iole precizna analiza zavisi od tačnih brojeva, a one su sporne čak i kad pričamo o kontekstu odnosa Hrvatske i Kine, koji su na globalnom nivou u rangu statističke greške. 

Naime, prema podacima Državnog zavoda za statistiku (DZS) koje je obradila Hrvatska privredna  komora (HGK), spoljnotrgovinska razmena između Kine i Hrvatske lani je iznosila 1,53 milijarde dolara, od čega na hrvatski izvoz otpada tek 91,1 milion dolara. 

S druge strane, iz kineske ambasade u Hrvatskoj su nam poslali podatke da je robna razmena između dve zemlje iznosila 2,4 milijarde dolara, od čega na hrvatski izvoz u Kini otpada 160 miliona dolara. 

Dakle, razlika je ogromnih 900 miliona dolara, a toliku diskrepancu baš i ne možemo pripisati različitim metodama merenja ili knjiženja.  

Prema kineskim carinskim statistikama, obim bilateralne trgovine između Kine i Hrvatske povećao se 60 puta od hrvatske samostalnosti, odnosno za 57,1 odsto od 2018. do 2022. Prema DZS, u tom periodu je trgovinski bilans rastao za nešto više od 51 odsto. 

Ako je pak verovati brojkama Hrvatske narodne banke (HNB), Kina je na 31. mestu po direktnim ulaganjima u Hrvatsku. Kineske direktne investicije od 1993. do početka aprila  2023. kumulativno su iznosile oko 164 miliona evra, s tim da je  većina realizovana od 2017. naovamo.  

Početkom aprila 2017. godine, kineska kompanija Camel grupa uložila je u Rimac automobile 30 miliona evra, tačnije 27 miliona evra u Rimac automobile i tri miliona evra u bicikle Greyp. U kineskom gradu Sjangjangu krenuli su u izgradnju fabrike pogonskih sistema za električne automobile, uz ostalo motora i invertera. 

Sada opet dolazimo do matematičkih problema. Naime, u decembru 2021. u probni rad je puštena Vetroelektrana Senj, što je najznačajnija kineska investicija u Hrvatskoj. Vetroelektranu je izgradila kineska državna kompanija Norinco International Cooperation, odnosno njihova hrvatska podružnica, koja je većinski vlasnik u senjskoj kompaniji Energija Projekt. Reč je o najvećem vetroparku u Hrvatskoj, koji je svečano otvorio premijer Andrej Plenković, a tada se u medijima investicija procenjivala na oko 200 miliona evra, čak i 230 miliona na zvaničnoj stranici HDZ-a, Plenkovićeve matične stranke.  

Drugim rečima, samo ta jedna investicija debelo premašuje iznos ukupnih kineskih investicija u Hrvatskoj od 1991. po HNB-ovim statistikama. 

U isto vreme kad je otvoren vetropark sporne vrednosti, krajem 2021. počela je da radi i fabrika  austrijskog FACC-a u Jakovlju. U njoj se proizvode lake komponente za unutrašnjost kabina poslovnih mlaznjaka i putničkih aviona, a FACC je u većinskom vlasništvu kineske kompanije AVIC (Aviation Industry Corporation of China). 

Naravno, Kinezi su u Hrvatskoj najpoznatiji kao graditelji Pelješkog mosta, ali tu je njihova kompanija China Road and Bridge Corporation bila samo izvođač radova koje je velikim delom finansirala Evropska unija (EU).   

Kratka analiza kineske privrede 

Zanimalo nas je ima li osnova za pesimistične analize kineske ekonomije od strane globalnih stručnjaka ili je ipak reč o preterivanju podstaknutom političkim igrama i preferencijama. 

Glavni ekonomista Hrvatske privredne komore (HGK) Goran Šaravanja ističe da se kineski model rasta temelji na investicijama, čiji je udeo veći od 40 odsto BDP-a, što je daleko iznad udela investicija u bilo kojoj drugoj ekonomiji sveta.  

„Zapravo, kinesku ekonomiju više od 10 godina karakteriše prevelika količina investicija, zbog čega je udeo zaduženosti u BDP-u rekordno visok za ekonomiju u ovom stadijumu razvoja. Naime, da su sve te investicije ekonomski opravdane, generisale bi povrat, odnosno još brži privredni rast. Drugim rečima, udeo zaduženosti u BDP-u ne bi rastao, već bi padao ili ostao isti da su sve te investicije bile ekonomski opravdane“, objašnjava Šaravanja. 

Kao najevidentniji primer apostrofira sektor nekretnina, gde se najveća i najvažnija preduzeća suočavaju sa stečajevima i kašnjenjima u isplati glavnice i kamata na izdatim obveznicama.  

Naglašava da je istovremeno udeo lične potrošnje u BDP-u vrlo nizak (38 odsto), a udeo izvoza u BDP-u povećan tokom pandemije.  

Izazov za kineske kreatore ekonomskih politika, koji su svesni neravnoteža u ekonomiji, jeste kako povećati udeo lične potrošnje u BDP-u i smanjiti udeo investicija i izvoza. Vidimo na primeru Japana, koji se od početka devedesetih godina nosi s prilagođavanjem prezadužene i preinvestirane ekonomije, koliko to teško može da bude. Kinu sasvim sigurno čeka jedno izvesno razdoblje vrlo sporog privrednog rasta, koji će trajati dok se nivo zaduženosti ne spusti na održive nivoe, kazao je Šaravanja za Bloomberg Businessweek Adria. 

Poručuje da sve to znači da ne očekuje nikakvu finansijsku krizu u Kini (s pratećim posledicama) jer kineske vlasti imaju sasvim dovoljno sredstava da saniraju ionako vrlo visoko regulisan i od sveta izolovan domaći finansijski sektor.  

Iako na prvu zvuči nelogično, pojašnjava da ne treba očekivati znatan pad investicione aktivnosti u kratkom roku jer su se upravo ulaganja, uz razvoj izvoznih kapaciteta, pokazala kao uspešna politika proteklih 40 godina u Kini.  

“Taj uspeh je stvorio uticajne interesne grupe pa će biti vrlo teško sprovesti politike koje povećavaju udeo lične potrošnje u ekonomiji nauštrb proizvođača i izvoznika. Zato jesmo protekle godine svedočili jednom nizu politika koje zapravo idu naruku industriji i izvoznicima”, zaključuje u svojoj analizi Šaravanja. 

S druge strane, nije nas iznenadilo da kineski ambasador u Hrvatskoj Qi Qianjin smatra da situacija nije tako crna kako je oslikavaju na Zapadu. Potkrepljuje to i brojevima o rastu BDP-a za 5,5 odsto na godišnjem nivou, što je znatno više od prošlogodišnja tri procenta. 

“Više od tri procentna boda smo ispred SAD i prednjačimo među najvećim svetskim privredama  Strana ulaganja nastavila su da rastu, nefinansijska direktna ulaganja iznosila su 62,29 milijardi dolara, što je povećanje od 14,8 odsto na godišnjem nivou“, pojašnjava Qi Qianjin i dodaje da je proces oporavka kineske ekonomije mukotrpan, s usponima i padovima.  

Naglašava da su svesni problema i da se suočavaju s njima. Poručuje i da su im temelji privrede na kojima su rasli dvocifreno poslednjih decenija i dalje tu i da su i dalje zdravi.  

Što se ulaganja u Hrvatskoj i regionu tiče, ističe da u sklopu 10. godišnjice  inicijative "Jedan pojas, jedan put" žele da pojačaju investicije i saradnju. Kao glavna područja od zajedničkog interesa apostrofirao je infrastrukturu, a poseban naglasak stavlja na obnovljive izvore energije, električna vozila i baterije.  

BiH: Kinezi ulažu preko kompanija iz EU 

Bosna i Hercegovina nije izuzetak kada je reč o sektorima za koje su investitori iz Kine zainteresovani u regionu Adria, pa se dominantna ulaganja odvijaju u sektorima energetike i saobraćaja, dok je spoljnotrgovinska neravnoteža zvaničnog Sarajeva izuzetno izražena.   

Kada pogledamo podatke Spoljnotrgovinske komore BiH, od 2018. do 2022. godine, uvoz iz Kine vredeo je 1,54 milijarde evra (3.030 miliona KM), dok je za isti period izvoz iznosio neuporedivo manjih 86 miliona evra (168 miliona KM).   

Izvoz tokom prvih sedam meseci 2023. godine iznosio je svega 7,9 miliona evra (15,6 miliona KM). Najviše je izvezeno drveta i proizvoda od drveta, kao i drvenog ugljena, zatim proizvoda od gvožđa i čelika, te vozila. Uvoz, s druge strane, iznosi 331 milion evra (648 miliona KM). U tom periodu, najviše je uvezeno električnih mašina, opreme i njihovih delova. Zatim nuklearni reaktori, kotlovi, mašine, te proizvodi od gvožđa i čelika.  

Ekonomista i zastupnik u Predstavničkom domu Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine (BiH) Admir Čavalić kaže da je Kina važan spoljnotrgovinski partner regiona Zapadnog Balkana, ali i bitna zemlja u kontekstu investicija i izgradnje bazne infrastrukture. Ipak, vidi dva rizika u kontekstu kineskog ekonomskog usporavanja. 

“Postoji značajna izloženost spram kineskih ekonomskih kretanja koja se ne može zanemariti. Dva su tipa rizika - indirektni u kontekstu usporavanja globalne ekonomije, što će imati efekte po privredu Zapadnog Balkana, i direktni - manje investicionih mogućnosti, izostanak podrške za neke ključne infrastrukturne projekte i slično”, kaže Čavalić.  

Prema njegovim rečima, ekonomisti prate trenutno stanje u Kini, koja defakto, pored SAD, predstavlja motor svetske ekonomije. “U interesu svih je da taj motor ne usporava.”   

Kinezi u BiH investiraju i indirektno  

Iznosi registrovanog kapitala iz Kine u Bosni i Hercegovini su skromni, a značajni projekti realizuju se kroz saradnju partnera iz te države, sa javnim ili privatnim kompanija u BiH (Ugovori o izgradnji i finansiranju energetskih i infrastrukturnih projekata). Takođe, uobičajeno je i da velike kineske kompanije svoje firme u BiH, u cilju širenja poslovanja, registruju preko svojih kompanija iz Evrope. Tako da je značaj investicija iz Kine verovatno mnogo veći od zvanično registrovanih iznosa kapitala. Prema podacima koje je objavio Financial Times u 2018. godini, BiH je na samom vrhu liste po kineskim investicijama u širem regionu.   

Kina je u 2022. godini uložila ukupno 46 miliona evra (89,5 miliona KM, pokazuju podaci Centralne banke BiH (CBBH), što je značajno povećanje direktnih stranih investicija (DSI) iz Kine baš u prethodnoj godini, i to kroz povećanje ostalog kapitala. Iznos kineskih investicija, zaključno sa decembrom 2022. registrovan je sa 21,7 miliona evra (4,5 miliona KM) u Federaciji BiH i sa 23,7 miliona evra (46,5 miliona KM) u Republici Srpskoj.  

Impuls širenju saradnje i povećanju investicija iz te dalekoistočne zemlje mogao bi doći i od Udruženja kineskih preduzetnika u BiH, formiranog 2021. godine. Čine ga neke od najvećih kineskih kompanija koje obezbeđuju rešenja i usluge u oblastima kao što su energija i infrastruktura - China Energy Engineering Group, građevinska grupacija Power Construction Corporation of China (POWERCHINA), kompanija koja se fokusira na pružanje zdravstvene usluge - China Sinopharm International Cooperation, kompanija koja se bavi pružanjem integrisanog rešenja globalne energije, transporta, zaštite životne sredine - Dongfang Electric Corporation (DEC), kao i kompanija koja je vodeći snabdevač IKT infrastrukture i pametnih uređaja - Huawei Technologies.   

Proverom na internet stranici Registra poslovnih subjekata u BiH (za područje FBiH i Brčko distrikt) navedeno je ukupno 366 kompanija sa kapitalom iz Kine (koje su izvršile registraciju ili preregistraciju) do sredine avgusta 2023. godine, a od navedenih kompanija niti jedna nije registrovana sa kapitalom većim od 255.000 evra (500.000 KM).   

Kako je saopšteno iz Udruženja, postoje mnogobrojni razlozi za njegovo formiranje s obzirom na to da kineske kompanije mogu mnogo toga da ponude lokalnom tržištu. Pre svega, namera uspostavljanja udruženja je da služi kineskim preduzetnicima koji posluju u Bosni i Hercegovini kako bi se unapredili kontakti i razmene između samih članova.   

Energetski i infrastrukturni projekti    

Kineske kompanije realizuju značajne infrastrukturne projekte u BiH. Mada se projekti većinom odnose na izvođenje radova uz obezbeđenje sredstava, za potrebe realizacije projekata registruju i kompanije u BiH.    

Većina investicija iz Kine se ne realizuje kao SDI, već u saradnji s javnim ili privatnim partnerima u realizaciji velikih infrastrukturnih ili energetskih projekata, objašnjavaju iz Agencije za unapređenje stranih investicija u BiH (FIPA). Među prvima je projekat Termoelektrana “Stanari” Doboj „Dongfang Electric Corporation“, realizovan u saradnji sa EFT Group iz Velike Britanije biznismena Vuka Hamovića iz 2010, kao i drugi najavljeni infrastrukturni i energetski projekti s Vladom Republike Srpske i  Vladom FBiH.  

Pored energetskog sektora, kineske firme su dobile i unosne poslove u sektoru saobraćaja -  trenutno grade dva auto-puta Banjaluka - Prijedor i Brčko - Bijeljina.   

Kompanija China Shandong International  potpisala je sa Vladom RS ugovor o koncesiji za izgradnju auto-puta Banjaluka - Prijedor - Bosanski Novi. U 2021. godine je ozvaničen početak realizacije projekta izgradnje sa koncesionim ugovorom na 33 godine. Auto-put Banjaluka - Prijedor će biti dug 42 kilometara (prva faza), a vrednost projekta je oko 300 miliona evra. U 2023. godini kompanija je izrazila interesovanje i za izgradnju brze saobraćajnice Bijeljina - Sokolac.   

Autoceste FBiH

Takođe, u 2021. godini su započeti radovi na izgradnji vetroelektrane VE Ivovik u Livnu. Investitor i osnivač kompanije VE Ivovik je bio CNTIC CAPITAL (Hongkong) i SINOHYDRO, da bi se već naredne godine vlasništvo promenilo pa su sada osnivači Ivovik Wind Power Luxemburg (sa osnivačima iz Kine) i CNTIC CAPITAL. Procenjena vrednost projekta je 130 miliona evra.   

Livno bi trebalo da bude mesto realizacije još jednog elektroenergetskog kapaciteta u čijoj izgradnji će učestvovati kineski investitori. Koncesiju za izgradnju solarne elektrane, na lokacijama u toj opštini, dobila je kompanija Solbus Livno. Procenjena vrednost solarnog parka je 500 miliona evra i realizovaće se uz saradnju sa kompanijom Hareon Solar Technology Kina. Kompanija Solbus Livno je registrovana kao zajedničko ulaganje partnera iz BiH, a navodi se da posluje u sastavu kineske kompanije.    

Vlada Republike Srpske (RS) 2021. godine potpisala je Ugovor o finansiranju i izgradnji hidroelektrane (HE) Dabar, koji je vredan 190 miliona dolara. Hidroelektranu će graditi kineska kompanija China Energy Gezhouba Group, a kreditiraće je kineska državna banka Eksim, na osnovu garancija Republike Srpske. HE Dabar, čija je ukupna vrednost oko 332 miliona evra (650 miliona KM), imaće instalisanu snagu od 159,15 megavata i 251.80 gigavata po satu proizvodnje električne energije. Realizacija projekta sa kineskim partnerima je planirana od 2017. godine.    

Da li bi usporavanje Kine moglo da utiče i na prisutnost kineskih investitora u Bosni i Hercegovini? “Kina je važan spoljnotrgovinski partner regiona Zapadnog Balkana, ali i bitna zemlja u kontekstu investicija i izgradnje bazne infrastrukture”, objašnjava Admir Čavalić, ekonomista i zastupnik u Predstavničkom domu Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine (BiH). 

SEVERNA MAKEDONIJA: Preplavljena  kineskim proizvodima, investicije su retkost 

Nekad malo značajan trgovinski partner Severne Makedonije u poslednjih nekoliko godina postaje redovan član liste deset zemalja sa kojima Makedonci imaju najveću trgovinsku razmenu. Pri tom, značajno je naglasiti da uvoz iz Kine u kontinuitetu prevazilazi makedonski izvoz. Vrednost makedonskog izvoza u Kinu tokom 2004. godine bio je oko milion evra, a prošle godine je iznosio 54,9 miliona evra. Istovremeno, vrednost uvoza iz Kine u Severnu Makedoniju se povećao od 64,9 miliona evra na 949 miliona evra. Rast trgovinske razmene između dve zemlje se nastavlja i u prvoj polovini ove godine, period u kojem je Kina postala peti najveći partner u trgovini Severne Makedonije (iza Nemačke, Velike Britanije, Grčke i Srbije). U prvom polugodištu ove godine, dve zemlje trgovale su proizvode ukupne vrednosti od 499 miliona evra, što je za 12,2 procenta više u odnosu na isti period 2022. godine. Od ukupne trgovinske razmene, izvoz makedonskih proizvoda u Kinu iznosi 41 milion evra, a vrednost uvoza u suprotnom pravcu je 458 miliona evra. 

Dugačka i raznolika je lista proizvoda koje Severna Makedonija uvozi iz Kine. Na listi doslovno ima svega. Nova i stara garderoba, tehnika, elektronski delovi, automobili, delovi za automobile, mašine, igračke, pamuk, sintetika, hemijski proizvodi i različiti prehrambeni proizvodi (riba, šećer...). Ako se donekle može razumeti zašto od azijskog ekonomskog giganta uvozimo tehničku opremu i tekstil, iznenađujuće je što na policama u makedonskim marketima redovno može da se nađu čak i povrće i sir proizvedeni u Kini. Suprotno tome, lista proizvoda koje Kina uvozi iz Severne Makedonije je mnogo kraćа (ferolegurе, vino, mermer, delovi za šinska vozila, elektromotori, hemijski proizvodi i slično). 

Skromnе direktnе investiciје 

Za razliku od trgovanja, Kinе nema na listi deset najvećih stranih investitora u Severnoj Makedoniji. Ukupna direktna ulaganja su niža od 150 miliona evra. Učešće Kine u ukupnim direktnim investicijama u Makedoniji je oko dva procenta i svodi se na male investicione projekte, pre svega u trgovini i sektoru nekretnina.  

U prošlosti su bile najavljivane mnoge investicije kineskih kompanija iz različitih oblasti, ali nijedna  nije realizovana. Primer za to je bila dugoočekivana investicija od kineske kompanije Haier, giganta elektronske industrije. Otkad je dobila tender za projekat makedonske vlade - „Kompjuter za svako dete“ u 2009. godine, ta kompanija je najavila zajedničku multimilionsku investiciju sa južnokorejskom Treeview za proizvodnju televizora u Severnoj Makedoniji. Investicija se nikad nije realizovala. Utisak je da Severna Makedonija nije omiljena destinacija za direktne investicije kineskih kompanija, ako se uzme u obzir da nema ni akvizicija, niti “greenfiled” ili “brownfiled” investicija. Još jedan dokaz za to je što se nijedna kineska kompanija, niti vlast u Kini, nije odazvala na predlog prethodne makedonske vlade da otvori specijalnu slobodnu zonu za kineske kompanije. 

Makedonci čekaju na auto-put Kičevo - Ohrid deset godina 

Severna Makedonija je bila prva zemlja iz platforme 17+1 koja je iskoristila novac iz kreditne linije vredne 10 milijardi američkih dolara (9,3 milijarde evra) koje je  obezbedio Peking za infrastrukturne projekte u ovom regionu. Tokom 2013. godine kineska Eksim banka sklopila je ugovore za kreditiranje izgradnje auto-puta Miladinovci - Štip u iznosu od 278 miliona dolara (260 miliona evra) i auto-puta Kičevo - Ohrid u iznosu od 505 miliona dolara (472 miliona evra). Makedonska vlada dodelila je izgradnju puteva državnoj kineskoj kompaniji “Sinohidro”. Domaće kompanije “Beton“ i “Granit“ su bile podizvođači, a bili su “uvezeni“ i građevinski radnici iz Kine. 

Ova dva projekta su doživela različite sudbine. Auto-put Miladinovci - Štip dug 47 kilometara pušten je u saobraćaj u 2019. godini, a izgradnja je koštala 64 miliona dolara (60 miliona evra) manje od predviđene sume, za šta je Severna Makedonija platila penale za nepovučena sredstva od kredita. Ukupni troškovi za ovaj kredit su dostigli 23 miliona dolara (21,5 miliona evra). S druge strane, auto-put Kičevo - Ohrid dug 57 kilometara se i dan-danas gradi, deset godina nakon potpisivanja ugovora. Zbog propusta pri realizaciji ovog projekta tokom decembra 2019. godine, Severna Makedonija je bila prinuđena da uzme dopunski kredit od kineske Eksim banke od 179 miliona dolara (167 miliona evra), tako da je izgradnja ovog auto-puta verovatno najduža u istoriji. 

Za izgradnju auto-puteva Kičevo - Ohrid i Miladinovci - Štip, prethodno Specijalno javno tužilaštvo 30. juna 2017. godine podiglo je optužbu u slučaju “Traktorija“, koju je sud prihvatio 20. novembra 2017. godine. Bivši premijer Nikola Gruevski i još nekoliko funkcionera su bili optuženi da su oštetili državni budžet za više od 155 miliona evra. Gruevski je bio optužen za primanje naknade za nezakonito ugovaranje provizije sa kineskom kompanijom Sinohidro. Međutim, dok je optužnica bila u prvobitnom sudskom postupku, u novembru 2019. godine došlo je do apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja bivšeg premijera Nikole Gruevskog. Državni revizori su prošle godine utvrdili mnogo propusta državnih organa pri realizaciji ovog projekta koji su stvorili trošak za dopunske i nepredviđene radove u iznosu od 312 miliona evra. 

Najveća saradnja u energetici datira od 1994. godine  

Kada je u pitanju sektor energetike, poslednja  velika saradnja između Makedonije i Kine bila je u dalekoj 1994. godini. Tada je Makedonija uzela kredit od Kine od 80 miliona dolara (75 miliona evra) za izgradnju brane na reci Treska, gde je u blizini Skoplja bila izgrađena hidroelektrana Kozjak. Na izvođenju ovog projekta radila je kineska kompanija CWE, a hidroelektrana radi i danas. 

Inače, kineske kompanije su dosad nekoliko puta dobijale velike tendere u Makedoniji. Yutong je bio odabran za nabavku 202 dvospratna autobusa za potrebe Grada Skoplja, a CRRC Zhuzhou Locomotive za nabavku električnih lokomotiva za potrebe makedonske železnice. 

SLOVENIJA: Kineski pojas investicija  

Zemlje uz jadransku obalu su zbog svojih lučkih i železničkih veza s Jugoistočnom Evropom, odnosno Balkanom i Evropskom unijom ekonomski i strateški interes za Kinu, nedavno je za Bloomberg Adriju izjavila stručnjak za Kinu i Jugoistočnu Aziju Zorana Baković. Ali šta je sa Slovenijom? 

Kako smo nedavno saznali u razgovoru s kineskim ambasadorom u Sloveniji Wangom Shunqingom, projekata unutar te inicijative za Sloveniju nema. Poslednja prilika je propuštena kada su 2020. godine dodeljene koncesije za izgradnju druge pruge Divača - Koper, prilikom čega su kineske građevinske kompanije pokazale veliko interesovanje, ali na kraju bile neuspešne, kako je naveo ambasador. Predstavnik druge najveće svetske ekonomije dodao je da je Slovenija zbog “svog geografskog položaja, odlične infrastrukture i visokokvalifikovane radne snage dobro odredište za ulaganja“.

U vezi s tom inicijativom, u Privrednoj  komori Slovenije (Gospodarska zbornica Slovenije – GZS) objasnili su nam da mogućnost saradnje Slovenije i Kine vide u ublažavanju posledica nepogoda i poplava. Uzevši u obzir “šta se radi na infrastrukturnom području u Kini i kineske kompanije širom sveta“, iz GZS navode da bi i u Sloveniji mogle da pronađu zajednički cilj. Ipak, ističu da konačna odluka o tome, kao i kod svih projekata unutar te inicijative, zavisi od kineske vlade. 

U Sloveniju preko luksemburškog pojasa 

Direktna kineska ulaganja u Sloveniji znatno su se pojačala 2018. godine, kada je kineski tehnološki div Hisense spektakularno preuzeo domaćeg proizvođača bele tehnike i elektronike Gorenje. Kina je 2020. godine zauzela 15. mesto na listi najznačajnijih direktnih stranih investicija u Sloveniji (prvo mesto pripada Austriji), s potencijalom za budući rast. 

Podaci GZS i kompanije KMPG pokazuju da Kina postaje važan ulagač u Sloveniji, posebno putem svojih podružnica, naročito u Luksemburgu, Austriji i Švajcarskoj, čije su investicije prošle godine iznosile oko 300 miliona evra. U 2020. godini, Kina se smestila među osam najvažnijih izvoznih partnera Slovenije. Što se tiče udela slovenačkih kompanija s direktnim kineskim ulaganjima, prema podacima KMPG, taj udeo je krajem 2020. godine bio manji od dva odsto, odnosno tek 1,8 procenata. 

Među istaknutim kineskim ulaganjima u Sloveniji su spomenuti proizvođač bele tehnike Gorenje, developer visokotehnoloških laserskih sistema  za medicinu Fotona, developer video-igara Outfit7, proizvođač privrednih vozila TAM-Europe, developer elektromotora za direktni pogon električnih vozila Elaphe, kompanija za pripremu sekundarnih sirovina Dinos, kompanija za održavanje i projektovanje spoljne rasvete Javna rasveta, biotehnološka kompanija Acies Bio, hoteli Kompas, kao i  kompanija  za računarsko inženjerstvo Arctur. Što se tiče ulaganja, Wang je rekao da Kina nastoji da pojača saradnju na području “infrastrukturnog razvoja, uključujući železnice i 5G mrežu“. 

U GZS dodaju da kineski ulagači takođe pokazuju interesovanje za ulaganja u proizvodnju hrane, područje mobilnosti i zdravlja. “Sve se više širi atraktivnost turizma, sporta (posebno zimskog) i gastronomije“, navode. U poslednje vreme primećuju i veću zainteresovanost za akademske istraživačke projekte, pri čemu ističu pitanje zaštite intelektualnog vlasništva, što je, kako GZS navodi, izazov u kinesko-slovenačkim odnosima koji bi ubuduće trebalo da bude rešen. 

Senka geopolitike prikriva ekonomsku saradnju 

Osim Gorenja, važno je među značajnijim celovitim kineskim partnerskim preuzimanjima slovenačkih kompanija istaknuti i Fotonu, proizvođača lasera i drugih optičkih uređaja za potrebe komunikacija, stomatologije i medicine. Fotonu je 2017. godine potpuno preuzeo kineski fond AGIC Capital. Nezvanična procena vrednosti i prodaje bila je između 80 i 120 miliona evra. 

Na naše pitanje o iskustvima sa stranim vlasnicima, iz kompanije su nam rekli da su pozitivna, ali ističu da uspešno poslovanje s “kineskim partnerima zahteva poznavanje njihove kulture, njihovih vrednosti i poslovne prakse“. Razlog za preuzimanje, prema njihovoj oceni, bila je procena kineskog fonda da kompanija može da ponovi svoj uspešan ulazak na američko tržište i u Aziji. Kažu da su planovi ostvareni jer je Fotona “jedan od najpriznatijih brendova medicinskih lasera u Kini“. 

Što se tiče daljih planova, samo navode da nastoje da nastave rast na tržištu Kine, dok istovremeno pažljivo prate geopolitičko zaoštravanje između SAD, EU i Kine. 

Da geopolitički izazovi sve više određuju poslovnu agendu, pokazuje i primer multinacionalne kompanije Huawei, svetskog ponuđača informacione i komunikacione tehnologije (engl. information and communication technology – ICT), infrastrukture i pametnih uređaja. Kompanija je prisutna u Sloveniji od 2015. godine i radi na razvoju 5G tehnologija. Budući da je reč o strateškim i bezbednosno osetljivim ulaganjima, gde Slovenija prati rastuće protekcionističke i restriktivne ekonomske politike EU, kompanija se u poslednje vreme suočava s “političkim pritiscima“. Navode da od slovenačke vlade očekuju zakonodavstvo zasnovano na “objektivnim i nediskriminatornim kriterijumima najbolje industrijske i tehničke prakse, koji važe jednako za sve“. 

Upozorenjima o sve nepovoljnijem okruženju za kineske investicije pridružuje se i GZS, gde posebno u području izgradnje 5G mreže upozoravaju na mere koje “namerno ciljaju kineske kompanije s namerom ograničavanja delovanja na slovenačkom tržištu“. 

Na popisu važnih kompanija s kineskim suvlasnicima nalazi se i Elaphe. U kompaniju koja se bavi razvojem pogonskih i upravljačkih sistema za električna vozila je 2015. godine kupovinom udela od 20 odsto ušao kineski partner Zhejiang Asia-Pacific Mechanical & Electronic. U svojoj izjavi navode da su razlozi za ulazak kineskih partnera bili zadovoljenje potreba tamošnjeg tržišta. “Naši partneri su uglavnom zainteresovani za rad u Kini“, dodaju i objašnjavaju da takođe primećuju kako se oslanjanje na lokalne ili evropske lance snabdevanja sve više smatra važnim za kompanije iz država gde “politika ima interes zaštite lokalnih tržišta od kineskog uticaja“. 

Uprkos  rizicima, trgovinska razmena s Kinom raste 

Zbog veličine slovenačke privrede, slovenačka ulaganja relativno su manje važna kineskoj privredi, ali je Wang naglasio da je “Kina najvažniji azijski trgovinski partner Slovenije“. U drugoj najvećoj privredi na svetu prisutno je više slovenačkih kompanija, uključujući Alpinu, Cablex, Cosylab, Dewesoft, Domel, Donit Tesnit, Gostol TST, Pipistrel, EKWB, Hidriju, Krku, Le-Tehniku, TT Okroglicu, Unior i Vip Virant, čiji su investitori iz Kine. 

Sve veća ekonomska saradnja između država takođe se ogleda u podacima o robnoj razmeni.Od 2016. do 2020. godine vrednost uvoza iz Kine u Sloveniju prosečno je rasla za 15,7 odsto godišnje, pokazuju podaci analize KMPG. U 2020. godini uvoz je iznosio 1,37 miliona evra, a Kina se smestila među osam najvažnijih uvoznih partnera Slovenije. Gledajući samo 2020. godinu, uprkos  protivpandemijskim merama, uvoz se povećao za 17,8 odsto, uglavnom zbog uvoza različite zaštitne opreme i medicinskih uređaja. Prema podacima agencije Spirit, uvoz iz Kine nastavio je da raste i u 2021. i 2022. godini, kada je dostigao vrednost od 4.023, odnosno 5.027 miliona evra. 

Iako se kineska privreda suočava sa sve izglednijom stagnacijom, ako ne i recesijom, što uzrokuje i pad kineskog izvoza (u julu je pao za značajnih 14,5 odsto), podaci pokazuju da će se tendencija rasta slovenačkog uvoza iz Kine nastaviti i ove godine. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar