Gorivo: Srbi ga švercuju, Slovenci imaju dizajnersko

Krijumčarenje goriva. To je realnost u Srbiji. Sa znatno manjim obimom slede Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina. U Hrvatskoj je ova nelegalna aktivnost praktično zanemarljiva, dok je u Sloveniji uopšte nema. Tamo su suočeni sa jednim potpuno drugim načinom zloupotrebe goriva i izbegavanja akcize na njega. 

Iako su kontrole konstantne, a gorivo podleže obaveznom markiranju, crni i sivi kanali koji naftne derivate donose do kupaca i dalje su više nego aktivni. Sa izbijanjem rata u Ukrajini i izborne krize u Libiji, situacija sa energentima širom sveta počela je da se komplikuje, pa se uticaj sukoba osetio i u domenu krijumčarenja nafte i njenih derivata. I to ne samo u područjima zahvaćenim sukobima, već i delovima Adria regiona. U okviru njega, procenjuje se da Srbija ima najveći potencijal da postane žarište šverca goriva, ako se ostvare očekivanja da će Bugarska sledeće godine prestati da uvozi rusku naftu.  

O kolikom je problemu reč, može se videti ako se pogledaju podaci srpskog Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) koji pokazuju da je samo u 2022. na teritoriji Srbije zaplenjeno skoro 150.000 litara nafte i naftnih derivata. Protiv 55 osoba podneta je 41 krivična prijava zbog izvršenih 69 krivičnih dela. Krajem avgusta iz MUP-a su nam rekli da je u toku ove godine zaplenjeno više od 43.000 litara. „Protiv 11 osoba podneto je 10 krivičnih prijava zbog izvršenih 17 krivičnih dela“, dodali su. 

Glavna „magistrala“ za šverc je Dunav, čiji je rečni tok kroz zemlju dug 588 kilometara. Kako kažu u srpskoj Upravi carina, za kontrolu su najizazovniji potezi međunarodnih voda, tamo gde je reka prirodna granica - od Bezdana do Bačke Palanke (granica sa Hrvatskom) i od Velikog Gradišta do Prahova (granica sa Rumunijom). 

U Upravi ukazuju na važnu karakteristiku međunarodnih voda koja krijumčarima ide naruku, a to je da se u njihovom slučaju kontrola može sprovoditi samo ako brod pristane uz neku od obala. Šverceri najčešće te vode koriste tako što zaustave plovilo uz strani brod, pretoče gorivo na vodi bez pristajanja i svako nastavi svojim putem. 

Uprava carina Republike Srbije

Na svakih 15 kilometara zgodno mesto za krijumčarenje 

Budućnost u pogledu odnosa Bugarske prema ruskoj nafti potencijalno donosi nove pritiske i tenzije, pa bi Srbija (ali i sama Bugarska, te Rumunija i Albanija) mogla postati žarište šverca goriva, rekao je za Bloomberg Adriju Saša Đorđević, terenski koordinator za Srbiju i Crnu Goru u Globalnoj inicijativi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (engl. Global Initiative against Transnational Organized Crime - GI-TOC). 

"Luke kao što su Burgаs, Konstаnсa i Drač bi mogle da posluže kao ulazne tačke za operacije šverca na Balkanu, povezujući se sa postojećim rutama duž Dunava. Samo u Srbiji postoji skoro 40 pogodnih mesta za šverc goriva", kaže Đorđević. 

Imajući u vidu pomenutu dužinu toka Dunava, dolazi se do računice da se u proseku na otprilike svakih 15 kilometara reke nalazi po jedno zgodno mesto za krijumčarenje. 

Ukrajina i Moldavija, kao zemlje kroz koje takođe protiče Dunav, ujedno su i teritorije odakle u Srbiju u najvećem broju slučajeva i stiže ova prokrijumčarena roba. 

Kretanje brodova na plovnom putu Dunav-Sava-Tisa, njihova rizična zaustavljanja i druge aktivnosti koje ukazuju na potencijalnu kriminalnu aktivnost prate se preko Rečnog informacionog sistema”, objašnjavaju nam u Upravi carina. Dodaju da u okviru Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja postoji tim za kontrolu vodenih puteva, koji poseduje “pet najsavremenijih čamaca, tri patrolna i dva desantna, koji su opremljeni radarskim i sistemom za osmatranje”, a sve aktivnosti se prate i u komandnom centru Uprave. 

GI-TOC

Kako operišu šverceri u Srbiji? 

Krijumčari na rekama rade u manjim grupama, ali su izuzetno organizovani. Imaju brze čamce i specijalne barže za prevoz goriva, kojima lako pristaju uz strani brod sa kog preuzimaju gorivo, koje potom prevoze do obale i stavljaju u sive tokove na domaćem tržištu.  

“Kod nelegalnog prometa akciznih proizvoda postoje i elementi organizovanog kriminala, što zahteva blisku saradnju svih organa koji se bave suzbijanjem sive ekonomije, ali i intenzivnu razmenu informacija sa međunarodnim organizacijama i stranim carinskim administracijama”, navode iz Uprave carina.   

U zavisnosti od tehničkih karakteristika broda, krijumčari koriste razne metode kako bi sakrili ili lažno prikazali stanje goriva. 

"Na primer, koriste lažna mesta za merenje goriva, umetnute sonde, lažne merače i slično, pa se prilikom kontrole čini kao da je sva nafta 'isparila'. Više puta smo bili svedoci raznih scenarija na koje su krijumčari spremni samo da bi došli do veće količine goriva, koje potom imaju nameru da prodaju na crnom tržištu, pa tada krše rokove putovanja bilo zbog navodnog kvara, bolesti posade ili nekog drugog izmišljenog razloga", objašnjavaju iskusni carinici Odseka za kontrolu vodenih puteva Uprave carina.  

Jedan od načina da se kamuflira šverc je i često menjanje imena plovila. "Kada saznaju da su pod nekim nadzorom ili kontrolom, da bi zavarali trag, krijumčari brodu menjaju ime. Takođe, menjaju i sedište firmi i zastave brodova, jer ih neretko registruju u drugim državama." 

Da bi došli do profita od razlike u ceni, krijumčari na crnom tržištu neretko prodaju naftu koja je prethodno nabavljena po beneficiranim uslovima propisanim za pogonsko gorivo, a carinici mogu da spreče takve zloupotrebe upoređivanjem podataka iz brodske dokumentacije i merenjem stvarne količine goriva zatečenog u tankovima. 

Prošle i pretprošle godine otkrivene su dosad najveće malverzacije sa brodskim pogonskim gorivom u Srbiji. 

''Oba slučaja se odnose na brodove na kojima se manipulisalo podacima, odnosno gde je lažno prikazivano stanje goriva u količinama od po 100 tona. Posebno je bio interesantan slučaj kada smo u tankovima jednog broda primetili čudnu boju goriva, pa smo odlučili da ga testiramo pomoću paste za utvrđivanje prisustva vode u nafti. Brzo se ispostavilo da brod umesto nafte prijavljene u dokumentaciji, a koja je u međuvremenu istočena i prodata krijumčarima, zapravo prevozi vodu", svedoče carinici. 

Dodaju da to što nafte nema ne znači da je krijumčar izbegao kaznu. "U takvim slučajevima, zapovednik broda je odgovoran za izuzimanje robe ispod carinskog nadzora i kazna koja sledi podrazumeva naplatu barem jednostruke vrednosti nestale robe, pripadajućih dažbina (porez i akciza), ali i novčanu kaznu." 

I pored svega navedenog, iz srpskog Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine su nam poručili da je maksimalno suzbijanje sivog tržišta rezultat nacionalnog programa markiranja derivata i programa monitoringa. “Napominjemo da i inostrane kompanije koje se bave prometom derivata na teritoriji Republike Srbije takođe ne ističu sivo tržište goriva kao problem u svom poslovanju u prethodnom periodu”, izričito tvrde.  

Uprava carina Republike Srbije

U ostalim zemljama Adria regiona šverceri nisu toliko aktivni 

Đorđević se u svom nedavno objavljenom izveštaju za GI-TOC fokusira na šverc goriva na teritoriji Balkana, uključujući Srbiju, samoproglašeno Kosovo, Severnu Makedoniju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu (BiH), Albaniju i Bugarsku. 

Prema njegovoj računici, ove zemlje su prošle godine ukupno zaplenile više od 3.000 tona ilegalnog goriva, maloprodajne vrednosti od 4,3 miliona evra. To je skoro četiri puta više od vrednosti zaplenjenog goriva u celoj 2021. “Javni fondovi balkanskih zemalja izgubili su najmanje 1,2 miliona evra u 2022. kao rezultat šverca goriva”, kaže se u izveštaju. 

Međutim, u ovih više od 3.000 tona najveći deo otpada na Albaniju – skoro 2.500. Sledi Bugarska sa oko 350 tona. Od zemalja Adria regiona obuhvaćenih izveštajem, Srbija prednjači sa preko 150 tona, iza nje je Severna Makedonija sa nepunih 19 tona, dok u BiH taj broj iznosi 1,6 tona zaplenjenog goriva. 

Zanimljivo je da su, prema podacima izveštaja GI-TOC, različite cene goriva zemalja sa ovih prostora doprinele povećanju takozvanog mravljeg šverca od 2010. godine. Reč je o pojavi kada pojedinci više puta dnevno prelaze granicu i toče gorivo u susednoj zemlji gde je ono jeftinije i onda ga ilegalno prodaju u svojoj državi. Đorđević navodi primere gde se namenski prepravljaju vozila, ugrađuju jači amortizeri i prave dodatni rezervoari u šupljinama automobila kako bi se u jednoj turi što više gorivo transportovalo. 

Tako, recimo, zapaža da je u 2016. gorivo u Severnoj Makedoniji i BiH bilo jeftinije za do 40 odsto po litri nego u Srbiji. “To je podstaklo ljude iz Srbije da toče gorivo u susednim zemljama zemlje, a zatim ga ilegalno prodaju kod kuće. Ova nezakonita radnja rezultovala je znatnim smanjenjem trgovine na benzinskim stanicama u pograničnim oblastima regiona – i manjim prihodima za budžet zemlje”, navodi autor izveštaja. 

Iako je količina zaplenjenog goriva u BiH daleko manja od one zabeležene u Srbiji, Đorđević kaže da to ne znači da bi trebalo zanemariti šverc goriva u toj zemlji. 

"Treba posebno obratiti pažnju na uvoz iz Mađarske, budući da postoje sumnje u vezi s potencijalnim mešanjem baznog ulja uvezenog iz Mađarske s naftom, koja se potom prodaje u Bosni i Hercegovini kao dizel gorivo", istakao je on za Bloomberg Adriju. 

U Hrvatskoj je šverc goriva zanemarljiv, ako je suditi prema izveštajima tamošnje Carinske uprave. Od početka godine naovamo, na njihovom sajtu je objavljena samo jedna vest u vezi sa zloupotrebom goriva, i to plavog dizela – goriva namenjenog pretežno poljoprivrednoj mehanizaciji. Naime, kako se navodi u zvaničnom saopštenju iz juna, pregledom sumnjivog vozila na području Bjelovara, carinski službenici su pronašli 340 litara plavog dizela koji je nezakonito pribavljen. 

Dizajnerska goriva u Sloveniji 

Iz slovenačke Finansijske uprave poručili su za naš medij da se zemlja ne susreće sa klasičnim švercom goriva. To je razumljivo ako se ima u vidu da Slovenija nema rečnu granicu sa drugim državama. 

Ali postoji drugi problem, rasprostranjen u manjoj ili većoj meri i u ostalim delovima Evrope, a reč je o onome što Slovenci nazivaju “dizajnerskim gorivom”. U pitanju je mešavina gasnog ulja sa različitim dodatnim jedinjenjima. Time se, kako su objasnili u Upravi, stvara proizvod koji ne potpada pod akcizni režim, to jest na njega se ne plaćaju akcize, a može se koristiti za vožnju motornih vozila. 

U Sloveniji je 2020. zaplenjeno 20.000 litara dizajnerskog goriva, 2021. nešto manje od 31.000 litara, 2022. godine 2.000 litara, a u 2023. zabeležena je zaplena 36.000 litara, pokazuju zvanični podaci. Počinioci su odgovarali zbog kršenja regulative o akcizama. 

Iako, prema rečima Uprave, u Sloveniji nema klasičnog šverca goriva, vlasti u Italiji su u martu ove godine otkrile nelegalnu trgovinu gorivom iz Slovenije i Hrvatske. Pet italijanskih državljana je preko dve kompanije prokrijumčarilo gorivo u Italiju, gde su ga prodali ispod tržišne cene. Evropsko javno tužilaštvo sumnjiči tu grupu da je prevarila državu za više od 90 miliona evra. 

Nije sve u novcu 

Ovde nije reč samo izbegavanju nameta i šteti za državnu kasu, već i o ekološkim pitanjima, napominju u slovenačkoj Finansijskoj upravi. Sve obimniji prelazak na nefosilna goriva ne eliminiše probleme, dodaju oni. Štaviše, takozvana zelena tranzicija stvara dodatne mogućnosti za prevare u domenu goriva. 

Za kriminalce se otvaraju nove opcije u ovoj oblasti kroz zloupotrebu biogoriva, kao što je biodizel. Neke sheme mogu uključivati prodaju “održivih” biogoriva koja uopšte nisu proizvedena prema načelima održivosti, navodi se u izveštaju Evropola iz 2021. 

Na slične rizike ukazuje i Đorđević, napominjući da je krijumčareno gorivo često falsifikovano, niskog kvaliteta, može biti pomešano s opasnim materijama ili razređeno kako bi se povećali profiti. Uz to, operacije krijumčarenja neretko podrazumevaju ilegalno povezivanje naftovoda, neovlašćeno skladištenje i prevoz goriva. 

"Ove aktivnosti stvaraju značajan rizik od izlivanja goriva, curenja i nezgoda, što može dovesti do ekološke štete i kontaminacije vode, zemljišta i staništa divljih životinja. Dugoročne posledice ovakvih incidenata mogu biti ozbiljne." Nažalost, istraživanje o ekološkim uticajima krijumčarenja goriva na Balkanu tokom ratnih devedesetih godina prošlog veka nikada nije sprovedeno, navodi on u svom izveštaju. 

- U pisanju teksta pomogli Jan Artiček (Slovenija) i Teo Zorić (BiH). 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar