Geopolitika od Srbije pravi potencijalno žarište za šverc goriva

Sa eskalacijom sukoba u Ukrajini prošle godine, stanje sa energentima i sirovinama širom sveta počelo je da se komplikuje, pa se uticaj sukoba osetio i u pogledu krijumčarenja nafte i njenih derivata. Ne samo u područjima zahvaćenim ratom već i kod nas, na Balkanu. Budućnost potencijalno donosi nove pritiske i tenzije, pa bi Srbija (ali i Bugarska, Rumunija i Albanija) mogla postati žarište šverca goriva, smatra Saša Đorđević, terenski koordinator za Srbiju i Crnu Goru u Globalnoj inicijativi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.

Medija centar/Lična arhiva

 

"Luke kao što su Burgаs, Konstаnсa i Drač bi mogle da posluže kao ulazne tačke za operacije šverca na Balkanu, povezujući se sa postojećim rutama duž Dunava. Samo u Srbiji postoji skoro 40 pogodnih mesta za šverc goriva", kaže Đorđević.

Kako pojašnjava, to su ona mesta gde je prikladno za brodove da pređu - drugim rečima, gde je reka najuža i najmirnija u svom toku. "Druge značajne zone krijumčarenja nalaze se nedaleko od naselja i blizu graničnih prelaza gde postoje relativno dobre povezujuće saobraćajnice, uključujući pristupne puteve do granice ili rečnih kanala."

Sem rata u Ukrajini, on u svoj nedavnom izveštaju o ovoj temi podseća i na uticaj pandemije i krize u Libiji na tržište energenata. Sve to dovelo je do povećanja cena goriva i broja zaplena krijumčarenog goriva na Balkanu, navodi. "Zabrana Bugarskoj da uveze rusku naftu, što se očekuje sledeće godine, može preusmeriti ilegalnu trgovinu gorivom ka Balkanu, pri čemu bi Bugarska, Rumunija, Albanija i Srbija mogli postati potencijalni centri."

 

A to što smo jedini u regionu koji nismo uveli sankcije Rusiji možda nas, kaže on, čini privlačnom destinacijom za finansijske transakcije povezane sa krijumčarskim operacijama. "Luka Drač takođe može nastaviti da služi za aktivnosti krijumčarenja goriva iz Libije", dodaje Đorđević u razgovoru za Bloomberg Adriju.

Dok obim krijumčarenja goriva zavisi od toga koliko će dugo rat u Ukrajini da traje (što je trenutno teško proceniti), za suzbijanje velikih razmera šverca ključne su što veće rezerve goriva i pronalaženje alternativnih izvora nabavke, ocenjuje naš sagovornik.

Formiranje cene i mravlji šverc

U nedavnom saopštenju Uprave carina navodi se da su od početka ove godine sprečene različite malverzacije sa više od 30.000 litara nafte. 

Uprava carina Republike Srbije

 

"Da bi došli do profita od razlike u ceni koja nastaje kada se na crnom tržištu proda nafta koja je prethodno nabavljena po beneficiranim uslovima propisanim za pogonsko gorivo, posade ponekad rizikuju tako što kupe više goriva sa namerom da ga kasnije preprodaju", poručili su iz Uprave. Carinici, dodali su, mogu da spreče takve zloupotrebe upoređivanjem podataka iz brodske dokumentacije i merenjem stvarne količine goriva zatečenog u tankovima.

Đorđević nam kaže da je uglavnom litar krijumčarenog goriva upola jeftiniji u odnosu na maloprodajnu cenu, pošto ne uključuje akcize i ostale dažbine.

"U Srbiji se najčešće krijumčari nafta i naftni derivati, kao što je dizel gorivo. Benzin vrlo retko. Elem, sada je situacija drugačija u odnosu na devedesete. Teško je očekivati da se krijumčareno gorivo nađe u maloprodaji, posebno u većim gradovima i na auto-putevima, ali postoji mogućnost u pograničnim benzinskim pumpama i poljoprivrednim gazdinstvima", rekao je on.

 

Takođe, to što susedne zemlje imaju niže cene goriva povećava rizik od takozvanog mravljeg šverca, "odnosno kada pojedinci više puta dnevno prelaze granicu i toče gorivo u susednoj zemlji gde je jeftinije i ilegalno ga prodaju u Srbiji". Naš sagovornik navodi primere gde se i namenski prepravljaju vozila, ugrađuju jači amortizeri i prave dodatni rezervoari u šupljinama automobila kako bi se u jednoj turi što više gorivo transportovalo - nekad i dve tone.

"Šverc goriva u Srbiji je naglo porastao kada je gorivo u susednim zemljama bilo jeftinije i do 40 odsto", pojašnjava.

Balkan: drastičan skok šverca, uz opasnost po ekologiju

U izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala navodi se da su u 2022. policija i carina sedam balkanskih zemalja zaplenile više od 3.000 tona ilegalnog goriva, čija maloprodajna vrednost iznosi 4,3 miliona evra. To je, ističe se, gotovo četiri puta više nego vrednost goriva zaplenjenog tokom 2021. godine.

Bloomberg

 

Autor napominje da je krijumčareno gorivo često falsifikovano, niskog kvaliteta, može biti pomešano s opasnim materijama, razređeno kako bi se povećali profiti...

Operacije krijumčarenja neretko podrazumevaju ilegalno povezivanje naftovoda, neovlašćeno skladištenje i prevoz goriva. "Ove aktivnosti stvaraju značajan rizik od izlivanja goriva, curenja i nesreća, što može dovesti do ekološke štete." Istraživanje o ekološkim uticajima krijumčarenja goriva na Balkanu devedesetih godina prošlog veka nije sprovedeno.

Ratovi u bivšoj Jugoslaviji završili su se 1999, ali se sa krijumčarenjem goriva u regionu nastavilo, doduše u manjem opsegu. Mada je Bosna i Hercegovina jedna od nekoliko balkanskih država koje nisu u centru pažnje kada je reč o ilegalnoj trgovini gorivom, ni tamo ne bi trebalo zanemariti šverc ove robe, a detaljnije o situaciji u susednoj državi možete pročitati u posebnom tekstu.

Stabilno tržište znači i manja potreba za alternativom

Bloomberg

 

Stepen šverca goriva najviše zavisi od stabilnosti tržišta, ocenjuje Đorđević. "Kada je tržište goriva stabilno, sa predvidljivim cenama i dovoljnom dostupnošću, motivacija za uključivanje u šverc može biti manja, što se zapravo i desilo nakon kraja ratova devedesetih. Stabilno tržište smanjuje potrebu da se traže alternativni izvori nabavke goriva putem nelegalnih kanala."

Sem toga, od značaja su ekonomske prilike, zakonodavstvo, kontrola granica...

"Rat u Ukrajini već utiče na cene goriva, koje mogu dodatno da skoče kada se Bugarskoj zabrani uvoz ruske nafte. Ovo posebno važi za zemlje koje su pre rate bile u većoj meri zavisne od ruske nafte", poručuje.