Vujanić: AI euforija podiže tržišta - region bi trebalo da uhvati taj talas

Na tržištima kapitala, naročito u SAD, volatilnost ostaje reč koja opisuje 2025. godinu. Iako najvažniji svetski berzanski indeks S&P 500 - koji okuplja 500 najvećih američkih kompanija - raste treću godinu zaredom, a tržišta u razvoju prednjače po prinosima, euforija nastala oko AI sektora i prekomerno zaduživanje megakep kompanija (megacap - najveće kompanije po tržišnoj kapitalizaciji) prete balonom, što brine investitore. Osim toga, poslednjih dana novembra kripto je u jarko crvenom.

 

 

AI obara rekorde, ali ne svuda

U korporativnim izveštajima, veštačka inteligencija je među glavnim pojmovima. Sve više kompanija je koristi kao ključni element strategije rasta, s tendencijom da uleti u voz koji vodi ka profitu, jer AI raste brže nego ikada, poruka je Mateja Vujanića, analitičara BBA, i jednog od panelista na konferenciji "Industry Insights", održanoj u utorak u Beogradu u organizaciji Bloomberg Adrije.

Kada se govori o temama u vezi sa AI-jem, ton je uglavnom optimističan, jer se polažu velike nade u produktivnost, marže i dugoročni rast. Ipak, negde na pameti treba imati informaciju da je čak i "veličanstvenoj sedmorci" teško da isprati AI ludilo, te da upozorenja o špekulativnom balonu - koji bi mogao da parira ludilu dot-com ere iz ranih dvehiljaditih - nisu bez osnova.

S druge strane, moć veštačke inteligencije utiče na brojne tržišne pokazatelje, što znači da ju je teško oslabiti. Konkretno, veliki rast indeksa S&P 500 podstaknut je upravo talasom AI rasta, toliko da je podigao multiplikatore na istorijski visoke nivoe. Evropa i dalje kaska u tom pogledu, ali zato Amerika - globalno gledano - kompenzuje te manjke.

 

 

U poslednje vreme vidimo eksploziju kapitalnih izdataka za AI i AI infrastrukturu, pri čemu veliki igrački međusobno investiraju, a kapital kruži unutar ekosistema i naduvava vrednosti. Masovni dugovi i ulaganja mogli bi da dovedu do pucanja balona, ako prihod ne počne da prati ulaganja.

 

 

Jedan od razloga visoke valuacije Amerike nalazi se u koncentraciji: tek dva odsto kompanija iz S&P 500 korpe nosi 40 odsto njegove težine. Da pojasnimo - koncentracija je trenutno najveća u poslednjih 50 godina i viša od one iz dot-com ere. Giganti poput Nvidije, Applea, Microsofta, Alphabeta, Amazona i Mete ne samo da zauzimaju najveći udeo u indeksu već svojim izveštajima i očekivanjima praktično upravljaju tržištem kapitala SAD.

 

 

Šta nam to govori

Visoka koncentracija znači da dolazi do značajnih razlika u performansu indeksa, budući da je "veličanstvena sedmorka" - Alphabet (Google), Amazon, Apple, Meta, Microsoft, Nvidia i Tesla - zaslužna za gotovo kompletan rast indeksa. Ova grupa megakep kompanija je od 2022. godine rasla oko 250 odsto, a preostale 493 kompanije koje čine S&P 500 - nisu rasle ni 20 odsto.

 

 

Možemo li govoriti o balonu

Trenutno se, u kontekstu AI zamaha, pojačano govori o razlikama i sličnostima sadašnjice sa dot-com krizom. Sličnosti svakako ima, a neke tendencije su još ekstremnije nego dvehiljaditih. Najizraženija razlika je dobit: kompanije sada ostvaruju snažan rast dobiti u odnosu na dvehiljadite.

 

 

Istovremeno, američko tržište rada je oslabljeno. Najveće kompanije dele otkaze, a za to krive AI. Šta to znači?

"Kompanije, uglavnom, navode da je došlo do viška radnih mesta, jer AI zamenjuje mnoge ponavljajuće zadatke i administrativne poslove. Da li je to njihov izgovor da smanje operativne troškove ili AI zaista podstiče produktivnost - ostaje da se vidi", napominje Vujanić.

Velibor Gajovic

 

Na Wall Streetu se verovalo da će neverovatna zarada Nvidije ublažiti nervozu investitora u vezi sa stvaranjem balona, ali to se nije dogodilo. Sada su na jednoj strani skeptici, zabrinuti zbog rastućih tržišnih valuacija, a na drugoj strani su optimisti, koji nedavni pad akcija povezanih sa veštačkom inteligencijom vide kao zdravu korekciju na putu daljeg rasta.

 

Kako region reaguje na AI euforiju

Kada govorimo o usvajanju AI-ja, Adria region trenutno pripada srednjoj grupi. Glavni izazovi su nedostatak AI infrastrukture, slabije AI veštine i jezička barijera, ali je pozitivno to što region može relativno brzo i lako da uskoči u voz, samo ako prepozna probleme i krene da ih rešava kroz ulaganje.

"Region može da uđe u višu grupu, ali mora da poradi na ovim stvarima. Nemamo egzaktne podatke o tome koliko koja zemlja ulaže u veštačku inteligenciju, ali Slovenija definitivno prednjači. Budući da je globalno tržište primarno vođeno AI-jem, utoliko pre bi region trebalo da uhvati talas tog rasta", zaključuje Vujanić.

 

 

Posmatrano po državama i oblastima, Slovenija najviše investira u R&D, dok je u Srbiji i Severnoj Makedoniji najveći AI projekat povezan sa izgradnjom fabrika.