Koliko goriva možemo da kupimo danas, a koliko smo mogli pre deset godina

U poslednjoj deceniji kupovna moć građana Srbije merena kroz odnos plata i cene goriva imala je brojne uspone i padove. Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da prosečna neto zarada gotovo udvostručene, ali su se istovremeno menjale i cene benzina i dizela, što je značajno uticalo na to koliko litara goriva građani mogu da kupe za mesečna primanja.

Prosečna neto plata u maju 2015. godine iznosila je 43.964 dinara, dok je benzin tada koštao 139,59 dinara, a dizel 146,58 dinara po litru. To je značilo da se za mesečnu zaradu moglo natočiti tek nešto više od 300 litara goriva, odnosno 315 litara benzina ili oko 300 litara dizela. Već naredne godine cena goriva je pala, a zarada ostala na sličnom nivou, pa je kupovna moć građana privremeno porasla.

Bloomberg 

 

 

Rast plata bio je umeren sve do 2019. godine, kada je prosečna zarada u maju premašila 55.000 dinara, pokazuju podaci RZS-a. Tada je za prosečnu platu bilo moguće kupiti oko 359 litara benzina ili 335 litara dizela, što je predstavljalo blagi pomak u odnosu na prethodne godine. Ipak, ključna promena dogodila se 2020. godine, kada su zbog pandemije i globalnog pada potražnje cene goriva značajno pale. Dok je prosečna zarada iznosila 58.892 dinara, benzin se prodavao po prosečnoj ceni od 123,80 dinara, a dizel po 132,77 dinara. To je omogućilo da se za mesečnu platu natoči čak 476 litara benzina ili 444 litra dizela.

 

Nakon tog kratkog predaha, 2021. i posebno 2022. godine usledilo je rast cena koji je ponovo smanjio kupovnu moć građana. Dok su plate nastavile da rastu, dostigavši 74.168 dinara u 2022, gorivo je istovremeno poskupelo na gotovo 200 dinara po litru. Tako je za platu moglo da se kupi oko 407 litara benzina ili 367 litara dizela, što je znatno manje nego tokom pandemijske 2020.

 

 

Trend se delimično popravio 2023. godine, kada su cene goriva pale, dok je prosečna zarada nastavila rast, dostigavši 86.220 dinara. To je omogućilo da vozači kupe gotovo 500 litara benzina, što je bio značajan skok u odnosu na prethodnu godinu. U 2024. godini, prvi put je zabeležen prosek plata iznad 100.000 dinara, ali su i cene goriva ponovo porasle, pa je kupovna moć ostala na sličnom nivou kao i godinu dana ranije.

U tekućoj, 2025. godini, prosečna neto plata u maju prema podacima RZS-a bila je 107.705 dinara. Istog meseca prosečna cena benzina bila je 175,45 dinara, a dizela 186,70 dinara po litru. To znači da su građani za ovu platu mogli kupe oko 614 litara benzina ili skoro 577 litara dizela.

Poređenja radi u Hrvatskoj je u maju ove godine za prosečnu platu koja je iznosila 1.439 evra moglo da se kupi oko 992 litra benzina i preko 1.000 litara dizela.

Dažbine i cene najveće u regionu

Cene goriva u Srbiji su ipak i dalje među najvišima u region, ali i u Evropi. One ne zavisi samo od tržišta sirove nafte i kursa dinara već i od državne fiskalne politike. Pored osnovne akcize, koja trenutno za evrodizel iznosi 72,09 dinara po litru, a za benzin 70,11 dinara, na cenu se dodaju i brojne naknade, i to: naknada za obavezne rezerve nafte, naknada za energetsku efikasnost, naknada za markiranje goriva, naknada za monitoring kvaliteta.

 

 

"Ove naknade same po sebi nisu velike, ali se sabiraju sa akcizom, a zatim se na ukupnu osnovicu obračunava PDV. To nemaju sve zemlje, neke imaju poneku sličnu dažbinu, ali ne u ovom obimu", izjavio je nedavno za Bloomberg Adriju Tomislav Mićović, generalni sekretara Udruženja naftnih kompanija Srbije.

U evropskoj statistici koja prikazuje cene goriva sa dažbinama i bez njih, razlike među zemljama se drastično povećavaju kada se ubroje sve fiskalne obaveze.

"Kada se posmatraju cene goriva bez dažbina, one su veoma slične u Hrvatskoj, Crnoj Gori i Srbiji, ali razlika nastaje tek kada se dodaju dažbine", objašnjava Mićović.

Bloomberg

 

Visoke cene goriva dovode i do gubitka prihoda zbog prekogranične kupovine goriva. Mićović napominje da se čitava zapadna i južna Srbija snabdeva iz Bosne i Hercegovine, odnosno Severne Makedonije, jer je cena tamo niža. "To je ozbiljan gubitak za državu. Gorivo se troši u Srbiji, a puni budžete susednih zemalja."

Budžetom za 2025. godinu planirani su prihodi od akciza na naftne derivate u iznosu od oko 226 milijarde dinara, što je za 4,2 odsto više od očekivane naplate u 2024. godini, navodi se u oceni predloga Zakona o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu koju je dao Fiskalni savet.

 

 

Prema poslednjim podacima sa sajta Nafta.hr., cena dizela u Hrvatskoj kreće se od 1,33 do 1,55 evra, a benzina od 1,42 do 1,55 evra. Za dizel u Bosni i Hercegovini treba izdvojiti 1,2 evra, a toliko košta i benzin. U Sloveniji su cene nešto više, pa je dizel 1,46, dok je benzin 1,44 evra, dok je u Severnoj Makedoniji litar dizela 1,11 evra, a benzina 1,21. U Crnoj Gori dizel košta 1,34, a benzin 1,43 evra. Kada se srpske cene prebace u evre, one trenutno iznose: dizel 1,64 evra (192 dinara), benzin 1,52 evra (178 dinara).

Država i dalje ograničava cene goriva

Podsećamo da je i ove godine država nastavila da ograničava cene goriva. Uredbu o ograničenju visine cena naftnih derivata Vlada Srbije donela je početkom februara 2022. godine. Razlog za njeno donošenje bio je očuvanje životnog standarda građana zbog svetske energetske krize. Od tada se svakog petka objavljuju maksimalno dozvoljene cene evrodizela i benzina.

Srpsko tržište nafte dodatno opterećuje i neizvesna situacija oko Naftne industrije Srbije, kojoj su američke sankcije peti put odložene do 28. avgusta. Podsetimo, NIS se 10. januara ove godine našao na takozvanoj SDN listi sankcija (engl. Specially Designated Nationals and Blocked Persons list) američkog ministarstva finansija koje su više meseci najavljivane. Sankcije je prvobitno trebalo da stupe na snagu 27. februara, ali su dosada odložene pet puta.

Globalno, cena nafte je u poslednjih deset godina dosta oscilirala zbog pandemije kovida, geopolitičkih tenzija i energetskih kriza. Iako se u Srbiji primenjuje mehanizam ograničavanja cena, što je ublažavalo nagle skokove na pumpama, vozači su i dalje osetili teret dešavanja svetskom tržištu nafte. Ipak u potrošačkoj korpi, izdaci za gorivo i dalje čine značajan deo mesečnih troškova prosečnog domaćinstva.