Specijalizovana izložba Belgrade EXPO 2027 sa temom „Igra(j) za čovečanstvo – sport i muzika za sve” u Beogradu od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine biće prva te vrste u jugoistočnoj Evropi od izložbe u bugarskom Plovdivu pre više od 30 godina.
„EXPO 2020 prostirao se unedogled i bilo bi potrebno sigurno sedam dana da se obiđe svaki paviljon“, priseća se Maja iz Čačka, koja se slučajno zadesila u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Ipak, i dalje rado priča o svojoj poseti jer se u okviru samog kompleksa EXPO 2020 osećala dobrodošlo. „Ono što je ostavilo poseban utisak bile su proslave nacionalnih dana država učesnica – kome god je bio nacionalni dan u tih šest meseci, ispred njihovog paviljona organizovali bi proslavu – tako se i zaigralo Užičko kolo na Sretenje ispred srpskog paviljona.“
Iako je prva asocijacija bila Dubai, Srbija ipak nije dobila organizaciju svetske, već specijalizovane izložbe, a obe se organizuju pod okriljem Međunarodnog biroa za izložbe (fr. Bureau International des Exposition - BIE).
Opširnije
Balkanski nacionalizam kao kočničar ekonomije?
Nacionalizam sprečava Balkan da uvidi svoju korist u aktuelnom globalnom ekonomskom sistemu i da je maksimalno ostvari. Proverili smo istoriju razvoja nacionalizma u Adria regionu.
08.10.2023
Gorivo: Srbi ga švercuju, Slovenci imaju dizajnersko
Krijumčarenje goriva. To je realnost u Srbiji.
06.10.2023
Prirodne katastrofe u regionu: Šteta u milijardama, prevencija se isplati
Priroda pokazuje svoje zube i svake godine je, čini se, sve nemilosrdnija. Slovenija je prošlog meseca bila pod vodom, a šteta od katastrofalnih poplava procenjuje se na skoro pet milijardi evra.
05.10.2023
Kopar, Rijeka, Venecija ili Trst - koja luka beleži rast i zašto?
Prošla godina donela je relativno snažan pad teretnog prometa u većini od 15 najvećih luka u Evropi.
02.10.2023
Svetske izložbe po pravilu traju šest meseci, a veličina ukupnog prostora za takav EXPO nije ograničena. Primera radi, u Osaki 2025. godine to će biti na 155 hektara, u Dubaiju je to bilo na 440, a u Milanu 2015. godine na 110.
U slučaju Srbije, tj. EXPO 2027, izložbeni prostor ne bi trebalo da pređe 25 hektara po pravilu, mada Beograd ima nešto glamuroznije planove jer bi u glavnom gradu Srbije ukupni izložbeni prostor trebalo da iznosi 113 hektara, a sam izložbeni prostor 83. Za razliku od svetske izložbe, zemlja domaćin zida svu infrastrukturu, pa i paviljone, koje zatim učesnici uređuju prema svojim potrebama.
Šta će sadržati EXPO 2027?
- Sedam pravougaonih hala od 9.000 do 11.000 kvadratnih metara. U njima će biti smešteni glavni interni moduli EXPO paviljona.
- Zgrada sa jednim ulazom koja će se nalaziti u centru, i koja će imati glavni javni ulaz i prateće objekte, interni i eksterni auditorijum/konferencijske objekte, VIP objekte i kancelarije za administraciju opšteg tipa.
- Osam glavnih objekata koji će se nalaziti jedan pored drugog duž centralnog šetališta. Planirana je širina šetališta od 40 metara.
- Šetalište uređeno zelenilom, a kroz njega će proticati vodeni kanal. Pored toga, tu će se nalaziti i odmorišta i „pop-up“ kiosci, koji će olakšati kretanje između hala.
- Kružni trg u okviru kog će se nalaziti Nacionalni paviljon Republike Srbije, koji će biti centralna tačka i koji će biti na kraju centralnog šetališta.
- Uređena i natkrivena kružna staza koja će uokviriti glavni paviljon i centralno jezero neposredno ispred centralnog amfiteatra na otvorenom, gde će se održavati čitav niz sportskih, muzičkih i zabavnih aktivnosti.
„Beograd će 2027. godine biti centar sveta, doći će u naš region kompanije i posetioci koji nikada nisu bili tu, upoznaće se sa nama, sa Beogradom“, rekao je predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež u intervjuu za Bloomberg Adria TV malo pošto je Srbija pobedila na glasanju na Generalnoj skupštini BIE u Parizu 21. juna. Čadež je takođe napomenuo da je PKS ugovorila stratešku saradnju sa Privrednom komorom Dubaija.
Osim toga, EXPO 2027 će uticati na celu privredu regiona, rekao je predsednik PKS, računajući na potrošnju dva i po miliona posetilaca i dolazak novih kompanija koje će doneti nove saradnje i poslove. „EXPO Belgrade 2027 će doneti brojne koristi Beogradu i Srbiji. To uključuje priliv novca, investicije koje će se višestruko vratiti, razvoj turizma i ugostiteljstva, otvaranje novih radnih mesta, povećanje zarada u tim sektorima i ukupni ekonomski rast“, kaže Danka Selić, direktorka Beogradskog sajma.
Ekonomski efekat i priprema
„Ukupan procenjeni ekonomski efekat je 1,1 milijardu evra (procenjen direktan ekonomski efekat 600 miliona evra i procenjen indirektan ekonomski efekat 500 miliona evra“, kaže Selić, koja je inače član radne grupe koju je formirala Vlada Srbije.
Kako dodaje Aleksandar Radivojević, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, od EXPO 2027 bi trebalo najviše da profitira građevinski sektor, ali ističe da uspeh sektora neće zavisiti od uspeha izložbe jer će veliki građevinski poduhvati morati da budu završeni šest meseci pre izložbe.
Kako je najavila vlast u zemlji, procenjuje se da će pre izložbe biti izvedeni veliki infrastrukturni radovi vredni 12 milijardi evra. Sama investicija u izložbeni prostor trebalo bi da iznosi oko 300 miliona evra.
Prostor za EXPO 2027 samo je deo tih radova, a pored toga, planirani su i novi nacionalni stadion, 1.500 stambenih jedinica i komercijalni prostor. Sve to će se ukupno prostirati na 212 hektara. U naredne četiri godine u Srbiji bi trebalo da se i zvanično otvori železnička stanica „Prokop“, dok će nova autobuska stanica biti otvorena 2025. godine.
Na lokaciji gde će biti prostor za EXPO biće i hoteli i stambeni i prateći objekti, mnogi restorani i kafići, a plan je da se tom prostoru prilazi pomoću novih petlji. Tačnije, biće napravljene četiri nove saobraćajnice sa petljama, a kako je naveo ministar finansija Srbije Siniša Mali u junu, izgradnja kompleksa za EXPO i beogradskog metroa biće dva najveća građevinska projekta u ovom delu Evrope.
Ministarstvo finansija
Sve to, zajedno sa samom izložbom 2027. godine, trebalo bi da doprinese turističkoj ponudi zemlje. Kako je naveo ekonomista Radivojević, ceo sektor usluga treba da profitira od dolaska velikog broja posetilaca upravo zbog toga što događaji ovog tipa mogu privući veliki broj stranih turista.
Prema procenama, u Srbiju bi za EXPO 2027 trebalo da dođe još 2,6 miliona turista, a ukupan broj posetilaca na EXPO 2027 trebalo bi da dostigne četiri miliona. Prošle godine Srbija je zabeležila 3,9 miliona turističkih dolazaka, ali to je uključivalo i domaće turiste, dok se u kontekstu EXPO najčešće govori o dolascima stranaca.
Ipak, uprkos oporavku turizma, uočljivi su i rizici po organizaciju. Radivojević ističe da će Srbija morati da priprema EXPO u znatno komplikovanijim uslovima nego što je npr. Kazahstan, koji je specijalizovani EXPO organizovao 2017. godine.
„Vest o dobijanju organizacije EXPO izložbe za Srbiju svakako je pozitivna vest, ali je ona trenutno pozitivna isključivo u smislu priznavanja otvorenosti zemlje i sposobnosti da ovakav događaj organizuje“, kaže ovaj ekonomista. „Svaki drugi pozitivni efekat treba zaslužiti, a rizici su veliki. Koliko god da se nadamo skorijem kraju krize koju mi suštinski vidimo kroz inflaciju i krizu troškova života, trenutni geopolitički i ekonomski događaji stvoriće veoma turbulentno i nesigurno okruženje u narednih nekoliko godina“, dodaje.
Smatra da ukoliko Srbija bude umela da iskoristi ove događaje, rezultat može biti i znatno bolji od očekivanog, kako ekonomski, tako i geopolitički.
„Bitno pitanje jeste da li će se takva investicija iskoristiti da razvije privredu i pre svega sektor malih i srednjih preduzeća obaveznom dodelom dela aktivnosti ovom sektoru, kao što je bio slučaj tokom organizovanja izložbe od strane Dubaija, ili će država dodeliti izgradnju kompleksa jednoj kompaniji, čime bi uticaj na razvoj privrede bio znatno manji. Veliki je broj ovakvih pitanja koja će definisati uspešnost realizacije ovog događaja i uticaj na privredu“, kaže Radivojević.
Jedan segment koji posebno vapi za investicijama pre dolaska dodatnih 2,6 miliona turista je hotelijerstvo. Danas u Beogradu ima 119 kategorisanih hotela sa nešto više od 7.600 smeštajnih jedinica, tj. sa oko 10.580 kreveta. Ti kapaciteti nisu dovoljni za smeštaj očekivanog broja turista 2027. godine, ali nekoliko planiranih velikih hotela na Novom Beogradu, uz najavljene stanove u Surčinu, mogli bi da posluže za smeštaj velikog broja ljudi. Kao i ugostitelji, i hoteli i nacionalni avio-prevoznik Air Serbia trebalo bi značajno da profitira od izložbe. Ipak, za razliku od hotelske industrije gde je potrebno još mnogo da se gradi da bi se gosti uopšte smestili za četiri godine, Air Serbia aktivno radi na proširenju svojih kapaciteta.
Važnost regionalne saradnje
Naime, izložba u Beogradu jeste važna za Srbiju, ali je ona isto tako važna za ceo region. „EXPO je suštinski promocija države i regiona“, kaže Mirsad Jašarspahić, predsednik Privredne komore Federacije Bosne i Hercegovine. „Sve države se trude da svoj paviljon i sve aktivnosti oko paviljona usklade, kako bi svoju zemlju i svoj region prikazali kao otvorene za inovacije, za budućnost, za istraživanja... Baš u Dubaiju smo mogli videti kako su oni pokazali primere uspešnih kompanija kako bi sebe predstavili investitorima, dobavljačima i drugim potencijalnim partnerima“, dodaje on.
Jašarspahić kaže da je EXPO 2027 odlična prilika da se prikaže u zemljama regiona koje su potpisale Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini CEFTA.
BIE
„Nama će iz Bosne i Hercegovine ovo biti posebno važan EXPO. Zbog blizine biće lako organizovati ljude, kompanije da odu da posete EXPO onda kada im je to najinteresantnije prema agendi“, dodaje.
„U samoj fazi gradnje će biti puno prilika za regionalnu građevinsku operativu“, kaže Jašarspahić. „BiH se pokazala kao zemlja koja ima vrlo značajnu građevinsku operativu i može izvesti velike projekte. Znam da toga ima i u Srbiji, ali i to jeste još jedno polje saradnje koje se može otvoriti zbog EXPO“, navodi on.
Iz Hrvatske privredne komore navode da je EXPO prilika za dalje brendiranje Hrvatske, njene inovativnosti te ključnih industrija.
„Izložbe ovakve vrste svakako su značajne budući da će hrvatski privrednici imati priliku da ugovore bilateralne susrete s potencijalnim partnerima iz celog sveta. Dodatna prednost je svakako geografski bliska lokacija te verujemo da će to doprineti odzivu i broju poseta naših kompanija“, navode iz HGK.
Predsednik Unije privrednih komora Severne Makedonije Trajan Angelovski kaže da je privilegija imati ovakav sajam u susedstvu. „Ovo je važno za mnogo sektora, a posebno za turizam“, dodao je. Angelovski smatra da će celi region iskoristiti ovu šansu na najadekvatniji način.
Na taj sentiment naslanjaju se i iz Privredne komore Slovenije. „Još nismo dobili informacije i očekivanja sa srpske strane u vezi sa izložbom EXPO 2027. Ima još vremena do avgusta 2027. godine, a prioriteti i pristup izložbe možda će se još prilagoditi trenutnim uslovima u to vreme“, ističu iz Ljubljane.
Šta posle EXPO: Saragosa urbanistički procvetala, Jeosu turistički
Jašarspahić kaže da su neke zemlje istinski iskoristile EXPO kako bi stvorile nove centre, dok ima i onih koje to nisu uradile i onda su se samo ispraznili prostori koji su građeni za taj događaj. Elem, šta se desilo posle poslednja tri EXPO?
Poslednji EXPO održan je u Kazahstanu, u Astani. Prema planu, taj prostor treba da se koristi kao komercijalni prostor za kompanije i startapove, kao i da postane finansijski centar zemlje koji bi trebalo da pomogne da se Kazahstan svrsta na listu 30 najrazvijenijih zemalja na svetu do 2030. godine. Prema istraživanju centra CABAR, koji je osnovan u okviru Instituta za izveštavanje o ratu i miru (engl. Institute for War and Peace Reporting), bivši paviljoni u Astani poprilično su prazni, posebno radnim danima. Oni koji se ipak odluče da odu tamo, mogu posetiti Muzej energije budućnosti ili mogu iskoristiti jedno od namenskih mesta za slikanje selfija.
„Danas su od EXPO ostali sajamski kompleks, novi terminal aerodroma i nove autobuske linije“, rekla je za CABAR analitičarka Ainur Omar, koja veruje da je taj novac mogao bolje da se iskoristi. Ipak, Omar smatra da je EXPO pomogao da više Kazahstanaca poseti glavni grad prvi put. Istovremeno, to je deo problema jer strani gosti nisu suštinski bili zainteresovani da posete Kazahstan, a mnogi domaći su se žalili da su bili pod pritiskom da kupe skupe karte za EXPO.
Međutim, lokacija EXPO postala je veoma poznata za jedno: slikanje mladenaca.
Koje je to gradove Beograd pobedio?
Beograd se za EXPO 2027 takmičio sa Blumingtonom u Sjedinjenim Američkim Državama (savezna država Minesota), čuvenom tajlandskom turističkom destinacijom Puket, zatim sa španskom Malagom kao i sa gradom San Karlos de Bariloće u Argentini.
U poslednjem krugu glasanja na generalnoj skupštini Međunarodnog biroa za izložbe u Parizu, glavni grad Srbije nadmetao se sa Malagom. Na kraju je Beograd osvojio 81 glas u tom krugu, a Malaga 70.
Predložene teme izložbe gradova u užem izboru:
Blumington (SAD) – „Zdravi ljudi, zdrava planeta“
Puket (Tajland) – „Budućnost života: Harmonični život, podela prosperiteta“
Malaga (Španija) – „Era urbanizma: ka održivom gradu“
San Karlos de Bariloće (Argentina) – „Priroda + tehnologija = održiva budućnost za čovečanstvo”
Beograd (Srbija) – "Igra(j) za čovečanstvo – sport i muzika za sve"
Pre Astane, specijalizovani EXPO održan je u južnokorejskom gradu Jeosuu, gde je jedan deo infrastrukture iskorišćen, dok veliki deo zuji prazan. Pritom, Južna Koreja je već imala jedno loše iskustvo sa infrastrukturom izgrađenom za EXPO. Kompleks sagrađen za izložbu 1993. godine u Daežonu godinama je propadao dok konačno nije srušen pre osam godina.
U priobalnom gradu sa manje od 300 hiljada stanovnika sve izgleda previše razvijeno za malo mesto, izvestio je Jon Dunbar za „The Korea Times“ 2019. godine. Jeosu je uspeo da razvije turizam te su mnogi bivši paviljoni pretvoreni u hotele, ali u impozantnom „Međunarodnom paviljonu“ sada se nalaze igraonice i muzej plišanih meda. S druge strane, delovi kompleksa postali su popularne turističke atrakcije: tu je žičara, kao i veliki akvarijum sa kitom beluga i bajkalskim fokama – sve u svemu, Jeosu sada ugošćava znatno više turista.
Pred EXPO 2008 španska Saragosa iskoristila je priliku da razvije meandar „Ranijas“, deo grada koji do tada uopšte nije bio razvijen, a koji je posle toga postao sastavni deo arhitekture grada na Ebru. Kako je naveo Amparo Morant Ramiro za „Arquitectura y empresa“, sve što je EXPO doneo Saragosi urađeno je pre same izložbe: spojena su dva dela grada Milenijumskim mostom, koji je pritom rasteretio centar, mnogi projekti koji su ranije započeti brže su završeni zbog te izložbe, produženo je gradsko šetalište, a aerodromski terminal je proširen.
Ipak, ekonomski, događaj u Saragosi nije bio isplativ pošto su prihodi procenjeni na 254 miliona evra, a infrastruktura za EXPO koštala je oko 1,2 milijarde evra. Pored toga, kao i Astana, ni Saragosa nije uspela da primami veliki broj stranih turista, već su uglavnom dolazili lokalni.
Beograd posle EXPO
„Ono što je krucijalno nije vezano za samu izložbu, već za inteligentno planiranje izložbenog prostora u cilju njegove upotrebe i maksimalne iskorišćenosti nakon izložbe. Mislim da će tu biti glavni problem“, kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Bojan Zečević i dodaje da su planom novog lokaliteta za EXPO planirani i kapaciteti za smeštaj, i moguća transformacija u stambeni prostor kada EXPO prođe.
Zečević smatra da suštinska važnost ovog događaja ne leži u ekonomskoj dobiti, već u poboljšanju reputacije zemlje domaćina.
- U pisanju pomogli Marijana Avakumović i Branislav Urošević.
.webp){kind=icon}
