Beneficije za zaposlene - keš za bebe

Stotine zaposlenih tiskalo se u februaru 2024. godine u velikoj sali u sedištu kompanije Booyoung Co. dok su slušali novogodišnje, inače svečano obraćanje osnivača kompanije. Međutim, ovog puta Lee Joong-keun, 84-godišnji milijarder koji stoji iza najveće južnokorejske građevinske kompanije, ostavio je sve bez reči: Booyoung će ponuditi zaposlenima 100 miliona vona (72.000 dolara) za svaku rođenu bebu. On je dodao da će se to primenjivati retroaktivno na decu rođenu u poslednje tri godine. Sala je na trenutak zanemela kao da publika nije dobro razumela. Onda je usledio aplauz.   

"Ostao sam bez teksta", kaže Hong Ki, 37-godišnji menadžer za komunikacije koji je u to vreme imao trogodišnju kćerku. "To je bilo toliko neverovatno da nisam mogao da spavam, pitajući se da li je to zaista tako." Jeste bilo tako. Hong i njegova supruga, koja takođe radi u Booyoungu,  zatim su, pošto su prihvatili novost, uradili ono što bi mnogi drugi uradili da im se ponudi gomila novca koja im u načelu može promeniti život: dobili su drugo dete. 

 

Stopa fertiliteta ili rađanja (označava prosečan broj dece koje žena rodi tokom reproduktivnog perioda, prim. prev.) u Južnoj Koreji iznosi samo 0,75 deteta po ženi i najniža je u svetu. Demografske projekcije ukazuju da bi broj stanovnika mogao da se smanji za gotovo trećinu do 2072. godine ako se nastavi sadašnji trend. Posledice su ozbiljne: nedostatak radne snage, smanjenje prihoda od poreza, prazne škole, društvo koje je sve starije i bez ljudi koji bi negovali stare, dok vojsku muče problemi sa regrutacijom. Vlasti su potrošile stotine milijardi dolara na rešavanje ovog problema različitim merama, od novčanih podsticaja za rađanje do subvencija za rešavanje stambenog pitanja i poreskih olakšica, ali sve te mere su bile delimično uspešne. Kompanije su se sada, u strahu od budućnosti u kojoj neće biti radnika (i istovremeno u želji da privuku stručni kadar), priključile ovim izdašnim davanjima. 

Bloomberg Businessweek

Booyoung je bio prvi i najodvažniji u tome. Ta kompanija navodi da su podsticaji odmah dali rezultate. Ti dodaci, okvirno dvostruko veći od godišnjeg dohotka po stanovniku, ohrabrili su 28 zaposlenih da prošle godine dobiju bebe. To je oko pet novorođenčadi više nego što je uobičajeno, što kompanija pripisuje novoj politici. Davanja su pomogla i da se korporativna kultura razvije. U Južnoj Koreji, dugo radno vreme, takmičarski nastrojeno, paternalističko radno okruženje doprineli su tome da se ljudi teže odlučuju da postanu roditelji. Sada zaposleni podstiču jedni druge da se venčaju, dobiju pare i kupe kuću, kaže Hong. 

Još jedna velika kompanija sledila je Booyoungov primer. Krafton Inc, kompanija za video-igre, počela je da isplaćuje 43.000 dolara za svako rođeno dete i još 29.000 dolara u ratama dok dete ne napuni osam godina. Proizvođač aviona i drugih letelica Korea Aerospace Industries Ltd. nudi oko 7.000 dolara za prvo i drugo dete i 22.000 dolara za treće dete. Konglomerat Hanwha Group koji posluje u više sektora, od vazduhoplovnih sistema do finansija, isplatio je više od 820.000 dolara, odnosno 7.200 dolara po bebi zaposlenima u 14 podružnica. Kompanija je u julu sprovela anketu među zaposlenima koji su primili ova sredstva: 86 odsto ih je reklo da ih je ova politika ohrabrila da razmisle o mogućnosti da imaju više dece a 96 odsto je reklo da im je pomogla da uspostave bolju ravnotežu između posla i porodičnog života.

Druge kompanije, uključujući Doosan Enerbility, Posco, SBW i Kumho Petrochemical, pridružile su se ovom trendu, dajući zaposlenima različite sume. Iznosi su možda različiti, ali logika je ista: dugoročno se više isplati dati pare zaposlenima za decu nego poslovati u zemlji u kojoj se uopšte ne rađaju deca. 

Južna Koreja nije jedina zemlja koju brinu demografska kretanja. Stope rađanja padaju i u mnogim susednim, azijskim zemljama, kao i razvijenim ekonomijama u Evropi i SAD. Američki predsednik Donald Trump je rekao da bi bonus za novorođenče od 5.000 dolara bio dobra ideja, dok je Kina koja, ima 1,4 milijarde stanovnika, najavila krajem jula da će početi da isplaćuje 3.600 juana (500 dolara) godišnje za svako dete mlađe od tri godine.  

Novi trend izdašnih davanja u korporativnom svetu usledio je nakon decenijskih napora vlasti da podstaknu rađanje. To je podrazumevalo veću dostupnost i obim usluga brige o deci, duža roditeljska odsustva sa posla, povoljnije stambene kredite, pa čak i subvencije za građane koji žele da se podvrgnu reverziji vazektomije. U Inčonu, zapadno od Seula, porodice sa novorođenčetom mogu da se usele u državne stanove za samo 22 dolara mesečno. U Seulu, roditelji koji nemaju stan ili kuću mogu dobiti pomoć za stanovanje od više od 5.000 dolara za svako novorođenče tokom dve godine.

Cilj vlasti je da se stopa rađanja poveća na jedno dete po ženi do 2030. godine. (Da bi broj stanovnika ostao stabilan potrebno je da stopa rađanja bude 2,1 deteta po ženi.) 

Podrška koja stiže iz kompanija i vlasti, donosi prve rezultate. Prvi put za gotovo 10 godina, stopa nataliteta (broj rođenih beba na 1.000 stanovnika, prim. prev.) počela je da blago raste. Od januara do maja ove godine porasla je za gotovo sedam odsto u odnosu na isti period prošle godine. Beleži se i skok broja sklopljenih brakova. "Smatramo to stabilnim, suštinskim, a ne privremenim oporavkom", kaže Joo Hyung-hwan, koji je na čelu Predsedničkog komiteta za problem starenja društva i politiku populacije, javno-privatnog tela koje je pre oko dve decenije počelo da nadgleda i koordinira demografske politike. 

Mnogi su, ipak, skeptični. Kritičari kažu da bi povoljan trend mogao da se pripiše i tome što su tokom pandemije kovida 19 venčanja odlagana za kasnije, i upozoravaju da trajno rešenje nije u davanjima, već u strukturnim promenama. "Iako dodaci predstavljaju važan gest, fleksibilni oblici rada (fleksibilno radno vreme, rad od kuće, hibridni rad, kompresovana radna nedelja i slično, prim. prev.) verovatno imaju važniju ulogu kada se sagleda šira slika", kaže Ko Woo-rim, profesor populacionih politika na Nacionalnom univerzitetu u Seulu. Na duže staze, zemlja bi morala da nekako ubedi mlade radnike da se presele iz šireg područja Seula, gde su troškovi venčanja i porođaja veći, u manje naseljene oblasti gde je lakše podizati decu, kaže Joo. Ne samo vlasti već i cela zemlja moraće da preduzme ozbiljne napore kako bi pokrenula ljude da odu iz gradova i  podstakla rađanje, dodaje on.

Proizvođač video-igara Krafton je, da bi pomogao sve većem broju svojih zaposlenih koji su i roditelji, uveo dodatne pogodnosti za njih, poput hitne usluge čuvanja dece, obezbeđivanja zamenskih radnika za vreme roditeljskog odsustva i sprečavanja negativnih posledica po karijeru zbog odsustvovanja s posla. Sada se u vrtiću u prostorijama kompanije u Seulu dvadesetak dece igra kockicama, loptama ili se vozikaju u dečijim automobilima dok o njima brine 15 zaposlenih u smenama do 21.30 za slučaj da roditelji rade do kasno. Očevi sada češće od majki dovode decu u Kraftonov vrtić. U zemlji u kojoj su muškarci manje uključeni u brigu o deci, to predstavlja uspeh, kaže Kim Hyo-jin, majka koja radi u Kraftonu. 

Politike koje podržavaju roditeljstvo pomažu kompaniji da regrutuje i zadrži stručne kadrove. Ukupno 58 radnika je primilo podsticajna sredstva otkako su uvedena ranije ove godine, i svi i dalje rade u kompaniji. "Radne biografije koje nam stižu od ljudi koji konkurišu za posao sve su kvalitetnije, a stižu nam i iz rivalskih kompanija", kaže Choi Jae-keun, direktor za opšte operacije u Kraftonu. 

U Booyoungu, niko od oko stotinu zaposlenih koji su dobili bonuse za bebe nije napustio kompaniju. Među njima je i Hong, zaposleni koji je proširio porodicu zahvaljujući novčanom dodatku; ta podrška je samo još više učvrstila njegov osećaj lojalnosti prema kompaniji. "Prosto želite da se trudite na poslu i da kompanija bude uspešna kako bismo svi i dalje mogli da uživamo u beneficijama", kaže on.