Cene vrtića u Srbiji - kako inflacija i subvencije utiču na porodice

Usluge vrtića u Srbiji poslednjih godina postale su jedna od onih tema koje istovremeno spadaju i u socijalnu politiku i u kućni budžet, pa čak i u vrlo konkretan biznis. Dok se plate nominalno povećavaju, inflacija i dalje nagriza realnu kupovnu moć, a pitanje gde i po kojoj ceni dete ide u vrtić za mnoge porodice ostaje jedna od ključnih računica.

 

Jedno je prilično sigurno – dokle god ljudi rade i imaju decu, potreba za vrtićima neće nestati. Ono što se menja jesu cene, dostupnost i uloga države. Duge liste čekanja za državne vrtiće već godinama su gotovo opšte mesto u razgovorima roditelja u većim gradovima. Beograd je tu najizraženiji primer, ali slični problemi postoje i u drugim urbanim sredinama. I u državnim i u privatnim ustanovama postoje dodatne aktivnosti koje se doplaćuju – u proseku između 2.000 i 2.500 dinara mesečno – s tim što roditelji često ističu da su privatni vrtići organizovaniji kada je reč o dodatnim programima.

Podaci Ministarstva prosvete, inače, pokazuju zanimljiv paradoks. Iako još nema informacija za tekuću godinu, Portal otvorenih podataka prikazuje da je u 2024/2025. bio značajan obuhvat dece u predškolskom obrazovanju, sa ukupno 224.190 mališana upisanih u sistem. Najveći broj dece koncentrisan je u uzrastu od četiri do 5,5 godina, kao i u grupi koja se neposredno priprema za školu, što ukazuje na to da roditelji najčešće upisuju decu u vrtiće kako se bliži polazak u osnovnu školu. S druge strane, najmlađa grupa, deca od šest meseci do godinu dana, ima najmanji broj polaznika (svega 443).

 

 

Dominacija javnih u odnosu na privatne ustanove jasno ukazuje na primat javnih predškolskih ustanova. U gotovo svim starosnim kategorijama, broj dece u državnim vrtićima je višestruko veći. Na primer, u grupi od četiri do 5,5 godina, javne ustanove broje preko 42.000 dece, dok privatne beleže tek nešto više od 5.000. 

Poseban akcenat u statistici Ministarstva prosvete stavljen je na pripremni predškolski program, koji pohađa 60.009 dece, što čini više od četvrtine ukupnog broja upisane dece. Kategorija "od 5,5 godina do polaska u školu" dominira grafikonom, a interesantno je da se u ovoj grupi beleži i najveći broj dece u privatnim ustanovama (5.855).

Razlog je jednostavan – cena. Čim država preuzme veći deo troška, interesovanje roditelja za državne vrtiće drastično raste.

Počelo elektronsko podnošenje prijava za upis dece u vrtiće

Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu saopštila je da su 2. februara počeli ovogodišnji konkursi za upis dece u predškolske ustanove u više od 30 opština i gradova širom Srbije, među kojima su Kruševac, Sombor, Surdulica, Niš, Bor, Svilajnac i mnogi drugi. Prijave se podnose pomoću usluge eVrtić na portalu eUprava.

"Novina je da će u slučaju da su oba roditelja strani državljani, oni moći da podnesu zahtev za upis deteta u vrtić, s obzirom na to da je usluga omogućena i stranim državljanima sa stalnim ili privremenim boravkom u Republici Srbiji."

Kako pišu mediji, tokom godina smanjene su liste čekanja za upis u vrtiće, makar u Beogradu. Mada, sigurno ste u svom okruženju barem jednom čuli za duge liste čekanja na koje je, po svemu sudeći, pre svega teško dospeti, a potom i upisati dete u vrtić. Ukoliko do toga i dođe, sledeće pitanje jeste plaćanje baš tih vrtića, propratnih troškova i kvalitet usluga.

Upravo na ovaj način profitiraju privatni vrtići, budući da je teško popeti se na vrh lista za upis u državne predškolske ustanove.

Koliko koštaju vrtići u Beogradu, a koliko iznose subvencije

U Beogradu je od 2023. godine uveden sistem po kojem su vrtići za roditelje formalno besplatni – i državni i privatni koji su u sistemu Grada. Grad subvencioniše privatne vrtiće sa 33.000 dinara po detetu, što odgovara ekonomskoj ceni boravka.

 

 

Pre toga, subvencije su bile niže (do 22.000 dinara), a dodatno su se umanjivale ukoliko dete nije redovno dolazilo u vrtić. Ovaj model je ukinut, a subvencija je najpre izjednačena sa ekonomskom cenom od 28.000 dinara, da bi kasnije bila podignuta na 33.000 dinara. U praksi to znači da roditelji u Beogradu danas plaćaju uglavnom samo dodatne aktivnosti i eventualne specijalizovane programe, dok je osnovna cena pokrivena iz gradskog budžeta.

Cene vrtića u ostatku Srbije

U manjim gradovima slika je nešto drugačija. U gradovima poput Kragujevca, Zrenjanina ili Leskovca, cene privatnih vrtića su niže nego u Beogradu, ali su i subvencije često nešto manje ili selektivne. Roditelji u privatnim vrtićima u tim sredinama mesečno neretko izdvajaju između 10.000 i 20.000 dinara, u zavisnosti od lokalnih odluka. Državni vrtići su znatno povoljniji, ali su kapaciteti ograničeni, pa liste čekanja ostaju problem i van prestonice.

Depositphotos

Recimo, u Kragujevcu je krajem 2025. utvrđena cena u državnim predškolskim ustanovama za 2026. godinu od 23.300 dinara mesečno, odnosno za pripremni predškolski program u iznosu od 21.785 dinara. Takođe, utvrđeni su i slučajevi kada korisnik uslugu plaća 50 odsto od utvrđenog učešća u ekonomskoj ceni mesečno, odnosno slučajevi kada mu se ne naplaćuje usluga.

Da li se vrtić 'isplati' u odnosu na platu

Podsetimo, kako je Bloomberg Adria već pisala, prosečna neto zarada u Srbiji u novembru 2025. iznosila je 111.987 dinara, dok je medijalna plata bila znatno niža – 86.702 dinara. To znači da polovina zaposlenih zarađuje manje od tog iznosa.

U takvom okviru, mesečni trošak privatnog vrtića od, na primer, 20.000 dinara u manjem gradu predstavlja između 18 i 23 odsto medijalne plate. U Beogradu, pre uvođenja punih subvencija, udeo je bio i znatno veći. Ako se u obzir uzmu i dodatni troškovi, poput nekih dodatnih sportskih aktivnosti, produženog boravka ili prevoza, jasno je zašto pitanje vrtića ima direktan uticaj na odluku da li oba roditelja rade ili jedan ostaje kod kuće, barem privremeno.

 

 

Inflacija dodatno komplikuje računicu. Iako su plate u periodu januar–novembar 2025. realno porasle za 6,9 odsto, rast cena hrane, energenata i usluga čini da se taj rast u praksi slabije oseća, naročito u porodicama sa decom.

Kako stoji region

U poređenju sa regionom, Srbija se nalazi negde u sredini. U Hrvatskoj i Sloveniji udeo države u finansiranju predškolskog obrazovanja je veći, pa su troškovi za roditelje niži, ali su i plate više. U Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji, s druge strane, privatni vrtići su često znatno skuplji u odnosu na prosečne zarade, što dodatno smanjuje dostupnost.