Većini evropskih luka u prvom polugodištu 2023. pao je teretni promet zbog smanjenja industrijske proizvodnje i potrošnje, pada uvoza iz Azije i uticaja rusko-ukrajinskog sukoba. Luka Kopar jedna je od retkih evropskih luka i jedina severnojadranska koja je uspela da poveća kontejnerski pretovar.
Prošla godina donela je relativno snažan pad teretnog prometa u većini od 15 najvećih luka u Evropi. Prema analizi koju je sproveo PortEconomics, te luke su u 2022. obradile ukupno 4,2 odsto manje tereta nego 2021. godine. Pad teretnog prometa nastavio se i u prvom polugodištu 2023, ali u većini luka očekuju da će se količina kontejnera donekle oporaviti u drugoj polovini godine. I dok su se luke na severnom Jadranu prošle godine borile s teretnim preopterećenjem zbog preusmeravanja robnih tokova iz severnih luka, ove godine je nešto drugačije - promet i njima pada. Izuzetak je Luka Kopar, koja je u prvom polugodištu uspela da poveća kontejnerski pretovar, što je čini ne samo jedinom jadranskom lukom nego i jednom od retkih evropskih luka s takvim povećanjem. Druga velika luka u Adria regionu, ona u Rijeci, sledi trend i suočava se s velikim padom teretnog prometa.
"Luke su prilikom objave rezultata navodile slične razloge za smanjenje teretnog prometa, a to su pre svega smanjenje industrijske proizvodnje, smanjeni uvoz iz Azije, uticaj rusko-ukrajinskog sukoba i smanjenje potrošnje zbog neizvesnosti i inflacije", pojašnjavaju za Bloomberg Adriju iz Luke Kopar.
Kako su naglasili, stanje u logistici na svetskom nivou i dalje je prilično složeno. "Dolasci kontejnerskih brodova i na direktnim vezama s Dalekim istokom i sa sredozemnim pristaništima još su neredovni, dok su kontejnerske cene pale na nivo pre izbijanja kovida. Pristaništa u Evropi suočavaju se prvenstveno s velikom zasićenošću terminala za pretovar automobila", naveli su u izveštaju
Najveća evropska luka Roterdam je u prvom polugodištu zabeležila smanjenje ukupnog teretnog prometa za 5,5 odsto u poređenju s istim periodom prošle godine. Posebno je smanjen pretovar uglja, kontejnera i drugog suvog rasutog tereta. U luci Haven van Antwerpen-Brugge ukupan teretni promet u prvih šest meseci ove godine takođe je smanjen za 5,5 odsto, na 139 miliona tona. Razlog smanjenja potražnje za kontejnerskim prometom su svetske ekonomske prilike. Kako su naglasili u izveštaju, stanje u logistici na svetskom nivou i dalje je prilično složeno.
Kopru rastao pretovar automobila
Uprkos neredovnim pristajanjima brodova, isporuka kontejnera iz terminala u Luci Kopar poboljšala se i ubrzala, što je rezultiralo manjim zauzećem kontejnerskog terminala u odnosu na prošlu godinu. Od januara do juna 2023. godine, teretni promet kontejnera bio je pet odsto veći nego u istom periodu prošle godine i iznosio je 554.949 kontejnerskih jedinica ekvivalentnih 20 stopa (TEU).
U martu su na kontejnerskom terminalu s 105.744 pretovarena TEU postigli apsolutni mesečni rekord pretovara kontejnerskih brodova i prvi put premašili prag od sto hiljada TEU.
Pretovar automobila (po broju) u prvom polugodištu 2023. bio je za 23 odsto veći nego u istom periodu prethodne godine. "Luka Kopar beleži veći pretovar u izvozu, posebno za Bliski i Daleki istok, kao i uvozu, gde se znatno povećava udeo električnih vozila, većinom kineskih", naveli su.
Slična tendencija primećena je i u drugim evropskim pristaništima, a razlog leži u većoj prodaji novih automobila u EU u prvom polugodištu 2023. godine, gde su sve više prisutne kineske marke. "Na veće količine pretovara vozila takođe su uticale zaostale porudžbine kupaca koje su realizovane tek u prošlim mesecima", pojasnili su u Luci Kopar. Prošle godine su započeli izgradnju novih skladišnih prostora za automobile kapaciteta 3.500 vozila, koji bi trebalo da počnu da rade do oktobra 2023. godine.
Železnica presudna za konkurentnost
U Kopru su svesni izrazito konkurentnog okruženja, pa su u izveštaju naveli i glavne rizike s kojima se suočavaju. "Dolazi do ulaska brodara i logističkih kompanija u vlasništvo terminala susednih pristaništa, što može dovesti do preusmeravanja dela pretovara", naveli su.
Na primer, početkom 2021. godine, Hamburger Hafen und Logistik AG (HHLA) završio je kupovinu 50,01 odsto udela kompanije Piattaforma Logistica Trieste u luci Porto di Trieste. Delatnost pretovara u segmentu opštih i kotrljajućih (engl. roll on/roll off – RoRo) tereta i kontejnera obavljaće kompanija HHLA Italy.
Nadalje, upravni odbor Luke Rijeka odlučio je da će idućih 50 godina koncesionar kontejnerskog terminala APM Terminals/Enna Logic biti kompanija u vlasništvu brodara A.P. Møller – Mærsk. Danska kompanija zajedno s hrvatskom kompanijom ENNA Logic gradi kontejnerski terminal Zagreb Deep Sea, koji je deo Rijeka Gateway projekta. Prema najavama, Rijeka Gateway će biti najsavremeniji terminal u ovom delu Evrope u koji bi do kraja 2026. godine trebalo da bude uloženo 480 miliona evra.
Severnojadranska pristaništa osim toga veliku pažnju posvećuju jačanju konkurentnosti u području železničkih veza. "U blizini Luke Kopar poslednjih godina su razvijeni skladišni kapaciteti, što nam može predstavljati konkurenciju, posebno u segmentu punjenja i pražnjenja kontejnera", objašnjavaju u Kopru.
Izgradnja druge železničke pruge Divača–Kopar doprinieće povećanju kapaciteta i pouzdanosti železničke veze prema pristaništu, ali ta veza će potpuno moći da se iskoristi tek uz istovremenu nadogradnju železničkog čvorišta pred Lukom Kopar. "Udeo pretovara koji napušta luku drumskim putem povećava se od 2018. godine", dodaju.
Rijeka pala skoro deset odsto
Grupa Luka Rijeka je u prvih šest meseci godine doživela devetoprocentni pad prometa u poređenju s prošlom godinom. Tokom tog perioda pretovareno je 3.068.122 tona tereta. Pretovar opšteg tereta bio je na nivou prošlogodišnjih 359.920 tona, ali je kontejnerski promet smanjen za sedam odsto. Najveći pad, skoro za petinu, bio je kod rasutog tereta.
Uprkos značajnom padu prometa i rastu troškova (porasli su skoro za četvrtinu), Grupa je u prvoj polovini godine ostvarila čak 16 odsto veće prihode nego u istom periodu 2022. godine. Uz prihode od 20 miliona evra, dobit je iznosila 4,3 miliona evra i smanjena je za pet odsto. Snižena je i EBITDA marža, s prošlogodišnjih 26,5 na 22,8 odsto.
Od juna prošle godine, nova redovna železnička usluga Metransa, Luku Rijeka preko kontejnerskog terminala Adriatic Gate (AGCT) povezuje s Budimpeštom. Takođe, jedan od najvećih logističara na svetu Mærsk otvorio je svoje prvo skladište u Hrvatskoj, koje je udaljeno manje od 20 kilometara od Luke, čime se poboljšala logistička ponuda na hrvatskom tržištu.
Veneciji važan pretovar žitarica
Mletačka luka izvestila je o ukupnom pretovaru 12,34 miliona tona u prvom polugodištu, što je za 4,7 odsto manje nego u istom periodu lani. Pretovar tekućeg tereta smanjen je za više od petine, ali je, s druge strane, pretovar žitarica povećan za čak 150 procenata, što potvrđuje prošlogodišnji trend kada je luka Porto di Venezia bila među prvima u prihvatanju ukrajinskih brodova. U prvi plan ističu rast tereta koji prolazi železničkom infrastrukturom jer je broj vozova u prvom polugodištu porastao za 4,1 odsto, na 2.423 voza. Taj podatak je još zanimljiviji ako se u obzir uzme da je prvi kvartal 2023. i dalje bio obeležen problemima u vezi sa ukrajinskom krizom i rastom energetskih troškova. U drugom kvartalu broj vozova povećan je za 14,8 odsto.
Prema zvaničnom izveštaju, ukupno smanjenje pretovara posledica je ekonomskih i finansijskih faktora, prvenstveno stagnacije industrijske proizvodnje i manje povoljnih uslova zaduživanja.
Železnica pogurala Trst
Porto di Trieste je u prvom polugodištu pretovario 365.919 TEU, što je za 3,2 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, kada su pretovarili 378.112 TEU. "Manji brojevi odražavaju pad svetske potrošnje", naveli su u Trstu. Pretovar kontejnera znatno je opao u drugom kvartalu, nakon što je u prvom pretovaren 185.921 kontejner, 3,3 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Pad u Trstu bio bi još i veći da nije porastao pretovar železničkim putem, i to za 13,6 odsto u odnosu na isti period 2022. godine. "Rezultat odražava nove usluge direktnih veza s Austrijom”, objasnili su.