Kripto-prevare, moderan oblik starog finansijskog kriminala

Kada govorimo o kriptovalutama, mnogi prvo pomisle na pojmove kao što su "inovacija", "decentralizacija" i "sloboda od bankarskog sistema". Međutim, upravo te karakteristike – brzina transakcija, globalni domet i u nekim slučajevima veća privatnost – čine kriptovalute privlačnim mestom i za one koji žele da prevare druge ili da prikriju nelegalna sredstva. Da bi se razumela situacija, potrebno je sagledati kako različite vrste prevara funkcionišu i kako se kriminalne aktivnosti povezuju sa procesom poznatim kao "pranje novca".

U osnovi, prevare s kriptovalutama često počinju obećanjem – obećanjem o brzoj zaradi, jedinstvenom projektu ili "ekskluzivnoj" investicionoj prilici. Te priče se plasiraju putem društvenih mreža, foruma, trgovačkih platformi, pa čak i kroz preporuke prijatelja. Kada reči zvuče dovoljno primamljivo, ljudi često ne istraže dodatno. Tako nastaju piramidalne strukture, lažne berze i lažne pretprodaje tokena – mehanizmi koji u početku mogu delovati legitimno, ali na kraju dovode do gubitka uloženih sredstava.

Kako funkcionišu kripto-prevare

Prevare s kriptovalutama mogu izgledati kao nešto novo i moderno, ali zapravo su to stare taktike u novom pakovanju. Jedan od najpoznatijih oblika prevara u kripto-svetu su piramidalne i Poncijeve šeme. U ovim prevarama investitori se privlače obećanjima o brzoj i visokoj zaradi. Međutim, umesto stvarnih investicija, novac novih ulagača koristi se za isplatu ranijih, čime se stvara iluzija rasta. Ove šeme mogu izgledati legitimno, posebno ako se u njima koriste poznate kriptovalute kao što su bitcoin ili eter.

"Za finansijski neupućen svet postoji ta snažna turbulencija informacija o novom digitalnom tržištu u kojem se ‘svi bogate’, takozvana ‘digitalna groznica’, i veoma je lako u takvom društvenom okruženju praviti prevare zasnovane na kripto-terminologiji", objašnjava advokat i poznavalac kripto-tržišta Duško Goševski.

Depositphotos

 

 

Osim piramidalnih šema, postoje i lažne platforme za trgovanje koje nude navodno povoljne uslove za kupovinu i prodaju kriptovaluta. One izgledaju kao legitimne aplikacije za trgovanje, ali im je prava svrha krađa sredstava korisnika. Mnoge od tih platformi koriste lažne reklame i ponude koje obećavaju ogromnu zaradu samo da bi navele ljude da uplate novac. Nakon što to učine, korisnici više nikada ne mogu da povuku svoja sredstva, a platforme nestaju bez traga.

"Na kraju se ispostavlja da su te finansijske prevare zapravo vrlo malo povezane s kripto-industrijom, odnosno da je ona na neki način zloupotrebljena zbog svoje aktuelnosti", dodaje Goševski.

U tom kontekstu, mnogi prevaranti koriste platforme za nove kriptovalute kako bi prevarili investitore. Ove ICO (Initial Coin Offerings) ili IEO (Initial Exchange Offerings) predstavljaju priliku za kupovinu novih tokena po početnoj ceni, ali ti tokeni često nemaju nikakvu vrednost. Investitori kupuju tokene koji nikada ne ispune obećanu funkciju.

Kako kriptovalute pomažu u pranju novca

Jedan od najvećih problema s kriptovalutama jeste njihova podložnost zloupotrebama u procesu pranja novca. Pranje novca je proces kojim kriminalci prebacuju nezakonito stečena sredstva i čine da izgledaju kao legitimna. Kriptovalute omogućavaju takve transakcije na globalnom nivou, bez potrebe za posredovanjem tradicionalnih bankarskih institucija koje su pod strogim nadzorom.

Široka upotreba kripta, koja ne zahteva uvek proveru identiteta, omogućava lako prebacivanje sredstava između različitih zemalja, ponekad bez ostavljanja tragova. Prestupnici često koriste kriptovalute da bi premestili ukradena sredstva, zatim ih razmenjuju preko različitih menjačnica i na kraju ih povezuju sa "čistim" novcem kroz kupovinu robe, nekretnina ili investicija.

"Ovaj fenomen se može objasniti vrlo praktično. Prilikom prelaska naših graničnih prelaza potrebno je da prijavite ako nosite iznos veći od 2.000 evra, dok u telefonu ili kripto-novčaniku možete sa sobom imati milione ili milijarde sredstava koja se ne mogu pratiti", kaže Goševski.

"Za jednu međunarodnu bankarsku transakciju potreban je osnov, ugovor, faktura, dok za ovakvu direktnu transakciju ne postoji nikakvo ograničenje. To je naša nova digitalna realnost i globalni fenomen koji trenutno predstavlja najveći finansijski izazov za regulatore finansijskih tržišta širom sveta", dodaje sagovornik. Jedan od najčešćih načina na koji se sprovodi "pranje" novca jeste putem "mešanja" (mixing) ili "propuštanja" sredstava kroz veliki broj transakcija – drugim rečima, ukradena ili nelegalno stečena kripto-sredstva dele se na mnogo malih, neupadljivih transakcija, prebacuju se kroz više "vrata" i na kraju povezuju s navodno legitimnim izvorima. Ovaj proces istražiteljima znatno otežava praćenje krajnjih računa i povezivanje s početnim, nezakonitim sredstvima. Osim toga, postoje i kriptovalute i alati koji nude viši nivo privatnosti.

U ovom procesu često se koriste mreže za anonimne transakcije (kao što su Monero ili ZCash), koje omogućavaju kriptografsku anonimnost. Transakcije se beleže s vrlo malo podataka ili uopšte nisu označene u javno dostupnim zapisima na blokčejnu, što ih čini znatno težim za praćenje.

Depositphotos

 

Kako se zaštititi od kripto-prevara

Najvažniji savet za investitore jeste da budu oprezni i da na prvo mesto stave proveru legitimnosti platforme ili investicije. Važno je istražiti sve projekte i platforme, proveriti komentare i recenzije drugih korisnika, kao i izbegavati ponude koje obećavaju nerealno visoke prinose bez rizika. "U slučaju da neko postane žrtva kripto-prevare", ističe Goševski, "stvarne pravne mogućnosti za prijavu i zaštitu sredstava veoma su ograničene. Reč je o spletu kompjuterskog, finansijskog i ekonomskog kriminala, koji se često zasniva na skrivenim identitetima i adresama, što čini situaciju mnogo težom za pravno procesuiranje."

Svaki investitor treba da bude oprezan na sledeće znakove prevare:

• Poruke dobijene putem društvenih mreža ili foruma koje obećavaju veliku zaradu za kratko vreme;

• Platforme koje nemaju jasnu i transparentnu istoriju poslovanja ili nisu registrovane;

• Obećanja o „zagarantovanom povratu“ koja nemaju realnu osnovu.

Dalje, za institucije i nadležne organe, važno je da primenjuju mehanizme za proveru identiteta klijenata (Know Your Customer – KYC) i da prate transakcije koje deluju sumnjivo. Kako bi se smanjio rizik od nelegalnih aktivnosti, kripto-menjačnice treba da sprovode monitoring transakcija i sarađuju s međunarodnim regulatorima.

 

Goševski navodi da se, kada je reč o regulativi, gotovo sve države u regionu kreću u sličnom pravcu: "Počinje se od regulisanja poreskog aspekta i aspekta sprečavanja pranja novca, a zatim se prelazi na donošenje posebnih zakona za regulisanje tržišta kriptovaluta."

Oprez i pravilan pravac

Prevare s kriptovalutama i pranje novca problemi su koji rastu zajedno s razvojem digitalne ekonomije. Kriptovalute ne samo da menjaju način na koji obavljamo finansijske transakcije, već otvaraju vrata i novim oblicima kriminala. Problem kripto-prevara i nelegalnih transakcija globalne je prirode i zahteva međunarodnu saradnju kako bi se sprečilo njihovo širenje.

Da bi se građani zaštitili i sprečila zloupotreba ove tehnologije, neophodno je uspostaviti jasne i dosledne propise koji će regulisati kripto-tržište, a istovremeno omogućiti prostor za inovacije.

U makedonskom kontekstu, čini se da je put ka bolje regulisanom kripto-tržištu već definisan – ostaje samo da se napravi konkretan korak napred u sprovođenju tih propisa, koji će, osim zaštite investitora, otvoriti put i novim prilikama i razvoju tržišta virtuelne imovine.