Kako investirati u kriptovalute

Ako ste makar malo zainteresovani za kripto-tržište, teško da vam je promakao spektakularan kraj 2024, kada je bitcoin dostigao novi cenovni rekord, premašivši 108.000 dolara. Bio je to finiš izuzetne godine za izvornu kriptovalutu, koja je počela pokretanjem prvih američkih ETF-ova (engl. exchange-traded fund – fond kojim se trguje na berzi) koji direktno ulažu u bitcoin, na šta je kripto-zajednica čekala punu deceniju. Na ovaj način su  velikim institucionalnim investitorima otvorena vrata da ulažu u novčić, pa je na krilima euforije povezane s velikim količinama novca koje su se slile u te fondove bitcoin u martu dostigao dotad najvišu cenu od skoro 74.000 dolara. 

Oko mesec dana kasnije došlo je do prepolovljenja – događaja koji se jednom u četiri godine automatski izvršava na Bitcoinovom blokčejnu. Tada se prepolovi količina bitcoina koju rudari dobijaju kao nagradu za izvršavanje transakcija na mreži, pa se samim tim smanjuje ponuda novih novčića na tržištu. Došlo se u specifičnu situaciju u kojoj je kriptovaluta već dostigla rekord malo pre prepolovljenja, dok su posmatrači tržišta podsećali da su novi cenovni vrhovi beleženi posle – a ne pre svakog od prethodna tri prepolovljenja. 

A onda je u drugoj polovini godine kampanja za američke predsedničke izbore počela da se zahuktava, sa Donaldom Trumpom kao pro-kripto orijentisanim republikanskim kandidatom. Mada je ranije bio skeptičan prema sektoru digitalne imovine, Trump je u ovoj trci za prvog čoveka Sjedinjenih Američkih Država (SAD) toliko pažnje posvetio iskazivanju podrške kripto-industriji da je bitcoin neretko doživljavao poskupljenje posle njegovih vatrenih govora, a mnogi su čak i ove cele izbore nazivali prvim kripto-izborima.  

Trump je najavljivao propise koji će pogurati razvoj tog sektora u zemlji – uključujući podsticanje domaćeg kripto-rudarenja i stvaranje strateške zalihe bitcoina – te kripto-entuzijaste nije preterano ni iznenadilo što je bitcoin dostigao vrtoglave visine posle  njegove pobede. Uprkos korekciji cene koja je usledila posle postizanja šestocifrene vrednosti, pojedini veruju da će 2025. bitcoinu doneti nove rekorde. 

Bitcoin je samo jedan od hiljada kripto-novčića koji trenutno postoje, ali kao najstarija i najpopularnija kriptovaluta neretko se posmatra odvojeno od ostalih predstavnika na tržištu, pa analitičari prave podelu na bitcoin i sve ostale novčiće – altkoine. U načelu, altkoini imaju jaku korelaciju s bitcoinom, koji nameće tempo celom ekosistemu. Prema podacima analitičke platforme CoinGecko, u periodu kada je bitcoin držao rekordne nivoe od preko 100.000 dolara, tržišna kapitalizacija celog kripto-tržišta takođe je dostigla svoj najviši nivo od preko 3,9 biliona dolara. Međutim, treba imati u vidu dominaciju bitcoina na kripto-tržištu, koji svojim rastom istovremeno ume i da donekle guši altkoine. 

 

 

Šire gledano, kripto-sektor generalno ima pozitivnu korelaciju s akcijama tehnoloških kompanija. Do sada  je često pokazivao osetljivost na makroekonomske faktore, poput kamatnih stopa centralnih banaka (prvenstveno američkih Federalnih rezervi), ali i geopolitičke i regulatorne uslove. Pomenuti američki ETF-ovi klasičan su primer kako promena regulacije (tamošnja komisija za hartije od vrednosti godinama se odupirala odobrenju tog investicionog proizvoda) može pokrenuti tektonske promene na kripto-tržištu. 

Bloomberg Businessweek Adria

 

Raznolika regulativa i interesovanje 

Ipak, ovi fondovi samo su jedan od načina investiranja u svetu u kom brojne države još traže svoja idealna rešenja da mladu industriju koja se brzo razvija postave u odgovarajući zakonodavni okvir, kako bi istovremeno obezbedila razvoj tehnologije i tržišta i zaštitile korisnike i ulagače. 

Kao najsveobuhvatniji regulatorni okvir za kripto-imovinu na svetu neretko se ističe MiCA (engl. Markets in Crypto-Assets), propis koji reguliše tržišta kripto-imovine na teritoriji Evropske unije (EU) i koji je stupio na snagu 30. decembra. U Adria regionu, među zemljama koje nisu članice EU, jedino je Srbija zasad donela poseban Zakon o digitalnoj imovini. 

Procene o tome koliko ima ulagača u kripto u zemljama regiona variraju i po više desetina hiljada. Tako se u Srbiji obično navodi broj od 250.000 građana koji su dosad imali bilo kakav dodir sa kripto-tržištem, ali je izvesno da je broj onih koji su se zadržali na njemu, to jest ostali aktivni, daleko manji. Prema podacima Triple A, u zemlji je u 2023. postojalo nešto više od 130.000 vlasnika kripto-imovine, što je manje od dva odsto stanovništva (1,84 odsto), ali su to i dalje najviše vrednosti u poređenju sa ostatkom država Adria regiona. 

Drugoplasirana je Hrvatska sa oko 50.000 vlasnika kripta (1,26 odsto populacije), a sa druge strane najslabiji rezultat zabeležila je Slovenija sa manje od 25.000 građana koji poseduju neki kripto-novčić (1,16 odsto stanovništva). 

 

 

Kako se uopšte investira u kriptovalute? U teoriji, možete ih i sami proizvesti, kupiti direktno ili preko posrednika ili uložiti u neki složeniji investicioni instrument povezan s njima, poput fonda ili fjučersa. Međutim, u praksi nisu svi modeli podjednako pristupačni za sve.  

Kripto-rudarenje 

Za početak, osnovni način sticanja jednog dela kriptovaluta, uključujući bitcoin, jeste takozvano kripto-rudarenje. Rudarenje bitcoina je energetski intenzivan proces u kojem rudari koriste specijalizovane računare za validaciju transakcija na Bitcoinovom blokčejnu i zauzvrat zarađuju nagrade u vidu tog novčića.  

Međutim, srpski kripto-analitičar i suosnivač CTB Crypto & Consultinga Ivan Andrejević navodi da rudarenje bitcoina, zbog brze zamene tehnologije, više nije isplativo malim, pojedinačnim ulagačima.  

"Rekao bih da bez investicije od minimum 400-500 hiljada evra nema smisla ulaziti u taj posao jer  se  brzo gubi zarada. Zasad mi nije poznato da u Srbiji imamo neko registrovano pravno lice koje rudari, ali smo radili konsalting sa nekoliko  kompanija iz Kanade i SAD, koji su zainteresovane da dođu da rudare u Srbiji."  

Andrejević navodi primer Kraljevine Butan, gde je sama država ta koja rudari bitcoin i ocenjuje da bi takav model mogao funkcionisati i na domaćem terenu. 

Kripto-menjačnice 

Slično konvencionalnim menjačnicama u kojima se razmenjuju fiat valute, postoje i menjačnice u kojima za fiat novac možete kupiti kriptovalutu ili razmenjivati jedne kripto-novčiće za druge (uključujući i stabilne kriptovalute, takozvane stejblkoine, koje su vezane za vrednost neke tradicionalne valute, najčešće dolara). 

Prve ovakve menjačnice u Adria regionu počele su da se pojavljuju pre više od decenije. Razlikuju se po raznovrsnosti kriptovaluta s kojima operišu, provizijama i procedurama usluga. 

Recimo, jedna od glavnih prednosti hrvatskog Electrocoina jeste mogućnost korišćenja menjačke usluge bez potrebe za registracijom, što korisnicima omogućava brzo i diskretno slanje kriptovaluta direktno u njihov privatni kripto-novčanik po izboru. 

S druge strane, da biste u Srbiji bili korisnik jedne od dve kripto-menjačnice u zemlji (ECD i Crypto12, obe registrovane u Beogradu), potrebna je lična verifikacija. "To praktično znači da neko od zaposlenih u menjačnici mora lično da vas pogleda i uveri se da ste to stvarno vi. Kod nas je to jako veliki problem jer za svaku verifikaciju se mora ići lično u Beograd i onda se građani pretežno odlučuju da otvaraju nalog na svetskim berzama", napominje kripto-analitičar. 

Andrejević navodi da između dve srpske menjačnice, sem u visini provizija (koje su, kako kaže, niže u slučaju Crypto12), postoje razlike i u pogledu funkcija, to jest Crypto12 počinje više da liči na berzu, nego na menjačnicu. 

"Kod njih postoji mogućnost trgovine, nude pregled popularnih grafikona kao na bilo kojoj svetskoj berzi, dok na ECD-u nema mogućnosti trgovine i analize tržišta. Takođe, ako cena neke kriptovalute koju posedujete počne drastično da pada, u ECD-u morate fizički prodati kriptovalutu, a Crypto12 pruža mogućnost kontrolisanog gubitka, to jest postavljanja limita gde se automatski izvršava prodaja ili kupovina po određenim cenama. Takođe nude uslugu upravljanja novcem, to jest stavljanja na ’staking’ (deponovanje kriptovaluta kako bi se pomoglo vođenje blokčejn mreže, prim. aut.) zarad pasivnih prihoda sa strane", objašnjava sagovornik Bloomberg Businessweek Adrije. 

Među menjačnicama u regionu, treba napomenuti i da je najdugovečnija kripto-menjačnica na svetu Bitstamp, nastala u Sloveniji, a korisnicima nudi mogućnost transakcija putem bankovnih transfera, kreditnih kartica, Apple Paya, Google Paya i PayPala. Evropski korisnici u odabranim zemljama imaju privilegiju da koriste Instant SEPA za brže depozite. 

Kako je Bloomberg Businessweek Adria već pisala, njihova platforma Bitstamp-as-a-service omogućava finansijskim institucijama, fintek kompanijama  i brokerima da integrišu kripto-usluge u svoje poslovanje koristeći modularnu infrastrukturu Bitstampa. Napredni trgovci pronaći će sve što im je potrebno na Bitstamp Pro platformi. S grafikonima u realnom vremenu, detaljnim podacima i alatima za analizu, ova platforma nudi sofisticirane opcije trgovanja i četiri različita tipa naloga. Bitstampova platforma podržava trgovinu sa 80 kriptovaluta. 

Bloomberg Businessweek Adria

 

Kripto-berze 

Iz zemalja Adria regiona trenutno može da se trguje na brojnim svetskim kripto-berzama, kao što su Binance, HTX, Coinbase, KuCoin, MEXC i druge. Kada se sve sabere i oduzme, Andrejević procenjuje da su razlike u nametima između svetskih i domaćih posrednika minimalne, to jest provizije domaćih menjačnica su više od stranih, ali kada se u drugom slučaju uračuna deo koji naplati banka, otprilike izađe na isto. Međutim, poznate svetske berze nude daleko veći izbor kripto-novčića. 

Naglašava da, barem kada je reč o Srbiji, pravna lica i dalje dosta teže dobijaju pristup berzama od fizičkih lica. 

"Pravna lica dugo čekaju da dobiju povratne informacije prilikom registracije. Naročito je teško dobiti nalog kao pravno lice na Binanceu, tu procesi čekanja traju do godinu dana, pa i više, kako bi se izvršile sve provere. Treba reći da naš sistem tu, nažalost, dosta kasni i ne isporučuje na vreme podatke, tako da je potrebno uložiti dosta truda da bi se moglo trgovati kao pravno lice", napominje stručnjak. 

Kada je reč o fizičkim licima, registracija na vodećim stranim berzama je, kako kaže, prilično standardizovana i jednostavna. "Neophodan je samo pasoš ili lična karta, zatim neko dodatno uverenje za adresu, recimo, račun za struju ili sličan papir, kao i video-verifikacija lica. Ona izgleda tako što robot odrađuje identifikaciju, a od vas se traži da se slikate u kameru i, recimo, mahnete glavom ili otvorite usta kada vam robot to kaže, kako bi se uverio da ste to stvarno vi. U suštini, taj proces traje maksimalno desetak minuta." 

 

 

Sve ovo važi za ono što nazivamo centralizovanim kripto-menjačnicama, a postoje i one decentralizovane. U čemu je razlika? 

"Centralizovane, pre svega, imaju svog vlasnika – bilo da je to fizičko ili pravno lice ili da postoji više vlasnika. Takve berze po pravilu kontrolišu kompanije koje posreduju u trgovanju. Korisnici nemaju vlasništvo nad svojim privatnim ključevima (privatni ključ omogućava kontrolu nad kriptovalutama, može se objasniti kao pandan lozinki za pristup bankovnom računu, prim. aut.), pa su sredstva podložna zamrzavanju ili oduzimanju po nalogu države, slično bankarskim računima", objašnjava Andrejević. 

Kako dodaje, decentralizovane berze rade bez posrednika, koristeći blokčejn tehnologiju i pametne ugovore. "Korisnici imaju potpunu kontrolu nad sredstvima i privatnim ključevima, ali gubitak ključeva znači trajni gubitak sredstava. Takođe, korišćenje može biti složenije za početnike. Funkcioniše tako što korisnik otvori veb-sajt ili aplikaciju decentralizovane menjačnice i umesto otvaranja naloga, korisnik povezuje svoj kripto-novčanik, na primer MetaMask. Transakcija se radi direktno između korisnika (engl. peer-to-peer), koristeći pametne ugovore koji automatski izvršavaju uslove razmene." 

Kontrola kod centralizovanih berzi je mnogo rigoroznija, napominje sagovornik. "Stoga klijentima uvek preporučujemo centralizovane berze, gde se mnogo više vodi računa koje će kriptovalute biti dostupne, dok na decentralizovanim bilo ko može da listira kriptovalutu visokog rizika. Na nekima od njih nije potrebna ni identifikacija." 

Ovo sa sobom kao posledicu nosi to što u slučaju hakerskog napada na decentralizovanu berzu ne postoji način za povrat sredstava, jer fizičko lice nije priložilo podatke da ono barata određenim računom, dok centralizovane u velikom broju slučajeva garantuju taj povrat, kao što je bio slučaj sa krahovima berzi FTX i Mt. Gox. 

"Još jedna prednost centralizovanih berzi jeste ta što, usled primene strogih mera protiv pranja novca, kod njih ne postoji mogućnost kupovine takozvanih prljavih kriptovaluta, to jest onih koje su korišćene u kriminalne aktivnosti. Ne postoji šansa da vam, kada pokušate da razmenite kripto za fiat, neko blokira račun i kaže da su sredstva, na primer, korišćena za otmicu i da ne mogu da vam budu isplaćena. To je ranije bio veliki problem, kada su ljudi još mislili da je nemoguće pratiti bilo koju kriptovalutu na blokčejnu, sada su postali svesni da je svaku moguće pratiti od novčanika do novčanika", ocenjuje kripto-analitičar. 

Uz to, tržišna kapitalizacija centralizovanih kripto-berzi je mnogo veća, ističe on. 

Bloomberg Businessweek Adria

 

Naprednije platforme 

Na internetu se može naleteti i na pregršt platformi i mobilnih aplikacija koje nude složenije načine investiranja. Primera radi, postoji srpski startap Veli, čija je aplikacija namenjena početnicima u kriptu, koji žele da investiraju na pojednostavljen način. Njihova platforma omogućava edukaciju novim korisnicima i personalizovane investicione portfelje. 

Međutim, Andrejević skreće pažnju na one koji se bave "na crno" finansijskim savetovanjem i posredovanjem u trgovini kriptom. 

"Većina sadržaja koji oni nude su iskopirani, doslovno prevedeni materijali sa Investopedije ili drugih sajtova, skida se brdo informacija koje nisu testirane u stvarnom primeru. Veliki je  problem sa influenserima i raznim nalozima na društvenim mrežama. U Srbiji verovatno postoji o 800-900 tih grupacija i finansijskih savetnika, ali niko od njih nema firmu i svi se kriju pod nekim pseudonimima. Rad na crno postao je prilično ozbiljan problem jer se dobijaju pogrešne informacije i niko ne odgovara za gubitke, treba biti jako oprezan", upozorava. 

Kripto-derivati 

Slično tradicionalnom tržištu kapitala, i kripto-tržište je s vremenom iznedrilo različite derivate, to jest finansijske instrumente bazirane na digitalnoj imovini. Oni omogućavaju trejderima/investitorima da budu izloženi kretanju cene neke kriptovalute, a da zapravo ne poseduju tu kriptovalutu. Fjučersi i opcije su dve uobičajene vrste derivata koji se ovde koriste. 

Kripto-fjučersi su vrsta ugovora između kupca i prodavca za kupovinu ili prodaju određene kriptovalute na određeni datum u budućnosti po određenoj ceni. Kada ugovor istekne (na određeni budući datum), kupac je dužan da kupi kriptovalutu, a prodavac je dužan da proda kriptovalutu. 

Opcije su vrsta derivata koje omogućavaju trgovcima da kupe ili prodaju kriptovalutu po utvrđenoj ceni, na datum u budućnosti. Za razliku od fjučersa, opcije pružaju kupcu ili prodavcu mogućnost,  ali ne i obavezu kupovine/prodaje kriptovalute. 

Pomenuti Binance, ali i druga svetska imena, kao što su Bybit, Deribit, BitMex i Bitfinex, neke su od popularnih berzi za kripto-derivate. 

"Nema mnogo ljudi kod nas koji su aktivno u tome, između ostalog i zato što je većina derivata još u nekim testnim fazama. Mnogo toga i dalje iziskuje veliki rizik .Treba biti svestan da je ovo tehnologija koja je još uvek u razvoju, mi govorimo o svega 15 godina mladoj tehnologiji, ona još nije kompletno razvijena", kaže Andrejević. 

Sužene mogućnosti za ETF-ove 

Kada su u SAD početkom 2024. odobreni prvi spot bitcoin ETF-ovi, najviše interesovanja su izazvali kod tamošnjih penzionih fondova, investicionih kuća, pa i nekih saveznih država, kaže sagovornik. Predvodnik u talasu ETF-ova bio je gigant među kompanijama za upravljanje imovinom BlackRock – veruje se da je njegovo apliciranje za pokretanje takvog fonda upravo i opredelilo regulatore da daju zeleno svetlo ovim novim investicionim proizvodima. Međutim, Andrejević napominje da je zasad za građane Srbije i dalje neizvodljivo da ulažu u njihov ili ostale američke ETF-ove tog tipa. Evropski propisi takođe ne daju malim ulagačima pristup američkim spot bitcoin i ether (drugi najvredniji kripto-novčić) ETF-ovima. 

Regulacija u pogledu ETF-ova u Evropi i inače je stroga, fondovi koji direktno ulažu u neku kriptovalutu u načelu se mogu kreirati jedino kroz formu alternativnog investicionog fonda i namenjeni su investicionim investitorima. 

Moguća kupovina od fizičkog lica, ali i na kriptomatima 

Kripto-analitičar podseća da je na domaćem tržištu potpuno legalno i kupovati kriptovalute od fizičkih lica. Ali... 

"Tu je opet veliko pitanje poreklo novca jer prodavac ne prolazi kontrolu kada drugoj osobi prodaje kriptovalute, tako da postoji rizik da su sredstva ili makar deo njih, nekada bila korišćena za kriminalne aktivnosti", naglašava Andrejević.  

Takođe, nije novost ni kupovina kripta preko automata, to jest takozvanih kriptomata. U Srbiji zasad postoje tri takva i svi su u vlasništvu ECD-a. 

Odricanje od odgovornosti: Sve informacije su opšteg karaktera i ne predstavljaju investicione savete. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar