Kripto-industrija je na izborima u novembru dobila šta je želela. Šta dalje?

Kripto-svet 2025. godinu započinje uzletom. Mesec dana nakon što je Donald Trump pobedio na predsedničkim izborima u SAD, vrednost bitcoina je prvi put premašila 100.000 dolara, što su zagovornici kriptovaluta protumačili kao uvod u još veći rast. 

Ovo se zaista čini drugačijim u odnosu na cikluse rasta i pada koji su obeležili prve godine kriptovaluta. Na čelu SAD će prvi put biti predsednik koji je otvoreno podržao kriptovalute i čak uveo svoj token. Trump se već  priprema da postavi pristalice kriptovaluta na ključna mesta u administraciji. Pošto je na godišnjoj Bitcoin konferenciji u julu obećao, između ostalog, da će uvesti strateške nacionalne rezerve bitcoina, analitičari ozbiljno razmatraju da li SAD mogu to da sprovedu. 

BlackRock Inc. i drugi finansijski giganti su i pre izbora pokrenuli fondove kojima se trguje na berzi (ETF) kako bi ponudili kriptovalute putem tradicionalnih brokerskih računa, što bi kriptovalute učinilo dostupnim širem krugu kupaca. Kripto-industrija, koja je oduvek isticala da je protiv vlasti i establišmenta, sada je postala deo establišmenta. 

Temelji za ovaj neočekivani povratak kriptovaluta na scenu godinama su se postavljali. Dok je interesovanje za kriptovalute slabilo kako im je padala vrednost, izvršni rukovodioci i ljudi zaduženi za strateško planiranje unutar industrije tiho su radili. To nije uključivalo razvoj dugo obećavane ključne aplikacije koja bi konačno dokazala praktičnu svrhu blokčejn tehnologija. Umesto toga, oni su postavili temelje za kampanju političkog uticaja kakva nije viđena do sada. Uloženo je više od 130 miliona dolara na kampanje u političke svrhe u izbornom ciklusu 2024. godine, zajedno sa intenzivnom PR kampanjom koja je trebalo da ubedi kandidate da ne mogu sebi da priušte da otuđe birače naklonjene kriptovalutama kojima je samo to pitanje važno - biračku grupu koju su strateški planeri uglavnom izmislili. 

Promoteri kriptovaluta su takođe dodatno širili priče da su federalne agencije pokrenule opšti rat protiv kriptovaluta i da su organizovale nezvanične kampanje kako bi kaznile inovativne startapove koji ništa nisu skrivili. To zvuči poznato svakome ko je slušao Trumpa i njegove pristalice kako govore o regulisanju industrije tehnologija, čak iako to nema veze sa stvarnošću, a stvarnost je da kripto-industrija neprestano igonoriše postojeće propise dok tvrdi da bi trebalo da  vlasti donesu povoljnije zakone. 

 "Kripto-industrija je izgrađena na nepoštovanju propisa", kaže Hilary Allen, profesorka prava na Američkom univerzitetu i autorka knjige o novim tehnologijama u svetu finansija "Driverless Finance". 

Nedostatak regulative doveo je do spektakularnih prevara koje su ipak imale relativno ograničene posledice. Finansijske krize prerastaju u katastrofe ogromnih razmera tek pošto krah jednog sektora počne da nanosi ozbiljnu štetu svemu drugom. (Na primer, niste morali da imate veliku hipoteku na kuću čija je vrednost iznenada pala da biste osetili posledice kraha iz 2008. godine.) Svetla tačka u krahu kriptovaluta 2022. godine, koji je uništio bezbroj malih investitora, kao i brojne velike kripto-firme, bila je to što su ljudi koji nisu podlegli euforiji bili pošteđeni velikih finansijskih gubitaka. Međutim, sigurnosna barijera koja razdvaja nestabilna i tržišta kriptovaluta sklona prevarama i tradicionalna finansijska tržišta možda neće izdržati do isteka Trumpovog mandata, i zaštititi nas u slučaju novog kraha na tržištu kriptovaluta.  

Zagovornici industrije poput Paula Atkinsa, kojeg je Trump predložio za predsedavajućeg američke Komisije za hartije od vrednosti i berzu (SEC), nameravaju da preuzmu vodeće federalne agencije, što znači da će se verovatno prestati i sa ionako nedovoljnom primenom regulative, koje je do sada koliko-toliko bilo.  

Umesto toga, nova administracija je objavila da namerava da ograniči ili ukine agencije i propise koji štite potrošače i čuvaju poverenje u kompanije i tržišta. To bi moglo da dovede do veće povezanosti kripto-industrije sa svim ostalim. "Najveća ironija je u tome što kripto-industrija teži da se integriše u finansijski sistem tako da će uživati podršku baš onih centralnih banaka protiv kojih je i bila osmišljena", kaže Allen.   

Propisi su, uprkos protestima iz industrije, obeshrabrili vodeće banke da se previše upletu u kriptovalute, zaštitivši ih od sloma koji je usledio. Koliko je ova barijera bila važna, pokazalo se u martu 2023. godine, kada su dve banke koje su bile u većoj meri povezane s tržištem kriptovaluta propale. U to vreme, posledice po većinu penzionih fondova su bile minimalne, delimično zato što su smernice odvratile menadžere koji upravljaju imovinom u ime drugih, od toga da ponude ulaganja u kriptovalute u okviru američkih penzionih planova 401(k), delom zato što kripto-imovina nije bila dostupna tradicionalnim putem, preko brokerskih firmi. 

Pojedine zaštitne mere su već izgubile značaj pošto je SEC, iako ima reputaciju neprijatelja industrije, odobrio finansijske proizvode kojima se trguje na berzi a koji su povezani sa bitcoinom i etherom, što je olakšalo tradicionalnim investitorima i fondovima da učestvuju u tome. Više administratora penzionih računa, uključujući one koji upravljaju planovima 401(k) koje nude poslodavci, sada nude ulaganja u kriptovalute. 

Industrija uporno radi na ukidanju ograničenja koja sprečavaju banke koje su obavezne da slede regulatorna pravila, da se uključe u svet kriptovaluta. Kripto-industrija lobira u cilju ukidanja Smernica SEC-a za računovodstvene prakse u vezi s kriptovalutama (SAB 121) koje nalažu bankama da objave kripto-imovinu kojom raspolažu u ime klijenata i da imaju dovoljno sredstava da osiguraju ova ulaganja. Industrija je osudila ove smernice, ocenivši da banke zbog njih praktično neće moći da drže kriptovalute. Predstavnici industrije su ubedili članove Kongresa da donesu zakon u februaru 2024. godine koji ne samo da bi poništio smernice SEC-a već bi ubuduće sprečio i uvođenje sličnih zaštitnih mera. Pokušaj da se ponište smernice prošao je u Kongresu, ali je odlazeći predsednik SAD Joe Biden stavio na kraju veto na to. Biden je izrazio zabrinutost da bi ovaj zakon mogao da ugrozi dobrobit klijenata i investitora i da sputa SEC. 

Malo je verovatno da će Trump takvim vetom stopirati odluku Kongresa da  ograniči moć SEC-a, s obzirom na to da sve više članova zakonodavnog tela podržava kriptovalute. Može se očekivati da Kongres ponovo pokuša da ukine regulatorne nadležnosti Komisiji za trgovinu robnim fjučersima (CFTC), znatno manjem regulatornom telu sa ograničenim finansiranjem i iskustvom u nadzoru tržišta koja pretežno čine mali investitori. Ovakva promena, kao i to da će po svemu sudeći na čelo CFTC biti postavljena osoba naklonjena kriptovalutama, ugasiće nadu u uspostavljanje svrsishodnog nadzora nad kripto-industrijom. 

Na meti dolazeće administracije će verovatno biti i Biro za zaštitu potrošača u finansijskom sektoru (CFPB) koji je osnovan nakon krize iz 2008. godine da bi se suzbilo predatorsko ponašanje u finansijskoj industriji. Suosnivač fonda preduzetničkog kapitala i odnedavno veliki politički donator Marc Andreessen oštro je kritikovao CFPB, pogrešno tvrdeći da to telo stoji iza kampanje protiv kriptovaluta i firmi koje koriste tehnologije u finansijskim uslugama, a u cilju nezasluženog uskraćivanja bankarskih usluga. (Uzgred, direktor CFPB-a Rohit Chopra je osudio sumnjive prakse u kompaniji Synapse u koju je ulagala Andreessenova firma Andreessen Horowitz.)  

Ilustracija (Depositphotos)

 

Kada je u aprilu kompanija Synapse podnela zahtev za stečaj, na desetine hiljada ljudi nije moglo da pristupi svom novcu). Posle izbora, Elon Musk je rekao da vlasti treba da "izbrišu CFPB". Ako se to dogodi, moglo bi drastično ograničiti mogućnosti vlasti, ako ne i da ih spreči, da obezbede pravičnost za potrošače u finansijskom sektoru, uključujući oblasti zbog kojih su vlasti već izrazile zabrinutost, poput digitalnih platnih sistema i video-igara u kojima se koriste kriptovalute.   

Lobiranje industrije neverovatno podseća na ono što je radio bivši izvršni direktor FTX-a Sam Bankman-Fried, koji služi kaznu u federalnom zatvoru. Pre nego što je njegova kompanija propala, a prevara velikih razmera izašla na videlo, Bankman-Fried se družio sa članovima Kongresa kako bi im predstavio zakonsku inicijativu koja bi, kako je tvrdio, popunila praznine u zakonskom okviru i istovremeno omogućila kripto-industriji da procveta. On je zvanično potrošio oko 40 miliona dolara na finansiranje kampanje. Kasnije se ispostavilo da je potrošio blizu 100 miliona dolara, preusmeravajući novac preko nelegalnih kanala i lažnih donatora. 

Iako su Bankman-Fried i drugi ljudi iz sveta kriptovaluta tvrdili da bi od njegovog predloga imali koristi i industrija i potrošači, kritičari su smatrali da je on to sve radio radi lične koristi, odnosno da je pokušavao da podmiti zakonodavce isključivo da bi unapredio FTX-ove poslovne interese. U stvari, ovi predlozi bi smanjili nadzor regulatornih tela nad kripto-firmama, a u nekim slučajevima bi prepustili industriji da se sama reguliše ili sledi samonametnute standarde. Nikakva samonametnuta pravila nisu sprečila Bankman-Frieda da prokocka milijarde dolara svojih klijenata, zbog čega milioni ljudi već više do dve godine nemaju pristup svom novcu. 

Kripto-industrija je objavila da je spremna da uđe u glavne tokove i postane deo sistema, ali malo šta je učinjeno da se spreče prevare koje su i dalje rasprostranjene u tom sektoru. Članovi Kongresa koji su obećali da će sprečiti da se ponovi slučaj FTX-a, nisu doneli nijedan zakon u tom cilju. Neki od njih su se zbližili sa industrijom i pristali da deluju protiv uvođenja zaštitnih mera. Izvršni direktori kripto-kompanija, iako su osudili događaje iz 2022. godine i izrazili žaljenje zbog štete nanete svom ugledu, protivili su se bilo kojoj ideji o donošenju zakona koji bi bolje zaštitio potrošače. 

Ulozi nikada nisu bili veći imajući u vidu da sve više institucija usmerava pažnju na kriptovalute dok su mali investitori u sve većem iskušenju zbog skoka vrednosti kriptovaluta da ulože u njih u nadi da će ostvariti ogroman profit. Cene bi mogle da nastave da rastu, podstaknute entuzijazmom zbog dolaska ljudi koji dele iste ideje na ključne pozicije. Međutim, opsežna kampanja uticaja na javno mnjenje nije ništa promenila kada je reč o  suštinskim problemima ili pitanju rasprostranjenih prevara sa kojima se suočava ta industrija.  Novi neuspeh bi mogao da pogodi još više ljudi i da ugrozi penzione fondove i štednju, pa čak i širi bankarski sistem i ekonomiju.  

Postoji mogućnost da, ako dođe do toga, kriptovalute budu toliko povezane sa ostatkom finansijskog sveta da se kolaps nekada perifernih špekulativnih digitalnih imovina mora sprečiti po svaku cenu. Da li će na kraju vlada morati da planovima za spasavanje, koje će plaćati poreski obveznici koji možda uopšte nisu izloženi kriptovalutama, ublaže posledice endemske pojave prevara i rizičnih poduhvata u toj industriji? Čini se da su vatreni zagovornici kriptovaluta koje stižu u Vašington, nadomak svog cilja da preuzmu finansijski sistem. Kada dođe taj trenutak, možda će biti previše jaki da omanu. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar