Mali investitori u kriptovalute suočavaju se sa nasilnim napadima

Kuckanje po kliznim staklenim vratima probudilo je Juliju Goodwin nešto pre ponoći. Ona i njen suprug Glenn, penzioneri u šezdesetim godinama, isprva su pomislili da buku pravi ptica koja je pala s palmi ispred njihove belo malterisane kuće sa jednom spavaćom sobom u Delrej Biču na Floridi, možda neka nalik njihovom kućnom ljubimcu, papagaju Kiwiju koji je dremao u obližnjem kavezu. To je bilo dovoljno neobično da ih digne iz kreveta, pritom su oboje još bili napola u snu, a Julia bez odeće, i da se tromo upute ka izvoru zvuka u dnevnoj sobi. Glenn je upalio svetlo na plafonu. Lupkanje po kliznim vratima naglo je prestalo. Gledajući u staklo, Julia je mogla da vidi samo uokvirenu tamu, ali je instinktivno osetila da nju s druge strane stakla vide sasvim jasno. 

Onda se ponovo začuo zvuk po oknima, glasan i šupalj, poput krckanja zglobova, i u istom trenu staklo se rasprslo u trouglaste krhotine i palo na popločani pod. Tri senke s kapuljačama uletele su unutra. Julia je vrisnula i pobegla nazad u spavaću sobu, dok se Glenn rvao s jednim od uljeza, obarajući trpezarijski sto, stolice i neke ukrasne figure papagaja ara. Druga dvojica potrčali su za Julijom i primorali je da klekne pored Kiwijevog kaveza, navodi se u iskazima žrtava i svedočenjima iz kasnijih sudskih postupaka. Prislonivši joj pištolj na čelo i AK automatsku pušku (kalašnjikov, prim. prev.) na vrat, zahtevali su da im kaže gde su joj telefon i kompjuter i kako da se uloguju u njen novčanik sa kriptovalutama. "Ubićemo te ako nam to ne daš", rekao je jedan od maskiranih muškaraca. "Koja ti je lozinka?" 

 

U tom haosu, Julia je pomislila na boga i usamljeni krst na zidu, i na to kolike bolove Glenn sigurno trpi, posebno jer je bolovao Parkinsonove bolesti u uznapredovalom stadijumu. Međutim, uglavnom je osećala nevericu - kako je moguće da se ovo dešava po drugi put? 

Julia je prvobitno postala pobornik decentralizovanih finansija, odnosno DeFi-ja, zahvaljujući YouTubeu. Volela je da uči o kripto-tehnologiji i transparentnosti transakcija koju je ona obećavala. Nakon što je prodala neke od nekretnina za izdavanje kojima je upravljala, uložila je u kriptovalute i za samo nekoliko meseci videla kako joj se neto imovina naglo povećala na više od tri miliona dolara, što je bio neočekivani dobitak koji je pripisala sreći i razboritom trgovanju. Zatim je usledio ciljani hakerski napad, koji je uključivao 19 misterioznih transfera i koji joj je u roku od četiri minuta odneo 90 odsto životne ušteđevine. Taj napad iz 2021. godine drastično je narušio kvalitet nege, koju je par mogao da priušti Glennu dok mu se zdravlje pogoršavalo, i potkopao Julijine planove za mirnu starost. Pokušala je da dobije naknadu od kripto-berze na kojoj je držala imovinu, potom i preko suda, ali bezuspešno. 

Sada, s oružjem prislonjenim na grlo i slepoočnicu tokom ovog drugog napada, Julia je želela da se izviče na svoje otmičare zato što pokušavaju da joj ukradu ono malo novca koji joj je preostao na zasebnom kripto-računu na drugoj berzi. Dok je jedan maskirani uljez prevrtao stan u potrazi za odštampanim rezervnim kodovima za autentifikaciju, odlučila je da ne oda svoje lozinke. "Pucajte u mene!“, viknula je. "Samo pucajte, samo pucajte!" 

Julia nikada nije očekivala da bi je njena investiciona strategija mogla dovesti u toliku opasnost. Poput sve većeg dela opšte populacije, ona je na kupovinu kriptovaluta gledala isto kao na posedovanje akcija ili diverzifikaciju sredstava u penzionom fondu 401(k) (U SAD, 401(k) je dobrovoljni penzioni plan kojim se obezbeđuju dodatna sredstva za starost; nazvan je po članu 401(k) Zakona o internim prihodima SAD; zaposleni odlučuje koliko će para uplaćivati, a deo sredstava obezbeđuje poslodavac, prim. prev.). Pored toga, to joj je davalo znatno veću kontrolu nad sredstvima i mogućnost da obavlja neopozive transakcije na blokčejnu u realnom vremenu (blokčejn je digitalna, decentralizovana i nepromenljiva baza podataka koja beleži transakcije ili informacije na siguran način, prim. prev.). Takođe se držala samo onih platformi i digitalnih valuta koje su imale dobru reputaciju, izbegavajući berze na dark-vebu i sumnjive kriptovalute. Osećala se zaštićenom zbog navodno sigurnijeg sistema prijave koji je zahtevao da vlasnik ima fizički pristup uređajima da bi mogao da otključa naloge. 

"Ako ne možemo da ih hakujemo, opljačkaćemo ih." 

Ipak, upravo je to prihvatanje nove klase imovine izložilo Juliju, i mnoge druge, riziku kakvog nema u tradicionalnim finansijama. Još od samog početka, blokčejn entuzijasti su nedostatak centralizovane kontrole slavili kao ključnu karakteristiku, tvrdeći da ona sprečava manipulaciju kojoj pribegavaju finansijske ili državne institucije. Kripto-kompanije znatno ređe imaju limite za povlačenje novca i druge mehanizme zaštite klijenata koji su standardni u tradicionalnim bankama. Razlog je delimično to što se ograničavanje slobodnog kretanja imovine protivi ideologiji na kojoj su izgrađene. Činjenica da je Julia imala toliku kontrolu nad svojim nalozima navela je kriminalce da je fizički napadnu. 

Benny Douet za Bloomberg Businessweek Adria

Julia nije ni slutila da su se uljezi pripremili i za slučaj da pruži otpor. Prema dokazima koji su kasnije izneti na suđenju, oni su proučavali  metode mučenja i bili spremni da žrtve udaraju pištoljem, da im guraju noževe i kuhinjske viljuške pod nokte, kao i da ih otmu radi otkupnine. Danima su nadzirali Julijinu kuću i znali su da je Glenn slabog zdravstvenog stanja, kao i da susedi verovatno neće čuti krike kroz svoje prozore otporne na uragane. Dva automobila sa izvidnicom bila su parkirana na različitim uglovima stambenog bloka. Treći, BMW kupe crne boje sa plavim odsjajem, bio je skriven u blizini; u njemu je bio vođa ekipe, poznat pod nadimkom Meow, koji je preko Telegrama (aplikacija koja omogućava enkripciju u onlajn komuniciranju, prim. prev.) koordinisao batinaše na terenu i digitalno potkovane saučesnike u inostranstvu. 

No, pre nego što je mučenje moglo da počne, Glenn, koji je bio pretučen i uguran u garažu u sklopu kuće, uspeo je da se izvuče, bosonog pređe preko razbijenog stakla i dlanovima udari panik-taster kućnog sigurnosnog alarma. Preplašeni, uljezi su zgrabili sve što su mogli da pronađu od vrednosti - iPhone, laptop, gotovinu, nakit, elegantnu torbicu s elektronikom za koju su tek kasnije shvatili da sadrži delove Glennovog aparata za stimulaciju (uređaj koji kod Parkinsonove bolesti zaustavlja ili ublažava tremor; prim. prev.) - i pobegli. Julia je otrčala do susedne kuće i probudila komšiju koji je pozvao policiju. "Oboje smo urlali, toliko vrištali da sam danima bila bez glasa", priseća se Julia. "Niko ništa nije čuo." 

Neuspela provala iz septembra 2022. bila je prva u seriji upada u prigradske kuće i otmica koje je ova grupa izvela. Razmatrali su mete u najmanje osam saveznih država i, iako su na kraju pokušali da izvedu napade u samo četiri, to je verovatno bio najunosniji niz nasilnih krivičnih dela povezanih sa kriptovalutama koji je u SAD počinila jedna banda. Prema svedočenjima na suđenju, jedan član grupe je jednom prilikom rekao Meowu: "Ako ne možemo da ih hakujemo, opljačkaćemo ih." Hakeri su prešli u oflajn svet. 

Od 2020. širom sveta zabeleženo je više od 215 dokumentovanih slučajeva fizičkih napada povezanih s kriptovalutama, pri čemu se njihov broj u 2025. godini skoro udvostručio u odnosu na prethodnu. Prema rečima Jamesona Loppa, konsultanta za bezbednost u oblasti kriptovaluta koji objavljuje ove podatke, ovaj broj verovatno ne odražava stvarno stanje. Mnoge žrtve ne žele da prijave zločin iz straha da bi ih to moglo izložiti ponovnim napadima ili zato što ne veruju da organi reda mogu da im pomognu, kaže on. Mediji se u izveštavanju o napadima obično fokusiraju na vodeće negativce i spektakularne pljačke bogatih kripto-mešetara ili TikTok influensera, praveći priče o neverovatnim pljačkama koje pre izazivaju zluradost nego saosećanje. 

Međutim, istraživanje Bloomberg Businessweeka o Meowovoj ekipi, zasnovano na proučavanju obimnih sudskih spisa i razgovorima sa žrtvama, kao i ljudima bliskim počiniocima, otkriva tužniju stvarnost. Na meti su ljudi koji nemaju nikakve veze sa karikaturama novopečenih bogataša. Među njima su deca, nastavnici, jedan građevinski radnik i vatrogasac. Julia Goodwin, koja je, kao i druge žrtve u ovoj priči, nazvana pseudonimom radi bezbednosti, vozi "toyotu", a najzanimljivije fotografije koje objavljuje na Facebooku su obično one sa papagajem Kiwijem. Noć u kojoj se desio drugi napad uverila ju je da nijedna kripto-kompanija, državna institucija, policija ili advokati ne mogu sprečiti da se ovakav zločin ponovi. Njena jedina opcija bila je da se moli da se to ne ponovi i da se sama brani, počev od te noći nakon što je počistila razbijeno staklo. "Spavala sam ispod alarma pored polomljenih kliznih vrata sa nožem u ruci", kaže Julia. "Bilo je glupo. Šta sam zaista mogla da uradim da su se ti podmukli tipovi vratili?" 

II Deca interneta 

Ubrzo posle napada u Delrej Biču, Meow je morao da angažuje novog regruta za sledeći napad. Ekipa je bila podeljena na digitalni tim, koji je pronalazio mete sa kriptovalutama i digitalno "prao" plen, i na batinaše, koji su izvodili upade u kuće. Angažovanje ovih potonjih bilo je naporno. Kako će sudski zapisi kasnije pokazati, Meow i ostali iz digitalnog dela  tima davali su video-uputstva o tome kako ljude vezati za stolice i prebijati ih dok ne otkriju svoje pristupne podatke. Međutim, regruti nisu uvek sledili uputstva, a neuspeli napad na Goodwinove bio je očigledan primer. Jedan od batinaša odmah je dobio otkaz jer nije kontrolisao tog "starca s Parkinsonom" kako treba, kako se izrazio jedan od vođa grupe u poruci na Telegramu do koje su tužioci kasnije došli. 

"Možeš imati dobar život. Ovo će obezbediti i tebe i tvoju decu i tvoje unuke." 

Zatim je tu bilo i pitanje podele plena. Deo koji su dobijali "izvršioci" bio je osrednji. Digitalni deo tima je uzimao i do 70 odsto plena. Ostatak se delio među batinašima, pri čemu je pojedinačni udeo mogao da bude svega šest odsto u zavisnosti od veličine ekipe na terenu. Meow je, kako pokazuju sudski spisi, pridobijao ljude za pljačku tako što je im govorio da su penzioneri lake mete i da ih ima toliko da će se svi brzo obogatiti. "Možeš imati dobar život", rekao je Meow jednom potencijalnom snagatoru na sastanku na koji je dojurio u svom BMW-u od 600 konjskih snaga. "Ovo će obezbediti i tebe, i tvoju decu, i tvoje unuke." 

Meow, čije je pravo ime Jarod Seemungal, nije rođen u bogatstvu koje se generacijama prenosi s kolena na koleno, ali je bio situiran. Odrastao je u dobrim uslovima u Orlandu, a kasnije i u Vest Palm Biču, uz razvedenu majku Maricel, a ljubav prema luksuzu stekao je tokom redovnih porodičnih putovanja. Njegova baka radila je za velikodušne bogataše sa severa koji su zime provodili na Floridi i koji su rado prevozili Jaroda i Maricel privatnim avionom do svog imanja na Kejp Kodu, u Masačusetsu, na zajedničke odmore. Prema Maricelinim rečima, on je leta provodio i na džet-set putovanjima sa svojim ocem, koji se, kako ona kaže, hvalio da je zgrnuo bogatstvo u kockarnicama i rudnicima zlata, a koji je stalno pritiskao Jaroda da smisli kako da se obogati u budućnosti. "Otac bi mu govorio: ‘Moraš ovo, moraš ono’, pokazujući mu šta se sve može ako imaš novac", kaže Maricel. "A ako bi Jarod rekao da to ne želi, otac bi ga ponižavao rečima poput: ‘Bićeš gubitnik kao i tvoja majka’.“ (Jarodov otac tvrdi da nikada nije ponižavao sina i da ga nije pritiskao da uspe ništa više od bilo kog roditelja čije je dete prva generacija rođena u SAD.) 

Benny Douet za Bloomberg Businessweek Adria

Jarod je već 2015, kada je bio mršav četrnaestogodišnjak sa protezom za zube i ormarom punim polo majica brenda Tommy Hilfiger, ljubav prema Hariju Poteru zamenio opsesijom kompjuterima. Živeo je onlajn igrajući Minecraft i druge video-igre za više igrača, a inostrana gejming kompanija ga je angažovala da programira i za to ga plaćala u bitcoinima. Brzo je razvio strast prema kriptovalutama i podsticao je svoje bliske rođake da kupe što više mogu digitalnog novca. 

U roku od nekoliko godina, on i nekoliko njegovih evropskih prijatelja s kojima je igrao Minecraft, s nadimcima Aabis i Neb, upustili su se u vrstu prevare poznate kao krađa identiteta preko SIM kartice. Trik se sastoji u tome da se nezakonito preuzme kontrola nad tuđim brojem telefona kako bi se presretali pozivi i poruke, ponekad uz pomoć saučesnika zaposlenog u prodavnici mobilnih telefona koji je spreman da taj broj prebaci tajno za odgovarajuću cenu. Kada se broj prebaci na uređaj prevaranata, oni mogu da primaju linkove za resetovanje lozinki i sigurnosne kodove i tako dobiju pristup imejlovima i kripto-nalozima žrtve. 

Jarod je kasnije svedočio da su on, Aabis i Neb, koji su sebe nazivali "decom interneta", hakovanjem i lažnim predstavljanjem i manipulisanjem upali u više od 100 telefona i povezanih kripto-naloga. Prema njegovim rečima, prosečno su zarađivali 10.000 dolara po prevari sa SIM karticom. No, do najvećeg plena su došli u martu 2021. Prema Jarodovom svedočenju i drugim navodima u sudskim spisima, on i njegovi saučesnici preuzeli su broj mobilnog operatera T‑Mobile koji je pripadao jednoj penzionerki u Delrej Biču: Juliji Goodwin. Dok je bila van mreže, u poseti svojoj sestri u Kostariki, oni su preneli 28 bitcoina i 1.108 ethera sa njenog naloga na kripto-berzi BlockFi. Ukradena sredstva su potom kroz više transakcija preusmeravana kroz niz blokčejn novčanika i berzi, uključujući Binance i Coinbase, a zatim su prebacivana dalje kako bi se zametnuo digitalni trag. (Predstavnici BlockFi-ja nisu odgovorili na zahteve za komentar.) 

Jarodov deo vredeo je oko 1,5 miliona dolara. Pre svog 21. rođendana kupio je BMW M8 za 150.000 dolara i odselio se iz majčinog stana u luksuzni apartman u soliteru u centru Majamija. Neočekivani dobitak došao je baš na vreme. Telekomunikacione kompanije poput T-Mobila počele su da rešavaju propuste koji su omogućavali masovnu prevaru sa preuzimanjem kontrole nad SIM karticama. "Sve je teže bilo hakovati kompanije mobilnih operatera", svedočio je kasnije Jarod na sudu. "Uglavnom, ljudi sa najviše novca imali su dodatne nivoe zaštite koji uključuju fizički uređaj za autentifikaciju." 

Ovi nivoi zaštite, kao što su aplikacije za autentifikaciju i hardverski ključevi, zahtevali su neki oblik fizičkog pristupa da bi se otključao korisnikov kripto-nalog. Deca interneta poput Jaroda shvatila su da su neposredni napadi najjednostavniji način da se zaobiđe ta zaštita. Jarod je došao do tog zaključka delimično zato što je i sam bio žrtva jednog takvog napada samo nekoliko meseci nakon onlajn pljačke Julije. Prema Maricelinim rečima, dvojica momaka su jedne večeri provalila vrata njegovog stana na Bulevaru Biskejn i primorala Jaroda uz pretnju pištoljem da im prebaci većinu svoje kripto-imovine. Nakon toga, kako je Jarod kasnije svedočio, odlučio je da angažuje sopstvene snagatore, mada su mu početni pokušaji bili trapavi. Prvo je ekipa sa kojom se povezao preko školskog druga koji je postao diler trave, pobegla sa novcem koji im je dao unapred; potom je neko ko se predstavio kao korumpirani agent Federalnog istražnog biroa (FBI) uradio to isto. Jarod je konačno pronašao pravog saučesnika kada ga je prijatelj upoznao sa Remyjem Ra St Felixom, 21-godišnjim ambicioznim reperom koji je upravo izašao iz zatvora na koji je bio osuđen zbog dela povezanog s oružjem. 

Remy je opisivao stil života sa puno keša na Floridi u hip-hop pesmama i muzičkim spotovima koje je postavljao na SoundCloudu, Spotifyu i YouTubeu. Poput "klinaca interneta", delio je svojevrsni detinjasti nihilizam zbog koga mu je bilo normalno da, recimo, tvituje pornografske mimove ili da napravi Instagram nalog pod korisničkim imenom @WhoActuallyCaresDude (u prevodu "koga zapravo briga, ortak", prim. prev.) sa lažnom profilnom slikom bivšeg predsednika SAD Joea Bidena kako puca iz pištolja. 

Ako se išta iz njegovih pesama sa nasilnim sadržajem moglo zaključiti, onda je to da je Remy bio savršen kandidat za vođu batinaša. Sa zajedničkim poznanicima iz tog kraja, kako pokazuju sudski spisi, dvojac je planirao napade i kupovao oružje, plastične vezice, alate za razbijanje stakla, maske i izveštaje kreditne agencije TransUnion o finansijskoj istoriji njihovih meta kako bi pronašli njihove kućne adrese i utvrdili ko još tamo živi. Jarod i njegov sajber-tim iz Evrope razvili su sistem za ukrštanje ličnih podataka iz provaljenih baza podataka, kako bi utvrdili da li se ti podaci podudaraju sa nekim nalogom na najčešće korišćenim kripto-berzama. 

Fizički napad na kuću Goodwinovih bio je donekle samo uvod, način da se domognu barem 200.000 dolara u kriptovaluti koliko je, kako su verovali, Julia još imala na svom posebnom nalogu na Geminiju, kripto-berzi koju su osnovali blizanci Winklevoss. Tri dana kasnije, zaskočili su dvadesetogodišnjeg hakera za koga su sumnjali da je bio posredno umešan u pljačku Jaroda prethodne godine. Kako je kasnije utvrđeno na suđenju, nasilnici su uhvatili hakera na vratima njegove porodične kuće, gurnuli ga unutra, uperili pištolje u njegovog oca i sestru i primorali ga da otvori svoje naloge na Coinbase koji su, na njihov bes, bili prazni. Zatim su ga vezali, oteli mu telefon i kompjuter, na silu ga izveli napolje i ubacili u zadnji deo svog "cadillaca", udarajući ga pesnicama i pištoljem. Poslali su njegovim kontaktima na Telegramu video-snimke na kojima moli za otkupninu, ali njegovi prijatelji to nisu shvatili ozbiljno; jedan od njih je u šali poslao 10 dolara, rekao je kasnije Jarod. Nakon nekoliko sati vožnje, zaustavili su se i očigledno pustili momka u zabačenom području pored autoputa I‑95, gde je on potom pobegao u noć. 

Usledili su novi promašaji. U novembru, Remy i trojica njegovih saradnika vozili su se u narandžastom "dodge chargeru" kada su se iza njih upalila policijska rotaciona svetla. Dali su gas, ali su ubrzo sleteli s puta, nakon čega su uhapšeni po raznim optužbama, uključujući i onu za posedovanje oružja. Nakon što je Jarod položio kauciju, prešli su na svoje sledeće mete. U Litl Elmu, u Teksasu, prema rečima tužilaca i svedočenjima na sudu, nekoliko članova ekipe peklo je peglom kožu žrtve i zabadalo viljušku i nož pod nokte njegove majke. On je priznao da je njegova kripto-imovina zakopana u dvorištu. No, čim su ga odveli ispred roditeljske kuće da iskopaju njegov hardverski novčanik - USB koji u suštini funkcioniše kao fizički ključ za kripto-novčanik - on se zaleteo i preskočio ogradu, ostavivši za sobom majku, očuha i autističnog brata, koji su prethodno bili pretučeni i vezani plastičnim vezicama. Nakon što su pronašli gomilu novca i nakita, nasilnici su otišli. Majka, koja je bila mučena, kasnije je na sudu rekla da njena porodica živi u stalnom strahu da će se napadači vratiti i ponoviti zločine. 

Benny Douet za Bloomberg Businessweek Adria

Početkom 2023. godine, prema sudskim spisima, Remy je, prerušen u kurira kompanije za dostavu DoorDash, provalio u kuću u kojoj je mislio da će pronaći još jednu žrtvu, da bi otkrio da je reč o praznom Airbnb smeštaju. (Ispostavilo se da je adresa koju su preuzeli iz baze TransUniona bila zastarela.) U raznim drugim prilikama, ekipa je raspravljala o pljačkama širom Konektikata, Džordžije, Nevade i Tenesija, koje bi donele ukupno oko 1,3 miliona dolara, kao i o mogućnosti da dođu do četiri miliona dolara u Kanadi. 

Tokom svega toga, obećano "bogatstvo koje će obezbediti generacije" ostalo je nedostižno. Ruben Matias Nicolopulos Silva, poznatiji kao Matt, kome je otac ranije pomogao da kupi i vodi kamion-kiosk za brzu hranu, bio je deo ekipe otprilike sedam meseci, u ulozi izvidnice tokom pljački. Tokom tog perioda, kako je Matt kasnije naveo na sudu, dobio je svega 4.000 dolara - manje nego što je redovno zarađivao svakog meseca prodajući naćose na ulicama Vest Palm Biča. 

III Pravi investitori 

Ono što je ekipi nedostajalo bila je veza sa onim što je Jarod stalno nazivao "pravim investitorima", pod čime je mislio na ljude iz srednje klase koji su imali značajnu ušteđevinu u kriptovalutama, ali ne toliko veliku da bi imali dodatne nivoe bezbednosti. Novi član informatičkog tima, s nadimkom Galaxy, navodno je pronašao savršenu metu preko procurelih informacija iz baze podataka povezane sa CoinTrackerom, servisom za upravljanje kripto-portfeljom i poresko računovodstvo. Galaxy je nekako iskoristio tu bazu kako bi locirao Waltera Mossa, penzionisanog nastavnika fizike iz srednje škole u Severnoj Karolini, na čijim su nalozima bile pristojne sume kriptovaluta i koji su još uvek bili aktivni. (Portparol CoinTrackera navodi da je bivši eksterni pružalac usluga omogućio pristup samo spisku imejl adresa korisnika kompanije i da bi napadači morali da se upuste u dodatne hakerske aktivnosti kako bi identifikovali kripto-imovinu nekog korisnika.) 

Rano ujutro 12. aprila 2023. godine, Moss je, još bunovan, otvorio vrata svoje kuće u Daramu pošto je neko zakucao. Napolju su bila dvojica muškaraca u fluorescentnim prslucima, koji su se predstavili kao komunalni radnici i zatražili dozvolu da provere dvorište kako bi utvrdili da li negde curi iz vodovodnih instalacija zbog pucanja obližnje cevi. Walter je pristao i vratio se u krevet. Nekoliko minuta kasnije, ponovo se začulo kucanje. Ovog puta vrata je otvorila njegova supruga, Carolyn. "Komunalni radnici" su je zgrabili i odvukli dok je vrištala, pored sobnih biljaka, polica sa knjigama i portreta bivšeg predsednika SAD Baracka Obame, u suncem obasjanu kuhinju. Bacili su je, udarili joj glavom o popločani pod i šutirali je, slomivši joj tri rebra. 

Walter je dotrčao u kuhinju čuvši Carolynine krike. Remy je iskočio i udario ga u lice. "Ovde sam da uzmem novac sa tvog računa na Coinbaseu", rekao je Remy, prema svedočenju očevica. "Ako ne budeš sarađivao, ubiću te. Pre nego što te ubijem, odseći ću ti prste na nogama, odseći ću ti prste na rukama, odseći ću ti k...., ugurati ga tvojoj ženi u usta i silovati je.“ 

Benny Douet za Bloomberg Businessweek Adria

Drugi nasilnik je vezao Carolynine zglobove na rukama i nogama plastičnim vezicama dok je ona jecala, a Remy je odveo Waltera, koji je obilno krvario, na sprat u njegovu kućnu kancelariju, kako je ovaj par kasnije detaljno opisao na sudu. Prema Walterovom iskazu, on je pokušao da se prijavi na svoj nalog na Coinbaseu preko iPhonea, ali mu je lice bilo toliko izobličeno da prepoznavanje lica nije funkcionisalo. Pokušao je i na svom iMacu, ali nije mogao da se seti lozinki. Zatim je nekoliko minuta preturao po fasciklama kako bi našao podatke za prijavljivanje na nalog, dok je Remy držao u njega uperen pištolj i zasipao ga pretnjama - što je Walter kasnije nazvao "HBO jezikom" (stil jezika i dijaloga karakterističan za HBO produkciju; eksplicitan, često pun psovki, prim. prev.). Naposletku je uspeo da otključa nalog. Remy ga je odgurnuo i preuzeo tastaturu. U skladu sa planom, Remy je pozvao sajber-operativce i pomogao im da uspostave daljinsku vezu. Jarod je preuzeo kontrolu nad iMacom sa Floride dok je razgovarao sa Remyjem telefonom. Walter je sedeo i posmatrao kako Remy skače do bele table pored radnog stola i počinje da zapisuje brojeve, poput nekog od njegovih bivših učenika sa naprednog kursa. 

"Reci svojim momcima da upamte da ne udaraju u lice osim ako nije neophodno. To je jedino što treba da ostane netaknuto." 

U 8.23 ujutro sa Walterovog naloga na Coinbaseu skinuta je grupa tokena ether. U 8.40, skinut je bitcoin u vrednosti od 140.000 dolara. Usledila je još jedna transakcija ethera, pa još jedna. Ekipa je potom usmerila pažnju na Walterove naloge na drugim platformama, gde su se nalazile manje poznate kriptovalute. Međutim, Walter, koji je sada obliven znojem nekontrolisano drhtao, izgledao je kao da doživljava moždani udar. Remy i njegov saučesnik počeli su da brinu da bi ih baštovani, koji su upravo stigli ispred kuće, mogli videti kroz velike prozore. Vezali su Waltera plastičnim vezicama, nakratko raspravljali da li vredi uzeti knjigu Carla Junga pored njegovog stola, koja je izgledala skupo, i potom pobegli. 

Ekipa je podelila plen. Polovinu je dobio Galaxy za tipovanje, kako je kasnije Jarod svedočio pod zakletvom. Rekao je da je 20 odsto podelio sa Aabisom i Nebom za njihov navodno urađeni posao od kuće. Remy je zaradio 15 odsto. Njegov deo, nakon što je Jarod, kako je sam naveo, oprao novac, iznosio je svega 22.267,65 dolara. Kako pokazuju Telegram poruke koje su podnete kao dokaz na sudu, deo tima zadužen za digitalnu podršku je čak prekorio Remyja jer je zabrljao posao u Daramu udarivši Waltera u lice, što je izazvalo probleme sa prepoznavanjem lica na njegovom iPhoneu. "Reci svojim momcima da upamte da ne udaraju u lice osim ako nije neophodno", požalio se Neb. "To je jedino što treba da ostane netaknuto." 

Ubrzo su Jarod i deo ekipe iz Evrope locirali sledeće "prave investitore" koje bi opljačkali, ali su se pojavili znaci da momci koji su obavljali posao na terenu postaju nezadovoljni dogovorom unutar ekipe. Razgovarali su o tome da li da ne rade za uskršnji vikend kako bi proveli vreme sa porodicama pre akcije u Severnoj Karolini, a želeli su i da posle nje pauziraju tri nedelje. Remy je u više navrata tražio novac za gorivo za prevoz svoje ekipe, a u njihovo ime je zatražio i povišicu od pet odsto. Deo tima za digitalnu podršku je tog juna odbio njegov zahtev za veću zaradu: "Ista podela plena ili nema meta." 

Remy je prihvatio uslove i već nekoliko dana kasnije počeo je da traži nove poslove. U julu, kako pokazuju sudski spisi, batinaši su počeli da osmatraju penzionisanog vatrogasca iz Njujorka koji je živeo na Long Ajlendu sa suprugom i dvoje dece i koji je navodno imao 200.000 dolara na svom nalogu na Coinbaseu i u hardverskom novčaniku kompanije Ledger. Međutim, nikada nisu dobili priliku da ga opljačkaju: 27. jula, na parkingu restorana McDonald’s uz auto-put u blizini kuće vatrogasca, Remy je sam sedeo u iznajmljenom terencu i skrolovao po iPhoneu kada je stiglo nekoliko vozila FBI-ja. Pripadnici specijalnog tima su ga zatim uhapsili. Agenti su otvorili prtljažnik terenca i našli pakovanje plastičnih vezica i putnu torbu s logom Green Bay Packersa (tim američkog fudbala; prim. prev.) u kojoj je bila napunjena automatska puška AK. 

IV Kako je ko prošao 

Ispostavilo se da digitalni trag koji je ekipa ostavila za sobom nije bio naročito dobro prikriven. Jedan od suseda Carolyn i Waltera dostavio je policiji snimak svoje sigurnosne kamere, na kojem se vidi Remyjev iznajmljeni terenac kako kruži ulicom tog jutra kada je napad izvršen. Istražitelji su na kraju, putem sudskih naloga, iz evidencija baznih stanica mobilne telefonije, kao i iz podataka sa njihovih Apple i Google naloga, uspeli da utvrde identitete Remyja i članova njegove ekipe. Kada su savezni agenti narednog jula uhapsili Remyja, njegov iPhone otkrio je zapanjujuću količinu kompromitujućeg materijala, uključujući neobrisane prepiske na Telegramu sa stručnim delom tima, kao i selfije sa oružjem i maskama korišćenim u napadima. Tužioci su imali dovoljno dokaza da povežu grupu sa provalama od Delrej Biča do Litl Elma. 

Ostatak američke ekipe od 14 članova, uključujući Jaroda, ubrzo je uhapšen i optužen. Neki su se brzo slomili i pristali na sporazume o priznanju krivice, što možda i ne čudi pošto je reč o grupi sa površnim odnosima preko interneta koje je održavala putem laptopova i telefona. Tokom suđenja 2024. godine, žrtve nasilja ove bande potresno su svedočile o traumama koje su pretrpele. Carolyn, koja je imala 76 godina u vreme napada, opisala je zabrinjavajuće promene koje je primetila kod supruga nakon događaja. "Iznova se prisećao napada, burno je reagovao, a u glavi mu se stalno vrteo film sa svim odvratnim pretnjama kojima su ga zasipali", rekla je ona. "Oštro bi reagovao, drugačije nego inače, na vesti ili program koji bismo gledali na televiziji." 

Slušajući svedočenje još jedne žrtve u zadnjem delu sudnice u Severnoj Karolini, Jarodova majka, Maricel, bila je skrhana. Kada je konačno mogla da razgovara sa sinom, seća se da mu je rekla: "O, Bože, kako si mogao? Zadavila bih te. Ozbiljno, kako si mogao?" Jarod se, monotonim glasom, zakleo da je nasilnicima samo davao imena i da nije znao da su žrtve toliko stare niti da će biti tako surovo povređene. (Dokumenti iz dokaznog postupka o Jarodovoj komunikaciji demantuju ove tvrdnje. Jarod i njegov advokat nisu odgovorili na zahtev za komentar.) 

Mattov otac, nekadašnji vlasnik mobilnog kioska za brzu hranu, takođe nije mogao da poveže gnusna dela izneta na suđenju sa svojim "divnim sinom". Ne tako davno, navijao je za Matta na omladinskim takmičenjima u karateu i pomagao mu da se uključi u porodični posao prodaje naćosa. Ko je bio taj izviđač u pljačkama koji se na Telegramu predstavljao kao "Starve"? "Mi smo poštena, ugledna porodica", napisao je Mattov otac u poruci. "Ovo je naša muka." 

Tokom ročišta na kome je zakazano izricanje kazne, Remyjev advokat pokušao je da okrivi kulturu u kojoj "ništa nije važno" a koja, kako tvrdi, kvari generaciju Z. On je rekao sudiji da deca danas provode više vremena ispred ekrana i na internetu nego u stvarnom svetu. Žive po 12 sati dnevno u Minecraftu (ovu kreativnu igru u kojoj igrači istražuju, grade i preživljavaju u otvorenom svetu sastavljenom od četvrtastih blokova vrlo često počinju da igraju u ranom uzrastu, prim. prev.) i igrama u kojima pucaju iz oružja, a uz to su otupela od gotovo beskonačnog broja TV kanala, društvenih mreža i pornografije. Nije ni čudo što je Remy nove pljačke kriptovaluta nazivao "sledećom misijom", kao da igra Grand Theft Auto (reč je o popularnoj video-igri u kojoj igrač preuzima ulogu likova iz kriminalnog podzemlja i obavlja razne misije, poput krađe automobila i pljački; naziv igre je ujedno i pravni termin u nekim saveznim državama u SAD koji označava krivično delo teška krađa automobila, prim. prev.). "Ako nema nikakve kontrole, razvićeš um bez trunke savesti", tvrdio je advokat. "Postajete neosetljivi i na ovakve stvari, a neki ljudi su prilično ravnodušni. A tu je i YouTube." 

Sudija, koji nije prihvatio argument da se ponašanje optuženih može opravdati novim društvenim izazovima u doba interneta, osudio je Remyja Ra St Felixa na 47 godina zatvora. Remy je proglašen krivim po devet tačaka optužnice za udruženi poduhvat otmice i prevaru putem elektronskih komunikacija. (On se u međuvremenu žalio na presudu. Njegov novi advokat nije odgovorio na zahteve za komentar.) 

"Ovim klincima koji glume gangstere sve je u lakoj zaradi, a ne teškom radu." 

Oni koji su ostali u automobilima ili se skrivali iza tastatura dobili su blaže kazne. Matt je osuđen na 12 godina, a Jarod bi trebalo da bude pušten 2040. (Matt nije odgovorio na zahtev za komentar.) Bliski rođak jednog od osuđene "dece interneta", koji je pristao da govori otvoreno pod uslovom da mu se ne pominje ime, kaže da je FBI-jeva Jedinica za analizu ponašanja želela da psihološki profiliše članove grupe kako bi se bolje razumelo zašto tinejdžeri i mladi u dvadesetim godinama čine ovakva krivična dela u kripto-svetu. "Ovim klincima koji glume gangstere sve je u lakoj zaradi, a ne teškom radu", teoretiše ovaj rođak. "Vide svoje vršnjake kako se razmeću svim tim skupim stvarima na TikToku  i pomisle: ‘Šta da uradim da se brzo obogatim?’" 

Sudski proces, iako mu je fokus bio na počiniocima, takođe je pokazao da klijenti u okviru DeFi sektora uživaju minimalnu zaštitu. Sudski spisi pokazuju, na primer, da je Walteru i Carolyn na kraju vraćena ukradena kriptovaluta, jer su plaćali 29,99 dolara mesečno za ono što je Walter opisao kao osiguranje na Coinbaseu. Ova pogodnost za pretplatnike slična je nekoj slabijoj, privatizovanoj verziji Federalne korporacije za osiguranje depozita (FDIC) u tradicionalnom bankarstvu. Coinbaseovi premijum planovi postali su značajan izvor prihoda za ovu kripto-berzu, sa više od 600.000 pretplatnika koji su plaćali uslugu, u decembru 2024. 

Ipak, nije sasvim jasno zašto je bračnom paru zapravo nadoknađena šteta za napade koji su privukli veliku pažnju medija. Coinbase zaista pruža osiguranje od kriminalnih radnji na celoj platformi, ali ono uglavnom pokriva određene gubitke nastale usled provale u korporativne servere ili krađe koju su počinili zaposleni. Prema navodima kompanije, Watler je imao premijum plan zaštite koji ne spada u "osiguranje" jer "ne obezbeđuje nadoknadu za mnoge vrste gubitaka koje bi osiguranje trebalo da pokrije". Zapravo, uslovi tog plana izričito navode da ne pokriva prevarne transakcije koje je korisnik odobrio nakon što ga je treća strana obmanula, kao što su preuzimanje kontrole nad SIM karticom i fišing prevare (prevare na internetu u kojima se napadači, koristeći lažne SMS poruke i imejlove, predstavljaju kao legitimne institucije ili organizacije, da bi obmanule žrtvu i navele je da sama otkrije poverljive podatke ili potvrdi neovlašćenu transakciju, prim. prev.). Coinbase takođe ne pokriva nasilne pljačke. "Nažalost, osiguranje Coinbasea ne pokriva gubitke nastale usled fizičkih napada ili takozvanih ‘napada ključem’, kada je korisnik prisiljen da autorizuje transakcije", kaže predstavnik korisničke podrške Coinbasea. 

Na pitanje da precizira koji su fizički napadi obuhvaćeni polisama kompanije, portparol Coinbasea kaže da su ograničenja premijum planova zaštite objašnjena u javnim dokumentima i da kompanija ne obećava da će nadoknaditi svaki gubitak koji uključuje prevaru, prinudu ili obmanu. "Naša je politika takva da ne govorimo u javnosti o tome da li se garancija zaštite računa primenjuje na određeni gubitak koji je pretrpeo korisnik", kaže portparol. "Naš primarni cilj je bezbednost žrtava i saradnja sa organima reda, a svaki zahtev se pojedinačno razmatra u skladu sa uslovima koji su javno dostupni." 

Na Remyjevom suđenju, Kristen Spaeth, viša istražiteljka u timu za praćenje aktivnosti u sistemu kompanije Coinbase Global Inc, rekla je da novi korisnici moraju platformi da dostave proverljive lične podatke kako bi otvorili nalog, uključujući ime, adresu, broj telefona, vozačku dozvolu ili pasoš, kao i odgovarajući selfi, delom i zato što se ti podaci moraju prikupiti u skladu sa propisima poznatim kao propisi "upoznaj svog korisnika" ili KYC, koji kompanije obavezuju da utvrde i provere identitet svojih korisnika (KYC je akronim od "know your customer", što na srpskom znači "upoznaj svog korisnika"; ovi propisi su deo šireg zakonskog okvira protiv pranja novca i finansiranja terorizma u SAD, prim. prev.). Spaeth je takođe rekla da su modeli mašinskog učenja Coinbasea prepoznali "neregularne" aktivnosti na Walterovom nalogu i  zaustavili poslednju transakciju. 

Međutim, modeli za sajber-bezbednost Coinbasea zamrzli su samo ovaj četvrti i poslednji transfer, u vrednosti od 9.145 dolara, ali ne i prethodne tri sumnjive transakcije, koje su ukupno iznosile 156.853 dolara. (Iz Coinbasea kažu da kontinuirano unapređuju svoje sisteme detekcije kako bi sprečili napade i da im je cilj da pronađu ravnotežu između sprečavanja zloupotreba i omogućavanja legitimnim korisnicima da imaju nesmetan pristup i da raspolažu svojim sredstvima.) 

Kripto-kompanije poput Coinbasea takođe lobiraju za reformu obavezujućih KYC politika. One tvrde da će izmene koje predlažu zapravo poboljšati bezbednost zahvaljujući većoj zaštiti ličnih podataka korisnika (kripto-platforme traže da se prikupljaju samo neophodni podaci, uz stroge standarde njihovog čuvanja i obrade, prim. prev.). Reforma će im verovatno omogućiti i da povećaju prihode smanjivanjem troškova oko usklađivanja sa propisima i prepreka koje prate proces otvaranje naloga. Portparol Coinbasea kaže da je kompanija lobirala za to da se postojeća pravila primenjuju ravnomerno na sve kripto-berze, "posebno na one koje, za razliku od Coinbasea, posluju u inostranstvu kako bi izbegle američke propise o sprečavanju pranja novca i KYC obaveze". Portparol dodaje da je lobiranje za reformu federalnog zakona koji reguliše ova pitanja usmereno na to da se omoguće bezbedniji alati za identifikaciju uz istovremeno manju izloženost podataka. 

Lopp, konsultant za bezbednost koji se smatra jednim od prvih stvarnih žrtava šeme iznude bitcoina (2017. godine), pripada grupi koja smatra da ovakve regulative protiv pranja novca više štete nego što koriste. "KYC predstavlja jedan od najvećih problema u ovoj sferi, jer dovodi do curenja podataka i toga da ljudi postanu meta napada", kaže Lopp. 

Međutim, pojedini kreatori politika i stručnjaci tvrde da bi ukidanje ovih međunarodnih obaveza drastično povećalo protok nezakonito stečenog novca. Uostalom, to što je Coinbase poštovao KYC pravila pomoglo je FBI-ju da poveže pljačku u Severnoj Karolini sa Remyjem, pošto je koristio svoju vozačku dozvolu sa Floride da otvori novi nalog onog dana kada je napao Waltera. 

Maritu Rødevand, osnivačica tehnološkog startapa Strise AS, koji razvija softver za borbu protiv pranja novca, brine to što bi kripto-industrija mogla da iskoristi porast napada na korisnike kao izgovor za ukidanje transparentnosti. Rødevand kaže da se plaši da će deca interneta samo nastaviti sa "vajb prevarama" (prevare u kojima se koriste poverenje ili osećaj zajedništva da bi se izvukla korist od ljudi, prim. prev.) ako budu obavijeni još većom anonimnošću. "Odvlačimo sebe na samo društveno dno gde ćemo govoriti: ‘Ne veruj svom komšiji, ne veruj nikome’", kaže ona. "A sada kada se sajber-napadi šire i u fizički svet, uključujući otmice, odjednom se postavlja pitanje: ‘Pa, da li ćeš samo stalno da živiš u strahu?’" 

V Nezaštićeni 

Bilo je vlažno popodne na Floridi u septembru prošle godine, kada se Julia Goodwin vratila sa putovanja u Švajcarsku. Ona voli da putuje kad god može, ali sve teže može sebi to da priušti. Glenn, čije se zdravlje pogoršava, ostao je kod kuće. "Žena od 71 godine koja odseda u hostelima", kaže Julia sa žaljenjem. "Još uvek sam veoma ljuta što se moj život toliko promenio." 

Kada je prvi put čula od FBI-ja da su njeni napadači uhapšeni, osetila je određeno olakšanje. Bila je zahvalna tužiocima na posvećenosti tokom suđenja godinu dana kasnije i cenila je to što joj je sudija dozvolio da se, tokom jednog od svojih iskaza o uticaju zločina na žrtvu, direktno obrati Jarodu, koji ju je dva puta napao. "Proćerdao si sve za šta sam toliko naporno radila", rekla je. "Slomljena sam, nemam više suza, ali i dalje imam Boga." 

Kada govori o tome, sada kao i tada, da se nikada neće "sastaviti" posle pretrpljenih napada, jasno je da ne misli na finansijsku štetu, iako je i zbog toga neminovno patila. Osuđeni članovi grupe joj kumulativno duguju milione dolara na ime odštete koju je odredio sud. Ona sumnja da će ikada moći da naplati toliki iznos od odbitaka od njihovih budućih prihoda ili onoga što država dobije prodajom Jarodovog zaplenjenog BMW-a. 

Ishodi dve odvojene tužbe koje je ranije podnela bili su podjednako razočaravajući. U jednoj, podnetoj protiv "N. N. lica" pre nego što su njeni napadači otkriveni, pokušavala je da natera kompanije u ulozi trećih lica da dostave evidenciju koja bi pomogla da se utvrdi da li i one snose odgovornost za prevaru. Druga tužba podneta je nakon upada u njen dom protiv partnera kompanije T-Mobile, zbog njihove navodne pomoćne uloge u preuzimanju kontrole nad SIM karticama. Istovremeno je protiv samog operatera pokrenula spor u okviru privatnog arbitražnog postupka. Julia kaže da je BlockFi, berza na kojoj je imala kripto-nalog koji je prvi hakovan, negirao bilo kakvu odgovornost pre nego što je bankrotirao. Nakon što je Gemini obavešten o prvom digitalnom incidentu, ponudio joj je samo osnovne mere zaštite naloga, poput privremenog zamrzavanja isplata ili promene načina na koji se prijavljuje preko svojih uređaja. Nakon potonjeg fizičkog napada, kaže da ju je advokat na kraju ubedio da prihvati skromnu odštetu od T-Mobilea, koja je bila neznatna u poređenju sa svime što je izgubila. (Portparoli kompanija T-Mobile US Inc. i Gemini odbili su da ovo komentarišu.) 

"Proćerdao si sve za šta sam toliko naporno radila. Slomljena sam, nemam više suza, ali i dalje imam Boga." 

Zbog napada izgubila je veru u ljude. Julia kaže da samo zato što poseduje kriptovalute, ili zato što ljudi misle da ih ima, mora da bude "prokleto oprezna" kada pušta nekog u svoj život, što je sudbina koja je izgleda zadesila i druge žrtve. Rođak Carolyne i Waltera kaže da je zbog njihove nesreće cela porodica postala veoma nepoverljiva. Njujorški vatrogasac koji je bio meta napada, izjavio je na sudu da se njegova supruga uzruja svaki put kada čuje zvono na vratima. Kada je kasnije novinar kontaktirao s njim telefonom, odbrusio je da ne poseduju nikakvu kriptovalutu i prekinuo vezu. 

Nema lakog rešenja za problem hakera i manipulatora koji raspiruju ove strahove. Uostalom, razbojnici su navodno zavisili od sajber-tima iz Evrope - Aabisa, Neba i Galaxyja, kako bi locirali mete i oprali kriptovalute. Ove navodne digitalne lopove je mnogo teže pratiti nego njihove saučesnike na terenu, koji ostavljaju dokaze na mestima zločina, i to ne samo zato što su često skriveni iza pseudonima i VPN-ova koji prikrivaju njihovu lokaciju u inostranstvu. Javno dostupna optužnica ukazuje na to da SAD traže izručenje dvojice navodnih evropskih sajber-saradnika, Samira Ahmeda i Syeda Alija Aabisa Jafferija iz Velike Britanije. Navodi protiv treće osobe, Ropea Kristiana Karjalainena iz Finske, istražuju se lokalno, stoji u podnescima suda u Londonu. (Karjalainen nije bio dostupan za komentar.) 

Britanski sudija je 16. decembra dao mišljenje da je zahtev SAD za izručenje pravno osnovan, pa je slučaj prosleđen ministarki unutrašnjih poslova na konačnu odluku. U obimnoj dokumentaciji pominje se istraga britanske policije pod nazivom "Operacija Stellara" usmerena na međunarodnu kriminalnu organizaciju koja deluje između Velike Britanije, SAD i Finske. Navodi se da su i Ahmed (identifikovan kao Galaxy) i Jafferi (Aabis) bivši studenti univerziteta, stari 25 godina. Ahmedu, koji je u sudskom iskazu naveo da je ranije radio u supermarketu Tesco i da je jednom pokušao da napiše disertaciju o tome kako sprečiti prevare putem preuzimanja SIM kartica, oduzet je telefon nakon hapšenja; u uređaju su navodno pronađeni tabelarni spiskovi mogućih meta za upade u kuće u SAD. Kada su vlasti izvršile pretres Jafferijevog doma, navodno su morali fizički da ga spreče u pokušaju da sklopi laptop pre nego što su policajci mogli da zaplene uređaj u "otvorenom i otključanom stanju". (Ahmedov pravni zastupnik nije odgovorio na zahtev za komentar. Advokat Jafferija kaže da njegov klijent negira navode iznete protiv njega u SAD i da odluka o izručenju, na koju namerava da se žali, ne predstavlja odluku o krivici ili nevinosti. "Gospodin Jafferi još nije izveden pred sud; dok sud ne presudi drugačije, on je nevin", kaže advokat.) 

Dok su ovi postupci u toku, Remy je pokazao da može da pravi izgrede i iza rešetaka. Iz novijeg sudskog podneska proističe da je priznao krivicu za osvetničko ponašanje prema svedoku koji svedoči u postupku pred federalnim sudom, a koji je imao lisice na rukama kada su se slučajno sreli u pritvorskom centru. Reč je o jednom od njegovih bivših saučesnika u kripto-kriminalu koji je svedočio u zamenu za blažu kaznu. Bez pristupa svom nalogu na mreži X, Remy je očigledno mogao da se hvali incidentom samo u snimljenim telefonskim razgovorima sa majkom i devojkom. "Razbio sam ga", rekao je smejući se. "Brate, taj [psovka] cinkaroš." (Remy je u međuvremenu uložio žalbu na presudu kojom mu je produžen boravak u zatvoru do starosti.) 

Mnogi drugi napadi povezani sa kriptovalutama bili su usmereni na rukovodioce u kripto-industriji i influensere, ali su i obični investitori, koji ni u šta nisu sumnjali, neprestano bili na udaru ovog jezivog trenda. Na primer, 19. septembra u predgrađu Granta u Minesoti, dva napadača naoružana sačmaricom i poluautomatskom puškom AR-15 pritrčala su čoveku dok je iznosio smeće iz svoje kuće. Prisilili su ga da uđe unutra, vezali njegovu suprugu i sina i zahtevali da se prijavi na svoje kripto-naloge. Talačka situacija je trajala devet sati, a otac porodice je u jednom trenutku bio primoran da se odveze do porodične vikendice gde je sakrio svoj hardverski novčanik. Tokom ove krize sa taocima, primećeno je da napadači često razgovaraju mobilnim telefonima sa "nepoznatom trećom stranom" koja im je davala informacije o nalozima i transferima, navodi se u krivičnoj prijavi. (Dva brata iz Teksasa ubrzo su uhapšena po optužbi za otmicu i pljačku.) 

Baza potencijalnih žrtava, koju je Jarod voleo da naziva "pravim investitorima", sve se više širi: nedavno Gallupovo istraživanje, sprovedeno među odraslim osobama u SAD koje su investirale u akcije,  obveznice i investicione fondove najmanje 10.000 dolara, pokazalo je da se udeo onih koji u svom portfelju imaju bitcoin ili druge kriptovalute gotovo utrostručio u poslednje četiri godine, dostigavši 17 odsto. 

Philip Martin, direktor za bezbednost u Coinbaseu, napominje da su fizičke pljačke postojale i pre kriptovaluta. "Oduvek, otkad ljudi poseduju vredne stvari - novac, nakit, pristup računima, kriminalci pokušavaju da ih uzmu, a svaka nova vrsta imovine unosi novi element u iste stare taktike", kaže Martin. "Mora se pre svega raditi na edukaciji i podizanju svesti: pomoći ljudima da razumeju kako da smanje rizik, ojačaju ličnu bezbednost i uoče kada nešto nije u redu. Istovremeno, kada se krivično delo zaista dogodi, odgovorne platforme imaju obavezu da se angažuju." 

Zanimljivo je da je Julia i dalje zagovornik kriptovaluta. Ona kaže da su one budućnost ekonomije i da i dalje snažno veruje u blokčejn tehnologiju i njenu moć da demokratizuje sistem. Međutim, Julia zna da uz ovo opredeljenje idu i izuzetno veliki lični rizici. Od upada u njihov dom pre tri godine, trudi se koliko god može da zaštiti sebe i Glenna, kao i njihovog voljenog papagaja Kiwija. Seća se kako je, neposredno nakon tog užasnog napada, pojurila ka malom transporteru u kome Kiwi spava, a koji je bio na njihovom krevetu, ispod pokrivača. "Izašla je potpuno preplašena - jadna bebica bila je prestravljena", kaže Julia. "Znala je da se dešava nešto strašno. Vrištali smo. Ona je znala. Veoma je pametna." 

Kada je umirila pticu, Julia ju je vratila u njen sigurni kavez.