Kako uspeh sa kriptovalutama može transformisati nauku o mozgu i dugovečnosti

James Fickel se početkom aprila ukrcao u voz iz Bostona za Nju Hejven, u Konektikatu, kako bi video kako stoje stvari sa nekim mozgovima. Tačnije, svinjskim mozgovima koji se nalaze posvuda u nizu, u zgradi na rubu kampusa Univerziteta Jejl. Prekriveni su spletom cevčica i priključeni na aparate koji ih hrane hranljivom tečnošću. Istraživači su dugo sanjali o tome da mogu da proučavaju mozak koji u većoj meri i dalje funkcionalan van tela, a sada im je ovaj projekat to omogućio.  

Ovaj pravac u istraživanju mozga začet je pre nekoliko godina zahvaljujući radu hrvatskih naučnika Nenada Šestana i Zvonimira Vrselje, koji je privukao pažnju medija. Spektakularnim naslovima najavljivana je vest o tome da su uspeli da obnove aktivnost ćelija u svinjskom mozgu četiri sata nakon što je životinja ubijena u klanici. Istraživanje, koje je počelo kao naučni projekat, dovelo je do osnivanja startapa Bexorg Inc. Kompanija se nada da će tehnologija koja se takođe koristi i na doniranim ljudskim mozgovima, doprineti dubljem razumevanju biologije mozga, pronalaženju lekova i možda tehnikama podmlađivanja koje zvuče kao naučna fantastika. Sve to bi trebalo da pomogne ljudima koji su pretrpeli traumatske povrede. Fickel je, kao jedan od prvih investitora, omogućio da se istraživanje realizuje. 

Fickelovo angažovanje u vezi sa Bexorgom rezultat je neočekivanog zaokreta u njegovoj karijeri. Nakon što je ulagao velike svote novca u kriptovalute, gotovo neprimetno je postao jedan od najvećih finansijera nauke o dugovečnosti u svetu i naprednih istraživanja mozga. Fickel je uložio više do 200 miliona dolara u više startapova i univerzitetske istraživačke laboratorije sa ciljem da se ljudski vek produži, a ljudi istovremeno pripreme za suživot s veštačkom inteligencijom. Često je ulagao u projekte u koje su ulagali i poznati, vrlo bogati filantropi, poput Billa Gatesa i Erica Schmidta. Ovo je prvi put da javno govori o svom radu na tom polju.  

Fickelov neobičan put počeo je 2016. godine, kada je kao 25-godišnjak uložio 400.000 dolara koje je zaradio od programiranja softvera i trgovine akcijama, u novu kriptovalutu ethereum ili ETH. U to vreme ETH je bio malo poznat token koji je vredeo 80 centi. Sada je jedna od najpoznatijih kriptovaluta čija je vrednost veća od 2.800 dolara po tokenu. Fickel je na tome zaradio stotine miliona dolara. 

Milioneri koji su stekli bogatstvo putem kriptovaluta poznati su po tome što posluju u poreskim rajevima i što tragaju za rizičnim finansijskim poduhvatima. Fickel se do sada samo jednom pojavio u mejnstrim medijima kada je 2018. godine "New York Times" objavio članak o njemu "Svi se neverovatno bogate osim tebe". Slikan je sa svojim mačkom po imenu Mr. Bigglesworth i predstavljen kao apostol pokreta koji se zalaže za to da svi ljudi imaju koristi od digitalnog novca. U članku se kao anegdota pominje i to kako se Fickelov personalni trener obogatio zahvaljujući njegovim savetima u vezi s trgovanjem.  

Fickel ima smisla za modu i povremeno uživa u zabavama, ali nije tipičan predstavnik kripto-bratstva. Više je fokusiran na intelektualni aspekt kriptovaluta. On je finansirao naučna istraživanja o fluktuaciji cene u transakcijama euthereuma, uključujući rad iz 2020. godine profesora na Univerzitetu Kolumbija Timothyija Roughgardena, vodećeg istraživača u oblasti algoritmičke teorije igara. Rad je pomogao u stabilizaciji provizija na transakcije na mreži Ethereum i zaustavio inflacijske trendove koji su opterećivali token. 

Kada je kovid 19 zahvatio svet, Fickel je počeo da gubi interesovanje za svet kriptovaluta. Tražeći ugodnije mesto za boravak tokom pandemije i gde bi mogao da izbegne plaćanje poreza na dohodak, preselio se iz San Franciska u Ostin, u Teksasu, 2020. godine.  

"Odlučio sam da neko vreme živim monaškim životom i pročitam mnogo knjiga", kaže Fickel, visok, vitak muškarac koji ostavlja utisak nonšalantnog vizionara. "Dugo sam bio u svetu kriptovaluta i bilo mi je potrebno da razmišljam o nečemu drugom."

Bloomberg Businessweek

 

U Teksasu je pročitao radove Nira Barzilaija i Aubreyja de Greya, poznatih stručnjaka u oblasti gerijatrije i produžavanja ljudskog života, a zatim je prešao na stručnije naučne tekstove. Tako je otkrio kompetentne istraživače koji su verovali da su proboji na planu produženja životnog veka nadohvat ruke. To je delovalo mnogo privlačnije od pitanja koja opsedaju mnoge ljubitelje kriptovaluta, poput takozvanih nezamenljivih tokena, koja  Fickel smatra smešnim. On je rešio da bude investitor i filantrop pa je počeo da šalje mejlove osnivačima startapova kako bi im se predstavio i video da li mogu da ga posavetuju gde je najbolje da uloži novac. Kao što možete pretpostaviti, bilo im je drago što je kontaktirao s njim.   

Fickel je do 2021. godine odlučio da se ozbiljnije posveti investiranju i filantropskim aktivnostima. On je pokrenuo Fondaciju Amaranth i angažovao kao svog glavnog investicionog partnera Alexa Colvillea, tada mladog studenta koji je završavao doktorat iz genetike na Univerzitetu Stenford. Oni su počeli tako što su razgovarali sa desetinama istraživača i startapova i čitali veliki broj radova. Iako nema stručno obrazovanje, Fickel brzo uči te je ubrzo mogao dovoljno dobro da razume naučnike kako bi mogao da proceni čiji rad ima najveći potencijal. 

U prvih 18 meseci rada Fondacije Amaranth, Fickelova firma je izdvojila 100 miliona dolara, od čega je 70 odsto bilo namenjeno startapovima i ambicioznim akademskim istraživanjima. Podržao je ukupno oko 30 kompanija i istraživačkih grupa. U prvoj seriji ulaganja Fickel je podržao Cellular Longevity Inc, koji je razvio lek koji bi trebalo da produži životni vek pasa;  Cyclarity Therapeutics Inc, koji razvija terapije za uklanjanje naslaga plaka u arterijama i prevenciju srčanih udara; i LIfT BioSciences, koji razvija nove vrste ćelija koje mogu da unište kancerogene tumore. Danas je glavni investitor fonda rizičnog kapitala Age1, usmerenog na oblast produženja životnog veka ljudi, koji su osnovali Colville i Laura Deming, poznata investitorka u ovoj oblasti. 

Možda ovo deluje prirodno čoveku, koji je mnogo zaradio na kriptovalutama - Fickel je navikao na rizične poduhvate koje drugi investitori izbegavaju. O tome svedoči njegovo zanimanje za kompaniju Magic Lifescience, sa sedištem u Mauntin Vjuu, u Kaliforniji. Ova kompanija, osnovana 2021. godine, upotrebila je tehnologiju koja je godinama razvijana na Stenfordu kako bi napravila mašinu, veličine tostera, za dijagnostikovanje širokog spektra bolesti na osnovu malih uzoraka urina, pljuvačke i krvi. Sličnost sa diskreditovanim startapom za dijagnostiku Theranosom odmagala je kompaniji Magic Lifescience u prikupljanju sredstava. To, međutim, nije predstavljalo problem Fickelu, koji je bio njen vodeći investitor u početnoj fazi. 

Na početku, Fondacija Amaranth je davala grantove ljudima čiji je rad obećavao rezultate u borbi protiv Alchajmerove bolesti i oblasti mentalnog zdravlja, a zatim se usredsredila na projekte u oblasti neuronauke. Zajedno sa Bexorgom, Fickel je osnovao E11 Bio, organizaciju koja razvija nove tehnike mapiranja mozga i Forest Neurotech, koji pravi moždane implantante koji emituju ultrazvučne talase za potrebe proučavanje uzroka mentalnih poremećaja i neuroloških stanja. U skorije vreme izdvojeno je 30 miliona dolara za tajanstveni "Projekat Enigma" na Stenfordu koji treba da razvije ambiciozan model strukture mozga i detaljan prikaz kako svaki neuron šalje impulse u mozgu. 

Bloomberg Businessweek

 

Fickel kaže da ga projekat Enigma zanima jer bi mogao da razvije digitalni model mozga, koji bi bio od pomoći u treniranju sistema veštačke inteligencije (AI). Jednom kada se potpuno shvati kako mozak funkcioniše, to znanje bi se moglo iskoristiti da se napravi digitalni mozak i da se pomoću dobijenih podataka i veštačke inteligencije stekne bolji uvid u to kako naš um funkcioniše i kako se naše vrednosti oblikuju na dubljem, fundamentalnom nivou.  

Uz malo sreće, to bi moglo voditi bezbednijem spajanju ljudi i mašina u godinama pred nama. "Mi zaista još ne znamo šta je bezbedno, a šta nije dok razvijamo kapacitete u različitim pravcima", kaže Fickel. "Treba da shvatimo kako da veštačka inteligencija ima vrednosti i predstave slične ljudskim, ali to moramo raditi kontrolisano sve dok ne budemo mogli da  razvijemo moćnije umove na bezbedan način." 

U Bexorgu, naučnik Vrselja obilazi mozgove u posudama. Uz njega su Fickel i Joanne Peng, koja je postala glavni menadžer u Amaranthu kada je Colville otišao da se bavi Age 1. Peng (24), još jedna mlada zvezda u biotehnološkom svetu, pauzirala je studije na dve godine kako bi iskoristila stipendiju Thiel i sada pomaže Fickelu da raspodeli svoje milione dok istovremeno završava studije na Prinstonu. 

Vrselja ističe napredak koji je startap ostvario od prethodne Fickelove posete pre godinu dana. "Sve što vidite - kod, hardver, softver, tečnost - sve smo mi to napravili", kaže on. Tehnologija bi trebalo da omogući testiranje supstanci i njihovih efekata na mozak, što bi pružilo farmaceutskim i biotehnološkim kompanijama nov način testiranja na ljudima. Lekovi se sada mogu testirati na ljudima tek posle višegodišnjeg testiranja na životinjama, pa i tada su takva testiranja malobrojna, zahtevna i skupa. "Teško je napraviti lek, a razvijanje lekova za mozak gotovo je nemoguće", kaže Vrselja. 

Međutim, sa Bexorgovim sistemom ispada da mozak pogođen bolestima poput Alchajmerove ili Parkinsonove može i dalje biti funkcionalan, da se na njega mogu primeniti lekovi, a zatim se njegovo stanje može detaljno pratiti i meriti (u kompaniji navode da se nastavlja aktivnost ćelija u ovim mozgovima, ali da neuroni ne šalju impulse, pa mozak nije svestan). To svakako nije isto što i kliničko ispitivanje, ali postoji nada da će testiranje na ovim mozgovima uštedeti vreme i novac pošto će pomoći da se, u ranoj fazi razvoja lekova, lakše utvrdi koje molekule vredi nastaviti istraživati. 

"Ja nisam ni fizičar ni neuronaučnik", kaže Fickel o svojoj filozofiji ulaganja. "Ono što pokušavam da uradim jeste da, zajedno sa vrhunskim naučnicima, izgradim mentalni model na dubljem, apstraktnijem nivou, a potom omogućim promenu kakvu bih želeo da vidim u svetu."

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar