Koje raketne sisteme koriste Rusija i Ukrajina i kako rade

Tok rata Rusije protiv Ukrajine podjednako određuju teritorijalni dobici na liniji fronta i operacije u vazduhu. Dok se obe strane sve više oslanjaju na borbene dronove, krstareće i balističke rakete, i dalje imaju važnu ulogu u izvođenju snažnih vazdušnih udara. 

Krstareće rakete su nešto poput bespilotnih letelica, lete na standardnoj visini i mogu da manevrišu ili promene kurs. Balistička raketa je uglavnom brži, navođeni projektil koji se lansira pomoću raketnog motora i pravi visok luk pre nego što se pod velikim uglom obruši na metu. 

Nakon što je Rusija dovela severnokorejske vojnike da se bore zajedno sa ruskim snagama, administracija SAD je u novembru dozvolila ukrajinskoj vojsci da ispali američke rakete dugog dometa na rusku teritoriju. 

Sledi prikaz raketnih sistema koje u aktuelnom ratu koriste sukobljene strane, njihovih karakteristika i značaja u borbi. Tehničke detalje su obezbedili vojni analitičari servisa Bloomberg Intelligence Wayne Sanders i Will Lee. 

Ukrajina: 

ATACMS 

Američki vojni taktički raketni sistem, poznat i kao ATACMS, čine supersonične navođene balističke rakete zemlja-zemlja koje imaju domet od oko 300 kilometara i mogu da nose konvencionalnu ili kasetnu municiju. Ove rakete, koje je proizveo Lockheed Martin Corp, mogu se lansirati sa platformi HIMARS, kojima SAD snabdevaju Ukrajinu, i platformi MLRS M270, koje dolaze iz više zemalja, uključujući Veliku Britaniju. 

SAD su pre nešto više od godinu dana Ukrajini odobrile upotrebu ATACMS kratkog dometa za gađanje ciljeva u ukrajinskim oblastima koje je okupirala Rusija. Kijev je saopštio da su ti udari veoma uticali na situaciju na bojnom polju. Rusija je optužila Ukrajinu da je koristila rakete ATACMS u junu za napad na poluostrvo Krim, koje je Rusija ranije anektirala. Pentagon je u septembru saopštio da je Rusija sklonila van dometa ATACMS 90 odsto aviona koje koristi za napade klizajućim bombama i raketne napade na Ukrajinu. 

U novembru su SAD dozvolile Ukrajini da ispali ATACMS rakete na neke ciljeve u Rusiji. Prva meta je bio vojni objekat u ruskoj Brjanskoj oblasti. Ukrajina je krajem novembra raspolagala samo ograničenim količinama ovih raketa koje pojedinačno mogu da koštaju više od milion dolara. 

Storm Shadow 

Ova krstareća raketa koju su razvile Velika Britanija i Francuska, u kojima je poznata i kao SCALP, ima maksimalan domet od oko 250 kilometara. Obično se lansira iz aviona i leti nisko kako je ne bi otkrili. "Storm shadow" koju je proizveo multinacionalni, evropski proizvođač oružja MBDA, poznata je po izuzetnoj preciznosti zahvaljujući naprednom sistemu navigacije i efikasno prodire u ojačane bunkere i skladišta municije. Svaka raketa košta gotovo milion dolara. 

Ruski zvaničnici su rekli da je ključni most koji povezuje Krim i okupiranu Hersonsku oblast u Ukrajini pogođen u junu 2023. godine raketom "Storm shadow". Na te tvrdnje Ukrajina nije direktno odgovorila. Ukrajina je možda upotrebila ove rakete za napad na štab ruske Crnomorske flote na Krimu u septembru 2023. godine. 

Britanija je u novembru ove godine dozvolila Ukrajini da koristi "Storm shadow" protiv meta unutar ruske teritorije. U danima nakon toga, ostaci rakete su pronađeni u Kurskoj oblasti, severoistočno od Ukrajine, a ruske snage su tvrdile da su presrele dve rakete nad Jejskom, lukom na Azovskom moru u južnoj Krasnodarskoj oblasti, tvrdi kanal Rybar na Telegramu, koji  ima veze sa ruskom vojskom. Informacija nije mogla biti potvrđena iz nezavisnih izvora. 

Neptun  

"R-360 Neptun" je protivbrodska krstareća raketa proizvedena u Ukrajini, sa kasnijom verzijom za kopnene napade. Ukrajina tvrdi da je njen domet 300 kilometara i da se može lansirati sa broda, iz aviona ili sa lansirne rampe na kopnu Kijev je koristio "Neptun" za napad na rusku raketnu krstaricu "Moskva" 22. aprila. Potapanje ovog glavnog broda Crnomorske flote, nazvanog po ruskoj prestonici, jedan je od najznačajnijih simbola ukrajinskog otpora otkako je Kremlj naredio invaziju punog obima na Ukrajinu u februaru 2022. godine. "Neptun", zajedno s pomorskim dronovima ukrajinske proizvodnje, naneo je štetu i drugim ruskim brodovima, primoravši Moskvu da izmesti Crnomorsku flotu dovoljno daleko da bi Ukrajina mogla da nastavi da izvozi određenu robu. 

Paljanica 

Predsednik Ukrajine Volodimyr Zelenski predstavio je tokom leta najnovije ukrajinsko oružje sa površinskim lansiranjem. Oružje dugog dometa, ovaj hibrid drona i rakete osmišljen je za napade na aerodrome duboko na teritoriji Rusije. Većina tehničkih karakteristika ovog oružja je i dalje tajna. 

Rakete za protivvazdušnu odbranu 

Ukrajina se poprilično oslanja na raketne sisteme protivvazdušne odbrane sa Zapada, kao što su "Patriot" i "Hawk", norveški NASAMS, "Iris-T", koji je proizveo evropski konzorcijum s Nemačkom na čelu, i SAMP/T, koji je razvio MBDA sa sedištem u Francuskoj. Američki "Patriot" se pokazao kao vrlo efikasan i pomoću njega je Ukrajina uspela da obori ruske rakete "Kinžal" i "Zircon", za koje Moskva tvrdi da ih je nemoguće presretnuti.  

Ukrajina sada traži da joj se obezbedi još protivraketnih sistema kao što su THAAD i "Aegis" kako bi mogla da se odbrani od ruskih balističkih raketa dužeg dometa, poput "Orešnika2, kojima je 21. novembra pogođen ukrajinski grad Dnjepar. 

Bloomberg Businessweek

 

Rusija: 

Orešnik 

Ova raketa srednjeg dometa bazira se na tehnologiji koja je korišćena za interkontinentalne balističke rakete koje mogu da nose nuklearne glave. Zato je napad na Dnjepar protumačen kao upozorenje Zapadu da je Rusija spremna da upotrebi još moćnije oružje iz svog arsenala. Raketa "Orešnik" ima domet od 5.000 kilometara, što znači da su joj u dometu i veći deo Evrope i Zapadna obala SAD. 

Kh-101  

Rusija ima širok arsenal krstarećih raketa različitih brzina, označenih sa prefiksom "Kh". One mogu biti ispaljene iz strateških bombardera koji lete duboko unutar ruske teritorije. Ukrajina redovno javlja da je oborila na desetine Kh-59/69 i Kh-101 prilikom velike baražne paljbe. 

Iskander-M  

Ovo je balistička raketa kratkog dometa koja se transportuje drumskim putem, sa dometom od 500 kilometara. Rusija ju je često koristila u razorne napade na Ukrajinu, ispaljujući ih sa svoje teritorije u blizini granice.  Iskander lanseri mogu da nose dve rakete po vozilu.   

Kinžal 

Ova nova generacija balističkih raketa lansira se iz vazduha, a njeno ime znači "bodež". Može da leti i do 10 deset puta brže od brzine zvuka i teško ju je presretnuti. Rusija je ovo oružje prvi put upotrebila u borbama u martu 2022. godine, samo nekoliko nedelja od početka invazije na Ukrajinu. Nastavila je da koristi "kinžale" u udarima na ključne ukrajinske vojne i infrastrukturne ciljeve. Proizvodi je ruska državna holding kompanija Rostec koja je saopštila 2023. godine da je počela masovnu proizvodnju ovog oružja. 

Točka-U 

Unapređena verzija balističke rakete "Točka" ima maksimalan domet od 120 kilometara. To je sovjetski raketni sistem koji se koristi za napade na taktičke ciljeve, poput komandnih centara, aerodroma i infrastrukture. Rusija i Ukrajina imaju zalihe ove rakete, koja se više ne proizvodi, i često je koriste u borbama. 

Klizeće bombe 

Rusija je upotrebila veliki broj ovih relativno jeftinih projektila koji se ispaljuju iz vazduha u napadima na snage na prvoj liniji fronta i urbana područja, poput Harkova, nanoseći veliku štetu i odnoseći veliki broj ljudskih života. Njihov eksplozivni deo potiče iz vremena Sovjetskog Saveza. Dodata su im krila i GPS sistemi radi boljeg dometa i preciznosti. 

Rakete za protivvazdušnu odbranu 

Osnovu ruske protiv vazdušne odbrane čini mobilni sistem S-400, dugog dometa, zemlja-vazduh. To je protivraketni i protivavionski sistem koji je počeo da se upotrebljava 2007. Godine, ali se i dalje smatra jednim od najefikasnijih ruskih odbrambenih sistema. Napredniji S-500, koji je deo ruskog arsenala od pre tri godine, ima duži domet i može da presretne hipersonične rakete. Rusija razmešta ove sisteme u takvom rasporedu da, ako jedno čvorište bude napadnuto, druga mogu da nastave da detektuju pretnje. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar