EU planira novu pozajmicu od 35 milijardi evra za Ukrajinu, u okviru plana G7

Predsednica Evropske komisije (EK) Ursula von der Leyen najavila je planove za zajam do 35 milijardi evra - podržan profitom od zamrznute imovine Ruske centralne banke - zarad pružanja izvesnije finansijske podrške Ukrajini.

Von der Leyen je otkrila ovaj iznos nakon sastanka sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u petak u Kijevu. Zajam Evropske unije (EU) deo je šireg plana od 50 milijardi dolara za pomoć Ukrajini, koji je proizašao iz pregovora sa SAD i zemljama Grupe sedam (G7).

"Uvereni smo da (pomoć) možemo isporučiti veoma brzo", rekla je ona na konferenciji za novinare, zajedno sa Zelenskim. "Jasno je da mora biti hitno."

Grupa 7 se u junu saglasila sa planom bespovratne pozajmice, putem kojeg bi se Ukrajini obezbedilo oko 50 milijardi dolara nove pomoći do kraja godine, pri čemu će zajmovi biti otplaćeni korišćenjem profita ostvarenog od zamrznutih fondova Ruske centralne banke, vrednih 280 milijardi dolara. Većina tih fondova je u Evropi.

SAD i EU su se prvobitno dogovorile da svaka od njih doprinosi sličnim iznosima od oko 20 milijardi dolara, sve dok Vašington od Evrope nije zatražio trajniji režim sankcija, kako bi osigurao dostupnost neočekivanih prihoda.

Depostiphoto

Režim sankcija EU koji podrazumeva imobilizaciju ruskih sredstava, zahteva produženje važenja na svakih šest meseci, i to jednoglasnom odlukom 27 država članica bloka, što bi mogao biti problem ako se u jednom trenutku sankcije ne obnove.

Mađarska, koja je često odlagala ili blokirala napore EU da podrži Ukrajinu, nedavno je predložila odlaganje bilo kakve odluke o imobilizaciji ruske imovine do perioda nakon američkih izbora 5. novembra. Nastojeći da ublaži zabrinutost SAD, EK je predstavila državama članicama tri opcije za imobilizaciju ruske imovine na duže staze.

Jedna od opcija je produženje perioda obnove zamrzavanja imovine na 36 meseci, kažu ljudi upoznati sa situacijom. Drugi predlog podrazumeva produženje perioda obnove (sankcija) za pet godina, ali bi ova opcija mogla da predstavlja pravne probleme ako bi preokret sankcija dozvolila kvalifikovana većina, kažu anonimni izvori. Konačna ponuda bi produžila i sankcije koje se odnose na sektore i zamrzavanje sredstava centralne banke na 36 meseci.

Kada novi mehanizam bude uspostavljen, EU će prestati sa postojećim procesom korišćenja sredstava zamrznute ruske imovine za finansiranje vojne pomoći Ukrajini. Novi zajam, za koji se očekuje da će biti isplaćen u različitim tranšama počevši od početka 2025. godine, biće dodatak drugim paketima pomoći, uključujući finansijski plan EU od 50 milijardi evra koji se sastoji od grantova i zajmova za period između 2024. i 2027. godine.

EU, SAD i drugi saveznici G7 rade na obezbeđivanju zajma Ukrajini do kraja godine. Taj paket je, između ostalog, ključan za Kijev da nastavi da prima pomoć iz programa pomoći Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u iznosu od 15,6 milijardi dolara.

Primarni cilj EU bio je da obezbedi učešće SAD u paketu pomoći, ali neki zvaničnici i diplomate EU razmatraju ideju da se dalje nastavi bez Amerikanaca - barem zasada - s obzirom na zabrinutost SAD u vezi sa režimom sankcija. EU takođe želi da privede kraju mehanizam zajma do kraja godine, kada više ne bi imala "dodatni prostor" u svom zajedničkom budžetu.