Zapadne zemlje su godinama razmatrale kako bi mogle da iskoriste imovinu ruske centralne banke deponovanu u inostranstvu, da podrže Ukrajinu u odbrani i obnovi njene razorene privrede. Mnogi evropski zvaničnici bili su skeptični, strahujući da bi takav potez mogao predstavljati nezakonitu eksproprijaciju.
Sada, kada američki predsednik Donald Trump povlači američku finansijsku podršku Ukrajini, a evropske vlade žure da popune prazninu, lideri u regionu ostavljaju po strani svoje sumnje i pribegavaju radikalnijem pristupu.
Grupa sedam industrijski najrazvijenijih zemalja (G7) već se saglasila da ruska imovina ostane netaknuta, ali da Ukrajina može koristiti profit koji ona generiše. Novi predlog o kome raspravljaju članice Evropske unije (EU) otišao bi znatno dalje, omogućavajući da se ruski novac iskoristi za obezbeđivanje zajmova Ukrajini. Vlada u Kijevu te kredite možda nikada neće morati da vrati, osim ako ruska vlada ne pristane da kompenzuje štetu koju je rat naneo njenom susedu.
Opširnije
SAD uvele sankcije Rosneftu i Lukoilu da bi podstakle mirovne pregovore o Ukrajini
Administracija Donalda Trumpa objavila je sankcije protiv najvećih ruskih proizvođača nafte, predstavljajući prvi veliki paket finansijskih mera usmerenih na ekonomiju predsednika Vladimira Putina, u sklopu novog pokušaja da se okonča rat u Ukrajini.
23.10.2025
EU i Ukrajina spremaju plan za okončanje rata
Evropske zemlje, u saradnji sa Ukrajinom, rade na planu za okončanje rata, a mirovnom procesu bi predsedavao Donald Trump.
21.10.2025
EU planira da zabrani ruski gas do 2026. godine - gde je u toj jednačini Srbija
Nova odluka Evropske unije da od 1. januara 2026. godine zabrani ne samo uvoz ruskog gasa u zemlje članice, već i ugovore o tranzitu ka trećim zemljama, mogla bi ozbiljno da poremeti snabdevanje gasom u regionu
21.10.2025
Farage poziva na obaranje ruskih aviona koji prelete saveznički vazdušni prostor
Lider stranke Reform UK Nigel Farage kritikovao je Vladimira Putina kao iracionalnog i podržao obaranje ruskih aviona koji uđu u vazdušni prostor NATO-a.
17.10.2025
Blok zemalja postupa izuzetno oprezno, svestan da bi direktno oduzimanje imovine moglo da izloži države članice ogromnim potencijalnim obavezama.
Kako bi to funkcionisalo
Prema prvom planu ugovorenom 2024. godine, zemlje G7 pružaju Ukrajini kredite koji će biti vraćeni koristeći kamatu ostvarenu na ruskoj stranoj imovini zamrznutoj nakon ruske invazije na zemlju 2022. EU se saglasila da Ukrajini obezbedi 45 milijardi evra (52 milijarde dolara) zajmova kroz tu inicijativu.
EU sada razmatra ideju da se sama zamrznuta imovina iskoristi za otključavanje oko 140 milijardi evra novih kredita za Kijev. Rusija ne bi mogla da povrati tu imovinu, koja se trenutno nalazi u briselskoj instituciji za depozit i kliring Euroclear, osim ako ne pristane da plati za obnovu Ukrajine.
Kako bi se umirila vlada Belgije, zemlje u kojoj je sedište Eurocleara, i izrazila zabrinutost da bi mogla ostati odgovorna za desetine milijardi evra ako Rusija uspešno sprovede tužbu za povraćaj imovine, EU bi zaključila "poseban ugovor o dugu" sa kamatnom stopom od nula odsto, koji bi se aktivirao ukoliko Euroclear bude prinuđen da isplati potencijalne buduće ruske zahteve. Belgija želi da osigura da te garancije budu pravno čvrste.
Planove EU podržavaju i Velika Britanija i Kanada, dok SAD i Japan još nisu odlučili da li će se pridružiti inicijativi.
Američka pomoć Ukrajini presušila | Bloomberg
Koja je ruska imovina zamrznuta
EU, G7 i Australija zamrzli su oko 280 milijardi dolara imovine ruske centralne banke u obliku hartija od vrednosti i gotovine. Najveći deo novca nalazi se u Evropi, jer je predsednik Vladimir Putin 2018. godine povukao većinu deviznih rezervi centralne banke iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD), nakon ranijih talasa sankcija. Sankcije uvedene istaknutim ruskim pojedincima dodatno su zamrzle oko 58 milijardi dolara imovine, uključujući kuće, jahte i privatne avione, prema saopštenju američkog Trezora iz marta 2023.
Kako bi Ukrajina koristila dodatan novac
O tome se još raspravlja, ali uopšteno, dodatno finansiranje bi se koristilo za kupovinu oružja, jačanje domaće odbrambene industrije i pokrivanje ekonomskih potreba zemlje. Vladi u Kijevu očajnički je potreban novac: Međunarodni monetarni fond (MMF) procenjuje njen budžetski manjak na 65 milijardi dolara u naredne četiri godine.
Dok Moskva neprekidno bombarduje ukrajinske gradove i uništava energetsku infrastrukturu, predsednik Volodimir Zelenski moli saveznike da pošalju više sistema protivvazdušne odbrane i raketa dugog dometa kako bi se gađali vojni ciljevi duboko u Rusiji. Trump želi da Evropa plati to oružje, a uspostavljen je poseban program nabavke kako bi Ukrajina mogla da kupuje američku vojnu opremu koristeći novac uglavnom obezbeđen od evropskih partnera.
Zašto EU jednostavno ne uzme i ne potroši zamrznutu rusku imovinu
Postoje presedani za takve poteze: nakon invazije na Irak 2003. i svrgavanja Saddama Husseina, američki predsednik George W. Bush naredio je zaplenu 1,7 milijardi dolara iračke imovine u američkim bankama, od koje je deo iskorišćen za isplatu plata iračkim državnim službenicima. Godine 1996. SAD su zaplenile kubansku imovinu i kasnije je iskoristile za kompenzaciju porodicama trojice Amerikanaca koje su ubile kubanske oružane snage.
Problem za EU je u tome što bi oduzimanje i trošenje ruske imovine moglo biti protumačeno kao krađa, čak i ako to sprovede grupa moćnih vlada u okviru pravnoobavezujućeg sporazuma. Uopšteno, pravne zaplene imovine dešavaju se samo kada sud utvrdi da potiču od kriminalnih aktivnosti. Ruska invazija na Ukrajinu očigledno krši međunarodno pravo, ali to ne znači da imovina njene centralne banke predstavlja nezakonito stečenu dobit.
Bloomberg
Rusija ne može povratiti ili koristiti tu imovinu, ali ni zemlje EU ne mogu poništiti njeno pravno vlasništvo nad njima. Zbog toga su potezi G7 i EU osmišljeni da omoguće korišćenje novca bez njegovog stvarnog uklanjanja iz Eurocleara.
Francuska, Nemačka i Evropska centralna banka upozorile su da bi zaplena ruske imovine mogla da ugrozi svetsku finansijsku stabilnost i status evra kao rezervne valute. Postoji bojazan da bi deponenti iz zemalja u razvoju, podstaknuti Rusijom i njenim moćnim saveznikom Kinom, mogli povući novac iz zapadnih banaka, čime bi se svetski finansijski sistem dodatno fragmentisao.
Šta Rusija kaže o planovima EU
Moskva prikazuje zapadne napore da mobilišu njenu imovinu za podršku Ukrajini kao kršenje osnovnog principa svetskog ekonomskog sistema - nepovredivosti privatne svojine.
Rusija je zapretila protivmerama koje bi mogle uključivati konfiskaciju imovine iz neprijateljskih zemalja deponovanih u njenim bankama, koju je i sama zamrzla na početku sukoba. Putin je u oktobru potpisao ukaz kojim se omogućava ubrzana prodaja državne imovine po posebnoj proceduri, čime se povećava rizik da kompanije u stranom vlasništvu budu nacionalizovane i prodate kao odmazda za korišćenje ruske imovine u inostranstvu za podršku Ukrajini.
Da li je neka ruska imovina već zaplenjena
Da. Među njima su jahte povezane sa ruskim milijarderima, koje je lokalna vlast, na zahtev SAD, zaplenila na Fidžiju i u Španiji ubrzo nakon invazije na Ukrajinu 2022.
Kancelarija za kontrolu strane imovine SAD označila je jednog od milijardera, Suleimana Kerimova, kao člana grupe oligarha koji su profitirali od korupcije ruske vlade. Jahta Tango Viktora Vekselberga, vredna 99 miliona dolara, povezana je sa sumnjama za bankarsku prevaru, pranje novca i kršenje sankcija. SAD su takođe zaplenile kuće u vlasništvu Kerimova, Vekselberga i još jednog ruskog milijardera - Olega Deripaske.
.webp){kind=icon}
