Meta igra na veliko u Luizijani

Dustin Morris upravlja svojim avionom sa propelerom iznad poljoprivrednog zemljišta obavijenog sablasnom jutarnjom maglom. Sa visine od nešto manje od 300 metara, okrug Ričland u Luizijani izgleda uglavnom kao i uvek u vreme žetve: putevi su posuti pamukom koji je ispao iz kamiona dok su ga prevozili do poslednjeg preostalog postrojenja za preradu pamuka u okrugu. Ovih dana jedva da se isplati brati ga. Čak i najbolji farmer može da očekuje gubitak od 740 dolara po hektaru (prema američkom sistemu, za površinu se koristi mera "acre" koja odgovara površini od 0,4 hektara i nešto je manja od katastarskog jutra, trošak za tu površini bi bio 300 dolara, prim. prev.). 

Slično je i sa poljima kukuruza i soje koje Morris obrađuje. Lokalni farmeri kažu da, pomoću novih tehnologija, nikada nisu imali bolji rod. Međutim, cene poljoprivrednih proizvoda nisu pratile rast troškova mehanizacije, semena, đubriva i, odnedavno, goriva. Subvencije ne pokrivaju taj sve veći jaz, a mala gazdinstva su praktično nestala. Globalni trgovinski rat ostavio je velika poljoprivredna imanja bez pouzdanih kupaca. Bankroti se gomilaju. Mladi, videći šta se dešava, odlaze u potrazi za drugim poslom. 

Uprkos svemu tome, Morris je optimista. "Biće bolje", govori sebi ovaj 42-godišnjak. Farmer mora da veruje u to, kaže on, jer u suprotnom sledi pitanje zašto da ostanete tu. Dok sunce izlazi, on skreće pažnju svom saputniku, novinaru Bloomberg Businessweeka, na zemljište koje njegova porodica poseduje generacijama - zemlju koja je oduvek bila vredna jer je obogaćena nanosima mulja reke Misisipi. 

 

Potom se, odjednom, vidik menja i pojavljuje se ogromna jama dugačka  osam kilometara i široka kilometar i po. Njene razmere je teško pojmiti, čak i iz vazduha. Kamioni jure kroz nju, kranovi se okreću, radnici izlivaju cement, prašina se kovitla. Izvođači radova dolaze iz novoizgrađenih radničkih naselja i kampova. Očekuje se da će ih čak 7.500 nagrnuti u okrug, koji ima oko 20.000 žitelja. 

Ovde, u jednom od najsiromašnijih kutaka Amerike, kompanija Meta Platforms Inc. gradi jedan od najvećih data centara na svetu. Projekat, Hyperion toliko je skup da se finansira jednim od najvećih aranžmana privatnog kapitala ikada sklopljenih. Toliko je energetski zahtevan da je planirano 10 novih gasnih turbina kako bi ga održavale u radu. Toliko je obavijen tajnom da su detalji utanačeni kroz neobično razgranat niz poverljivih ugovora, zbog čega su lokalni stanovnici, poput Morrisa, stavljeni pred svršen čin. 

Metini planovi su veliki čak i za standarde AI data centara, sa cenom koja se meri milijardama dolara, i površinom koja bi mogla da obuhvati veći deo Menhetna. Na sastanku kabineta prošlog leta, američki predsednik Donald Trump govorio je s divljenjem o smelosti poduhvata. "Kada su rekli 50 milijardi dolara za postrojenje, rekao sam: ‘Kakvo je to, dođavola, postrojenje?’ Ali kada pogledate ovo, shvatate i zašto", rekao je, mašući papirom na kome je tlocrt data centra bio preslikan na sliku Njujorka iz vazduha. 

Projekat je u međuvremenu postao znatno veći. Samo Meta planira da potroši više od 200 milijardi dolara na njega, tvrdi osoba upoznata sa ovom temom, koja je tražila da ne bude imenovana jer je reč o privatnim poslovnim dogovorima. Kompanija očekuje da će Hyperion dostići kompjutersku snagu od pet gigavata (GW), uz dodatnu energiju za podršku širem kompleksu. Sve zajedno, to je otprilike količina energije koju grad Njujork potroši tokom zimskog dana. 

Izgradnja u okrugu Ričland fizička je manifestacija načina na koji revolucija veštačke inteligencije (AI) menja globalnu ekonomiju. To je pokušaj kompanije Meta, koja je zaostajala za svojim ključnim rivalima, da se agresivno vrati u trku: trošenjem stotina milijardi dolara kako bi obezbedila energiju, čipove i infrastrukturu, dok se istovremeno oslanja na Wall Street i Vašington kako bi se zaštitila od rizika. 

Njeni najveći rivali takođe ulažu zapanjujuće sume novca u AI infrastrukturu, a cela industrija je i te kako svesna sve većeg otpora javnosti zbog štete po životnu sredinu i poreskih olakšica. Pored toga, ovi projekti često donose malo novih radnih mesta koja bi to opravdala. Sada Meta i njeni konkurenti sele svoje najveće projekte data centara u ruralne oblasti, posebno na jug SAD, gde zemljišta i energije ima u izobilju, regulative nisu tako stroge, a lokalne zajednice traže slamku spasa. 

Mesecima pre nego što su prvi čelični stubovi na gradilištu postavljeni, porodica Morris dobila je poziv od nekoga ko je želeo da kupi deo njihove zemlje u blizini te lokacije. Meštani su očekivali jagmu za zemljištem, a Morrisu se ovaj upit činio kao prvi znak te groznice. Porodica nikada ranije nije prodala ni komadić zemlje, a Morrisova baka Ann, koja je odrasla na parceli o kojoj je reč, nije želela ni da razgovora o tome. "Ni u ludilu", seća se šta je rekla svojoj porodici. "Ni za kakvu cenu."  

Morris je imao razumevanja. "Celog života sam verovao u ideju da je ta zemlja na neki način sveta", kaže on. Međutim, dok u zoru nadleće okrug, Morris oseća da zemlja gubi svoj tradicionalni značaj. "Istorija ne plaća račune", kaže on. "Farma je u najboljem slučaju na nuli."  

On ne želi da njegov kraj doživi sudbinu drugih umirućih gradova uzvodno i nizvodno duž Delte Misisipija. "Možda je u redu da kod nas nikne data centar", kaže Morris, govoreći polako, kao da naglas preispituje novu misao. "Možda je ovo način da osiguramo budućnost naše porodice." 

Okrug Ričland je doživeo procvat tako davno da više nema nikoga živog ko bi mogao da se seća tih godina. Pre više od jednog veka, zemlja na kojoj Meta gradi svoj data centar nalazila se u samom srcu groznice drvne industrije, a lokalna ekonomija počivala je na preradi tvrdog drveta iz do tada netaknutih šuma u burad za viski i sirupe za Coca-Colu. Kako su šume nestajale, njih su zamenile plantaže pamuka, po čijim je tek iskrčenim poljima sejano "belo zlato" koje je oblikovalo širu ekonomiju Delte. Deca su izostajala iz škole kako bi pomagala u berbi, a potom uskakala u konjske zaprege natovarene pamukom da kupe potrepštine u fabričkoj prodavnici, rashlade se u lokalnoj ledari (pre pojave frižidera u mestima u Delti postojale su ledare u kojima su se prodavali blokovi leda, prim. prev.) ili bi ćaskali sa točiocima osvežavajućih pića za pultom apoteke E. W. Thomson Drug Co. 

Potom su usledile razorna poplava i Velika depresija, što je nateralo mnoge lokalne napoličare, koji su obrađivali tuđe posede u zamenu za deo prinosa, da potraže posao na drugim mestima. Preostala drvna industrija je zamrla, a firme su se odselile, uključujući i kompaniju za zaprašivanje useva koja je prerasla u komercijalnu avio-kompaniju Delta Air Lines. Ta kompanija je napustila region po kome je dobila ime i preselila se u Atlantu. Tehnološke promene u američkoj poljoprivredi dodatno su uzdrmale lokalnu ekonomiju, otežavajući malim farmerima da se nose sa konkurencijom bogatijih gazdinstava sa boljom mehanizacijom. Posedi su se ukrupnjavali u rukama malobrojnih veleposednika. 

U okrugu Ričland, veći deo zemlje završio je u rukama porodice Franklin. Sudbina te porodice sa okrugom se ispreplela na prelazu iz 19. u 20. vek, kada je mlado siroče po imenu George Franklin tu sišlo s voza. Pronašao je posao u hotelu u zamenu za smeštaj i hranu, a potom je brzo napredovao u drvnoj industriji, prihvatajući zemlju kao nadoknadu kako su šume krčene. George je postao jedan od najvećih zemljoposednika u okrugu i njegova glava: upravljao je pilanom, delio egzotično voće za Božić i poklanjao zemljište za škole i crkve, čak i u teškim vremenima. 

Članovi porodice Franklin imali su ogroman uticaj u okrugu decenijama, dugo nakon Georgeove smrti, pa čak i kada je lokalna poljoprivredna ekonomija počela da tavori. Do 21. veka, skoro 30 odsto stanovništva živelo je ispod granice siromaštva. Tana Trichel, tadašnja direktorka neprofitne organizacije Ekonomski savez severoistočne Luizijane (Nelea), obratila se Georgeovom sinu, Georgeu Jr., sa predlogom. Njena organizacija želela je da osigura pravo opcije (ugovorno pravo da neko u određenom roku može, ali ne mora, da kupi zemljište po unapred ugovorenim uslovima, prim. prev.) na kupovinu oko 2.400 hektara njegove zemlje, koju bi iskoristila da privuče velikog poslodavca u region i oživi ekonomiju. Nudila je 10 dolara. 

Franklin Mlađi, veteran iz Drugog svetskog rata koji je na svojoj vizitkarti navodio veštine kao što su sposobnost da "ukroti pantere", "uguši ustanke" i "priča lovačke priče", pristao je na to. Trichel se priseća da joj je rekao da će mu se tata okrenuti u grobu ako ne iskoristi priliku da pomogne okrugu da se izvuče iz siromaštva. Četiri godine kasnije, Nelea je prenela pravo opcije na državu, koja je porodici Franklin platila više od četiri miliona dolara za oko 560 hektara zemlje kako bi izgradila ono što je opisala kao industrijski "megakompleks". 

To je bio period u kome je američka proizvodnja u celini bila u padu. Zemlja je izgubila više od 4,5 miliona radnih mesta u proizvodnom sektoru u prve dve decenije ovog veka. Međutim, kada je kompanija OpenAI 2022. godine predstavila ChatGPT, to je pokrenulo novi industrijski talas zasnovan na ogromnim data centrima koji su neophodni za funkcionisanje te tehnologije. Ova postrojenja se ponekad nazivaju fabrikama veštačke inteligencije, ali posao u njima ne obavljaju ljudi, već poluprovodnici. Za okrug, koji su druge kompanije odbacile zbog procene da ne može da obezbedi veliku radnu snagu, prednost bi mogao da bude partner kome ona nije ni potrebna. 

"Ako želimo da se ovo pretoči u stvarnost, moraćemo svi da pomeramo brda i doline" 

Na prvi pogled, Delta Luizijane nije delovala kao mesto koje bi interesovalo kompaniju Meta. Poput proizvođača automobila, i ta kompanija je uvidela da izazovi sa radnom snagom u udaljenim ruralnim oblastima nadmašuju prednosti, pa je izbegavala gradnju data centara na takvim lokacijama. 

Želja izvršnog direktora kompanije Meta Marka Zuckerberga da izgradi najveći AI data centar na svetu pomrsila je tu računicu. Prema navodima Rachel Peterson, direktorke strategije za data centre u Meti, on je 2023. godine rekao zaposlenima da želi da napravi klaster od milion Nvidijinih grafičkih procesora (GPU), čipova koji pokreću velike jezičke modele. U to vreme, svaki GPU koštao je oko 30.000 dolara, a Nvidia Corp. isporučivala je svega oko pet miliona takvih čipova godišnje. 

Obezbeđivanje dovoljno električne energije za rad ovih energetski zahtevnih čipova bio je prioritet Rachel Peterson, a pronalaženje lokacije na kojoj bi to bilo moguće, predstavljalo je ozbiljan izazov. "Ovolika količina energije obično nije tek tako na raspolaganju", kaže ona. 

Kada je Phillip May, izvršni direktor elektrodistributivne kompanije Entergy Louisiana LLC, čuo da je Meta zainteresovana za podizanje data centra na Jugu SAD, pozvao je rukovodioce te kompanije u njeno sedište u Nju Orleansu. Na sastanku u januaru 2024. godine, May je isticao koliko su vlasti te savezne države naklonjene biznisu, kao i kapacitete domaće industrije nafte i gasa. "Trošite koliko hoćete, mi ćemo proizvesti još", priseća se May šta je govorio predstavnicima Mete. Takođe je obećao da će povezati rukovodioce te kompanije sa državnim zvaničnicima, zakonodavcima i lokalnim zemljoposednicima. 

Nekoliko dana kasnije, May je otputovao u Vašington na proslavu praznika Mardi Gra (fr. Mardi Gras, praznik povodom koga se u Nju Orleansu tradicionalno organizuje čuveni karneval i festival pred početak velikog uskršnjeg posta, prim. prev.), višednevni događaj na koji dolaze mnogi od najuticajnijih biznismena i političara iz Luizijane (svake godine uoči karnevala koji se održava u Nju Orleansu, kompletna politička, ekonomska i društvena elita Luizijane zakupi hotel "Washington Hilton" na nekoliko dana i seli se u glavni grad SAD, gde se u neformalnoj atmosferi sklapaju veliki poslovni i politički dogovori; prim. prev.). May je bio na doručku u tom hotelu kada je Jeff Landry, novoizabrani republikanski guverner te savezne države, objavio da će Susan Bonnett Bourgeois, uticajna ličnost u političkim i filantropskim krugovima Luizijane, biti njegova sekretarka za ekonomski razvoj.  

Wayan Barre / Bloomberg Businessweek

Svega nekoliko minuta nakon objave, May je u holu hotela povukao u stranu Bourgeois, koju je poznavao godinama. Rekao joj je da vodi "veoma intenzivne razgovore sa jednom velikom kompanijom za data centre" koja razmatra značajnu investiciju u toj saveznoj državi. Kako Bourgeois navodi, May nije želeo da otkrije ime firme, ali je nagovestio da bi potencijalni partner mogao biti veoma zahtevan. 

"Ako želimo da se ovo pretoči u stvarnost, moraćemo svi da pomerimo brda i doline", priseća se Bourgeois Mayovih reči. Dodao je i da već ima na umu "veoma veliki komad zemljišta". Jedna od glavnih prednosti lokacije, koju je više puta posetio, bila je ta što je okolno zemljište uglavnom bilo u vlasništvu jedne porodice - porodice Franklin, što bi Metu poštedelo komplikovanih pregovora sa više vlasnika parcela. Mesto je takođe imalo pristup obilnim izvorima vode, što je ključno za hlađenje opreme u data centru. 

Bourgeois i veći deo Landryjevog kabineta potpisali su početkom februara ugovore o poverljivosti podataka (NDA) i zvanično se upoznali sa predstavnicima Mete. Od kompanije, koja je radila pod neuobičajeno kratkim rokovima, očekivalo se da izabere lokaciju do leta. Najavljena je velika investicija, sa početnih 10 milijardi dolara, a kako Bourgeois navodi, predstavnici Mete želeli su da znaju koliki otpor lokalne zajednice mogu da očekuju. "Iz perspektive okruga Ričland, rekli smo im: ’Nimalo’", priseća ona. "Ljudi u okrugu su prosto željni prilike." 

Meta je saopštila da će nastaviti sa projektom samo pod uslovom da bude oslobođena od poreza na promet za data centre, kao i za čipove, kao najskuplji deo projekta. Kompanija nije bila voljna da se uklapa sa kalendarom rada lokalne skupštine. U toj fazi zasedanja, ključni rokovi su već bili prošli, što je donošenje novog predloga zakona činilo gotovo nemogućim. Kako bi se to premostilo, Bourgeois je smislila da iskoristi postojeći zakon namenjen obezbeđivanju poreskih olakšica za opremu za širokopojasni internet u ruralnim područjima. "U politici se to zove preusmeravanje zakona", navodi ona. 

Pošto je projekat bio tajan, nisu svi u vladi Luizijane bili upoznati s tim. Tadašnji sekretar za prihode u Landryjevoj administraciji Richard Nelson pripremao se da govori protiv zakona o širokopojasnom internetu na sastanku odbora krajem aprila. Neposredno pre nego što je seo na svoje mesto, Bourgeois ga je pozvala. "Richarde", priseća se da mu je rekla, "nemoj da oboriš zakon." 

Dala mu je šturo objašnjenje, ali je Nelson shvatio poruku. Umesto da svedoči, odveo je predstavnike lokalne administracije u stranu i rekao im da proguraju zakon. Sve detalje saznaće tek nakon što je i sam potpisao NDA, a u roku od nekoliko nedelja vratio se da obrazloži i podrži predlog zakona. Zakon je usvojen uprkos protestima pojedinih predstavnika i upozorenju iz politički neutralne procene fiskalnog uticaja da bi to moglo da ograniči osnovicu za državni i lokalni porez na promet na dugi niz godina. 

Nakon toga, privatno su obaveštena oba američka senatora iz Luizijane i najmanje tri člana Kongresa, uključujući predsedavajućeg Predstavničkog doma Mikea Johnsona. Meta je obezbedila prava na zemljište preko paravan-firme. Budući da je zakon te savezne države zabranjivao prodaju zemljišta bez javnog nadmetanja, Meta ga je najpre uzela u zakup. Država je potom izmenila zakon i prodala parcelu direktnom pogodbom za 12,5 miliona dolara. 

Meta je saopštila da planira da pusti u rad delove data centra krajem 2028. godine. Kompanija je obećala 300 radnih mesta sa punim radnim vremenom do 2031. i 500 do 2035. godine, pri čemu bi prosečna plata zaposlenih iznosila najmanje 150 odsto proseka te savezne države u tom trenutku. (U 2024. godini ta referentna vrednost iznosila je oko 60.000 dolara.) Meta, ukoliko ispuni ove ciljeve u pogledu zapošljavanja i investicija, stekla bi pravo na smanjenje poreza na imovinu od čak 80 odsto na osnovu Sporazuma o plaćanju umesto poreza, poznatom i kao PILOT sporazum (Payment in Lieu of Tax), pokazuju dokumenta do kojih je došao Businessweek. Neispunjavanje tih ciljeva ne bi poništilo sporazum, već bi jednostavno smanjilo obim poreskih olakšica. Takođe, nije postojala obaveza zapošljavanja lokalnog stanovništva. Meta je projektu dala kodno ime koje priliči tako povlašćenom ugovoru: Projekat "Sucre", po francuskoj reči za šećer. 

Zuckerberg je želeo da zadrži finansijsku fleksibilnost, pa je Meta uvukla gigante sa Wall Streeta u višemesečno nadmetanje ponudama za finansiranje izgradnje. Rezultat je bio zajednički poduhvat nazvan po benjeu, čuvenom slatkom pecivu iz Luizijane (fr. beignet, pecivo slično krofnama ili uštipcima, prim. prev.), u kom je Meti ostalo svega 20 odsto udela u kompleksu. Ostatak bi bio u vlasništvu privatne investicione firme Blue Owl Capital Inc., što će biti finansirano zajmovima od 27 milijardi dolara koje su obezbedile kompanija za upravljanje investicijama, uključujući Pacific Investment Management Co. Ta struktura omogućila je da se dug ne vodi u Metinom bilansu stanja, dok je kompanija zadržala kontrolu nad svakodnevnim operacijama. 

Meta bi i dalje kupovala i posedovala čipove, čija bi cena dostizala više desetina milijardi dolara. Međutim, ako se sadašnji tempo razvoja poluprovodnika nastavi, ta oprema će morati da se menja na svakih nekoliko godina nakon otvaranja data centra. Metin ugovor o zakupu je u četvorogodišnjim ciklusima. Ukoliko kompanija proceni da joj modernizacija postrojenja više nije u interesu, mogla bi jednostavno da odustane od celog posla. 

Peterson, dok govori iz konferencijske sale "Staza dobre volje" u Metinom sedištu u Menlo Parku u Kaliforniji, kaže da je kompanija posvećena tom regionu. "Ovo je za nas investicija na najmanje 20 godina", kaže ona. "Bićemo tamo prisutni još mnogo godina." Ona dodaje da su kritike na račun data centara neosnovane i da će projekat sigurno doneti korist zajednici. "Uvek smo se trudili da pružimo više nego što uzimamo", kaže Peterson. "’Uzimamo’ možda nije prava reč", dodaje ona, ispravljajući se. "Koristimo." 

Scott Franklin, unuk Georgea Jr., saznao je za Metin dolazak tek u jesen 2024. godine, kada mu se kompanija obratila sa ponudom da kupi dodatno zemljište oko prvobitne lokacije. Porodica je pristala i prodala Meti još 257 hektara. Iako je to za porodicu Franklin bila neočekivana finansijski dobit, Scott je takođe bio ubeđen da će data centar omogućiti novi privredni procvat okruga, nalik onome u kome je njegov pradeda započeo svoj uspon. "Nećeš verovati, ali ovde će nići grad", priseća se da je rekao svom sinu. 

Wayan Barre / Bloomberg Businessweek

 

Meta je 4. decembra 2024. zvanično obeležila svoj dolazak ceremonijom polaganja kamena temeljca. Među prisutnima bila je i Trichel, koja je dobila pozivnicu iz kabineta guvernera. Iako se Meta obavezala da će otvoriti tek mali deo od 5.000 radnih mesta kojima se ona nadala, bila je raspoložena da proglasi pobedu. "Više nećemo biti siromašni", seća se da je pomislila. "Bićemo bogati." Nakon ceremonije, položila je ružu na grob Georgea Jr. 

Floyd McDade, bivši direktor jedne osnovne škole u okrugu, video je priliku u data centru, ali je takođe smatrao da bi mogao da produbi nejednakosti u mestu koje ima dugu istoriju takvih problema. Takođe ga je brinulo to što se o projektu nikada nije raspravljalo na sednicama gradskog veća i školskog odbora koje je redovno posećivao. Imao je pitanja o tome kako će to uticati na lokalnu životnu sredinu i privredu, i pitao se kakve je podsticaje Meta dobila. "Nije bilo nikakvog učešća zajednice", kaže McDade. "To je bila gotova stvar." 

Republikanska senatorka iz Tenesija Marsha Blackburn, koja je radila na predlogu zakona kojim bi se kompanije za društvene mreže obavezale da zaštite decu od štetnih uticaja, videla je ovu objavu kao dokaz da se tu radi o razmeni usluge za uslugu. Njen Zakon o bezbednosti dece na internetu (KOSA) glatko je prošao u Senatu sa 91 glasom za i tri protiv, uprkos snažnom protivljenju Mete. Međutim, zapelo je u Predstavničkom domu, gde su Johnson i lider republikanske većine Steve Scalise, takođe iz Luizijane, bili ključni protivnici. 

Wayan Barre / Bloomberg Businessweek

Oba kongresmena iz Luizijane su svoje protivljenje pravdali slobodom govora. Kabinet Blackburnove sarađivao je sa Johnsonovim saradnicima kako bi se u zakon uneli njihovi predlozi. Međutim, senatorka, kako se bližio kraj godine, a ona tražila da se stvari što pre pokrenu sa mrtve tačke, nije uspela da zakaže sastanak sa njim, tvrde izvori upućeni u situaciju koji su tražili da ne budu imenovani jer govore o privatnim događajima. 

U zajedničkom saopštenju sa takođe predlagačem Zakona, demokratskim senatorom iz Konektikata Richardom Blumenthalom, ona je prozvala republikansko rukovodstvo Predstavničkog doma. "Blokiranje mera zaštite i mehanizama odgovornosti bilo je motivisano uvećanjem profita tehnoloških giganata, a ne principima", naveli su oni. 

Neuobičajene unutarstranačke prozivke privukle su pažnju emisije "Fox & Friends" (popularna i uticajna američka konzervativna jutarnja TV emisija koja se emituje svakog dana na kanalu Fox News, prim. prev.). Voditelj Steve Doocy je 18. decembra izneo tvrdnje da Johnson nije preduzeo korake da progura predlog zakona zbog projekta u okrugu Richland. "To je kreativno tumačenje", odgovorio je Johnson, odmahujući glavom uz usiljen osmeh. "To nema apsolutno nikakve veze sa ovim. Vidite, već 25 godina se u svojoj karijeri bavim slobodom govora i zaštitom prava na izražavanje konzervativnih stavova." Zatim je ponovio obećanje da će zakon biti "usvojen početkom sledeće godine". 

Meta je odbila da to komentariše. Johnsonov portparol je u saopštenju istakao njegovu dugogodišnju podršku AI-ju i naveo da Predstavnički dom radi na zakonu koji će zaštititi decu na internetu uz očuvanje slobode govora. Više od 16 meseci kasnije, i dalje nema pomaka u usvajanju predloga zakona Blackburnove. 

Prošlo je više od godinu dana otkako je Meta počela radove. U okrugu Richland je, na neki način, sve i dalje po starom. Meštani se i dalje druže uz kuvane rečne rakove, idu u crkvu, a petkom uveče na utakmice američkog fudbala. Na radiju se i dalje puštaju pesme Tima McGrawa i Lainey Wilson, kantri pevača koji su rodom iz ovog kraja. Ljudi pucaju na aligatore koji im zalaze u dvorišta, što je zvanično zabranjeno, ali se naširoko toleriše. Sednice gradskog veća počinju molitvom i zakletvom zastavi SAD. 

Međutim, promene su već mogu videti. Policajci i medicinske sestre napuštaju posao kako bi prešli na bolje plaćena radna mesta na gradilištu, gde rade u obezbeđenju ili pružaju hitnu medicinsku pomoć. Pojavljuje se mnoštvo preduzetnika koji otvaraju restorane, prikolice sa brzom hranom i nude privremeni smeštaj. Sveštenici traže prevodioce kako bi mogli da drže propovedi građevinskim radnicima koji govore španski. Drugi, nespokojni zbog priliva ljudi koji ne izgledaju, ne govore, niti se mole kao oni, pozdravili su hapšenje više od deset radnika bez dokumenata koji su dovozili zemlju na gradilište, a koje je uhapsio lokalni šerif u saradnji sa američkom Službom za imigraciju i carine (ICE). 

Ta ista zemlja stvara oblake prašine od koje nebo ponekad postaje smeđe. Jedan lokalni medij počeo je da prati kvalitet vazduha i vode, mada prvi rezultati još uvek nisu dostupni. Kompanija Meta procenjuje da će data centar trošiti i do milijardu galona vode godišnje (3,785 milijardi litara), crpeći je iz podzemnih voda koje se trenutno koriste za poljoprivredu, a ne iz izvora pijaće vode. Kompanija tvrdi da će postrojenje trošiti manje vode nego kada se koristila za poljoprivredu. 

"Lokalna zajednica uopšte nije učestvovala. To je bila gotova stvar." 

Oko postrojenja Hyperion stoje natpisi kojima se oglašava zemljište na prodaju, pri čemu vlasnici traže 50.000 dolara za parcele koje su nekada vredele 2.000 dolara. (Agenti za nekretnine kažu da se retko koja nekretnina proda po tim cenama.) Priliv radnika takođe ima veliki uticaj na tržište nekretnina. Lee Brown, poreski procenitelj ovog okruga, kaže da se naglo povećala izgradnja stambenih objekata. Njegova kancelarija je samo u februaru morala da evidentira 2.600 novih adresa. Međutim, dodaje da se zakupci suočavaju sa sve višim kirijama. 

Kompanija Meta ističe da ulaže 400 miliona dolara u lokalnu infrastrukturu, uz dodatnih 300.000 dolara za parkove i znamenitosti. Takođe je donirala stotine hiljada dolara školama u okrugu, a prosvetni zvaničnici su deo tog novca iskoristili za kupovinu Metinih naočara za virtuelnu stvarnost, u pokušaju da pripreme decu za budućnost predvođenu AI-jem. U bližoj perspektivi, lokalni zvaničnici i roditelji predložili su da se osnovna škola "Holly Ridge", koja se nalazi tik uz gradilište, premesti ili da se učenici presele. Direktor škole i nadzornik školske uprave okruga izjavili su da bi podržali preseljenje ukoliko Meta izgradi zamenski objekat. Scott Franklin ponudio je da donira zemljište za takav projekat, a kompanija razmatra tu mogućnost, tvrde izvori upoznati sa situacijom. Meta je odbila da komentariše te navode. 

Porodica Franklin prodala je blizu 700 hektara od početka radova, čime je zemljište namenjeno projektu povećano na oko 1.600 hektara. Hyperion nije baš veličine Menhetna, kako je Trump sugerisao da bi mogao da bude, ali i dalje raste. Kako bi ga podržala, kompanija Entergy planira izgradnju 10 elektrana na gas, čiju će infrastrukturu i električnu energiju platiti Meta. Šest će biti izgrađeno u samom okrugu, a očekuje se da će regulatori ubrzati izdavanje preostalih dozvola. Landry je u saopštenju istakao da će sporazum sa Metom doneti uštede od dve milijarde dolara potrošačima kompanije Entergy Louisiana u narednih 20 godina. "Tako izgleda odgovoran rast", dodao je guverner. 

Rukovodioci građevinskih firmi, pa čak i članovi Landryjevog kabineta, priznaju da ne znaju koliko će taj projekat na kraju biti veliki, zbog čega je lokalnim zvaničnicima teško da sagledaju i odgovore na njegov uticaj. Kao i stanovnici okruga Ričland, oni o Metinim planovima često saznaju iz naslova u nacionalnim medijima i sa Zuckerbergovih društvenih mreža. "Sklapamo slagalicu na osnovu objava na mreži X, tvitova ili kako god da ih nazovete", kaže Bourgeois. "Nije idealno, ali to je realnost." 

Od početka radova, Zuckerberg se više puta sastao sa Johnsonom, pri čemu je obećavao da će povećati investicije u Luizijani, a od predsedavajućeg Predstavničkog doma dobijao uveravanja o posvećenosti Metinoj agendi u oblasti AI-ja, tvrde izvori upoznati sa situacijom. Iako se Hyperion ne nalazi u Johnsonovoj izbornoj jedinici, on predstavlja delove Monroa, grada udaljenog oko 30 minuta vožnje, koji je ujedno jedino lokalno urbano područje od većeg značaja. Vlasnici zgrada tamo reklamiraju svoje nekretnine kao buduće korporativne kancelarije, a lokalni zvaničnici se bore za federalna sredstva kako bi izgradili liniju brze železnice koja bi povezala Dalas i Atlantu. Investitori i rukovodioci rezervišu sobe u luksuznom hotelu u Monrou, gde nema prašine sa gradilišta. Regionalni aerodrom Monro, koji ima tek nekoliko direktnih komercijalnih letova, uvodi nove linije. Zasad, mnogi dolaze privatnim avionima. 

Gradonačelnik Monroa Friday Ellis, koji je odrastao u okrugu Ričland i čiji su otac i deda bili napoličari na imanju porodice Franklin, kaže da je Hyperion upravo ono što su u okrugu tražili. Ipak, u razgovoru sa meštanima, on priznaje da to "možda jednostavno ne izgleda onako kako ste želeli". Razume žalbe zbog troškova stanovanja, vetrobrana oštećenih građevinskim otpadom i naglog porasta broja nesreća, od kojih su neke bile sa smrtnim ishodom. "Njihova zabrinutost je stvarna i lična", kaže Ellis. "I ne mogu da kažem da greše što se tako osećaju." 

Dok se vozi kroz grad sa Metinim AI naočarima koje je sam kupio, on pokazuje na napuštena skladišta koja je za sobom ostavila Coca-Cola i prepričava priču o odlasku avio-kompanije Delta Air Lines. Te kompanije progone grad kao duhovi, a nema garancije ni da će Meta ostati. Kompanija se zadužuje u milijardama, računajući na to da će AI jednog dana doneti ogromne prihode. Njeni investitori počeli su da pokazuju znake nelagode, pa su akcije pale za više od 10 odsto nakon što je Meta u svom najnovijem izveštaju o zaradi detaljno iznela planove da ove godine potroši čak 145 milijardi dolara na kapitalne projekte. 

Ako Meta ipak odluči da ode, drugi hiperskaler (tehnološki giganti koji pružaju klaud usluge i računarsku infrastrukturu koja se može brzo proširivati, prim. prev.) mogao bi da zauzme njeno mesto. To je, u svakom slučaju, ono čemu se nadaju. Druge velike tehnološke kompanije već su počele da razmatraju mogućnosti koje nudi ova savezna država. Ipak, Ellis se ne bavi mnogo time da li je ovde reč o AI balonu. Sve što ovaj region može da uradi, kaže on uz uzdah, jeste da maksimalno iskoristi industriju koja danas nudi prilike. "Ovaj dogovor je zaključen, a moj je posao kao izabranog zvaničnika da izvučemo što više možemo", kaže on. "Moramo da iskoristimo trenutak dok možemo." 

Mike Steel živi pored Metinog gradilišta i izdaje zemljište vlasnicima prikolica sa brzom hranom. "Moramo to da prihvatimo, jer je već tu", kaže on. "Možete da se žalite koliko hoćete, ali to neće ništa promeniti." 

Morris, uzgajivač soje koji sam pilotira svojim avionom, kaže da je teško zamisliti kako će okrug Ričland izgledati za samo pet ili 10 godina, a kamoli za 20. "Mi još uvek ne shvatamo u potpunosti šta dolazi", kaže on. Ipak, ako mu se ponovo pruži prilika, spreman je da proda još porodične zemlje. Pita se da li je njegova baka u međuvremenu promenila stav. 

Wayan Barre / Bloomberg Businessweek

Veći deo šire porodice Morris okupio se nedavno u Anninoj kući. Za njenih 15 unuka i 26 praunuka vrata su uvek otvorena. Iako većina njih i dalje živi na svega nekoliko kilometara jedni od drugih, Morris je jedini unuk koji se i dalje bavi poljoprivredom. On uskače u svoj kamionet kako bi im se pridružio i vozi taj kratak put do Ann, prolazeći pored kuća svoje sestre i svog ujaka; porodica živi zbijeno na onome što nazivaju ostrvom u močvari. Sunce zalazi iza čempresa. Pojavljuju se prve zvezde. Pas ga dočekuje na bakinim vratima. 

Unutra, Ann, koja ima 83 godine i kratku, sedu kosu, sedi na čelu stola. Ona priča o vremenima napolice u okrugu, kada je desetak porodica živelo i radilo na jednoj farmi i ručno bralo pamuk. Seća se kako je njen otac kupovao i prodavao mazge za prevoz tog pamuka, sve dok tehnologija nije taj posao učinila zastarelim, pa je morao da se prilagodi. 

Ann bi volela da veruje da će Meta pružiti priliku okrugu da se prilagodi i prevaziđe svoje trenutne probleme. Međutim, ona nije naročito zagrejana za ideju o AI-ju, niti impresionirana sa 500 radnih mesta koja kompanija tvrdi da će otvoriti. Oseća da njen način života nestaje. "Teško je objasniti ljudima seoski način života", kaže ona. "Kako objasniti nešto što svi uzimaju zdravo za gotovo?" 

Ipak, sledeći put kada se javi potencijalni kupac, kaže ona, saslušaće ga. "Ne mogu svi da budu na dobitku", kaže joj unuk. Možda je vreme, slažu se, da pokušaju da budu među onima koji imaju koristi od promena, umesto da ih one pregaze. 

Urednici - Joshua Brustein i Jim Aley