Pet ključnih poruka Zuckerbergovog eseja o budućnosti AI-ja

Izvršni direktor kompanije Meta Platforms, Mark Zuckerberg, izneo je svoje stavove o veštačkoj inteligenciji (AI) u eseju od 6.500 reči objavljenom u ponedeljak, naglašavajući da je širi pristup AI modelima ključan za budućnost te industrije.

"Ideja da je veštačka inteligencija toliko opasna da je jedini bezbedan put ekstremna koncentracija moći deluje suštinski problematično", napisao je Zuckerberg, dovodeći u pitanje viziju razvoja AI-ja koju zastupaju kompanije poput OpenAI-ja i Anthropica. "Istorijski gledano, nada da će apsolutna moć dobronamerno brinuti o čovečanstvu ako je dovoljno prosvećena nije vodila ka bezbednim ili pozitivnim ishodima."

Zuckerbergovo pismo je najnoviji u nizu manifesta čelnika AI kompanija koji iznose svoje vizije o razvoju ove nove tehnologije. Više filozofske nego tehničke prirode, ovakve poruke imaju za cilj da definišu mesto njihovih kompanija u AI oblasti i obrazlože kako bi veštačka inteligencija trebalo da se primenjuje da bi podržala njihove verzije tehnološki optimistične budućnosti.

Ovo je pet ključnih poruka iz Zuckerbergovog manifesta.

Meta i dalje veruje u AI otvorenog koda i modele s javno dostupnim parametrima

Meta već godinama tvrdi da snažno podržava AI modele "otvorenog koda" (eng. open-source), što je izraz koji se u industriji koristi za modele čije su ključne komponente javno dostupne za preuzimanje, kako bi programeri mogli da ih koriste i menjaju. Kompanija je mnogo uložila u svoju seriju modela Llama, prvi put predstavljenu 2023. godine, koja na kraju, ipak, nije ispunila očekivanja Silicijumske doline.

Tokom proteklih godinu dana, međutim, Meta je promenila pravac. Angažovala je novi tim istraživača, osnovala Meta Superintelligence Labs i dala prioritet novoj generaciji zatvorenih modela čiji bi pristup naplaćivala

Iako se čini da se Llama približava kraju svog razvojnog puta, iz Zuckerbergovog pisma jasno je da izvršni direktor nije u potpunosti odustao od ideje da programerima omogući širi pristup Metinim AI proizvodima. U eseju, Zuckerberg otvoreni kod pominje najmanje 16 puta, naglašavajući važnost američkog liderstva u ovoj oblasti.

Kompanija je u ponedeljak predstavila i novi AI model Muse Glimmer, čiji su ključni parametri javno dostupni. Korisnici mogu da preuzmu i menjaju model, ali neće imati pristup svim komponentama koje su korišćene za njegovo stvaranje. Meta je navela da namerava da javno objavi i parametre jedne verzije svog moćnijeg modela Muse Spark.

Te takozvane "težine" (eng. open-weight) predstavljaju interne vrednosti koje je model usvojio tokom treniranja i koje pomažu da se odredi kako će odgovarati na buduće upite.

Koncentracija moći nad AI-jem predstavlja veliki rizik

Zuckerberg je izrazio zabrinutost i zbog mogućnosti da kontrola nad AI-jem bude koncentrisana u rukama svega nekoliko velikih institucija, poput kompanija i vlada, iako nije direktno imenovao nijednog Metinog konkurenta.

"To će prirodno dovesti do ishoda koji će biti manje povoljni za sve ostale. Ovo nije tehnološki princip. Reč je o ravnoteži moći. Ne postoji jedna jedina dobronamerna superinteligencija", napisao je.

Osnivač Mete smatra da širok pristup veštačkoj inteligenciji dovodi do decentralizacije moći i veće konkurencije. To je argument koji trenutno iznosi sve veći broj tehnoloških rukovodilaca, ali i prikrivena kritika OpenAI-ja i Anthropica, koji su se nametnuli kao jasni lideri u ubrzanoj AI trci i više su usmereni na kontrolu pristupa svojoj tehnologiji

AI bi mogao da proširi tržište rada

Zuckerberg je odbacio strahove koji muče zvaničnike u Vašingtonu, ali i pojedine predstavnike Silicijumske doline, da će veštačka inteligencija dovesti do opšteg smanjenja broja radnih mesta.

Umesto toga, prvi čovek Mete predviđa svet sa "većim brojem kompanija sa manjim brojem zaposlenih" u svakoj od njih. Tehnologija će pojedincima omogućiti da budu preduzimljiviji, napisao je, dok će svako imati na raspolaganju "personalizovanog tutora i mentora sa doktoratom iz svake oblasti", koji će mu pomoći da napreduje.

"Ljudi neprestano dolaze do novih ideja kako da poboljšaju naše živote i stvaraju nova radna mesta kako bi te ideje sproveli u delo. U bliskoj budućnosti postojaće nova zanimanja koja danas nisu uobičajena", napisao je.

U ovom stavu ima i poprilične doze ironije: Zuckerberg je ranije ove godine ukinuo 8.000 radnih mesta u Meti kao odgovor na zaokret kompanije ka veštačkoj inteligenciji.

Bloomberg Mercury

Milijardu dolara za zajednice u kojima se nalaze data centri

Meta je u ponedeljak najavila i fond vredan milijardu dolara za ulaganja u lokalne zajednice u kojima kompanija poseduje i upravlja data centrima. Jedna od njih je okrug Ričland u Luizijani, gde Meta gradi data centar čiji bi ukupni troškovi na kraju mogli premašiti 250 milijardi dolara.

Ovim potezom Meta pokušava da odgovori na sve veću zabrinutost zbog uticaja nove AI infrastrukture na lokalne zajednice. Data centri izazvali su nezadovoljstvo u brojnim delovima SAD zbog straha da će opteretiti lokalne resurse i povećati troškove vode i električne energije.

"Održivi razvoj infrastrukture podrazumeva da lokalne zajednice moraju imati značajnu korist od svakog projekta", napisao je Zuckerberg, dodajući da to uključuje dobro plaćena radna mesta, kao i ulaganja u škole i javne službe.

Dodao je da su u okrugu Ričland lokalni nastavnici dobili bonus od 50.000 dolara zahvaljujući većim poreskim prihodima koje je donela Metina investicija. Međutim, školski odbor već priprema nastavnike na mogućnost da se taj bonus u narednim godinama smanji, kako početne koristi od naglog investicionog procvata budu slabile.

 

Pretnja iz Kine

Zuckerberg godinama upozorava da Kina predstavlja tehnološku pretnju Sjedinjenim Američkim Državama. U svom eseju ponovo je upozorio da bi SAD mogle da izgube korak sa Kinom ukoliko američki zakonodavci uvedu prestroga pravila za razvoj veštačke inteligencije.

"Američke zajednice imaće veći prosperitet i sigurnost ako Amerika i njeni saveznici budu predvodili razvoj veštačke inteligencije u odnosu na geopolitičke rivale", napisao je.

Taj zadatak dodatno otežava činjenica da je "ovde teže graditi infrastrukturu" nego u Kini, dodao je.

SAD će morati da ubrzaju razvoj veštačke inteligencije, uključujući infrastrukturne projekte, kako bi održale korak, smatra Zuckerberg.

Ipak, pohvalio je američke mere kojima se ograničava prodaja naprednih AI čipova i druge opreme Kini.

"Kontrole izvoza čipova bile su uspešne u usporavanju napretka stranih laboratorija tokom ovog ključnog perioda, tako da je nastavak takve politike ispravan strateški potez", zaključio je.