Jedan čovek svojom zaradom od kriptovaluta finansira san o svemirskoj stanici vrednoj milijardu dolara

Napraviti i lansirati svemirsku stanicu u kojoj ljudi mogu udobno da žive nije lak posao. Jed McCaleb se obogatio na kriptovalutama. Sada se sprema da dobar deo tog bogatstva potroši na svemir. 

Milijarder, koji je tvorac ozloglašene platforme za razmenu bitcoina Mt. Gox, i kriptovalute XRP, jedini je finansijer ambicioznog plana za izgradnju prve komercijalne svemirske stanice i njeno lansiranje u orbitu.  

Ako bude uspeo u tome, njegovom startapu Vast Space LLC se sledeće godine smeši unosan ugovor sa američkom svemirskom agencijom NASA za zamenu Međunarodne svemirske stanice (ISS) koji bi mogao da vredi više milijardi dolara. U slučaju da ne uspe, McCaleb kaže da je potpuno spreman da izgubi milijardu dolara. McCaleb kontroliše milijarde dolara delimično preko dve fondacije koje su krajem 2023. godine prijavile imovinu ukupne vrednosti od 3,3 milijarde dolara, a koje se finansiraju njegovim donacijama. 

"Izuzetno je važno da ljudi razumeju ovaj skok iz sveta kakav je sada u potencijalni svet u kome će mnogo ljudi živeti van Zemlje", kaže McCaleb u sedištu kompanije u Long Biču, u Kaliforniji. "Malo je ljudi je spremno da uloži vreme i novca i rizikuje kao ja."

McCaleb je zaposlio bivšeg veterana u toj industriji kao izvršnog direktora. Takođe, SpaceX pozajmljuje Vastu deo svoje tehnologije dok Elon Musk poziva SAD da ubrzaju korake na zatvaranju ISS koja bi, prema sadašnjim očekivanjima, trebalo da bude stavljena van upotrebe krajem 2030. Vast, osnovan 2021. godine, pravi svoju svemirsku stanicu delimično od komponenti koje je razvio SpaceX. To uključuje pre svega adapter za pristajanje pomoću koga će se SpaceX-ova kapsula "Dragon" (svemirska letelica za prevoz tereta i posade, prim. prev.) spojiti sa Vastovom stanicom i sistem koji će obezbeđivati bežični internet na stanici preko Muskovog satelitskog internet sistema Starlink. Vast je već rezervisao SpaceX-ove letelice za slanje konstrukcije u orbitu i posade na svoju stanicu. SpaceX je pristao da prevozi Vastove astronaute pod uslovom da NASA da zeleno svetlo.  

Zadatak, ipak, deluje kao izuzetno težak, a McCalebova biografija ne ide mu  u prilog. Momak sa farme u Arkanzasu koji je napustio studije na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju nema iskustva u toj industriji. Iz njegove karijere proističe da se obično uključivao u nove tehnologije dok su u fazi razvoja, da bi se zatim preusmerio na nešto drugo pre nego što vlasti reše da regulišu oblast i pojave se drugi izazovi za poslovanje. Tu nema one istrajnosti koja je, čini se, neophodna da bi neko pobedio u nadmetanju za kreiranje tehnološkog čuda, sa visokim ulozima. 

Sam Yagan, McCalebov prijatelj koji je s njim osnovao kompaniju za deljenje fajlova putem interneta pre više od dve decenije, kaže da se ovaj preduzetnik svesno odlučuje na rizik. "On je ekstremno racionalan kada je reč o ovim stvarima", kaže Yagan, suosnivač i izvršni direktor fonda rizičnog kapitala Corazon Capital. "On je, međutim, pomalo na svoju ruku kada je reč o spremnosti da preduzme nešto što bismo vi i ja smatrali previše rizičnim."

Mnogi zaposleni u Vastu su prethodno radili u SpaceX-u. Parking kod sedišta firme je pun automobila koje je proizvela druga Muskova kompanija Tesla Inc. Jedno od tih vozila, "cybertruck", pripada Maxu Haotu, koji se priključio 2023. godine kada je McCaleb kupio njegovu kompaniju. Haot je postao izvršni direktor Vasta, omogućivši time McCalebu (koji vozi skromniji Teslin "model 3") da jednom nedeljno dolazi avionom iz San Franciska u firmu kako bi nadzirao napredak.  

Haot se, pre nego što je McCaleb kupio njegovu firmu, nije bavio svemirskim stanicama. Umesto toga, pokušavao je da sledi Muska tako što je osnovao još jedan startap za lansiranje raketa, Launcher. Ta kompanija, u koju je uloženo 30 miliona dolara, ostvarila je napredak u razvoju raketnog motora i rakete-nosača. Međutim, dva satelita koje je Launcher napravio, imali su poteškoće u funkcionisanju kada su lansirani u svemir. Haot se sastao sa McCalebom 2022. godine u vreme kada je tragao za investitorom.  

Jed McCaleb, osnivač i predsedavajući Vasta, sa izvršnim direktorom Maxom Haotom u objektu na poligonu za testiranje u mestu Mohave, u Kaliforniji/Balazs Gardi za Bloomberg Businessweek

 

McCaleb mu je umesto toga ponudio da preuzme firmu s tim da Haot bude postavljen za predsednika Vasta i na kraju za izvršnog direktora. Haot je u početku oklevao, ali je promenio mišljenje kada je postalo jasno da Launcher neće moći lako da dođe do neophodnog kapitala. Uslovi ugovora nisu objavljeni.   

Vastova grandiozna vizija prevazilazi izgradnju prve privatne svemirske stanice. Kompanija, takođe, želi da razvije sistem za uspostavljanje veštačke gravitacije koja bi trebalo da budućim astronautima omogući da žive u uslovima sličnim onima na Zemlji. Inženjerski aspekt je složen: ideja je da se iskoristi centrifugalna sila koja nastaje usled rotacije masivnih rotirajućih modula u svemiru (kako bi se stvorili uslovi slični gravitaciji, prim. prev.). Ideja je privlačna jer je prilikom boravka ljudi na ISS-u utvrđeno da mikrogravitacija tokom dužeg boravka može narušiti različite biološke sisteme. 

Sve je to, međutim, još daleko. Vast, pre svega, treba da postavi svoju prvu stanicu u orbitu. Broj zaposlenih u toj kompaniji je brzo porastao sa manje od 200 pre godinu dana, na 740 radnika različitih profila, od  inženjera i timova za izradu do proizvođača svemirskih odela. U sedištu Vasta neprekidno se radi. Inženjeri i timovi za izradu rade po smenama bilo da rade na proširenju postrojenja u Long Biču ili na Vastovom prototipu svemirske stanice po imenu Haven-1. 

Svemirske stanice su neizostavni deo pop kulture. Setite se Zvezde smrti iz "Ratova zvezda" i svemirske stanice iz  TV serije "Zvezdane staze: Duboki svemir 9". Međutim, one su i ključni deo američkih napora u istraživanju svemira još od 1973. godine, kada su se prvi astronauti ukrcali na eksperimentalnu stanicu Skylab. Decenijama kasnije, nakon kraja Hladnog rata, NASA se udružila sa Rusijom i drugim zemljama kako bi izgradili veću ISS. Od novembra 2000. godine na stanici je uvek boravio bar jedan astronaut koji se obično bavio proučavanjem uticaja mikrogravitacije na materijale i ljudsko telo. 

Haven-1, visoka oko 10 metara i široka 4,4 metra, trebalo bi da se savršeno uklopi u nosni deo SpaceX-ove rakete "Falcon 9". Prostor za boravak zapremaće gotovo 45 kubnih metara, što je dvostruko više od prosečnog kampera. U njemu će se nalaziti odeljci za spavanje, a imaće i veliki prozor i zajednički sto za četvoročlanu posadu i biće obložen drvetom.   

Bar je to cilj kome se teži. Kompanija je u januaru počela da gradi stanicu Haven-1 sa ciljem da bude lansirana u maju 2026. godine, pomerivši rok pošto je prvobitno bilo planirano da bude lansirana već u avgustu ove godine. Kompanija je nedavno testirala prototip kako bi proverila da li konstrukcija može da izdrži unutrašnji atmosferski pritisak. 

Takođe, radi se na sistemu za napajanje, pogonskom sistemu i drugim ključnim komponentama za misije sa posadom. Spoljni omotač stanice mora da bude u stanju da izdrži surove uslove i temperature u svemiru, dok istovremeno pritisak i atmosferski gasovi unutar nje treba da budu onakvi na kakve su ljudi navikli na Zemlji. 

"U ovom trenutku nismo kompanija koja pravi svemirske stanice", kaže Haot. "Mi smo kompanija koja teži da izgradi svemirsku stanicu."

Kada Haven-1 bude lansiran, pod uslovom da sve ide po planu, Vast će moći da pošalje na ovu stanicu četiri astronauta u raketi "Falcon 9". Ako prvo lansiranje bude uspešno, Vast planira da zatim pošalje u svemir prvi modul svoje druge stanice Haven-2 do 2028. godine. To bi trebalo da bude početak mnogo veće baze koja bi zamenila ISS. 

Jedan od najvećih izazova biće izgradnja funkcionalnog sistema za održavanje uslova pogodnih za život. ISS ima samoobnavljajući sistem koji reciklira svu otpadnu vodu u pijaću, a ugljen-dioksid u kiseonik. Takav sistem je neophodan da bi putnici mogli duže da borave na bilo kojoj platformi u orbiti. Haven-1 neće imati ovaj sistem jer bi posada trebalo da boravi na stanici samo u kraćem periodu. Vast planira da uvede takav sistem u Haven-2 iako nije u planu da na toj stanici stalno boravi posada u prvih nekoliko godina. 

Konkurenti na ovom polju, poput kompanija Axiom Space, Blue Origin i Voyager Space Holdings, nastoje da naprave svoje stanice. Međutim, Vast ima tu prednost što je McCaleb spreman da potroši mnogo novca na poduhvat. "Vast je jedina kompanija koja radi na rešenju, a finansira se iz sopstvenih izvora i spremna je da krene u realizaciju", kaže Chad Anderson, osnivač i izvršni partner u investicionoj kompaniji u toj industriji Space Capital. (On nema nikakve finansijske veze sa Vastom, ali je ulagao u SpaceX.) „Tako da su u tom pogledu interesantni.”     

Takođe, konkurentske kompanije, iako imaju iskustvo u svemirskim tehnologijama i ugovore za lansiranje, ne sarađuju blisko sa SpaceX-om kao Vast. 

McCaleb teži da umanji značaj ličnih veza, ističući da se sreo sa Muskom nekoliko puta i da ga se ovaj verovatno ne bi setio - mada su obojica investirala u Open AI. Iako se razlikuju u pristupu i ponašanju, između njih se može povući više paralela u pogledu interesovanja i nekonvencionalnog načina na koji su stekli bogatstvo: obojica su napustila školu (Musk nešto kasnije) kako bi pokrenuli softverske kompanije u oblastima u razvoju (Musk sa onlajn direktorijumom; McCaleb sa video-strimingom) i uspeli da svoju strast prema fantastici i igrama pretvore u zaradu. 

McCalebov prvi poduhvat, eDonkey, odnosio se na jednu od prvih usluga za deljenje fajlova na internetu – ranog konkurenta Napsteru. Osnovana 2000. godine, omogućavala je korisnicima da besplatno razmenjuju muziku i filmove dok je kompanija zarađivala milione dolara godišnje na ime reklama. Firma je zatvorena 2006. godine pošto je pristala da isplati 30 miliona dolara Američkom udruženju diskografskih kuća (RIAA) kako bi izbegla tužbe za kršenje autorskih prava. 

Sledeći McCalebov uspešan poduhvat bio je Mt.Gox, jedna od prvih platformi u svetu za trgovinu bitcoinom. Sajt koji je McCaleb pokrenuo 2010. godine, brzo je beležio rast. Godinu kasnije taj preduzetnik prodao je većinski udeo u platformi za nepoznatu sumu. Patforma je u februaru 2014. otišla u stečaj, a korisnici su izgubili kriptovalute u vrednosti od više od 400 miliona dolara, što je najveći krah u svetu kriptovaluta do slučaja sa FTX-om 2023. godine.  McCaleb, mada je bio manjinski vlasnik, nije bio kažnjen zbog toga, a tvrdio je da je i sam izgubio novac. 

McCaleb je u to vreme već pokrenuo novu ideju: XRP koji koristi Ripple protokol, a nad kojim je on, takođe, imao delimičnu kontrolu (Ripple protokol se koristi za obavljanje brzi i jeftinih transakcija između finansijskih institucija i korisnika, prim. prev.).  

McCaleb je prvobitno posedovao devet odsto kripto-novčića. On je, posle razilaženja sa drugim osnivačima, napustio kompaniju 2013. godine, ali je zadržao kriptovalutu koju je u narednim godinama postepeno prodavao. Vrednost XPR-a je skočila tokom opšte pomame za kriptovalutama krajem 2017. godine, što je dovelo do toga da tržišna kapitalizacija poraste na 130 milijardi dolara u januaru 2018. godine. Prema analizi transakcija sa XPRScana, McCaleb je zaradio 3,2 milijarde dolara od prodaje XPR-a i vlasničkog udela u Rippleu od 2014. do 2022. godine. On je, takođe, sa drugima osnovao Stellar, mrežu za plaćanja sa otvorenim protokolom.  

"On je jedan od 10 najvažnijih kreatora kriptovaluta iako ga niko ne poznaje", kaže Nic Carter, osnivački partner u Castle Island Ventures, investicionoj kompaniji koja se bavi javnim blokčejnovima. "To je zanimljivo. Drugi su prilično razmetljivi, bučni i ekstravagantni ljudi." 

McCaleb se i pored uspeha druži sa uskim krugom ljudi, sarađujući sa Yaganom i drugim dugogodišnjim saradnicima. Ima kuću u surferskom raju - Kostariki, dom u Berkliju i privatni avion. 

McCaleb predstavlja stabilan izvor investicija u svemirskoj industriji, često nestabilnom sektoru u kome doskora uspešni startapovi rutinski propadaju usled neuspeha i nedostatka sredstava. Iako je jedan bivši zaposleni podneo tužbu tvrdeći da je Vast pokušao da ide prečicom da bi uštedeo, čini se da reputacija kompanije ne trpi zbog toga za razliku od SpaceX-a; milijarder i osnivač Vasta sedi uglavnom kod kuće sa ženom i decom umesto što pokušava da preuredi federalnu vladu.  

Za slučaj da McCalebov poduhvat bude uspešan, Vast je već rezervisao letove kod SpaceX-a za prevoz civila astronauta u orbitu. McCaleb i Haot kažu da i sami žele da budu na tim letovima. ("Kao klinac, provodio sam vreme napolju istražujući, gledajući u nebo i diveći mu se", kaže McCaleb). Međutim, sve zavisi od toga da li će kompanija biti u stanju da dobije ugovore za NASA program za razvoj komercijalnih svemirskih stanica koje bi mogle da zamene ISS. Uz program ide i ne sasvim čvrsta garancija da će NASA zakupljivati prostor na stanici koja uspe da stigne do orbite, što bi obezbedilo stalan izvor prihoda. Trebalo bi da ugovori budu dodeljeni sredinom 2026. godine.  

Bez ugovora sa NASA, teško da će svemirske stanice biti isplative, kaže Haot. "Za nas je od vitalnog značaja da pobedimo u tom nadmetanju."

— U saradnji sa Dylanom Sloanom. 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar