Kako su Hrvati postali deo zvezdanog društva

Hrvatska je krajem prošle godine postala deo zvezdanog društva zemalja koje su do sada uspešno ostvarile svoje svemirske korake. Lansiranjem svog prvog satelita CroCube Hrvatska je ušla u eru svemirske tehnologije i time smanjila zaostatak za državama Evropske unije čiji sateliti već šetaju svemirom. To bi trebalo da bude  prvi korak u razvoju ove industrije u Hrvatskoj, čiji je potencijal nezanemarljiv. Kako po ovom pitanju stoje i druge države regiona?  

Hrvatski satelit u svemir je pušten s američke svemirske baze Vandenberg u Kaliforniji, a lansiran je na raketi Falkon 9 svemirske kompanije  SpaceEx Elona Muska. Vrlo brzo nakon što je lansiran, satelit je uspostavio prvu komunikaciju sa Zemljom, uspešno se razmestio iz rakete te poleteo u svoju trajnu ekvatorsku orbitu oko Zemlje.  

"Ponosni smo što je CroCube u izvrsnom zdravstvenom stanju, što smo potvrdili kroz sve testove nakon lansiranja", kazala je za Bloomberg Adriju Danijela Jović, voditeljka projekta CroCube koja je ideju za projekt dobila nakon što je 2017. godine lansiranje sličnog slovačkog satelita podstaklo ekonomski razvoj te zemlje.  

Iako se na lansiranje čekalo oko pola godine duže nego što je bilo planirano, svoju svemirsku priču CroCube piše od 21. decembra, a to je zasigurno bio istorijski trenutak za Hrvatsku, koja se tako uvrstila na spisak više od 80 zemalja koje imaju svoj satelit u svemiru. 

"Lansiranje CroCubea bio je istorijski trenutak, ne samo za naš tim već i za celu Hrvatsku. Ovaj projekt pokazuje da, uz predanost i viziju, manja zemlja poput Hrvatske može biti deo svetske svemirske zajednice. CroCube je više od tehničkog dostignuća – on je simbol zajedništva, obrazovanja i inovacije", istakla je Jović.  

CroCube od početka svemirske avanture iz svoje orbite od 510 kilometara fotografiše Zemlju i sprovodi naučna merenja. To je nanosatelit kockastog oblika dimenzija 10x10x10 centimetara i mase neznatno veće od jednog kilograma, a upravo takvi sateliti predstavljaju mogućnost da svi, koji nisu vlada i vojska, mogu da rade simulacije u svemiru. Koriste se u programu Evropske unije koji omogućava testiranje novih tehnologija, a njihova prednost su i niski troškovi izrade.  

Ono što CroCube čini dodatno posebnim je i to što je dizajniran s održivošću na umu. Jović je objasnila da su za put u svemir koristili Muskovu raketu koja se velikim delom reciklira.  

Danijela Jović/CroCube

 

"Satelit će u orbiti ostati do pet godina, nakon čega prirodno deorbitira i izgara u atmosferi, što sprečava stvaranje svemirskog otpada. Uz to, koristili smo modularne komponente koje se mogu prilagoditi i koristiti u budućim misijama, čime se smanjuje trošak i povećava efikasnost razvoja tehnologije", kazala je Jović.  

Dodala je kako je održivost ključan aspekt svemirskih misija i da je njihova obveza da brinu o zaštiti životne sredine – i na Zemlji i u svemiru. A šta satelit 'radi' u svemiru? Cilj je da svojim naučnim merenjima omogući hrvatskim svemirskim kompanijama podatke za komercijalne projekte. 

Jović je objasnila kako ona i njen tim očekuju da će satelit ispuniti svoju ulogu tehnološkog demonstratora, prikupljajući podatke o degradaciji mikroelektroničkih komponenti u svemiru i napraviti slike. Osim toga, nada se da će inspirisati nove generacije naučnika  i inženjera. 

I to nije bez razloga. Ova industrija ima veliki potencijal koji u Hrvatskoj zasad nije prepoznat, barem ne onoliko koliko bi trebalo da bude. Prema procenama McKinsey&Companyja, svetska svemirska industrija je u 2023. godini vredela 630 milijardi dolara, a do kraja 2035. godine mogla bi da vredi 1,8 biliona dolara. Rast ove industrije uslovljen je najviše rastom potreba za većom povezanošću putem satelita, potražnjom za uslugama navigacije i za uvidima u vezi s veštačkom inteligencijom.  

CroCube

 

Da svemirska industrija ima ogroman potencijal, smatra i Jović. Objašnjava kako se potencijal očitava u nekoliko perspektiva – može doprineti i naučnom, tehnološkom i, najvažnije, ekonomskom  napretku. Ali koliko je ovaj potencijal zaista prepoznat na domaćoj sceni? Jović ističe da Hrvatska u tom smislu ipak kaska.   

"Nažalost, u Hrvatskoj svemir još nije dovoljno prepoznat kao strateško područje. Trebalo bi  ulagati u obrazovanje, podsticati saradnju  s međunarodnim partnerima i razvijati domaće kapacitete za svemirske tehnologije", kaže Jović.  

Navodi da projekat kao što je CroCube jeste dobar prvi korak prema tome, ali naglašava da je za ostvarivanje potpunog potencijala potrebna šira podrška, pogotovo nadležnih institucija. 

Koliko je podrške uopšte bilo do sada? Puno pokazuje i činjenica da u finansiranju ovog projekta nije bilo državne podrške. Finansijska sredstva za projekat osigurana su delimično kroz grupno finansiranje (engl. crowdfunding), a delimično kroz donacije građana i podršku korporativnih sponzora. Jović je istakla kako je ceo projekat rezultat saradnje s partnerima poput češke kompanije Spacemanic, koja je obezbedila tehničku podršku i domaćih partnera kao što su Pulsar Labs i Exevio, koji su omogućili razvoj naučnog  modula i digitalne infrastrukture.  

"Iako nismo imali formalnu podršku države, nadamo se da će se ona uključiti u narednoj fazi projekta, kako bismo zajednički razvijali svemirsku industriju. Trenutno deo sredstava pokriva naš ključni partner Spacemanic, ali nastavljamo da radimo na prikupljanju dodatnih sredstava kako bismo osigurali dugoročnu održivost projekta i nastavak njegovih aktivnosti. Portal doniraj.crocube.hr ostaje otvoren za sve koji žele podržati ovu misiju. Verujemo da CroCube nije samo simbol hrvatskog svemirskog iskoraka, već i temelj za buduće inicijative koje će dodatno razviti ovu industriju u Hrvatskoj. Svaka podrška pomaže da nastavimo da gradimo ovu priču", ističe Jović.  

SpaceX

 

Upravo je podsticanje daljeg razvoja ove industrije i odgovor na pitanje koji su dalji planovi za hrvatski satelit i njihov projekt. Jović i njene kolege  predviđaju da će CroCube zbog izazovnih uslova u svemiru, posebno radijacije, biti operativan između jedne do dve godine. Težište im, naravno, ostaje na upravljanju misijom CroCubea, ali Jović je kazala kako će se istovremeno posvetiti edukaciji i popularizaciji nauke u Hrvatskoj.  

"Planiramo da organizujemo  predavanja, radionice i događaje poput Svetske nedelje svemira i Yuri’s Night. Takođe, želimo da pišemo projekte i sarađujemo  s institucijama na novim svemirskim inicijativama. Dugoročno, želimo da stvorimo centar koji će biti polazna tačka za edukaciju, operacije satelita i razvoj svemirske industrije u Hrvatskoj. Trenutno tražimo dom za sve ovo", kazala nam je Jović.   

Inače, sateliti se najviše koriste za komunikaciju, proučavanje Zemlje, tehnološki razvoj, navigaciju i svemirsku nauku, a svaki segment ima svoj potencijal za razvoj. Potencijal ove industrije prepoznat je u Evropi i svetu. Prema podacima Eurostata, u 2022. godini proizvodnja svemirskih letelica i njihovih lansirnih vozila u Evropskoj uniji vredela je ukupno 5,6 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 24 odsto u 12 godina. Iako je proizvodnja bila na vrhuncu 2016. godine, poslednjih godina beleže se dobri rezultati podstaknuti evropskim javnim ulaganjima u svemir.  

Ali kada bismo se osvrnuli samo na brojeve u vezi sa satelitima, u svemiru trenutno leti oko deset hiljada satelita. Sjedinjene Američke Države su apsolutni prvak po broju satelita u svemiru. Prema podacima Statiste, od 7.560 aktivnih veštačkih satelita koji su kružili oko Zemlje sredinom 2023, više od pet hiljada ih je pripadalo SAD. To je daleko najveći broj od bilo koje druge pojedinačne zemlje, s obzirom na to da se druga na listi nalazila Kina, i to sa 628 satelita, iako njihov broj stalno raste.  

Evropa je u tom smislu ipak lošija. Prema podacima sa stranice N2YO, koja omogućava  praćenje satelita u stvarnom vremenu, po broju satelita najbolje stoji Francuska, koja ih ima nešto više od sto. Evropska svemirska agencija ima ih još gotovo toliko.  

Da Hrvatska u tom smislu zaostaje, kao što je spomenuto i ranije, ne pokazuje samo činjenica da smo tek pre nekoliko meseci u svemir poslali prvi satelit, već i činjenica da smo donedavno bili jedina članica Evropske unije koja još nije lansirala satelit u Zemljinu orbitu.  

CroCube

 

Kako po tom pitanju stoje ostale države regiona? Kada su u pitanju sami sateliti, u tom smislu je najviše odmakla Slovenija. Oni su u drugoj polovini  2020. u svemir poslali svoja prva dva satelita. Iako se, baš kao u Hrvatskoj, taj događaj nekoliko puta odlagao, sateliti Trisat i Nemo HD poslati su u Zemljinu orbitu u drugoj polovini te godine. Njihovi sateliti su lansirani raketom Vega preduzeća Arianespace iz evropskog lansirnog centra Kourou u Francuskoj Gvajani.

Cilj je bio snimanje Zemlje i prikupljanje podataka o urbanizmu, ekologiji, zagađenju mora. U oktobru prošle godine, tamošnji mediji su izvestili da je četiri godine nakon lansiranja nanosatelita Trisat završio svoju misiju u svemiru. Tada su najavili će iduća faza razvoja projekta biti misija Trisat-S, koja bi trebalo da zaživi ove godine. Ali nisu jedini slovenački sateliti: dve godine nakon prva dva satelita, Slovenci su u svemir poslali i treći - Trisat-R. 

U odnosu na Sloveniju, ostale države Adria regiona ipak zaostaju. Dok je Hrvatska tek nedavno ušla u svemir, Srbija, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija takve korake tek planiraju. Prema najavama, Srbija bi trebalo da pošalje svoj prvi satelit u orbitu krajem ove ili početkom 2026. godine. Planirano je da satelit Mozaik (engl. Mosaic) ostane u orbiti između dve i tri godine, a srpski astronomi žele detaljnije da proučavaju Sunce u rendgenskom spektru. Takođe, iako se lansiranje satelita pre nekoliko godina najavljivalo i u BIH, zasad su, baš kao i u Severnoj Makedoniji, ostali u fazi najava.  

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar