Da li smo pronašli život negde daleko u galaksiji?

U proteklih nekoliko godina astronomi su otkrili da naša galaksija vrvi od planeta koje se potpuno razlikuju od svega što postoji u Sunčevom sistemu. Jedna takva egzotična planeta K2-18b dospela je u medije pošto su naučnici objavili da ima naznaka da bi na njoj moglo biti života. Drugi kažu da je još rano za takve tvrdnje. 

K2-18b ima osam puta veću masu od Zemlje i za 33 dana obiđe oko Crvenog patuljka (aktivne, hladnije zvezde, manje mase od Sunca; crvenkaste su boje zbog niže temperature, prim. prev.). Postoji mogućnost da se na njenoj površini nalazi ogroman okean, kao i da ima atmosferu sa vodenom parom i kišnim oblacima, navedeno je u radovima dva istraživačka tima.  

Istraživači kažu da su otkrili tragove dva elementa zbog kojih bi K2-18b mogla da miriše na more. Na Zemlji dimetil-sulfid (DMS) i dimetil-disulfid (DMDS) proizvode fitoplanktoni i drugi morski mikroorganizmi. Nema dovoljno čvrstih dokaza da bi se sa sigurnošću moglo reći da vanzemaljski život postoji, bar ne još, ali uz dodatna istraživanja, to bi moglo da se desi.   

Naučnici su saglasni da je moguće pomoću vrlo malih oscilacija svetlosti zvezda koja stiže do nas, analizirati sastav atmosfere planeta koje kruže oko zvezda udaljenih hiljadama milijardi kilometara od nas. Prilikom ranijih opservacija planete K2-18b pomoću svemirskog teleskopa "Habl" otkriveni su ugljen-dioksid, metan i vodena para u atmosferi. Do novijih otkrića, objavljenih u naučnom časopisu "Astrophysical Journal Letters", došlo se pomoću svemirskog teleskopa "James Webb". Ta otkrića su išla u prilog teoriji o postojanju sumpornih jedinjenja čiji miris podseća na miris mora. 

Depositphotos

 

Ovu planetu koja je po masi i veličini negde između Zemlje i Neptuna, zovu sub-neptunom i po veličini spada u grupu planeta kakvih nema u Sunčevom sistemu. Crveni patuljak, oko koga kruži, slabiji je ali bliži planeti od našeg Sunca, tako da je dovoljno toplo da voda bude u tečnom stanju. Simulacije pokazuju da bi planeta mogla biti prekrivena okeanom dubokim oko 965 kilometara (600 milja), što bi značilo da je njen okean 100 puta dublji od naših okeana. Međutim, naučnici kažu da ne mogu da isključe mogućnost da je K2-18b usijani pakao ili gasovita planeta bez kore. 

Već je i sama mogućnost da tamo ima DMS-a i DMDS-a dovoljno uzbudljiva jer je reč o hemijskim supstancama koje su obično povezane sa biološkim procesima, odnosno imaju takozvani biološki potpis. Obilje kiseonika na Zemlji poslužilo bi kao sličan pokazatelj nekom vanzemaljskom astronautu s obzirom na to da je atmosfera bogata kiseonikom nastala tek pošto se razvila fotosinteza.  

Sarah Seager, astrofizičarka na Masačusetskom tehnološkom institutu (MIT), predložila je 1999. godine da se u potrazi za životom u svemiru traga za supstancama sa biološkim potpisom u atmosferi planeta koje kruže oko drugih zvezda iako su te planete nevidljive i za najmoćnije teleskope pa se moraju posredno proučavati putem oscilacija u svetlosti i kretanju zvezda. 

Ideja Seagerove mogla se primeniti samo kada se planeta na svojoj putanji nalazi tačno između Zemlje i matične zvezde jer se tada dešava da svetlost zvezde periodično, neznatno slabi, poput malog pomračenja. U takvim slučajevima atmosfera planete utiče na svetlost koju zvezda emituje, slično kao kada svetlost baterijske lampe prolazi kroz maglu, rekla je Seager. Ona je još tada predložila da naučnici posmatraju promene u spektru svetlosti zvezde kako bi izveli zaključak o tome koji se gasovi nalaze u atmosferi. 

Seager kaže da su astronomi na svoje iznenađenje otkrili na stotine tih sub-neptuna, planeta srednje veličine. „U našem Sunčevom sistemu nemamo takvih planeta, ali izgleda da su one najzastupljenije u našoj galaksiji”, kaže ona. 

Mada proučavanje udaljenih planeta nije glavna svrha teleskopa "James Webb", on je omogućio astronomima novi uvid u njihov sastav i mogućnost da na njima postoje uslovi za život. "To je zaista divan osećaj kada vidite da se teleskop koristi za proučavanje nebrojeno mnogo atmosfera egzoplaneta (egzoplaneta je planeta van Sunčevog sistema, prim. prev.)… atmosfere svih vrsta za koje nismo ni pretpostavljali da postoje"”, rekla je.  

Jedan od njenih studenata na postdiplomskim studijama na Univerzitetu u Kembridžu predvodio je ovo novo istraživanje o K2-18b. Ona je rekla da su im potrebni čvršći dokazi o postojanju dimetil-sulfida i dimetil-disulfida, kao i da moraju da dokažu da ovi gasovi nisu nastali kao rezultat procesa koji nisu biološki. 

U međuvremenu, ima i drugih dokaza da u svemiru i te kako ima života. Na osnovu mikrofosila može se zaključiti da je Zemlja bila naseljena ubrzo pošto se dovoljno ohladila da ima čvrst omotač. Elementi neophodni za nastanak i razvoj života otkriveni su na udaljenim mestima od Zemlje. Nedavna misija NASA čiji je cilj bio da se uzmu uzorci sa asteroida po imenu Bennu, pokazala je da to nebesko telo sadrži aminokiseline koje su u sastavu proteina, i nukleotide koji u ljudskom telu grade ribonukleinsku (RNK) i dezoksiribonukleinsku kiselinu (DNK). 

Otkrivanje vanzemaljskog života sigurno neće biti zasluga jedne grupe istraživača, rekao je Adam Frank, astrofizičar na Univerzitetu u Ročesteru. Frank poredi proces otkrivanja života sa spoznajom da se svemir širi. O tome nije postojao konsenzus među naučnicima sve dok to nije dokazano različitim dokazima prikupljanim tokom 20. veka.  

On je rekao da je na udaljenim planetama moguće otkriti ne samo tragove povezane sa biološkim procesima već i one koji ukazuju na tehnološke aktivnosti, uključujući gasove koji bi teško mogli nastati bez upotrebe vanzemaljske tehnologije. To bi mogli biti hlorofluorougljenici koji su počeli da se nakupljaju u našoj atmosferi nakon što smo počeli da ih koristimo u rashladnim uređajima i kao potisni gas u aerosolnim sprejovima i u druge svrhe. 

Možda će biti potreban moćniji teleskop od „Jamesa Webba” da bi se utvrdilo na kojoj planeti postoji život. Zato NASA planira da lansira teleskop „Opservatorija za nastanjive svetove” (Habitable Worlds Observatory, HWO). Budućnost ovog projekta je nepoznata s obzirom na to da je NASA smanjen budžet. Ipak, bila bi šteta da se odustane od potrage sada kada smo tako blizu i s obzirom na to da u svemiru ima toliko čudnih i čudesnih planeta. 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar