Kina pokušava da sustigne Elona Muska u svemiru

Kineske kompanije su u različitim oblastima, od električnih automobila do civilnih bespilotnih letelica i solarnih panela, brzo postale svetski lideri u industrijama naprednih tehnologija, koje su za kineske vlasti ključne. Postoji, međutim, jedna oblast u kojoj nacija nije uspešna. Više od jedne decenije pošto je predsednik Xi Jinping uveo reforme kako bi podstakao kineske svemirske startapove, tamošnji proizvođači raketa i satelita nisu ni blizu tome da pariraju vodećoj kompaniji u svetu - SpaceX-u. 

Kompanija Elona Muska upravlja satelitima Starlink, kojih je više od 6.000, omogućavajući širokopojasni pristup internetu od Argentine do Zimbabvea, dok kineske kompanije imaju tek nekoliko desetina satelita. SpaceX je pionir u ponovnoj upotrebi delova raketa, što toj kompaniji omogućava da smanji troškove, a sada testira mnogo veću raketu za višekratnu upotrebu Starship. Kineske kompanije oslanjaju se na rakete za jednokratnu upotrebu sa starijom tehnologijom. 

Klijenti iz celog sveta plaćaju Muskovoj kompaniji da im raketama preveze teret u svemir, dok kineske rakete uglavnom prevoze domaći teret. Ne čudi onda što je SpaceX imao oko 100 lansiranja prošle godine, što je osam puta više od svih kineskih startapova u privatnom sektoru zajedno. Ove godine jaz je još veći, s obzirom na to da je izvedeno manje od 10 lansiranja raketa koje su proizveli kineski startapovi, a više od 90 lansiranja raketa iz Muskove serije Falcon. (Kina je, uključujući rakete kompanija u državnom vlasništvu, izvela oko 50 lansiranja do septembra.)   

"Njihove rakete sada lete rutinski i izvršavaju komercijalne zadatke, dok Kina još nije savladala ovu tehnologiju", kaže Huo Liang, izvršni direktor kompanije Deep Blue Aerospace, startapa koji razvija rakete sa busterima koji mogu da se upotrebe za više lansiranja. 

SpaceX

 

Kina je odlučna u nameri da promeni svoj status autsajdera. Dok kineskim kompanijama ide dobro u poređenju sa sličnim kompanijama u Evropi, Indiji ili Japanu, Xija ne zanima poređenje sa igračima iz druge ili treće lige. Kako je 23. septembra istakao na sastanku sa naučnicima za oblast svemira  u Pekingu, njegov cilj je da od Kine stvori svemirsku silu. 

Vlasti sada pružaju više pomoći svemirskom sektoru. To podrazumeva pomoć u razvoju višekratnih raketa, kao što to čini novi centar u Pekingu za transfer tehnologija kompanijama. Startapovi Deep Blue i LandSpace Technology izveli su u septembru svoje do sada najambicioznije probe vertikalnog poletanja i sletanja, što je preduslov za letove višekratnih raketa, a nekoliko startapova i državnih kompanija planira misije u 2025. i 2026. godini. 

Kineski proizvođači satelita takođe povećavaju proizvodnju, a kompanije šire svoje komunikacione mreže u orbiti. Kineska raketa je u avgustu lansirala u orbitu 18 novih satelita Spacesail, prvu seriju u uspostavljanju dugoočekivane satelitske konstelacije u niskoj Zemljinoj orbiti (LEO) koja treba da parira Starlinku. Geespace, ogranak kineskog automobilskog konglomerata Zhejiang Geely Holding Group, u septembru je poslao 10 satelita u nisku Zemljinu orbitu. To je drugo po redu lansiranje koje je kompanija izvela ove godine. Geely sada ima 30 satelita, a planira da raspolaže konstelacijom od 72 satelita do kraja 2025. godine. 

Vlasti žele da potpomognu lansiranja i pomoću novog centra koji finansira država, a namenjen je komercijalnom sektoru. U kompleks u ostrvskoj provinciji Hajnan može da se smesti 10 tipova raketa i izvede više od 30 lansiranja godišnje. Državni mediji javljaju da je prvi let rakete privatne kompanije planiran za 2025. godinu. 

Vlasti su do sada koristile Hajnan za potrebe državnih kompanija koje su povezane sa vojskom, zbog čega su startapovi morali da se snalaze sa objektima na udaljenim ostrvima ili plutajućim lansirnim platformama u moru. "Kina je u znatno nepovoljnijem položaju kada je rečima o lansirnim stanicama u odnosu na SAD", kaže Jianwei Li, rukovodeći partner u kompaniji rizičnog kapitala Zhencheng Capital koja je investirala u Deep Blue. 

Depositphotos

 

U blizini se nalazi Centar za superkompjuterske tehnologije u oblasti svemira u Venčangu, koji je završen prošle godine, a čija je izgradnja koštala 1,2 milijarde juana (169 miliona dolara). Kao jedini takav kompleks u Kini za vrlo napredne kompjuterske tehnologije usmerene na svemirsku industriju, centar ima 36 kompjutera opremljenih jedinicama za grafičku obradu A100 kompanije Nvidia Corp., koje su nabavljene pre nego što je Vašington zabranio izvoz takvih naprednih čipova u Kinu 2022. godine. 

"Vodi se diskusija o tome da vlasti nisu dovoljno učinile da podrže industriju", kaže R. Lincoln Hines, docent u Školi za međunarodne odnose Sam Nunn pri Tehnološkom institutu u Džordžiji. Novi kompleks u Hajnanu pokazuje da je došlo do "promene na visokom nivou u pravcu pružanja veće podrške kako bi zemlja razvila uspešnu komercijalnu svemirsku industriju".   

Postavlja se pitanje i koliko će veliku ulogu Xi biti voljan da prepusti privatnom sektoru. Kineski startapovi su uživali mnogo manju podršku države nego Muskova kompanija, koja je tokom dve decenije primila više od 18 milijardi dolara na osnovu ugovora sa agencijom NASA, Pentagonom i drugim klijentima iz saveznih institucija. Xijeva vlada je umesto toga uglavnom davala novac preduzećima u državnom vlasništvu koje su povezane sa Narodnooslobodilačkom vojskom Kine. 

Pošto je postavljanje konstelacije u LEO prioritet, malo je verovatno da će vlada poveriti taj zadatak startapovima, kaže Alanna Krolikowski, docent političkih nauka na Naučno-tehnološkom univerzitetu u Misuriju. "Odgovor Kine na Starlink ne predstavlja tradicionalan komercijalni projekat, već je reč o ključnom delu nacionalne infrastrukture", kaže ona. "Njegova izgradnja se ne dovodi u pitanje." 

Čak i ako državna preduzeća preuzmu vodeću ulogu u tako strateški važnom svemirskom projektu, startapovi će imati veću ulogu u godinama koje dolaze, kaže Clayton Swope, viši saradnik u Centru za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu. 

"Kina, vremenski gledano, značajno zaostaje", kaže on. To, međutim, znači da Peking može da sledi mapu puta za podršku SpaceX-u koju je razradila američka administracija i pod demokratama i pod republikancima kako se Muskova kompanija razvijala. Xi može da se "vrati 10 godina unazad da bi video kako se to odvijalo jer oni oponašaju pristup SAD".

– U saradnji sa Lulu Shen.