Jednom kada se iskusi četvorodnevna radna nedelja, teško je vratiti se na staro

Kratkoročni eksperiment u Nemačkoj sa četvorodnevnom radnom nedeljom završen je, ali za mnoga preduzeća koja su učestvovala u njemu nema povratka na staro. "Ne želim više da radim petkom. Jednostavno ne želim", kaže Sören Fricke, suosnivač firme za organizovanje događaja Solidsense. "Petak je u stvari postao treći dan vikenda. Radite samo ako nema druge opcije." 

Solidsense je jedna od 45 kompanija koje su učestvovale u šestomesečnom eksperimentu u kom su zaposleni radili kraće, ali su dobijali punu platu. Na kraju, 73 odsto učesnika je navelo da su spremni da uvedu ovu promenu za stalno ili da produže eksperiment, navodi se u izveštaju koji su organizatori objavili 18. oktobra. 

Reč je o drugom najvećem pilot-projektu koji je organizovala novozelandska neprofitna grupa "4 Day Week Global", koja sprovodi testiranja u više zemalja, među kojima su Portugalija, Južna Afrika i Velika Britanija. Za potrebe nemačkog eksperimenta organizacija je sarađivala sa Univerzitetom u Minsteru i konsultantskom firmom Intraprenör.   

Rezultati su potvrdili ono čemu su se učesnici nadali. Kraća radna nedelja pozitivno je uticala na fizičko i mentalno stanje zaposlenih. Poslodavci su takođe videli koristi: 70 odsto je navelo da im je bilo lakše da regrutuju radnike pošto su prešli na četvorodnevnu radnu nedelju.  

To je pravi blagoslov u zemlji u kojoj se mnoge industrijske grane žale da im rastu troškovi zbog jake konkurencije u privlačenju talenata. Desetak učesnika je izvestilo o finansijskim rezultatima koji su pokazali da su prihod i profit bili u celini stabilni. 

 

 

Nemački istraživači koji su učestvovali u istraživanju zauzeli su rigorozniji pristup u poređenju sa onim koje je organizovao "4 Day Week Global" u drugim zemljama. Oni su koristili uzorke kose kako bi izmerili nivo kortizola, hormona koji se luči kao odgovor na stres, i analizirali su podatke prikupljene pomoću pametnih satova, koji su pokazali da su zaposleni spavali u proseku 39 minuta duže u nedelji i da su bili fizički aktivniji.  

Istraživači su, takođe, obavili više od 600 razgovora i uporedili rezultate sa kontrolnim grupama u kompanijama u kojima nisu svi zaposleni učestvovali u istraživanju.   

Nisu sva preduzeća izdržala do kraja istraživanja. Dva su odustala na pola puta, navodeći kao razlog ekonomske teškoće (koje nisu nužno povezane sa smanjenjem broja radnih sati) ili slabu podršku među zaposlenima. Od ostalih kompanija, 20 odsto je odlučilo da se vrati na standardnu, petodnevnu nedelju, što je veći udeo u odnosu na probe koje je organizovao "4 Day Week Global".  

"I dalje mislim da ne treba govoriti da je u Nemačkoj svim kompanija potrebna četvorodnevna radna nedelja", kaže Julia Backmann, istraživač na Univerzitetu u Minsteru, koja je vodila rukovodila istraživanjem. "Ali vidim da to može da ima smisla za organizacije koje žele da nešto učine za svoje zaposlene ili da budu privlačnije kao poslodavac."  

Ovi rezultati dolaze u neprijatnom trenutku za nemačku privredu. Prema mišljenju analitičara sa kojima je razgovarao Bloomberg, najveća evropska privreda se nalazi u blagoj recesiji iz više razloga, kao što su prekid snabdevanja jeftinijim, ruskim gasom, manja potražnja za izvozom robe u Kinu i nedostatak kvalifikovane radne snage. Volkswagen AG, najveći proizvođač automobila u Nemačkoj i glavni pokazatelj prilika u industriji, upozorio je da će možda morati da prvi put u istoriji zatvori fabrike u domovini. 

Istaknuti privrednici i predstavnici vlasti upozorili su da četvorodnevnu radnu nedelju ne treba uvoditi svuda. Nemački ministar finansija Christian Linder rekao je da uvođenje kraće radne nedelje može da ugrozi prosperitet, dok je izvršni direktor Deutsche Bank AG Christian Sewing rekao da zemlja mora da se pripremi da radi više. On se zalaže za produženje radne nedelje. 

Zaposleni u Solidsenseu se ne slažu s tim, a tako misle i njihovi šefovi. Od marta, kancelarija u Štutgartu je uglavnom bila prazna petkom. Kraća radna nedelja je omogućila zaposlenima u kompaniji, njih 18, da idu u teretanu, provode više vremena sa porodicom i bave se hobijem. Čak je i Fricke, na svoje iznenađenje, uspeo da veći deo vremena petkom posveti svom hobiju – popravci starih automobila. Kompanija i dalje očekuje da će ove godine ostvariti rast prihoda od 40 odsto. "Četvorodnevna radna nedelja se čak pokazala kao ekonomski profitabilnija za nas", kaže on i ukazuje na drastičan rast produktivnosti. "Kada smo pre nekoliko meseci razgovarali sa celim timom o tome da ovo produžimo, bilo je jasno: naravno da nastavljamo s tim." 

Da bi se ostvarile koristi, nužno je preduzeti niz koraka na prilagođavanju. U Solidsenseu su ukinuti sastanci koji nisu neophodni, a veštačka inteligencija je upotrebljena za jednostavnije poslove, poput uređivanja Excel tabela. Ova firma koja organizuje prezentacije obavestila je klijente o promeni. U potpisu u imejlu sada stoji: "Molim vas da imate na umu da se naše radno vreme možda ne podudara sa vašim". 

Ben Kilb/Bloomberg

 

Promena nije išla glatko u slučaju Eurolama, proizvođača prozora sa sedištem u Vigendorfu. Henning Röper, izvršni direktor kompanije, kaže da je u početku bio uzbuđen što vidi da raste broj prijava za posao, i to u smislu i kvaliteta i kvantiteta. Kako kaže, odjednom je imao taj luksuz da odbija ljude, nešto što nije mogao sebi da priušti tokom prethodnih godina. Eurolamu, kao i mnogim drugim nemačkim poslodavcima, nedostaje kvalifikovane radne snage, što je delimično posledica smanjenja broja stanovnika. U kombinaciji sa visokom inflacijom, to je dovelo do toga da radnici u različitim privrednim granama traže velike povišice i bolje uslove rada. 

Međutim, kako je eksperiment napredovao, Röper je počeo da uviđa negativne strane. Zbog kraće radne nedelje zaposlenima je bilo teže da izađu na kraj s redovnim porudžbinama i neplaniranim poslovima, poput popravke neispravne robe koju su kupci vratili. Firma je čak zabeležila porast odsustvovanja sa posla u proizvodnoj jedinici, pošto je više zaposlenih javilo da je bolesno. 

Najava da će ponovo biti uvedena petodnevna radna nedelja naišla je na zabrinuto ćutanje, kaže Röper. Zaposleni u administraciji Eurolama su u principu bili više razočarani od radnika u proizvodnom pogonu, navodi on i primećuje da je ipak radnik koji najduže radi u proizvodnji rekao da je četvorodnevna radna nedelja nešto najbolje što mu se desilo u karijeri.  

Organizatori pilot-projekta rekli su da su učesnici izrazili zabrinutost jer su zbog kraće radne nedelje bili manje fleksibilni kada je reč o nepredviđenim događajima, poput kvara na opremi ili kašnjenja u snabdevanju. Iako je kraća radna nedelja imala pozitivne posledice po fizičko i mentalno stanje, nije zabeležena značajnija promena u broju dana uzetih za bolovanje u celini, suprotno rezultatima eksperimenta u Velikoj Britaniji gde se broj dana odsustva s posla smanjio za 65 odsto.  

Bloomberg

 

Taj podatak sam po sebi može odvratiti druge poslodavce od eksperimentisanja sa četvorodnevnom radnom nedeljom. Broj dana provedenih na bolovanju u prvih osam meseci ove godine dostigao je rekord, zabeležen 2023. godine, prema izveštaju osiguravajuće kuće AOK, i sigurno će nastaviti da raste sa dolaskom zime. Radnici u Nemačkoj su u proseku odsustvovali s posla 21,3 dana u 2022. godini, što je za posledicu imalo neverovatan gubitak od 207 milijardi evra (220 milijardi dolara) u dodatoj vrednosti, pokazuju podaci nemačkog Saveznog instituta za bezbednost i zdravlje na radu. 

I pored, u načelu, povoljnih rezultata, menadžeri u Solidsenseu su primetili da su zaposleni, usled automatizacije zadataka koji su jednostavni ali na koje se gubi vreme, ili poveravanja tih poslova nekome van firme, zaposlenima ostalo da rešavaju zahtevnije zadatke. Zbog toga je vreme provedeno u kancelariji zahtevalo veći mentalni napor. Fricke je odlučio da produži eksperiment sa četvorodnevnom radnom nedeljom u Solidsenseu do februara kako bi video da li će to funkcionisati tokom meseci kada tradicionalno ima najviše posla, odnosno od septembra do decembra.  

Radnici u Eurolamu su se vratili na petodnevnu radnu nedelju, mada imaju mogućnost da petkom odu ranije s posla ako su odradili potreban broj sati. Röper kaže da i dalje traga za najboljim radnim modelom. "Ne znači da treba odustati od novih ideja samo zato što ovo sada nije funkcionisalo", kaže on. "Ako ne dozvolite promenu, to znači da ćete stagnirati, a to opet znači da ćete zaostajati za drugima."