Velika prevara sa transportnim kontejnerima vredna tri milijarde evra

U minhenskom predgrađu Grinvald žive najbogatiji ljudi u Nemačkoj - stari bogataši i poneki korporativni lider i sportska zvezda. Mesto odiše ugledom i diskrecijom, a stanovnici cene susede koji ne postavljaju previše pitanja. 

To je idealno mesto za sedište kompanije P&R Containers. Kompanija koja se navodno bavi transportom, smeštena je u zgradi od samo nekoliko spratova i sa velikim prozorima. Nalazi se u krivudavoj ulici zajedno sa lekarskim ordinacijama i kancelarijama osiguravajućih agenata i agenata za nekretnine. To je jedna od najmanjih zgrada u tom delu, a iza staklenih vrata se ne krije raskoš već jednostavne sobe sa sivim tepisima i belim zidovima. 

Zahvaljujući svom skromnom i anonimnom imidžu, P&R je uspeo da izvede jednu od najvećih prevara u Nemačkoj. Kompanija se predstavljala kao posrednik u nabavci transportnih kontejnera, tih velikih čeličnih kutija dugih šest i 12 metara koje naslagane na brodove, kamione ili vozove, prevoze sve, od čarapa i sofa do japanskog jela ramen i frižidera. Međutim, firma se s vremenom prebacila sa nabavke kontejnera na unosniji posao varanja ljudi. 

Na svom vrhuncu, 2018. godine, P&R je tvrdio da kontroliše 1,6 miliona kontejnera koje je prodavao malim investitorima, a zatim ih u njihovo ime iznajmljivao transportnim kompanijama. U stvarnosti, kompanija je samo posedovala oko 600.000 kontejnera. Ostatak je bio fikcija, što će kasnije šokirati desetine hiljada investitora koji su uložili pare u njih.   

Prividna skromnost P&R-a privukla je ljude kojima se dopadala diskretnost kompanije i kojima je više stalo do sigurnosti i redovnih prinosa nego do visokih. Investitori, obično penzioneri koje su savetovali brokeri i finansijski savetnici iz malih mesta, ulagali su veliki deo svoje ušteđevine u kontejnere. 

Lino Mirgeler/dpa/Alamy

 

Ponekad je P&R-ova štedljivost prelazila u apsurd. Kompanija je naplaćivala proizvode kao što su promotivni blokčići i olovke sa logom firme koji se obično poklanjaju klijentima, priseća se osiguravajući broker Manfred Röll. Međutim, Röll koji je preporučivao P&R klijentima i sam uložio oko 50.000 evra (56.000 dolara) u ovu šemu, tumačio je ovaj hir kao znak da menadžment obazrivo postupa sa novcem investitora. "Mislio sam da će sve to ići u korist ulagača i isplate prinosa", kaže on.  

Poverenje je bilo tako snažno da je tek kod nekolicine investitora kašnjenje isplata početkom 2017. godine probudilo sumnju, a kada su pare prestale da stižu nekoliko meseci kasnije, ulagači su bili blago zbunjeni. Međutim, u martu 2018. godine, kada više nije bilo moguće održati Poncijevu šemu zbog koje je dospeo u minus od tri milijarde evra, P&R je podneo zahtev za proglašenje insolventnosti (stečaja).

"Nije bilo upadljivih sportskih automobila, nije bilo jahti, privatnih aviona, raskošnih zabava i, koliko znam, droga", kaže Wolfgang Schirp, advokat iz Minhena koji sarađuje sa stotinama ljudi koji pokušavaju da vrate svoj novac. "Zbog toga smo stekli utisak da imamo posla sa potpuno pouzdanim, ozbiljnim poslovnim ljudima. Ništa nije budilo sumnju." 

Šest godina kasnije, još se otkrivaju detalji prevare. Stečajni upravnik nadzire ono što je ostalo od flote kontejnera kako bi osigurao da 54.000 poverilaca firme povrati što više svog novca. Prevareni investitori formirali su grupu na mreži Facebook kako bi podelili svoje probleme i organizovali zajednički prevoz na nekoliko sastanaka sa stečajnim upravnikom 2018. godine, održanim u minhenskoj Olimpijskoj hali, koja ima 15.500 mesta. Više od 90 odsto žrtava prevare su bili Nemci, a ostatak uglavnom ulagači iz Austrije i Švajcarske. Mnogi su godinama ulagali u P&R, ako ne i decenijama. Dobar deo njih je već bio u penziji kada je podnet zahtev za pokretanje stečaja: više od trećine je imalo više od 70 godina. 

Florian Gaertner/picture-alliance/dpa/AP Photo

 

P&R je 1975. godine osnovao preduzimač Heinz Roth, koji je čvrsto kontrolisao preduzeće. Penzionisao se 2007. godine, ali se vratio 2016. godine, navode tužioci u Minhenu. Roth se nije isticao u javnosti i kada je izbio skandal, tek nekolicina ljudi iz tesno povezane minhenske finansijske zajednice je uopšte čula za njega. Dnevnik "Süddeutsche Zeitung" objavio je tekst o Rothu pod naslovom "Potraga za fantomom". 

P&R je prodavao investitorima pojedinačne kontejnere po ceni od 1.415 evra po komadu 2017. godine, a zatim ih je iznajmljivao transportnim kompanijama. Ulagači su primali uplate za zakup (2017. godine zakup je iznosilo 11 odsto kupovne cene godišnje); nakon pet godina P&R je obećao da će otkupiti kontejnere za 65 odsto njihove prvobitne vrednosti. Za taj period, investitor je mogao da očekuje ukupni prinos od oko 20 odsto. 

Godinama su, navode investitori, uplate stizale na vreme i P&R je ispunjavao i druge obaveze po ugovoru, što je podstaklo mnoge da ulože još novca u ovu šemu. Međutim, oko 2007. godine nešto se promenilo u sedištu kompanije. Dokumenta iz tog perioda pokazuju sve veću razliku između broja kontejnera za koje je P&R tvrdio da ih ima i broja koji je bio zaveden u knjigama. 

U stvari, kompanija nije morala da kupi nove kontejnere da bi novac nastavio da pristiže: do 2010. godine jaz između broja kontejnera koje je kompanija navodno posedovala i stvarnog broja povećan je na 600.000, dostigavši milion u vreme podnošenja zahteva za proglašenje stečaja. U klasičnom maniru Poncijeve šeme sve više novca od novih ulaganja odmah je odlazilo postojećim investitorima. 

Praktično svi kontejneri imaju serijske brojeve koje dodeljuje Kancelarija za međunarodne kontejnere. Reč je o industrijskoj grupi koja vodi globalni registar vlasništva nad kontejnerima kako bi mogli lakše da se prate putem interneta. Međutim, P&R je ulagačima na zahtev davao serijske brojeve kontejnera koje navodno poseduju, a više od 90 odsto ulagača nije pomislilo da to zatraži. Ono malo njih koji su tražili broj, dobilo je sertifikat sa brojem P&R-ovog kontejnera, mada poverioci tvrde da se to nikada zapravo nije poklapalo sa realnim stanjem. 

Da bi sve bilo još nejasnije, kontejneri iz operacije Grinvald nikada se nisu pojavljivali u bilansu stanja kompanije. Umesto toga, njima je upravljao ogranak u Švajcarskoj, pokazuju izveštaji stečajnog upravnika. Pošto je novac prebacivan iz jedne zemlje u drugu, nije bilo teško sakriti odstupanja. "Poslovalo se, ali u manjem obimu", kaže Peter Mattil, advokat iz Minhena koji zastupa više od 10.000 ulagača u P&R-ovu operaciju i član je odbora poverilaca. 

Jan Svensson/Alamy

 

Stečajni upravnik kaže da je nadzor bio nedovoljan: revizije operacije P&R-a u Nemačkoj sprovodila je Werner Wagner-Gruber, mala firma iz Regenzburga, grada na Dunavu udaljenog od Minhena oko 90 minuta vozom na istok. Neki poverioci su tužili revizora i njegove osiguravače, iako će, prema mišljenju advokata koji zastupaju tužitelje, verovatno moći da povrate samo vrlo mali deo izgubljene sume.  Advokat Wagner-Grubera nije želeo da da komentar. 

Neki investitori u P&R krive nemačku Saveznu agenciju za finansijski nadzor (poznatu kao BaFin po skraćenici za naziv na nemačkom) zbog nedovoljnog nadzora. Agencija je dala zeleno svetlo za P&R-ov prospekt samo nekoliko meseci pre nego što je kompanija ušla u stečaj. BaFin, međutim, tvrdi da takvo odobrenje nije povezano s kreditnom sposobnošću izdavaoca, a nemački sudovi su odbacili pokušaje potraživanja odšteta od agencije. 

Jedan od investitora u P&R Martin von Hören ljut je zbog toga. On razume da se BaFin ne bavi revizijom finansijskih izveštaja, ali zato smatra upitnom smislenost mandata agencije. "Obični, mali investitori tumače na drugačiji način odobrenje BaFina za neki finansijski proizvod", kaže Von Hören, koji je u vreme kolapsa poslovanja P&R-a imao uloženih 200.000 evra. 

Nakon podnošenja zahteva za stečaj, Roth nije želeo da prepusti kontrolu  posebno nad ključnim operacijama u Švajcarskoj. Međutim, tužilaštvo u Minhenu podiglo je 2019. godine optužnicu protiv njega po 414 tačaka za prevaru u privrednom poslovanju i 12 tačaka za poresku utaju. Slučaj je obustavljen nekoliko meseci kasnije pošto se Roth razboleo. On je umro u decembru iste godine u 77. godini, ali poverioci i dalje potražuju naknadu štete naplatom iz njegove imovine. 

Stečajni upravnik Michael Jaffé isplatio je 544 miliona evra poveriocima, što je 17,5 evrocenti na svaki evro koji su imali. Veći deo imovine P&R-a je prodat. Međutim, kompanija je i dalje važan igrač u tom poslu sa gotovo 350.000 kontejnera, koliko ima od septembra 2023. godine. "Svaki stoti kontejner koji putuje širom sveta, generiše prihode poveriocima", naveo je Jaffé u novembarskom izveštaju. 

Neki nezadovoljni investitori su jednostavno digli ruke i prodali svoja potraživanja od P&R-a, firmama specijalizovanim za problematične dugove. Fidera Ltd, firma sa sedištem u Londonu, koja je pre pet godina nudila 14 evrocenti po evru, povećala je ponudu na 25 evrocenti. Ta firma je sada najveći poverilac sa stotinama miliona zahteva za naplatu štete, rekao je dobro obavešten izvor, koji je tražio da ne bude imenovan pošto su u pitanju privatne informacije. 

Imago/Alamy

 

Jaffé je u novembru rekao da je povrat četvrtine nominalne vrednosti prilično realan, ali da je teško napraviti preciznu procenu, jer sve zavisi od promenljivih tarifa u transportu. Troškovi transporta su skočili zbog pandemije i rata u Ukrajini, zatim su sa usporavanjem ekonomskog rasta i pojavom novih transportnih kapaciteta pali početkom 2023. godine, da bi opet porasli ove godine, podstaknuti strahom od širenja konflikta na Bliskom istoku i napada na brodove u Crvenom moru.  

Jednog toplog jutra tokom radne nedelje, nekih šest automobila je bilo parkirano ispred kancelarije  P&R-a u Grinvaldu; za zaposlene sve je ostalo po starom, samo što sada u suštini rade za stečajnog upravnika, nadzirući preostale kontejnere i odgovarajući na upite poverioca. Oni koji i dalje rade u firmi, kažu da nisu znali za prevaru organizovanu na vrhu, a tu tvrdnju je prihvatio stečajni upravnik. Mnogi od njih su i sami ulagali u operacije P&R-a.  

Stečajni postupak će verovatno trajati još nekoliko godina, kaže Jaffé. Međutim, postoji prirodna granica pošto je rok trajanja kontejnera 12 do 15 godina, a P&R je 2017. godine saopštio da su kontejneri u proseku stari više od osam godina. Imajući to u vidu, ostatak P&R-ovih kontejnera će biti uskoro povučen, investitori će primiti poslednji povrat novca, kancelarije u Grinvaldu će se zatvoriti, a predgrađe se vratiti svojoj dugogodišnjoj tradiciji guranja tajni pod tepih. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar