Nemačka krajnja desnica prenosi svoju borbu u fabričke hale

Po završetku smene, radnike koji izlaze iz Audijeve fabrike u bavarskom gradu Ingolštatu dočekuje mala grupa muškaraca na obodu parkinga. Dok motori počinju da rade, a čizme škripe po šljunku, ovi ljudi pokušavaju da uguraju letke u ruke s rukavicama. Tek nekolicina radnika zastaje na bledoj zimskoj svetlosti, brzo savija flajere i gura ih u džepove zimskih jakni pre nego što otključa svoje automobile. Iako su fotografije na pamfletima bezazlene (nasmejani radnici na proizvodnim trakama) u tekstu je mračno upozorenje o predstojećem ukidanju radnih mesta, optužujući tradicionalne nemačke sindikate da su izdali radnike.

 

 

Ovi ljudi predstavljaju Zentrum, krajnje desničarski sindikat koji brzo uvećava članstvo i preti najvećem nemačkom sindikatu IG Metallu, pokretu sa dva miliona članova koji dominira u sferi radničkih odnosa u Nemačkoj još od pedesetih godina prošlog veka. "Evo alternative - trebalo bi da je razmotrite", kaže, dok deli letke, Oliver Hilburger, 56-godišnji lider Zentruma.

Jasper Walter Bastian za Bloomberg Businessweek

 

U zemlji koja se dugo odlikovala stabilnim radnim mestima u fabrikama i rastućim radničkim platama, ovo nenametljivo deljenje letaka odslikava sve dublji rascep: političke snage čiji je uticaj bio marginalan sada regrutuju radnike upravo tamo gde je Nemačka oblikovala svoj posleratni društveni dogovor. Ambicije Zentruma prevazilaze puko zastupanje radnika. Grupa bez ustezanja promoviše desničarski, nacionalistički program, s ciljem da fabrike pretvori u političke inkubatore na sličan način na koji su to činili italijanski i nemački levičarski radikalni aktivisti šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Ovog proleća, radnici u fabrikama, uključujući proizvodne pogone Mercedes-Benza, Porschea i Volkswagena glasaće za svoje predstavnike u sindikatima, a gotovo svi očekuju da će Zentrum ostvariti značajan uspeh. 

Industrijski radnici u Nemačkoj prolaze kroz jedan od najtežih perioda u poslednjih nekoliko decenija. Automobilska industrija i srodni sektori dugo su bili ekonomski pokretač zemlje, čineći više od petine izvoza i šest odsto ukupne proizvodnje. Međutim, pošto proizvođači automobila u procesu prelaska na električna vozila premeštaju proizvodnju i razvoj u Kinu i istočnu Evropu, nemačka industrija je od 2019. izgubila više od četvrt miliona radnih mesta. Zentrum, koji je osnovan 2009. u fabrici menjača Mercedes-Benza, iskoristio je uznemirenost izazvanu otpuštanjima, što mu je pomoglo da stekne uporišta u Volkswagenu, Opelu i drugim kompanijama širom nemačkog industrijskog jezgra.

Bloomberg Businessweek Adria

Stvaranje uporišta u fabrikama automobila potkopalo bi stari radnički poredak iznutra i ogolilo neodrživost pretenzija levog centra da govori u ime radničke Nemačke. Osamdesetih godina prošlog veka, kada su Mercedesove limuzine postale globalni simbol blagostanja, radnici koji su ih proizvodili bili su pouzdani glasači Socijaldemokratske partije (SPD) levog centra. Politički sistem počivao je na sigurnim fabričkim poslovima i lojalnosti radnika moćnim sindikatima.

Ta povezanost oslabila je nakon ujedinjenja Nemačke 1990. godine, a članstvo u sindikatima gotovo se prepolovilo u odnosu na to vreme. Današnja istraživanja pokazuju da kvalifikovani radnici podržavaju krajnje desničarsku Alternativu za Nemačku (AfD) u procentima koji su znatno iznad nacionalnog proseka. To se poklapa sa trendom pomeranja radničke klase ka desnici u SAD, Francuskoj i drugim razvijenim zemljama. U martu se održavaju izbori za pokrajinski parlament u Baden-Virtembergu, sedištu Mercedesa i Porschea, a bilo kakav uspeh Zentruma mogao bi da oteža napore kancelara Friedricha Merza da održi stabilnost.

Bloomberg Businessweek Adria

IG Metall navodi da njegovo zalaganje za pregovore daje rezultate za razliku od nepopustljivog stila kome pribegava Zentrum. Sindikat tvrdi da je postavljanjem predstavnika u nadzorne odbore i davanjem radnicima većeg uticaja na rad fabrika, doprineo tome da se menadžment obaveže da će nastaviti da ulaže u fabrike i time izbegnu otpuštanja i u periodu restrukturiranja industrije. "Ako želite da zaštitite radna mesta tokom transformacije, morate imati uticaj tamo gde se donose odluke", kaže Barbara Resch, šefica IG Metalla za Baden-Virtemberg. "To podrazumeva da se pregovara o investicijama, obukama i budućim proizvodima, a ne pretvaranje radničkih saveta u političke pozornice."

Njen sindikat i drugi vodeći sindikati sve češće šalju organizatore u fabrike kako bi se direktno, na samom radnom mestu, suprotstavili Zentrumu. Ovi ljudi nastoje da promovišu demokratske ideale među radnicima i nude pravnu podršku u slučajevima kada Zentrum podnosi tužbe za klevetu protiv članova IG Metalla koji aktiviste ovog krajnje desničarskog sindikata nazivaju nacistima. Kada Zentrum počne da jača u nekoj fabrici, sindikat procenjuje koji su radnici najpodložniji njegovom uticaju. Često su to radnici koji rade u noćnim smenama ili u izolovanim odeljenjima gde predstavnici IG Metalla nisu redovno prisutni. Sindikat zatim brzo deluje kako bi prevazišao taj problem.

Zentrum navodi da je njegov cilj da pruži podršku u situacijama kojima se veći sindikati ne bave, fokusirajući se naročito na pojedinačne probleme radnika. Na primer, ako šef sprečava osoblje da koristi pauze za cigarete, Zentrum će tražiti da se poštuju dogovori o pauzi za pušenje koje je prvobitno izdejstvovao IG Metall. "Naša ključna snaga je u tome što mnogi zaposleni jednostavno žele direktno i konkretno zastupanje", kaže Hilburger.

Hilburger, koji je ceo život proveo u regionu automobilske industrije na jugozapadu Nemačke, svirao je gitaru u grupi "Noie Werte" (u slobodnom prevodu Nove vrednosti), hardkor bendu iz osamdesetih čiji su tekstovi pozivali na "pročišćenje" zemlje i veličali nacionalističko nasilje. Pesme ovog benda činile su muzičku podlogu video-snimaka koji slave ubistva koje je počinila nenonacistička teroristička organizacija Nacional-socijalističko podzemlje. Hilburger je, pošto je njegova prošlost izbila na videlo, izgubio mesto radničkog predstavnika u sudu za radne sporove i izbačen je iz jednog sindikata metalaca povezanog sa crkvom. Ipak, on se gotovo i ne izvinjava zbog svojih bivših političkih opredeljenja, pripisujući ih mladalačkoj nepromišljenosti, mada priznaje da je "ton bio pogrešan".

Bloomberg Businessweek Adria

Danas, on se obrušava na akcionare, globalne investitore i upravljanje čiji je fokus na profitu, koristeći nacionalistički, antielitistički rečnik. Hilburger optužuje tradicionalne sindikate da nisu uspeli da zaštite radnike tokom procesa premeštanja proizvodnje u inostranstvo. Takođe, često kao primer navodi slučaj bivšeg lidera sindikata u kompaniji Volkswagen AG Klausa Volkerta koji je završio u zatvoru jer je prihvatao gotovinu, luksuzna putovanja i koristio usluge prostitutki koje je plaćala kompanija. Hilburger u tome vidi dokaz da je sistem takav da se u njemu gube granice između zastupanja radnika i korporativne moći. "Naš rad je politički", kaže Hilburger. "U Nemačkoj 40 miliona ljudi provodi više vremena na radnom mestu, sa svojim kolegama, nego sa svojim supružnicima."

Hilburger sebe opisuje kao pristalicu etnonacionalističkog pokreta Neue Rechte (Nova desnica). Ova mreža objavljuje knjige i časopise i organizuje seminare za krajnje desničarske aktiviste, uključujući članove omladinskog krila AfD-a. Za Zentrum i srodne grupe, "postizanje kulturne hegemonije (dominacija kroz kulturu, vrednosti i ideje, prim. prev.) sredstvo je da se na kraju prevaziđe liberalna demokratija", kaže Armin Pfahl-Traughber, profesor političkih nauka na Saveznom univerzitetu primenjenih administrativnih nauka u Brilu.

Borba se odvija u sve sumornijim okolnostima s obzirom na to da nemački industrijski sektor otpušta 10.000 ljudi mesečno. Gase se upravo ona radna mesta koja su nekada omogućavala kupovinu porodične kuće, sigurnu penziju i povremeni odmor u sunčanim podnebljima. Čak i tamo gde do otpuštanja još nije došlo, vlada duboka zabrinutost. Nedavno istraživanje Nemačkog ekonomskog instituta (IW), privatnog istraživačkog centra za ekonomska pitanja, pokazalo je da skoro polovina privrednih udruženja očekuje dalji gubitak radnih mesta u 2026. godini - što je ozbiljno upozorenje za industrijski model koji je nekada odlikovala stabilnost. "Strahujem u vezi s ovim izborima da će oni učvrstiti pozicije u velikim fabrikama širom Nemačke", kaže Lukas Hezel, čiji je posao u IG Metallu da se bori protiv Zentruma.