Ko gubi u Trumpovom beskrajnom trgovinskom ratu? To nije samo Kina

Donald Trump je tokom kampanje za predsedničke izbore 2016. godine obećao da će pobediti Kinu. Kada je stupio na dužnost, uveo je niz carina i kontrolu izvoza bez presedana u bližoj prošlosti. U kampanji za izbore 2024. godine, držeći se čvrsto strategije koja donosi glasove, Trump obećava da će ići još dalje u tome, odnosno da će uvesti carine po stopi od 60 odsto na sav uvoz iz Kine.  

Ne može se reći za Joea Bidena da je ljubitelj Kine. Novi nameti na na električna vozila, baterije i solarne ćelije, pridodati su carinama koje su uvedene za vreme Trumpa. Cilj kontrole izvoza jeste da se blokira pristup Kine najsavremenijim poluprovodnicima. Potpredsednica SAD Kamala Harris tek treba da izloži detaljan plan za Kinu, ali nastavak slične politike deluje kao logičan korak. 

Carine uvedene tokom Trumpovog prvog mandata po stopi od 25 odsto na kinesku robu, inače vrednu stotine milijardi dolara, već su zadale veliki udarac bilateralnoj trgovini. Udeo Kine u uvozu SAD je pao sa 21 odsto, koliko je iznosio kada je Trump izabran za predsednika, na 14 odsto 2023. godine. Opšta stopa od 60 odsto bi verovatno gotovo potpuno zaustavila kineski izvoz u SAD, pokazuju podaci analize Bloomberg Economicsa, u kojoj je korišćen model Svetske trgovinske organizacije (STO). 

Bloomberg

 

To će neminovno naneti štetu kineskoj ekonomiji, koja se već suočava sa postepenim urušavanjem tržišta nekretnina. Jedan lokalni ekonomista mi je rekao da su cene nekretnina u četvrti u Šangaju u kojoj živi već pale za 20 odsto u odnosu na vrhunac iz 2021. godine. To je otprilike jednako prosečnom padu zabeleženom na nacionalnom nivou tokom krize tržišta nekretnina u SAD. Dinamičan izvoz je jedna od retkih stvari koje sprečavaju da kineska ekonomija uđe u recesiju. 

Zaoštravanje trgovinskog rata bi imala štetne posledice i po SAD. Možemo očekivati da će Peking uzvratiti s obzirom na to da je u vreme Trumpovog prvog mandata Kina odgovorila svojim merama na američke. Ako bi Kina uvela carine od 60 odsto na američku robu, to bi zaustavilo prodaju američkih proizvoda, što bi bio gubitak od oko 150 milijardi dolara godišnje. 

Američki poljoprivrednici, kojima je Kina najveće izvozno tržište, gotovo sigurno će se naći u unakrsnoj vatri, kao što se desilo i u prvoj fazi Trumpovog trgovinskog rata. Bivši predsednik je morao da preusmeri milijarde uzgajivačima soje, kukuruza i drugih useva kako bi umirio deo biračkog tela koji je ključan za republikance. Američke kompanije koje do sada nisu trpele posledice, poput Apple Inc. i Tesla Inc. koje ostvaruju oko petine svoje prodaje u Kini, mogle bi takođe da budu uvučene u sukob.  

Trumpov stav je da su carine u suštini namet Kini. U stvari, taj namet plaćaju i američki potrošači jer usled toga rastu cene svega i svačega, od igračaka do tableta. Uključite carine od 60 odsto u model STO, kao i 20 odsto koje Trump preti da će uvesti ostatku sveta i rezultati će pokazati da će u vreme narednih predsedničkih izbora u SAD 2028. godine cene u toj zemlji biti oko četiri odsto više nego u slučaju da sadašnja politika ostane na snazi. 

Modeli, naravno, ne predviđaju sve tačno. Kada je Trump uveo prvi set carina Kini 2018. godine, bilo je teško proceniti uticaj te mere na inflaciju. Vrednost kineske valute, juana, relativno je opala u odnosu na dolar, što je delimično nadomestilo porast troškova uvoza. Mnoge američke kompanije u oblasti maloprodaje odlučile su da potpuno preuzmu dodatni trošak a ne da opterete kupaca. I pored toga, povećanje carinskih stopa sa 25 na 60 odsto na sve isporuke iz zemlje koja je fabrika sveta, bilo bi krupan korak. Rezultati modela i zdrav razum ukazuju da bi to zadalo udarac rastu i podstaklo inflaciju. 

Bloomberg

 

Zagovornici čvrste bezbednosne politike smatraju da bi značajni ekonomski troškovi bili prihvatljiva cena za sprečavanje egzistencijalne pretnje koju predstavlja uspon Kine. Ni tu argumenti ne drže vodu. Od Trumpovog prvog mandata SAD su uvele Kini mnoštvo carina i sankcija. To je možda usporilo kineski napredak ka onome što ekonomisti zovu tehnološkim pragom. Ali nisu ga zaustavili.  

Tim kineskog predsednika Xi Jinpinga predstavio je 2015. godine ambiciozni plan "Made in China 2025" sa ciljem da Kina preuzme primat na planu tehnologija u budućnosti. Industrijski planeri u Pekingu su imali zadatak da osmisle kako da se ubrza prelazak sa bazičnih proizvodnih procesa na naprednije, tehnološki razvijene procese proizvodnje. Postavili su cilj da Kina više proizvodi kod kuće i više prodaje u inostranstvu - od poluprovodnika i industrijskih robota do aviona i vetroturbina.  

Sa stanovišta odnosa sa javnošću, plan je bio katastrofalan. Jedna je stvar  kada Kina dominira u tekstilnoj industriji i proizvodnji ukrasa, a sasvim druga da Komunistička partija preuzme kontrolu nad strateški važnim sektorima poput poluprovodnika. Plan "Made in China 2025" uspaničio je državne zvaničnike direktore kompanija širom sveta. 

Nakon deset godina postalo je jasno da snažan međunarodni otpor nije zaustavio brz napredak Kine. Ulaganja u ciljne sektore su znatno porasla. Ta zemlja će do 2025. godine godišnje iznedriti 77.000 doktora prirodnih nauka, tehnologije, inženjerstva i matematike, pokazuju podaci američkog Centra za bezbednost i tehnologije u razvoju, što je gotovo dvostruko više od 40.000, koliko ih godišnje doktorira u SAD. Kina je 2019. godine pretekla SAD po broju međunarodnih prijava patenata, a do 2023. godine imala ih je za oko 40 odsto više. 

Bloomberg

 

Naravno, takvi podaci mogu da zavaraju. Možda su kineska ulaganja pogrešno usmerena i predstavljaju bačene pare. Možda doktori nauka imaju knjiško znanje, ali nisu snalažljivi. Možda se zahtevi za zaštitu patenata podnose za tek nešto poboljšane a ne suštinski napredne tehnologije.  

Trgovinski podaci pružaju dobar uvid u ono što se dešava u praksi i potvrđuju da napredak nije privid. Udeo Kine u svetskom izvozu električnih vozila, na primer, porastao je sa jednocifrenog procenta u 2017. godini na skoro 25 odsto u 2023. Jörg Wuttke, partner u grupi DGA i bivši predstavnik Privredne komore Evropske unije u Kini, rekao mi je da nemački proizvođači automobila više nisu ti koji uče kineske rivale, već ovi njih. 

Scott Olson/Getty Images

 

Što se tiče SAD i ostatka sveta, posledice su dalekosežne. Prva je da se velike ekonomije sa razgranatim odnosima širom sveta i kompetentnim donosiocima odluka ne mogu lako srušiti i to ne može da učini ni najmoćnija zemlja na svetu. To važi za Rusiju, u kojoj ratna mašina Vladimira Putina nastavlja da se bori i pored opsežnih zapadnih sankcija. To važi i za Kinu. Trumpova pretnja da će uvesti carine od 60 odsto usporila bi napredak Kine, ali ga ne bi zaustavila. 

Kao drugo, industrijsko planiranje može biti uspešno. Ekonomisti koji se zalažu za slobodno tržište gledaju s podsmehom na državna ulaganja i slažu se sa Ronaldom Reganom da je najstrašnija rečenica koja se može čuti sledeća: "Ja sam iz vlade i tu sam da vam pomognem". U stvari, kineski ekosistem koji se sastoji od industrijskog planiranja, državnih banaka i preduzeća i privatnih preduzetnika, pokazao se kao uspešan u podsticanju razvoja.   

Nema sumnje, na neprimereno ponašanje se mora odgovoriti: Kina ne može da ima protekcionističke barijere kod kuće dok uživa u otvorenom pristupu tržištu u inostranstvu. Ali bilo bi dobro da sledeći američki predsednik, bilo da to bude Trump ili Harris, posveti više vremena i energije bržem napredovanju Amerike, a manje na pokušaje da uspore napredak Kine.