Budućnost brze hrane može biti zdrava hrana

PepsiCo, najveći proizvođač prerađene hrane za maloprodaju u SAD, objavio je pre nekoliko nedelja kvartalni prihod. Jednostavno rečeno: rezultati nisu dobri. Potrošači, nakon više godina poskupljenja, manje kupuju hranu i piće kompanije PepsiCo, kao što su čips Lay’s, Doritos i Mounatin Dew. Pad je posebno izražen u Severnoj Americi sa smanjenim obimom prodaje pića i slanih grickalica. Svakako, prodaja je, gledano u dolarima, nešto porasla, ali u ovim vremenima pogođenim inflacijom obim prodaje više govori o stanju poslovanja. 

Izvršni direktor Ramon Laguarta smatra da je problem u američkim kupcima koji se suočavaju sa teškoćama, a koje će pokušati da privuče popustima i reklamama. "Jasno je da postoji potrošač koji se suočava sa većim izazovima, i koji nam poručuje da želi veću vrednost kada je reč o određenim vrstama našeg asortimana", rekao je on u razgovoru 11. jula. Međutim, ovde se sada možda ne radi samo o pitanju cene već i kvaliteta. Veliki segmenti industrije prerađene i pakovane hrane primećuju istu stvar: ljudi manje kupuju brzu hranu. 

Ako bolje pogledamo, na udaru nije sva roba u supermarketima. Odeljenja svežeg voća i povrća beleže rast obima prodaje, pokazuju podaci agencije za tržišna istraživanja Circana. Ovakva hrana je obično skuplja, tako da nije u pitanju samo novac. Ova tendencija je delom posledica toga što ljudi više kuvaju kod kuće umesto da jedu napolju, ali je ujedno i nagoveštaj da ljudi žele da se zdravije hrane i da su svesni da je sveža hrana ključni deo toga.

Možda su se malo opustili u vreme kovida grickajući, zatvoreni u kućama, krekere Goldfish i testeninu Chef Boyardee. Ljudi su, međutim, naučili i da češće kuvaju, a neki i da više cene svoje zdravlje. (Oni koji koriste "ozempic", lek protiv dijabetesa i gojaznosti, i slično ne podstiču trend, ali to što su neki razvili "averziju prema hrani bogatoj mastima i šećerom" može dati mali doprinos, kaže Fatima Cody Stanford, lekar-istraživač za oblast gojaznosti na Medicinskom fakultetu Harvard.) 

Ništa od ovoga ne bi trebalo da naročito iznenadi kompanije koje proizvode prerađenu hranu. Jason English iz bankarske grupacije Goldman Sachs predvideo je ovo pre godinu, navodeći u izveštaju da očekuje "usporavanje potrošnje po stanovniku" prerađene, dugotrajne hrane. Kasnije mi je u imejlu rekao da, u nastavku dugoročnog trenda koji je počeo pre pandemije, očekuje da će potrošači jesti više sveže hrane i da maloprodajni trgovci obraćaju pažnju na to, proširujući te delove svojih prodavnica i "sužavajući" centralni deo sa rafovima na kojima su izložene sve te kesice Goldfisha i konzerve Beefaronija. 

I zaista, u nedavnom izveštaju FMI, Udruženja prehrambene industrije, navodi se da 44 odsto prodavnica povećava prostor za sveže proizvode, a 19 procenata je navelo da smanjuje centralni odeljak. Promena uređenja prodavnice podrazumeva dugoročno ulaganje, u smislu same nekretnine, troškova energije i obučene radne snage. "To nije jednogodišnji trend", kaže Mark Baum, viši potpredsednik u FMI za odnose unutar industrije.  Agencija za tržišna istraživanja Mintel je u junskim izveštajima takođe navela da je "značajan rast sklonosti potrošača ka zdravijoj, svežijoj i hranjivijoj" hrani i ohrabrio maloprodajne trgovce da iskoriste ovu promenu proširujući asortiman proizvoda. 

Ne govorimo samo o mušterijama lanca supermarketa zdrave hrane Whole Foods. Pogledajte Food Lion, lanac supermarketa sa nižim cenama koji ima radnje uglavnom na jugoistoku i severoistoku SAD. Taj lanac je počeo da uvodi rashladne uređaje u mnoge svoje prodavnice. U 2015. ih je uveo 35, dodatne  2018. i nastavlja da to radi. Čak se i Dollar General priključio trendu, objavivši u januaru da se broj prodavnica u kojima nudi voće i povrće povećao na više od  5.000. 

Dakle, da li jedan gigant prerađene i pakovane hrane kao što je PepsiCo treba da se upusti u prelazak na sveže proizvode? Udruženje proizvođača prehrambenih proizvoda Consumer Brands Association tvrdi da njenim članovima ide dobro bez obzira na pad obima prodaje. "Članovi nude izbor, uvodeći inovacije kako bi zadovoljili potrebe kupaca", kaže Sarah Gallo, potpredsednica za politiku proizvoda. 

Posao sa svežom hranom, koja treba da se upotrebi u narednih nedelju ili dve, drastično se razlikuje od onog sa prerađenom hranom koja je puna veštačkih konzervanasa, idealna za skladištenje u podrumima. Imajući u vidu pre svega kvarljivost sveže hrane, snabdevači, proizvođači i logistika distribucije moraju da se menjaju. Pritom, kada roba stigne u radnje, velike kompanije koje proizvode prerađenu hranu nemaju isto garantovano mesto na rafovima u odeljku svežih proizvoda. "Zbog nekih od tih razloga nismo videli da neki proizvođač brendirane pakovane hrane pravi velike iskorake u tim oblastima", kaže Jeff Cleveland, savetnik za prehrambenu industriju u investicionoj banci Lincoln International, povodom skorašnjih aktivnosti spajanja i preuzimanja. 

Jedan takav pokušaj pre desetak godina loše se završio. Campbell Soup Co. kupio je 2012. godine za 1,55 milijardi dolara Bolthouse Farms, kompaniju za proizvodnju sveže hrane, poznate po mini-šargarepama i svežim sokovima. Trebalo je da ovaj korak omogući velikom proizvođaču supa u konzervi ulazak na, kako je tada najavljeno,  "brzorastuće tržište pakovane sveže hrane, vredno 12 milijardi dolara". Sedam godina kasnije i posle milionskih gubitaka, Campbell’s je prodao kompaniju za delić sume koju je prvobitno platio. Stručni časopis Food Drive pisao je o "neuspelom braku", konstatujući da je konglomerat "ubrzo uvideo probleme za brend usled oslanjanja na sveže proizvode i nepredvidivosti majke prirode". U to spada upravljanje usevima i organizovanje povlačenja proizvoda zbog kvarenja. Ukratko, ono što je delovalo kao pionirski korak kompanije Campbell’s, preraslo je u opomenu.  

Međutim, kompanije za proizvodnju prerađene hrane mogle bi da pribegnu sporijem, obazrivijem pristupu. Prošlog leta, u partnerstvu sa Fresh Del Monte Produce Inc, Kraft Heinz Co., koji je takođe objavio da beleži pad obima prodaje, počeo je da nudi neke varijante svojih Lunchables pakovanja sa seckanim mesnim proizvodima i sirom koja sadrže i svež ananas, klementine, jabuke i grožđe. Ne zvuči radikalno, ali jeste: rok trajanja novog kombinovanog pakovanja je 10 dana, u poređenju sa 90 do 110 dana, koliki je rok trajanja za standardna pakovanja Lunchables, dok je prosečna cena za oko jedan do dva dolara viša. Ipak, čini se da ovaj eksperiment deluje. Počelo je sa prodajom u manjem broju prodavnica, a kompanija se nada da će proširiti ponudu i na nacionalni nivo do jeseni, rekao je portparol kompanije. 

I pored poteškoća u oživljavanju poslovanja, odgovor bi mogao biti vrlo blizu za PepsiCo. Pred objavljivanje prihoda, kompanija mi je poslala uzorke nekih od svojih ponuda na stranom tržištu, uključujući ohlađeno pakovanje Alvalle, španskog gaspača. Svaki sastojak je "pravi" – paradajz, crvena paprika, krastavac, luk, ekstradevičansko maslinovo ulje, vinsko sirće, so, beli luk i sok od limuna. Niskokaloričan je, bogat vlaknima, svež i nije mnogo prerađen. Što je najvažnije, zaista je vrlo ukusan - da je poslužen u restoranu, ne bih znala da dolazi iz pakovanja. Ne čudi što je izvršni rukovodilac za jugozapadnu Evropu pre nekoliko godina rekao za taj proizvod da je biser njihovog poslovanja. Ipak, iako je ovaj proizvod dostupan u nekim evropskim zemljama, nije dostupan u SAD. "Zasad ga uglavnom ima na tržištima gde je gaspačo poznat, odnosno deo kulinarske tradicije", naveo je portparol u imejlu. 

Svakako da kompanija koja je uspela da Doritos pretvori u sastojak za večeru može da pronađe način da gaspačo i druga sveža hrana postanu deo kulinarske tradicije i ovde. Pre svega jer joj budući rast zavisi od toga.