Xijeva crvena linija zbog Trumpovog ograničenja izvoza preti da uruši primirje

Kineski predsednik Xi Jinping povukao je jasnu crvenu liniju u pokušaju da zaustavi nova američka ograničenja izvoza, čime je zapretio da ponovo pokrene spiralu trgovinskih mera i kontra-mera sa Donaldom Trumpom, samo nekoliko nedelja pre planiranog sastanka dvojice lidera najvećih svetskih ekonomija.

Nakon što je Kina prošle nedelje uvela širok spektar globalnih kontrola izvoza proizvoda koji sadrže i najmanje tragove određenih retkih metala, Trump je uzvratio pretnjom da će otkazati planirani susret sa Xijem – njihov prvi posle šest godina. Američki predsednik je takođe najavio planove da udvostruči carine na kinesku robu na 100 odsto i uvede nova, sveobuhvatna ograničenja na "sav ključni softver".

U nedelju je Peking svoje poteze opravdao kao odbrambene mere i optužio SAD da su uvele nova restriktivna pravila usmerena protiv Kine nakon razgovora dvojice lidera u Madridu u septembru. Prošlog meseca američko Ministarstvo trgovine proširilo je važeće kontrole izvoza, zatvarajući rupe u postojećim merama koje su do tada omogućavale Pekingu pristup naprednim čipovima.

"Namerne pretnje visokim carinama nisu pravi način da se sarađuje s Kinom", saopštilo je kinesko Ministarstvo trgovine. "Stav Kine o trgovinskom ratu ostaje nepromenjen: mi ga ne želimo, ali se ne bojimo."

Oštra reakcija Kine pokazuje da se dve strane i dalje ne slažu oko tumačenja primirja postignutog u maju, kada su dogovorile snižavanje carina sa nivoa koji su premašivali 100 odsto. Dok je Xi taj sporazum video kao zamrzavanje svih novih ograničenja na ključne isporuke i kompanije, SAD izgleda smatraju da se primirje odnosi samo na snižavanje carina u zamenu za nesmetan izvoz retkih metala.

Pitanje je sada da li dve strane mogu ponovo da postignu dogovor pre nego što carine ponovo porastu na nivoe koji bi mogli da dovedu do šireg ekonomskog razdvajanja SAD i Kine. Tržišta su burno reagovala u petak – američke akcije su zabeležile najveći pad u poslednjih šest meseci, dok su cene sirovina poput soje, pšenice, bakra i pamuka takođe pale.

"Nećemo se prepustiti zastrašivanju takvim prisilnim i jednostranim potezima politike sile", rekao je Zhou Mi, viši istraživač na Kineskoj akademiji za međunarodnu trgovinu i ekonomsku saradnju, istraživačkom centru koji deluje u okviru Ministarstva trgovine. "Naše akcije su to jasno pokazale."

Obe strane ipak ostavljaju prostor za deeskalaciju. Trumpove carine trebalo bi da stupe na snagu 1. novembra, nekoliko dana nakon planiranog sastanka sa Xijem na samitu u Južnoj Koreji. Nove kineske kontrole izvoza počele bi da se primenjuju nedelju dana kasnije, neposredno pre isteka aktuelnog trgovinskog primirja koje je ograničavalo carine do 145 odsto.

Kontrole izvoza tehnologije i magneta koji su ključni za proizvodnju veštačke inteligencije i oružja nalaze se u središtu trgovinskih pregovora između dve najveće svetske ekonomije.

Nakon što je Tramp u aprilu uveo carine od 145 odsto na kinesku robu, Xi je zabranio američkim kompanijama kupovinu kineskih magneta, što je dovelo do zatvaranja fabrika i izazvalo paniku zbog američke zavisnosti od Pekinga kada je reč o metalima važnim za nacionalnu bezbednost. Ako američki predsednik ponovo poveća carine, Peking bi mogao da obnovi tu blokadu, vraćajući obe strane u trku o tome koja supersila može duže da izdrži ekonomski pritisak.

"Strah Vašingtona od Kine je strateški, a ne ekonomski", navode analitičari kompanije Hutong Research, nezavisne istraživačke firme. "Prekid u snabdevanju retkim zemljanim magnetima ugrožava kapacitet za proizvodnju vojne opreme - ključni stub globalne moći SAD, a posredno i stabilnost dolara."

Najnoviji sukob dodatno naglašava koliko je teško dvema rivalskim državama da postignu trgovinski dogovor. Prema medijskim izveštajima, kineski pregovarači su Trumpovom timu ponudili ogroman investicioni paket, ali bi takvi tokovi kapitala verovatno bili blokirani američkim propisima o nacionalnoj bezbednosti. Posledice bi mogle ugroziti i dogovor o poslovanju kineske društvene mreže TikTok u SAD, kojem su se američki zakonodavci ranije protivili zbog bezbednosnih razloga.

Prema mišljenju pekinškog ekonomskog instituta CF40, eskalacija i eventualni neuspeh dogovora oko TikToka na kraju će teže pasti SAD nego Kini, jer bi Peking mogao da ublaži uticaj viših američkih carina kroz ciljane mere podrške.

"Administracija Donalda Trumpa oslanja se na TikTok da pridobije mlađe birače, a pod političkim pritiskom pred izbore za Kongres 2026. godine njen manevarski prostor za drastične poteze je ograničen", navodi se u analizi objavljenoj u subotu. "Inflaciju i nestašice koje carine izazivaju u SAD biće teško ublažiti u kratkom roku."

Kineski izvoz ove godine beleži rekordne rezultate na mnogim tržištima, što pokazuje da Peking može da opstane i bez američkih potrošača. Očekuje se da će podaci, koji će biti objavljeni u ponedeljak, pokazati novi zamah kineske industrijske proizvodnje, što daje Xiju dodatni prostor za manevrisanje. Ipak, nagli rast carina mogao bi dodatno da optereti privredu koja se već suočava sa slabom domaćom potražnjom i deflacionim pritiscima.

Bloomberg

 

Zvaničnici obe strane mogli bi ponovo sesti za sto već ove nedelje, kada kineska delegacija stigne u Vašington na redovan krug sastanaka sa međunarodnim finansijskim zvaničnicima. Predstavnici Pekinga mogli bi se tamo suočiti sa kritikama kolega iz drugih zemalja, budući da poslednje kineske restrikcije na izvoz retkih metala nisu usmerene samo na SAD, već bi mogle poremetiti poslovanje i evropskih i azijskih kompanija.

Oživljena napetost ponovo budi strahove od dubljeg raskola u globalnoj trgovini, koji bi dve najveće ekonomije sveta mogao gurnuti ka delimičnom razdvajanju. Tržišta su u petak burno reagovala – američke akcije zabeležile su najveći pad u poslednjih šest meseci, dok su cene sirovina poput soje, pšenice, bakra i pamuka takođe pale.

Prema analizi Bloomberg Economics-a...

Bloomberg Economics procenjuje da bi povećanje američkih carina za 100 odsto podiglo efektivne stope na kinesku robu na oko 140 odsto - nivo koji praktično gasi trgovinu, a ne samo da povećava troškove. Dok je sadašnja stopa od 40 odsto - oko 25 procentnih poena iznad svetskog proseka - već otežavajuća, kineska konkurentnost u proizvodnji i dalje omogućava izvoz. Carine iznad 100 odsto presekle bi većinu trgovinskih tokova, ocenjuje Chang Shu, glavni azijski ekonomista Bloomberg Economics-a.

Na kraju će, najverovatnije, ishod biti neka vrsta dogovorenog kompromisa, rekao je Ray Wang, vodeći analitičar za poluprovodnike u kompaniji The Futurum Group. "Ekonomski, bezbednosni i lanci snabdevanja su previše važni za obe strane da bi trenutni zastoj mogao trajati unedogled", dodao je on.

Ranije ove godine, Kina je iskoristila svoju dominaciju u sektoru retkih zemljanih magneta da natera Trumpa da ublaži američke kontrole izvoza određenih proizvoda ka azijskoj zemlji. Tim Xi Jinpinga mogao bi sada pokušati da izdejstvuje sličan ustupak u sledećem krugu pregovora.

Hu Xijin, bivši glavni urednik državnog tabloida Global Times, opisao je poslednje zaoštravanje odnosa kao "prelomni trenutak" u kinesko-američkim odnosima, jer Kina koristi svoju prednost u oblasti retkih magneta da zaustavi američke mere protiv čipova.

"Ove godine je Trumpova administracija nekoliko puta uvela carine na kineske proizvode bez ikakvih konsultacija s nama. Sankcionisanje naših kompanija takođe je sprovedeno olako", napisao je Hu na mreži X. "Kina će iskoristiti svoju snagu da spreči SAD da pređe crtu."