Kina zatrpava svet jeftinom robom posle Trumpovih carina

Izvozna mašina kineskog predsednika Xi Jinpinga pokazala se nezaustavljivom tokom pet meseci rekordno visokih američkih carina, gurajući Kinu ka trgovinskom suficitu od čak 1,2 biliona dolara.

Uz ograničen pristup američkom tržištu, kineski proizvođači pokazuju da ne odustaju: kupovine Indije u avgustu dostigle su istorijski maksimum, isporuke Africi idu ka godišnjem rekordu, dok su prodaje u jugoistočnoj Aziji premašile vrhunac iz pandemijskog perioda.

Taj talas izaziva zabrinutost širom sveta, dok vlade mere potencijalnu štetu po domaću industriju naspram rizika od suparništva Pekinga – glavnog trgovinskog partnera za više od polovine planete. Zasad je samo Meksiko javno uzvratio ove godine, predlažući carine i do 50 odsto na kineske proizvode, uključujući automobile, auto-delove i čelik, ali i druge zemlje trpe sve veći pritisak da reaguju.

Bloomberg

Indijske vlasti dobile su pedeset zahteva u poslednjim nedeljama za pokretanje istraga o damping cenama proizvoda iz Kine i Vijetnama, prema osobi upoznatoj sa situacijom koja je zatražila da bude anonimna jer podaci nisu javni.

 

Ministar trgovine Indonezije obećao je pojačani nadzor nad poplavom robe, nakon što su viralni snimci kineskih trgovaca koji reklamiraju farmerke i majice za samo 80 američkih centi izazvali buru u velikim gradovima.

Uprkos bolnim posledicama, izgledi za odlučniju akciju ostaju ograničeni. Zemlje koje su već uvučene u pregovore o carinama sa administracijom Donalda Trumpa ne žele da otvore i odvojeni trgovinski sukob sa drugom najvećom svetskom ekonomijom. To Pekingu daje predah od američkih nameta, koje su ekonomisti ranije prognozirali kao udar sposoban da prepolovi godišnji rast zemlje.

"Mlaka reakcija verovatno je oblikovana tekućim trgovinskim pregovorima sa SAD", ocenio je Christopher Beddor, zamenik direktora istraživanja za Kinu u Gavekal Dragonomics. "Neke zemlje ne žele da izgledaju kao da doprinose urušavanju globalnog trgovinskog sistema. Druge možda zadržavaju carine protiv Kine kako bi ih ponudile kao ustupak SAD tokom sopstvenih pregovora."

Bloomberg

Zvaničnici koji žele da zaštite svoje privrede od Pekinga pažljivo balansiraju. Ministar trgovine Južne Afrike savetovao je da se izbegnu kaznene carine na kineski izvoz automobila – koji je ove godine gotovo udvostručen – i umesto toga traži više investicija. Čile i Ekvador tiho uvode ciljane dažbine na jeftini uvoz, nakon što je broj aktivnih korisnika kineskog elektronskog trgovinskog giganta Temu u Latinskoj Americi skočio 143 odsto od januara. Brazil je pretio oštrijim merama, ali je ovog leta dao kineskom proizvođaču električnih automobila BYD bescarinski prostor za jačanje lokalne proizvodnje. Peking koristi i diplomatski šarm i ekonomske pretnje da spreči otvorene odmazde.

Ranije ovog meseca, kineski predsednik je okupio lidere BRICS-a u pozivu na jedinstveni front protiv protekcionizma, dok je Ministarstvo trgovine upozorilo Meksiko da "dobro razmisli" pre nego što deluje, jasno stavljajući do znanja da će biti posledica. Situaciju dodatno komplikuje pritisak Trumpa na NATO zemlje da uvedu carine i do 100 odsto Kini zbog njene podrške Rusiji.

Kineski zvaničnici tvrde da je njihova trgovina u razumnim okvirima i da Peking ne pokušava da dominira svetskim tržištima. "Kada postoji tražnja iz inostranstva, Kina izvozi u skladu s tim", rekao je u julu zamenik ministra finansija Liao Min. Državni list "People’s Daily" prošlog meseca je preko društvenih mreža odbacio zapadne optužbe za "damping", navodeći da kineski izvoznici ne prodaju ispod troškova.

Ako Trump uspe da okupi druge zemlje protiv Kine, to će otežati rešavanje unutrašnjih izazova poput dugotrajnog kolapsa sektora nekretnina i starenja populacije, ocenjuju Chang Shu i David Qu iz Bloomberg Economics. "Peking će verovatno odmah uzvratiti recipročnim carinama, ali time rizikuje udaljavanje partnera u trenutku kada mu saveznici najviše trebaju", naveli su. "S vremenom to može podstaći kompanije da lokalizuju proizvodnju u partnerskim državama."

Bloomberg

Iako kineski izvoznici prkose očekivanjima, rast trgovine ne donosi im veće profite – niti rešava unutrašnje probleme zemlje. Dobit industrijskih firmi pala je 1,7 odsto u prvih sedam meseci, jer su proizvođači, nastojeći da smanje višak kapaciteta kod kuće u okviru Xijevog plana "anti-involution", spuštali cene kako bi prodali više u inostranstvu. To samo produbljuje kinesku deflaciju, koja je na putu da traje najduže još od kasnih sedamdesetih, kada se zemlja otvorila svetu.

Eksplozija izvoza mogla bi da oslabi i napore Pekinga da ekonomiju prebaci ka jačanju domaće potrošnje – uprkos apelima stranih zvaničnika poput američkog ministra finansija Scotta Bessenta, koji je pozvao Kinu da stimulisanje domaće potrošnje učini stubom svoje razvojne strategije za narednih pet godina. Dokument kojim će biti predstavljeni ti planovi biće u fokusu narednih nedelja na ključnom sastanku Komunističke partije.

Za Xi-ja, rizici možda vrede. Pokazati svetu da Kini ne treba američki potrošač jača mu poziciju pred ključni susret sa Trumpom na samitu u Južnoj Koreji. Najveće svetske ekonomije i dalje pokušavaju da ugovore trgovinski sporazum, dok privremeni moratorijum od 90 dana na carine visoke i do 145 odsto trenutno održava mir.

Bloomberg

Kineski šok 2.0

Čak i pre nego što je Donald Trump u aprilu šokirao svet najstrmijim američkim carinama od Drugog svetskog rata, tržišta u razvoju koja rizikuju da izgube milione radnih mesta u proizvodnji već su strahovala od poplave kineske robe. Bivši predsednik Indonezije pretio je carinom od 200 odsto kako bi zaštitio domaću industriju, dok je Brazil podigao dažbine na kineski čelik. Čak je i Vijetnam privremeno reagovao protiv kineskih onlajn maloprodajnih giganata koji su potiskivali lokalne prodavce.

Ispostavilo se, međutim, da je stranim liderima teško da zaštite svoje ekonomije od ogromne flote kineskih fabrika.

"Protekcionizam iz SAD i drugih zemalja pretvorio se u papirnog tigra jer su kineski izvoznici ekstremno konkurentni", rekao je Arthur Kroeber, šef istraživanja u Gavekal Dragonomics. "Mogu da apsorbuju deo udara carina i imaju mnogo načina da ih zaobiđu – kroz ponovni izvoz ili premeštanje završnih faza proizvodnje u zemlje sa nižim carinama."

Guvernerka centralne banke Kambodže Chea Serey otvoreno je govorila o balansu koji male ekonomije zavisne od Pekinga moraju da pronađu. "Mnogo uvozimo iz Kine", rekla je za Bloomberg Television ranije ovog meseca na pitanje o kineskom dampingu. "Ali veoma se oslanjamo i na kineske direktne investicije."

Bloomberg

Rast isporuka u Vijetnam sugeriše da se deo robe namenjene američkom tržištu i drugim destinacijama preusmerava kako bi se zaobišao zid carina Trumpa, ali to je samo deo slike. Potražnja za kineskim visokotehnološkim inovacijama pokrenula je veći deo nedavnog trgovinskog prometa. Sve veća prodaja na bogatim tržištima Evrope i Australije takođe pokazuje da je Peking jednostavno pronašao nove kupce za mnoge proizvode.

Indija pokazuje kako Trumpovo preoblikovanje globalne trgovinske mape donosi Kini nove prednosti. Izvoz ka kineskom susedu dostigao je rekordnih 12,5 milijardi dolara prošlog meseca, uglavnom zahvaljujući dobavljačima kompanije Apple Inc. koji ubrzano premeštaju proizvodnju iPhone uređaja iz Kine u Indiju. Te firme, međutim, i dalje zavise od delova i alata proizvedenih uglavnom u Kini.

U julu su kineske kompanije u Indiju poslale kompjuterske čipove vredne skoro milijardu dolara, i telefone i komponente vredne nekoliko milijardi dolara, pokazuju podaci Pekinga. To stavlja izvoz na put da nadmaši prošlogodišnji rekord, s tim da je vrednost ovogodišnjih isporuka skoro jednaka ukupnom izvozu iz 2021. godine.

Bloomberg

"Kina se pokazala bolje nego što se očekivalo u prvoj polovini godine", rekao je za Bloomberg Television glavni ekonomista za Indiju u JPMorgan Chase & Co. Sajjid Chinoy. "Deo toga je činjenica da je Kina veoma vešto pronašla druga izvozna tržišta, uključujući Evropu, što je ključno pomoglo da ublaži usporavanje izvoza u SAD." Slabija valuta dala je Kini dodatnu prednost. Juan je oslabio zajedno s dolarom u odnosu na valute poput evra. Banka Macquarie je ranije procenila da je realni efektivni kurs juana – koji uzima u obzir inflacione razlike između zemlje i glavnih trgovinskih partnera – najslabiji još od decembra 2011. godine.

Smanjenje kamatne stope Federalnih rezervi ovog meseca moglo bi dodatno da oslabi dolar, a možda i juan, čime bi se podstakla globalna tražnja i povećala konkurentnost kineskog izvoza.

Bloomberg

Uprkos sve većoj zabrinutosti širom sveta, poplavu kineske robe neće biti lako zaustaviti. Izvoz električnih automobila nastavlja da raste uprkos pokušajima SAD i Kanade da ga ograniče kaznenim carinama i zabranama.

U prvih sedam meseci ove godine proizvođači kao što su Nio, BYD i Xpeng Inc. izvezli su više od 19 milijardi dolara vrednih električnih vozila, otprilike isto kao u istom periodu prošle godine, pri čemu je Evropa ostala najveće tržište čak i nakon što je EU uvela carine prošlog oktobra. Kina je u boljoj poziciji od mnogih drugih zemalja da pronađe alternativna tržišta za robu koja više ne ide u SAD, ocenjuje Adam Wolfe iz Absolute Strategy Research. Njegova analiza pokazuje da postoji skoro 50 odsto preklapanja između onoga što Kina prodaje u SAD i onoga što izvozi u zemlje BRICS-a, što sugeriše da se veći deo onoga što Amerika više ne kupuje može plasirati na druga tržišta.

"Kina je pokazala sposobnost da se probije na nova tržišta i osvoji udeo u inostranstvu i to će se verovatno nastaviti", rekao je Wolfe. "Ne verujem da će Kina doživeti pad izvoza u ostatku godine."

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar