Kineski ekonomski balon i američka igla

Kina će ovog meseca otvoriti najviši most na svetu, nadmašivši sopstveni rekord sa građevinom dugom 2.995 metara, koja je izgrađena na zapanjujućih 627 metara iznad zemlje, što ga čini skoro dvostruko višim od pariskog Ajfelovog tornja. Uprkos tome što će krajem ovog meseca otvaranje mosta preko Velikog kanjona Huajiang biti dokaz kineske inženjerske sposobnosti i ekonomske snage, avgustovski podaci ukazuju da je rast kineske privrede usporio, pod očiglednim pritiskom carina Donalda Trumpa i sve zategnutijeg drugog hladnog rata u kojem se svetska ekonomija postepeno deli na dva dela – američku i kinesku.

Trgovinske tenzije dve sile već se osećaju na kineskom izvozu u SAD, koji je u avgustu pao za čak 33 odsto međugodišnje, dok je kineski uvoz iz SAD pao za 16 odsto. Prema nedavno objavljenim podacima Generalne uprave carina Kine, ukupni rast kineskog izvoza usporio je na 4,4 odsto, što je najniže u poslednjih šest meseci, iako kineski izvoznici robu preusmeravaju iz SAD ka Evropskoj uniji, članicama Asocijacije zemalja jugoistočne Azije i ka Africi.

Da sve to utiče i na celokupnu kinesku privredu, pokazali su i podaci Nacionalnog zavoda za statistiku Kine objavljeni u ponedeljak, prema kojima je u avgustu rast kineske privrede dodatno usporio, povećavajući verovatnoću da bi kineski lideri mogli da uvedu dodatne podsticaje kako bi se postigao zacrtani rast bruto društvenog proizvoda (BDP) od pet odsto.

Bloomberg

 

Usporavanje je usledilo pre svega zbog najvećeg posrtanja maloprodaje, industrijske proizvodnje i investicija u nekretnine u ovoj godini, što bi moglo dodatno da oteža novu rundu trgovinskih pregovora Kine i Amerike, koji se održavaju u Madridu. Odnosi između dve najveće svetske privrede ulaze u intenzivniju fazu u kojoj se raspravljalo o trgovini ekonomiji i TikToku, dok privremeno primirje u vezi sa carinama od 90 dana ističe početkom novembra.

Megaprojektima do ekonomskog rasta

Most kojim će biti premošćena, kako Veliki kanjon Huajiang nazivaju lokalci, "zemljina pukotina", zapravo je i simbol toga da je Kina proteklih decenija, a naročito u godinama posle pandemije korone, nastojala da ogromnim državnim projektima izgradnje infrastrukture "premosti pukotine" i podstakne rast, naročito u unutrašnjim i zapadnim regionima, koji su dugo zaostajali za ekonomski prosperitetnim priobalnim područjima.

Bloomberg

Predsednik Xi Jinping je pozvao na "sveobuhvatni" podsticaj za infrastrukturu kako bi se oživeo rast u godinama nakon kovida, ali i pre njega su kineski lideri promovisali infrastrukturu kao okosnicu svog modela rasta, naročito kroz takozvane megaprojekte.

"Komunistička partija veruje u izgradnju ogromnih projekata kako bi se podstakla ekonomija i uvećao politički ugled", kaže za američki list Washington Post Den Wang, istraživač na Institutu Hoover Univerziteta Stanford i autor knjige "Vratolomno: Kineska potraga za inženjeringom budućnosti". "Umesto da raspodeljuju sredstva ljudima da ih troše kako žele, zvaničnici u Pekingu su mnogo više zainteresovani da kontrolišu resurse za izgradnju monumentalnih projekata."

Iako je vrtoglavi tempo izgradnje doveo i do nesreća pa je, primera radi, prošlog meseca najmanje 12 radnika poginulo kada se srušio most u izgradnji u jednoj severozapadnoj provinciji, kineski uspesi u megaprojektima izgradnje infrastrukture su očigledni. Od novog obaranja rekorda u visini mosta, i to na izuzetno strmim padinama kanjona, preko najdužeg železničkog mosta dugog nepunih 165 kilometara, do najdužeg mosta koji premošćuje otvoreni okean, dugog 35 kilometara.

"Za razliku od SAD, koje već imaju visoko razvijen sistem auto-puteva, mnogi regioni u zapadnoj Kini ostaju slabo povezani. Ono što mi radimo jeste da premostimo te praznine i radimo na tim najslabijim karikama", rekao je za "Washington Post" Li Mingshui, profesor građevinarstva na Univerzitetu Jugozapadni Jiaotong, koji je savetovao lokalne samouprave o inženjerstvu vetra i kontroli vibracija glavnih mostova. "Jačanje transportne infrastrukture je ključni stub u regionalnoj razvojnoj strategiji Kine."

Ovi megaprojekti "nisu mostovi koji ne vode nigde", rekao je Li, tvrdeći da će njihove dugoročne ekonomske koristi nadmašiti troškove izgradnje.

Ulaganje u infrastrukturne megaprojekte, međutim, ima ograničeni efekat, tako da ekonomisti procenjuju da bi za ciljani godišnji rast od pet odsto BDP-a bilo potrebno dodatno stimulisanje privrede u poslednjem tromesečju, poput novog smanjenja kamatnih stopa, relaksacije obaveznih rezervi banaka i širenje fiskalne politike.

Nekretnine, vrućine i kišna sezona

Na slabije rezultate su, osim Trumpovih carina, uticali i ekstremni vremenski uslovi, to jest da su zabeležene najviše temperature od 1961. godine, pri čemu je kišna sezona bila duža nego uobičajeno. Doduše, stručnjaci upozoravaju da deo razloga leži i u fundamentalnim ekonomskim problemima, poput slabljenja fiskalne podrške i pokušaja smanjenja prevelikih kapaciteta.

Bloomberg

Iako su Kinezi poslovično škrti u procenama pravog stanja, ali čini se da kriza u sektoru nekretnina, koja suštinski traje punih pet godina, sada ulazi u opasniju fazu i preti, ako ne slomu, onda velikim problemima za ukupnu kinesku privredu.

Nekada je sektor nekretnina činio oko 30 odsto kineske ekonomije, jer je postojala svojevrsna jagma za nekretninama, jer su u nju ulagali ne samo država, lokalne zajednice i korporativni investitori, već i takozvani obični građani koji su verovali da će svoj novac najlakše osigurati ulaganjem u nekretnine.

Svojevrsni simbol procvata ali i posrtanja kineskog tržišta nekretnina jeste kompanija "China Evergrande", koja je izašla na berzu u Hongkongu 2009, pri čemu su njene akcije bile toliko atraktivne investitorima da je borba sa svaku njenu "akciju viška" bila ogromna. Naime, na jednu kupljenu deonicu ove firme, čak 46 osoba je ostalo praznih šaka iako su bile zainteresovani da je kupe.

Međutim, ova firma je pre četiri godine priznala da je u problemima, da bi pre dve godine zatražila zaštitu od bankrota. Prošlog meseca, akcije firme "China Evergrande" su uklonjene sa berze u Hongkongu, jer se doznalo da ovaj gigant ima čak 300 milijardi duga, pri čemu je osnivač kompanije i nekad najbogatiji čovek u Aziji Hui Ka Yan uhapšen i, na kraju, zbog precenjivanje prihoda svoje kompanije, osuđen novčanom kaznom od 6,5 miliona dolara i doživotnom zabranom učešća na kineskim tržištima.

Bloomberg

Ovo pucanje "mehura nekretnina" nije doneo Kini tako razoran šok kakav su SAD doživele u vreme finansijske krize 2008. godine, ali već pet godina ovaj problem guši kinesku ekonomiju i još mu se ne nazire kraj.

"Bol će trajati još veo dugo", kaže u izjavi za američki "New York Times" Andrew Collier, viši saradnik na Harvardskoj Kennedy School, dodajući da kineska vlada više nema efikasnih mera kojima bi mogla oporaviti to tržište, te da su oni toga svesni. "Kina je vrlo oprezna s ulaganjem 'dobrog' novca u tržište nekretnina... Ideja da vlada spasava sektor nekretnina jednostavno neće se dogoditi".

I dok su neke velike kompanije koje upravljaju izgradnjom, izdavanjem i prodajom nekretnina pokušale da se restrukturiraju, nemali broj srednjih i manjih kompanija je propao. Štaviše, pojedine firme su sudski likvidirane jer nisu uspešno izvršile restrukturiranje, poput kompanije "China South City Holdings", koja je u tom sektoru spadala u kompanije srednje veličine.

Kako ocenjuju vodeći ekonomski novinari iz Azije, neprestani pad tržišta nekretnina dolazi u osetljivom trenutku za kinesku ekonomiju, budući da je trgovinski rat ograničio sposobnost Kine da ubrza svoj izvozni motor, dok je potrošnja i dalje niska. To što kineska vlada ulaže velike sume novca u poluprovodnike, robotiku i druge tehnologije, kako ocenjuju tamošnji poznavaoci prilika, malo je verovatno da će dovoljno brzo dovesti do profita kojim bi se popunila rupa koju je ostavio smanjeni sektor nekretnina.

Trumpove carine i podela sveta

I dok postoje analitičari koji čak predviđaju krah kineskog ekonomskog čuda te da bi se to dogodilo i da sa Trumpom nije počeo najnoviji krug trgovinskog rata između SAD i Kine, sva je prilika da Trumpove carine otežavaju Kini da prebrodi ove ekonomske probleme. Štaviše, da bi carinski rat mogao da bude svojevrsna američka igla za prenaduvani kineski ekonomski balon.

Bloomberg

Teoretski, Kina ima mogućnost da izlaz iz problema potraži u pojeftinjenju svoje valute i izvozu viška industrijskih kapaciteta u inostranstvo. Ovo potonje je malo verovatno jer njena najveća trgovinska tržišta, SAD i Evropska unija, ne žele da preuzmu višak kineskih industrijskih kapaciteta, što, prema oceni američkog finansijskog stručnjaka Desmonda Lachmana, povećava šanse da će, "poput Japana pre nje, Kina sada doživeti deceniju bolno sporog ekonomskog rasta". To, smatra Lachman, ne sluti na dobro za globalnu privredu koja se bori i koja se oslanjala na kinesku ekonomsku lokomotivu kako bi pokrenula svetsku ekonomiju.

Iako kineske vlasti nastoje da proizvođače usmere na nova tržišta u jugoistočnoj Aziji, Africi i Latinskoj Americi, kako bi kriza u sektoru nekretnina i nadomestili pad američkih ali i uskoro i evropskih narudžbina, istovremeno zvanični Peking želi da pregovorima smanji tenzije sa SAD.

U madridskoj rundi pregovora, delegacije koje predvode američki ministar finansija Scott Bessent i kineski vicepremijer He Lifeng, kako izveštavaju svetske agencije, došle su "veoma blizu" dogovora o aplikaciji društvene mreže TikTok, koja se u SAD suočava sa zabranom na nacionalnom nivou iz razloga nacionalne bezbednosti.

"Trenutno nismo spremni da žrtvujemo našu nacionalnu bezbednost zbog aplikacije jedne društvene mreže", rekao je Bessent, dodajući da su ostvarili "veoma dobar napredak u tehničkim detaljima sporazuma" o carinama. "Što se tiče samog sporazuma, naše kineske kolege su došle sa veoma agresivnim zahtevom, videćemo da li možemo da ga (sporazum) postignemo."

Bloomberg

Razgovori će biti nastavljeni do srede, a kako je saopštilo američko ministarstvo finansija, obuhvatiće "ključna pitanja nacionalne bezbednosti, ekonomije i trgovine od obostranog interesa, uključujući TikTok i saradnju u vezi sa mrežama za pranje novca koje prete i Sjedinjenim Državama i Kini".

U Pekingu, ministarstvo trgovine je saopštilo da se Kina protivi ekonomskim i trgovinskim ograničenjima protiv Kine "pod izgovorom takozvanih pitanja 'povezanih sa Rusijom", reagujući time na američki zahtev da zemlje članice G7 i NATO-a uvedu carine od 50 do 100 odsto Kini zbog kupovine ruske nafte.

"Ako bilo koja strana potkopa interese Kine, Kina će preduzeti sve neophodne mere da zaštiti svoja legitimna prava i interese", upozorilo je kinesko ministarstvo, nazivajući američke poteze "klasičnim primerom jednostranog maltretiranja i ekonomske prisile".

Najnoviji razgovori između Pekinga i Vašingtona dolaze usred rastućih nada da bi se kineski i američki predsednici mogli sastati sledećeg meseca na marginama samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje, koji se održava u Južnoj Koreji.