Nakon Trumpa, Putin stiže u Peking

Predsednik SAD-a Donald Trump nije još ni završio raskošni dvodnevni samit u Pekingu, a iz Moskve je stigla mnogima neočekivana vest da predsednik Rusije Vladimir Putin "veoma uskoro" dolazi u jednodnevnu posetu kineskom kolegi Xi Jinpingu. Nedugo potom potvrđeno je da će poseta uslediti već 19. i 20. maja, a procene su da ona najverovatnije neće sadržati pompeznu dobrodošlicu i propratni program, već imati više radni karakter kao deo već rutinskog strateškog usklađivanja politike Moskve i Pekinga.

Iako mnogi analitičari vide ovu posetu i u svetlu želje stanara Kremlja da iz prve ruke bude upoznat o tome šta su Amerikanci i Kinezi dogovorili u svojim nastojanjima da upravljaju svoje strateško rivalstvo, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da rusko rukovodstvo očekuje kontakte sa Xijem bez obzira na Trumpovu posetu Pekingu.

"Dnevni red je jasan - pre svega, to su naši bilateralni odnosi, posebno privilegovano strateško partnerstvo i značajan obim trgovinske i ekonomske saradnje, koji stalno prelazi 200 milijardi dolara", rekao je Peskov i dodao da će "naravno, međunarodni poslovi takođe biti istaknuti".

Vremenski 'tempirana' poseta

Putinova poseta Pekingu ove nedelje će označiti da je Kina prvi put u istom mesecu pojedinačno ugostila lidere dve sile. Štaviše, Kina će time biti prva zemlja, koja je u samo nekoliko meseci pojedinačno ugostila lidere preostale četiri stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, budući da je francuski premijer Emmanuel Macron bio prošlog decembra a britanski premijer Keir Starmer u januaru.

Prema izveštaju ruske novinske agencije TASS, poseta je tempirana kako bi bila obeležena 25. godišnjica potpisivanja Sporazuma o dobrosusedstvu i prijateljskoj saradnji, ključnog sporazuma između Moskve i Pekinga potpisanog 2001. godine.

Strateško partnerstvo Kine i Rusija vidi se i u prodavnicama suvenira / Bloomberg

Međutim, posmatrači više primećuju to da poseta dolazi neposredno nakon susreta Trumpa i Xija, koji uprkos isticanju nekoliko širokih trgovinskih sporazuma zapravo nisu postigli nikakav veliki trgovinsko-ekonomski dogovor, niti čvršći politički sporazum po ključnim spornim tačkama, poput Tajvana ili američko-izraelskog rata protiv Irana.

I dok je američko-kineski samit nastojao da spreči da napetosti između Vašingtona i Pekinga ne prerastu u otvoreni rat, kinesko-ruskim odnosima nije potrebno smirivanje jer su se poslednjih godina produbili to nivo strateškog usklađivanja. Iako formalno nisu vojni saveznici, Peking i Moskva održavaju izuzetno bliske političke i ekonomske veze pri čemu se Kina uključila u kupovinu ruske nafte, gasa i ostale robe, koju zapadne zemlje zaobilaze zbog ruske invazije na Ukrajinu. Kina je po obimu sada ubedljivo najveći trgovinski partner Rusije, a transakcije se gotovo u potpunosti obavljaju u ruskim rubljama i kineskim juanima. Zbog toga ne čudi da će Putin, osim sa Xijem, razgovarati o ekonomskoj i trgovinskoj saradnji sa kineskim premijerom Li Qiangom.

Na prošlomesečnom sastanku sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, Xi je insistirao na "bližoj i jačoj strateškoj koordinaciji" dve zemlje, dok je prilikom posete Moskvi u maju prošle godine obećao da će stati uz Rusiju protiv "jednostranog i hegemonističkog maltretiranja".

Putinova nervoza?

Na samitu u Pekingu, predsednici SAD-a i Kine su otvoreno signalizirali da žele stabilnije trgovinsko-ekonomske i političke odnose, pri čemu je Xi napomenuo da bi Kina i SAD "trebalo da budu partneri, a ne rivali", upozorivši pritom Trumpa da bi kriza oko Tajvana mogla dovesti do "sukoba, pa čak i konflikata".

Obe strane su sagledale samit kao uspešan, jer su međusobno ponudile konkretne koristi u vidu izbegavanja trgovinskog rata i delom perspektive saradnje po globalnim pitanjima. Štaviše, u ovom generalno pozitivnijem odnosu između dve zemlje, Xi je mogao da bude izuzetno zadovoljan time što se Trump u potonjim intervjuima zapitao zašto bi ratovao zbog Tajvana, te da ne želi da to ostrvo proglasi nezavisnost.

Takav ishod je, po mišljenju pojedinih zapadnih analitičara, posebno zabrinjavajući za Putina, koji nastoji da pozicionira Rusiju kao veliku silu koja je korisna i Vašingtonu i Pekingu. Međutim, u oba slučaja, Putinova moć bi mogla da bude znatno oslabljena.

Bloomberg

S jedne strane, ruski rat protiv Ukrajine više nije toliko prioritetno pitanje za Vašington pa su dva glavna Trumpova čoveka u mirovnim pregovorima, Steve Witkoff i Jared Kuschner, fokusirani na pregovore sa Iranom u kojima im je, preko Pakistana, značajnije saglasje sa Pekingom.

Čak i Putinov poslednji telefonski razgovor sa Trumpom, koji je bio 29. aprila, čini se razočaravajući za predsednika Rusije, jer je stanar Bele kuće navodno odbio njegovu ponudu da iranski visoko obogaćeni uranijum bude prebačen u Rusiji, poručuvši mu da se fokusira na "okončanje rata sa Ukrajinom".

S druge strane, ukoliko dođe do detanta između Vašingtona i Pekinga, smanjuje se strateška moć Moskve u odnosima sa Kinom, kojoj se Rusija pojavila kao pouzdani snabdevač jeftinim energentima u poziciji kada potresi na energetskom tržištu direktno utiču na kineski ekonomski uspeh i njenu trku sa Amerikancima u tome ko će pobediti u trci oko razvoje veštačke inteligencije i njene primene u industrijskoj proizvodnji kao deo četvrte industrijske revolucije.

Iako se čini da je Putin postaje marginalizovan u odnosima SAD i Kine, profesor međunarodne bezbednosti na Univerzitetu u Birminghamu, Stefan Wolff, ističe da Putin ipak nije bez svojih aduta.

 

"Velika globalna pitanja - uključujući ratove u Ukrajini i Iranu, energetsku bezbednost i budućnost međunarodnog poretka - i dalje su povezana sa Rusijom. To Putinu pruža izvestan stepen uticaja u njegovim odnosima i sa Xijem i sa Trumpom. Ali, korišćenje ovog uticaja dolazi sa značajnim rizicima, posebno u oblastima gde su kineski i američki interesi više usklađeni jedni sa drugima nego sa Rusijom", navodi u autorskom tekstu za portal Asia Times profesor Wolff, navodeći rata u Iranu kao primer te veće usklađenosti kineskih i američkih interesa.

"Rusija ima najviše koristi od nastavka ovog sukoba. Poremećaj koji izaziva u globalnim energetskim tokovima podigao je cene nafte i gasa, održavajući ratnu ekonomiju Moskve na površini. Takođe je smanjio protok američkog oružja u Ukrajinu. Stoga nije iznenađujuće što je Rusija proširila svoju podršku Iranu - od obaveštajne i sajber podrške do obezbeđivanja dronova koji se ne mogu ometati."

Iako je malo verovatno da će ruska podrška omogućiti Iranu da pobedi u ratu, ona će dati režimu u Teheranu više vremena da izbegne poraz i poveća troškove za SAD, njihove regionalne saveznike i globalnu ekonomiju.

Svetska politika u trouglu lidera tri velike svetske sile / Bloomberg

I Peking je pružao Iranu izvesnu podršku tokom celog rata, poput toga kako da zaobiđe zapadne sankcije na izvoz svoje nafte, ali postoje jasna ograničenja koliko daleko Kina hoće da ide u tom pravcu. Za Kinu je izbegavanje zaoštravanje odnosa i direktnog sukoba sa SAD mnogo važniji od odnosa sa Iranom te ne čudi da Peking nastoji da diplomatski utiče da se ovaj sukob što pre obustavi.

"To ne znači da će se Kina i SAD sada sjediniti protiv Rusije. Odnosi između Rusije i Kine su dugogodišnji i duboki po nizu pitanja. Njihovo 'partnerstvo bez ograničenja' može biti sve asimetričnije, ali i dalje postoji veliki broj antiameričkog i antizapadnog slaganja između njih", ističe britanski ekspert i dodaje da Trumpova transakciona spoljna politika - i njegova želja da sklapa dogovore umesto da sledi doslednu strategiju - jeste nešto što će Rusija nastaviti da pokušava da iskoristi u svoju korist.

"Pre samita Trump-Xi, portparol Kremlja Dmitrij Peskov objavio je saopštenje u kojem je rekao da će `put ka realizaciji čitavog niza ekonomskih projekata biti otvoren` ako Bela kuća pristane da odvoji trgovinu od rata u Ukrajini. To ukazuje na to da je Moskva potpuno svesna ove prilike, kao i izazova da ponudi SAD nešto što Kina ne može."

Diplomatija u trouglu

U svojevrsnom trouglu tri supersile, čini se da Rusija ima manje da ponudi Kinu nego što ima SAD. Trgovina između SAD-a i Kine je 2025. godine dostigla 414,7 milijardi dolara, što je skoro dvostruko više od kinesko-ruskog obima od 234 milijarde dolara. Čak i u obrazovanju kao prioritetnoj oblasti kinesko-ruske saradnje, razlika ja evidentna jer čak i opadajući broj kineskih studenata u SAD-u (oko 260.000) i dalje daleko nadmašuje broj Kineza na studijama na ruskim univerzitetima (56.000).

Uprkos tome, kinesko-rusko partnerstvo se sagledava u Pekingu i Moskvi kao ključna snaga za globalnu stabilnost. Pa tako je Xi svojevremeno okarakterisao kinesko-rusko partnerstvo karakterisali kao "balastni kamen za očuvanje mira i stabilnosti". Iako Kina i Rusija formalno nisu saveznici, njihov odnos je, prema oceni zamenika direktora Ruskog istraživačkog instituta na Univerzitetu Tsinghua, Wu Dahuia, "bolji od saveza" i poprimio je oblik "samoizabrane strateške koordinacije".

Trump je bezuspešno pokušao u više navrata da razbije strateško partnerstvo Kine i Rusija / Bloomberg

"Svako od nas uzima ono što mu je potrebno", rekao je Wu o odnosu Pekinga i Moskve, govoreći na panel diskusiji u Hong Kongu, preneo je portal South China Morning Post. "Iako je fleksibilan i nema formalna disciplinska ograničenja, on (odnos) poseduje inherentnu stabilnost i evoluirao je u stabilan mehanizam", dodao je.

Wu je ukazao na mrežu od više od 60.000 institucionalizovanih komunikacionih kanala između Kine i Rusije, nazvavši ih "krvnim sudovima", od vladinih i parlamentarnih nivoa do civilnog društva i industrijskih grupa. Prema njegovoj oceni, unutar "velikog trougla" odnosa između Kine, Rusije i SAD, "ove institucionalizovane veze su značajnije od privlačnosti neposrednih interesa" i "teško ih je prevazići" jer se komunikacija dešava svakodnevno.

U oba predsednička mandata Trump je pokušao da primeni takozvani američku diplomatsku strategiju triangulacije iz vremena Henryja Kissingera, kada su u Vašingtonu shvatili da ne smeju da imaju rivalske odnose sa oba konkurenta, već da igraju na to da spreče savezništvo Rusa i Kineza. Tako je u aprilu 2017. godine, dok je bio domaćin Xiju u svom hotelu u Mar-a-Lagu, Trump otkrio da su SAD upravo bombardovale rusku saveznicu Siriju. Kina se kasnije uzdržala od rezolucije Ujedinjenih nacija kojom se osuđuje upotreba hemijskog oružja protiv civila od strane Sirije, iako se očekivalo da će da stavi veto zajedno sa Rusijom.

U to vreme, jedan kineski stručnjak za SAD tvrdio je da je Trump možda pokušavao da stvori razdor između Kine i Rusije oko Sirije ovim potezom, kao i da pokaže svoju distancu od Putina domaćoj publici. Evidentno je Trump pokušao da razvoji Moskvu i Peking iz strateškog zagrljaja i u prvoj godini svog drugog mandata.

Tada je, kroz ustupke u mirovnim pregovorima oko Ukrajine i ponudom američko-ruskih energetskih projekata na Arktiku, pokušao da istrgne Putina iz Xijevog zagrljaja, naročito po pitanju zajedničkog kineskog-ruskog rata na uspostavljanju potpune plovnosti takozvane Severnomorske trgovačke rute, kojom bi Kina uspevala da za kraće vreme preko Arktika doprema svoju robu u Evropu i Ameriku.

Iz izjava kineskog šefa diplomatije Wang Yija naziru se kineske zamerke na račun ruskih poteza / Bloomberg

Ni Trumpovi pozivi Kini da podstakne Rusiju da okonča rat u Ukrajini nisu bili uspešni, niti doveli u pitanje kinesku podršku ruskim potezima.

A daleko od toga da su ti odnosi u potpunosti skladni. To se nazire iz toga da je prošlog meseca kineski šef diplomatije Wang Yi pozvao Rusiju na "bližu i jaču stratešku koordinaciju" unutar partnerstva, što je obično signal uočenog nedostatka koordinisane aktivnosti. Ta izjava je data u kontekstu rata u Iranu, a Wang je sličnu izjavu dao i 2022. godine odmah nakon početka ruske sveobuhvatne invazije na Ukrajinu. Uprkos tome, zasad je malo verovatno da bi Xi pristao da pozove Rusiju da zajedno izvrše pritisak na Iran da se preda pred američko-izraelskim napadima.

"Strateški kontekst izraelsko-američkog rata u Iranu pružiće dobrodošlu priliku Xiju i Putinu da istaknu oblasti u kojima se slažu i umanje značaj razlike među njima oko Irana, Severne Koreje i mnogih drugih pitanja", ocenjuje profesorka političkih nauka Elisabeth Wishnick u autorskom tekstu za portal The Diplomat, dodajući da samit Kine i SAD predstavlja važan korak u stabilizaciji odnosa, ali će kinesko-ruski samit, barem u pogledu učestalosti i obima bilateralnog dijaloga.

"U tom kontekstu, izgledi za američku diplomatiju triangulacije u Pekingu ne deluju obećavajuće."