Zašto je Putin sateran u ćošak i sve opasniji

Prošla nedelja nije bila samo loša za Rusiju i imperijalne ambicije Vladimira Putina već katastrofalna. Počela je smelom američkom operacijom u kojoj je otet venecuelanski autokrata i bliski saveznik Kremlja, Nicolas Maduro.

Međutim, američki pritisak se tu nije zaustavio. Sredinom nedelje, američka vojska je u severnom Atlantiku presrela i zaplenila ruski tanker Mariner, koji je bio u pratnji ruske mornarice. Brod je bio deo ogromne "flote iz senke" koju osovina Moskva–Teheran–Karakas koristi kako bi zaobišla zapadne sankcije na izvoz nafte u Kinu.

Cena nafte je u sedmici nakon američke intervencije pala za oko dva do tri odsto i trenutno se kreće oko 60 dolara po barelu; tokom prošle godine već je pala za 18 odsto. Rusko ministarstvo finansija, na čijem je čelu Anton Siluanov, u svoje budžetske planove za 2026. godinu ugradilo je pretpostavku o prosečnoj ceni nafte tipa ural od 59 dolara po barelu.

U utorak je najava Velike Britanije i Francuske o planovima za raspoređivanje trupa u Ukrajini u slučaju primirja delovala kao hladan tuš. Moskva je reagovala predvidljivo: strane vojnike tretiraće kao legitimne borbene mete.

U međuvremenu, islamistička teokratija ajatolaha u Teheranu, koja predstavlja važnu kariku u globalnoj "osi subverzije" CRINK (Kina, Rusija, Iran i Severna Koreja) protiv Sjedinjenih Američkih Država i njihovih zapadnih saveznika, takođe se već nekoliko dana opasno ljulja.

Sredinom nedelje, SAD su presrele i zaplenile tanker Mariner u severnom Atlantiku | Izvor: Obalna straža SAD-a

 

Saterana u ćošak, Rusija je, kao i u prošlosti, pribegla asimetričnom odgovoru i psihološkom efektu zastrašivanja. Kao i u novembru 2024. godine, upotrebila je svoje najnovije i najstrašnije oružje, hipersoničnu balističku raketu Orešnik, koja leti nadzvučnom brzinom i može da nosi nuklearne bojeve glave. Napad na ciljeve u Ukrajini ovom raketom srednjeg dometa, protiv koje trenutno praktično ne postoji odbrana, nije naneo veliku štetu, jer je pre svega predstavljao instrument strateškog signaliziranja.

Bio je to proračunat odgovor na niz poniženja i pokušaj Kremlja da ponovo uspostavi ravnotežu straha pod sopstvenim uslovima i obezbedi što povoljniju poziciju u mirovnim pregovorima o Ukrajini.

Raketa kao jezik diplomatije

Ako se po strani ostavi efekat samog oružja, ovaj događaj otkriva očaj, a ne moć Moskve, koja nastoji da preispita svoj položaj u globalnoj arhitekturi moći. Prostor za samostalno delovanje Ruske Federacije brzo se sužava u poređenju sa Sjedinjenim Američkim Državama, a još više u odnosu na njenog navodnog saveznika – Kinu.

To potvrđuje i fokus američkog predsednika Donalda Trumpa na aneksiju Grenlanda, za koju Kremlj smatra da spada u njegovu sferu interesa u arktičkim regionima. Dok su nedavni događaji u svetu potpuno zasenili ruske napore u Ukrajini, Bloomberg je u subotu izvestio o još jednom udarcu za Putina: ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski navodno je već predložio Trampu nacrt sporazuma o slobodnoj trgovini, čime se dodatno sužava ruski manevarski prostor za odugovlačenje rata u cilju proširenja okupiranih teritorija u Ukrajini.

.

Lansiranje rakete treba shvatiti kao simboličnu demonstraciju sile. To je Putinova poruka Zapadu da Rusija, uprkos nizu diplomatskih i geopolitičkih neuspeha, ostaje faktor koji se ne može ignorisati.

"Rusija nema mnogo stvarnih spoljnopolitičkih alata kojima bi mogla ozbiljno da se takmiči sa Sjedinjenim Američkim Državama ili da utiče na Trampa", rekao je za Bloomberg Adriju Denis Mancevič, direktor NC3 i stručnjak za prilike u Rusiji. "Za razliku od Kine, koja takve alate ima i već je naučila da ih koristi – od carina do ograničenja izvoza retkih zemalja – Kremlju u ovoj trci preostaju samo nuklearni arsenal i pretnje. Njih koristi u svoju korist, makar na nivou retorike i postepene eskalacije tenzija", kaže Mancevič, podsećajući na razmeštanje nuklearnog oružja u Belorusiji.

Poruka je bila jasna: Rusija je upotrebila hipersonične rakete, koje putuju više od pet puta brže od zvuka, da bi pogodila ciljeve u zapadnoj Ukrajini, svega 60 kilometara od poljske granice. Time je Moskva Zapadu telegrafski poslala neosporivu činjenicu: ciljevi u srcu Evrope nalaze se na svega nekoliko minuta leta modernog ruskog naoružanja.

Izvor: Podaci CSIS Missile Threat, ocene Pentagona i ukrajinskih obaveštajnih službi (GUR)

Putinova borba za relevantnost

Međutim, zveckanje oružjem ne može da sakrije strateške poraze. Madurov pad bio je jasan znak za međunarodni ugled Rusije o krhkosti bezbednosnih garancija koje Moskva može da pruži svojim partnerima na globalnom jugu. Još značajnija bila je mlaka reakcija Pekinga. Kineska uzdržanost povodom pada venecuelanskog diktatora i posustalog iranskog režima ukazuje na pragmatičan stav Pekinga, koji nema ni želju ni kapacitet da konkretno ograniči američke interese. To nesumnjivo izaziva nelagodu u Moskvi u pogledu pouzdanosti kineskog partnerstva, u kojem je Rusija zarobljena još od invazije 2022. godine.

Sliku bespomoćnosti dodatno je upotpunila zaplena ruskog tankera u severnom Atlantiku. Incident je otkrio ograničen domet ruske mornarice, jer je zaplenjeni brod pratila ruska podmornica, ali se nije usudila da se umeša u američku operaciju tako daleko od sopstvenih matičnih voda. Ruska novinska agencija TASS prenela je izjavu poslanika Leonida Sluckog, koji je ovaj čin nazvao "piraterijom 21. veka", ali je Putin ostao nem. Kako Mancevič ističe, ruski lider ne želi da "pokvari odnose sa Trumpom" preteranim protestima protiv američkih poteza.

U ovom vakuumu percipirane slabosti, Francuska i Velika Britanija najavile su da bi mogle da pošalju trupe u Ukrajinu. Taj potez predstavlja kršenje "crvene linije" za Moskvu i još je bolniji od potencijalnog američkog preuzimanja Grenlanda, jer direktno dovodi u pitanje rusku percepciju sigurnosnih tampon zona. Putin je dosledno održavao lažnu naraciju da je invazija na Ukrajinu odgovor na navodno kršenje obećanja NATO-a o neširenju vojne infrastrukture, koja je sovjetskom lideru Mihailu Gorbačovu dao američki državni sekretar James Baker 1990. godine.

"Putinova velika ambicija je da vrati Rusiju na mapu supersila koje imaju pravo na sopstvene interesne sfere i da druge supersile priznaju to pravo", smatra Mancevič. Dodaje da Rusija teži ravnopravnom položaju sa Sjedinjenim Američkim Državama i Kinom. Putinov odgovor da će strani vojnici biti "legitimne mete" i upotreba projektila sposobnog da nosi nuklearne bojeve glave predstavljaju upozorenje Zapadu protiv direktnog ulaska u sukob.

Cilj napada raketom Orešnik nije bilo uništavanje infrastrukture (Rusija za to ima jeftinije sisteme) već je služio da se demonstrira domet do evropskih prestonica. Reč je o klasičnom hladnoratovskom odvraćanju, kojim Moskva kompenzuje svoju konvencionalnu inferiornost u odnosu na NATO i pokušava da spreči da bude potisnuta na marginu međunarodnog odlučivanja.

Strah od irelevantnosti u Kremlju je opravdan. Okviri Trumpove bezbednosne politike, koja je deo Monroove doktrine, ukazuju na to da će o ključnim pitanjima 21. veka, uključujući Ukrajinu, pregovarati isključivo Trump i kineski lider Xi Jinping.

"Mirovni sporazum u Ukrajini u konačnici će biti sporazum između SAD, uz mali uticaj stavova EU i Rusije, i većim delom Kine s druge strane", realistično objašnjava geopolitički stručnjak Klemen Grošelj o odnosu snaga, koji ne veruje da će se Rusija upustiti u direktan sukob sa NATO-om. "Međutim, to ne isključuje mogućnost da će Moskva pokušati da destabilizuje unutrašnju politiku i društvo neke od država članica NATO-a i EU kao deo ruskog hibridnog delovanja."

 

UN na nogama

Čini se da se Putinov gambit delimično isplatio, a italijanska premijerka Giorgia Meloni odmah je upozorila na potrebu održavanja diplomatskih kanala, što ukazuje na strah od eskalacije. Ali to je takođe izazvalo novi talas međunarodne osude. Upotreba balističkih projektila podstaći će danas hitan sastanak Saveta bezbednosti UN na zahtev Kijeva, koji podržava šest članica (Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Letonija, Danska, Grčka i Liberija).

U svom zahtevu za sastanak, ukrajinski ambasador pri UN-u Andrij Melnik povukao je jasnu liniju ispod ruskih postupaka: "Rusija je dostigla zastrašujući novi nivo ratnih zločina u svojim napadima na civile i civilnu infrastrukturu." Dok Kremlj pokušava da projektuje moć, ponovo se suočava sa statusom izopštenika u Njujorku, koji nijedan hipersonični projektil ne može da popravi.