Xi dočekuje svetske lidere, dok se Trump sukobljava sa saveznicima

Predsednik Kine Xi Jinping privodi kraju neuobičajeno intenzivnu nedelju diplomatije u Pekingu, pokazujući snažno interesovanje svetskih lidera za razvoj odnosa sa Kinom dok su SAD u sukobu sa Iranom.

Xi je održao najmanje pet sastanaka na visokom nivou, uprkos tome što ove nedelje nije bilo nijednog formalnog skupa u kineskoj prestonici. Ako se izuzmu nedelje kada je zemlja bila domaćin velikih samita, ovo je najbrži tempo još od jula 2024.

Spisak sagovornika kretao se od saveznika SAD iz NATO-a - španskog premijera Pedra Sáncheza - do predstavnika Bliskog istoka, prestolonaslednika Abu Dabija šeika Khaleda bin Mohammeda. Nakon tih sastanaka usledila je poseta lidera susednog Vijetnama - predsednika države i generalnog sekretara Komunističke partije To Lama, koji je nedavno obezbedio novi petogodišnji mandat.

Xi nastoji da svoju zemlju predstavi kao izvor stabilnosti i zaštitnika poštovanja međunarodnih pravila, u trenutku kada predsednik SAD Donald Trump preti da će bombardovati Iran "nazad u kameno doba". Ostaje nejasno da li će kinesko rukovodstvo, koje godinama obećava koristi od dubljih veza sa drugom najvećom privredom sveta, ponuditi konkretnu pomoć zemljama pogođenim aktuelnom energetskom krizom.

"Svetski lideri odlaze u Peking jer sve više vide Kinu kao zaštitu od nepredvidivih Sjedinjenih Država", rekao je Neil Thomas, saradnik za kinesku politiku u centru za analizu Kine pri Institutu za politiku Asia Societyja (engl. Asia Society Policy Institute). "Mnogi žele da Peking igra veću ulogu kao branilac stabilnosti, diplomatije i otvorene svetske ekonomije."

Trump je, nasuprot tome, tokom nedelje dodatno produbio svoju izolaciju na svetskoj sceni, otvoreno kritikujući nekada bliske saveznike, uključujući Giorgiju Meloni iz Italije i Keira Starmera iz Velike Britanije. Takođe je napao papu Lea XIV, nazivajući popularnog i istaknutog duhovnog lidera "užasnim za spoljnu politiku".

Italijanski ministar spoljnih poslova ove nedelje je posetio Peking, gde su zvaničnici obećali produbljivanje odnosa sa Rimom.

Trump sve više - i bez uspeha - koristi pretnje kako bi izvršio pritisak na saveznike da sarađuju sa američkom vojskom u otvaranju Ormuskog moreuza i obnavljanju protoka energije iz Persijskog zaliva ka ostatku sveta.

Svetski lideri pokušavaju da koordiniraju bez prisustva SAD. Starmer putuje u Pariz kako bi u petak organizovao video-konferenciju zajedno sa francuskim predsednikom Emmanuelom Macronom, okupljajući koaliciju od oko 40 zemalja koje rade na obnavljanju slobodnog prolaza kroz Ormuski moreuz. Južna Koreja, Japan i Australija ranije su učestvovali u tim naporima, koji su usmereni na podršku prekidu vatre.

Japan, sused Kine, već je pokazao spremnost da finansijski reaguje. Premijerka Sanae Takaichi ove nedelje je obećala paket pomoći od 10 milijardi dolara kako bi pomogla zemljama jugoistočne Azije da se izbore sa naglim rastom cena sirove nafte.

To je objavila tokom virtuelnog sastanka sa regionalnim liderima u sredu, posvećenog novoj inicijativi "Power Asia", koja ima za cilj jačanje lanca snabdevanja energijom. Na sastanku je učestvovao i premijer Vijetnama, istog dana kada se To Lam u Pekingu sastao sa Xijem, koji je ponudio reči solidarnosti, ali bez konkretne pomoći.

Sanae Takaichi | Bloomberg

Najkonkretniji javni potez Kine do sada povezan je sa njenim "prijateljstvom bez ograničenja" sa Moskvom. Xi je ponovo istakao stabilnost odnosa sa Rusijom i obećao dublju bilateralnu koordinaciju tokom sastanka sa ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom ove nedelje.

Rusija i Kina, dva najvažnija saveznika Irana, ranije ovog meseca stavile su veto na rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koja je pozivala zemlje da koordiniraju napore za ponovno otvaranje Ormuskog moreuza. Ta inicijativa bi prećutno odobrila vojnu akciju u tom plovnom putu. Peking je ocenio da je "neuravnotežen" predlog zanemario uzrok problema i usmerio optužbe samo ka Iranu.

Trump je javno pripisao Pekingu zasluge za to što je podstakao islamsku republiku da učestvuje u mirovnim pregovorima prošle nedelje, što su, prema izveštajima, potvrdili i iranski zvaničnici. Međutim, kineski državni mediji su to osporili, navodeći da takva tvrdnja nepravedno krivi Iran za blokadu pregovora i prebacuje teret pregovora o prekidu vatre na Kinu, navodi se u objavi CCTV-a na društvenim mrežama.

Kinesko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je Peking uložio "sopstvene napore" u podsticanje prekida vatre, bez dodatnih detalja.

Xi i kineski zvaničnici oprezno zauzimaju aktivniju ulogu, ali zadržavaju dovoljnu distancu kako ne bi bili okrivljeni ako pregovori propadnu, rekao je Ja Ian Chong, vanredni profesor političkih nauka na Nacionalnom univerzitetu Singapura.

"Peking takođe vodi računa o odnosima sa Vašingtonom", rekao je. "Direktnije i aktivnije uključivanje u pregovore moglo bi da donese odobravanje Trumpove administracije, ali i njeno nezadovoljstvo i prebacivanje krivice."

Kina - najveći svetski uvoznik nafte - zasad nema snažan ekonomski podsticaj da preuzme aktivniju ulogu u sukobu sa Iranom. Njene velike komercijalne rezerve nafte do sada su ublažile uticaj naglih cenovnih šokova koji pogađaju ostatak Azije.

To bi moglo da se promeni kako rat bude potrajao. Rast cena prekinuo je najduži period deflacije u zemlji u poslednjih nekoliko decenija, a viši operativni troškovi dodatno opterećuju industrije koje već posluju sa minimalnim maržama.

Ipak, Kina nerado ulazi direktno u nestabilan sukob. Njeni odnosi sa Teheranom i poslovne veze sa državama Persijskog zaliva došli su do izražaja kada je 2023. posredovala u smirivanju odnosa između Saudijske Arabije i Irana - što je potez koji je tada široko ocenjen kao dokaz rastućeg uticaja Xija u regionu.

Od tada, Kina uglavnom zauzima pasivniju ulogu, dok se sukobi na Bliskom istoku ponovo rasplamsavaju. Napadi Hamasa na Izrael u oktobru 2023. i eskalacija koja je usledila pokazali su ograničenja njenog uticaja. Zvanične poruke svode se na pozive na uzdržanost i smanjenje tenzija, uz fokus na rastuće poslovne aktivnosti.

Peking je pokazao da nije spreman da aktivno rešava sukob koji nanosi veliku štetu svetskoj privredi, smatra Richard McGregor, viši saradnik za istočnu Aziju u institutu Lowy (engl. Lowy Institute).

"Vrlo je lako kritikovati SAD", rekao je. "Čak su i američki saveznici danas u sukobu sa Trumpom i Vašingtonom - ali pre ili kasnije, Kina mora da izađe iz uloge kritičara i preuzme stvarnu diplomatsku odgovornost."