Američki napad u kojem je zarobljen venezuelanski predsednik Nicolas Maduro predstavlja upozorenje američkim saveznicima i protivnicima: predsednik Donald Trump ima sopstveni novi svetski poredak.
Posle zapanjujuće kasnonoćne operacije u kojoj su Maduro i njegova supruga odvedeni iz čuvane vojne baze u blizini Karakasa u zatvor u Njujorku, Trump je pokazao koliko su SAD spremne da idu kako bi eliminisale vođu koji se smatra pretnjom američkim interesima i bezbednosti.
"Budućnost će biti određena sposobnošću da se zaštiti trgovina, teritorija i resursi koji su ključni za nacionalnu bezbednost", rekao je Trump na konferenciji za novinare na kojoj je objavio zarobljavanje Madura. "To su čelični zakoni koji su oduvek određivali globalnu moć i tako će i ostati".
Ovaj pristup izazvao je šok širom sveta i privukao kritike od Brazila do Pekinga. Nakon napada u Trampovom drugom mandatu na Somaliju, Nigeriju, Siriju, Irak i Iran, kao i u međunarodnim vodama, ovo označava kulminaciju daleko agresivnijeg stila spoljne politike, u kojem Trampov pogled na američke interese stavlja iznad svega.
New York, SAD | Adam Gray/Bloomberg
Svrgavanje Madura biće viđeno kao "oštra lekcija iz politike moći", rekao je u intervjuu Sun Chenghao , saradnik Centra za međunarodnu bezbednost i strategiju Univerziteta Cinghua. Za globalne aktere poput Kine, taj potez "ubrzava širi trend ka rekonfigurisanoj globalnoj poretku", dodao je.
Dok Maduro čeka suđenje u zatvoru u Njujorku, Tramp već podstiče nagađanja o tome koje bi mu mogle biti sledeće mete. Među njima je Kuba, koja je zatvaranjem Madura iznenada izgubila svog najvažnijeg dobročinitelja. "Želimo da pomognemo tom narodu", rekao je Trump u subotu, a takođe je upozorio kolumbijskog predsednika Gustava Petra da se "pazi". Tu je i Grenland, deo teritorije Danske, saveznice u NATO-u.
"Treba nam Grenland iz aspekta nacionalne bezbednosti", rekao je Trump u nedelju u avionu Air Force One, i dodao da "Danska to neće moći da učini".
Danski premijer osudio je tu ideju, rekavši da SAD "nema pravo anektirati" danske teritorije.
Iako se američki vojni napad na arktički teritorij još uvek čini nategnutim, teško je sada išta isključiti. Vojska nije jedino oružje koje Trump ima na raspolaganju: pokazao je da će uvesti trgovinske sankcije i carine kao pritisak kako bi postigao političke ciljeve. Trumpovi savetnici, posebno potpredsednik J. D. Vance, nisu se bojali da signaliziraju podršku evropskim opozicionim strankama za koje smatraju da bi bolje vodile kontinent.
Koliko god se najnoviji događaji činili u suprotnosti sa Trumpovim prethodnim tvrdnjama o „mirotvorstvu“, oni se uklapaju u daleko snažniji pristup predsedništvu koji je demonstrirao u svom drugom mandatu. To uključuje raspoređivanje Nacionalne garde u gradove širom SAD-a i sprovođenje kampanje za protjerivanje miliona imigranata iz zemlje. Misija u Venecueli, izvedena bez konsultacija sa saveznicima ili jasnih planova šta sleduje za tu južnoameričku naciju, dodatni je dokaz da Trump prvo deluje, a detalje rešava kasnije.
"Mnogo je toga napisano o rastućem multipolarnom svietu, ali Trumpova administracija pokazuje nam temelje imperijalnog poretka", rekao je Bader Al-Saif, docent na Fakultetu u Kuvajtu i suradnik u Chatham Houseu. U Trumpovom drugom mandatu isorijski saveznici postali su mete sve više prietećeg jezika. Predsednik je spomenuo mogućnost da će Kanada postati 51. država i pretio napadom na Panamu kako bi sprečio Kinu da vrši prevelik uticaj na Panamski kanal.
U intervjuu za Fox News u subotu, čak je upozorio da "moramo nešto učiniti" u vezi s Meksikom s obzirom na to da je, kako je rekao, predsednica Claudia Sheinbaum nesposobna suzbiti narko-kartele. "Ona ne vodi Meksiko", rekao je Trump. "Karteli vode Meksiko." Sve to predstavlja najeksplicitnije odbacivanje takozvanog novog svetskog poretka koji je definisao američku spoljnu politiku nakon Hladnog rata, u kojem su uzastopne administracije naglašavale saradnju sa saveznicima i rad putem UN-a i blokova poput G-20 sa SAD-om kao vođom. Bilo je značajnih izuzetaka, poput invazije na Irak 2003. godine, ali čak je i tada SAD pokušao pronaći međunarodnu podršku kako bi postigao svoje ciljeve.
Ovog puta je Trump delovao sam. To podseća na kolonijalni model, gde SAD može dopustiti nominalno nezavisnim vladama da vode vlastite poslove, a istovremeno potvrđuje američku dominaciju ekonomskom prisilom i vojnom moći.
Zajednička nit novog Trumpovog pristupa, koji je SAD primienio u Ukrajini, Jemenu i sukobu između Izraela i Gaze, gde detalji o upravnom 'Odboru za mir' ostaju nejasni, jeste usredsređenost na kratkoročna postignuća, a ne na složenija, dugoročnija pitanja o upravljanju i stabilnosti.
"Događaji u Venecueli i nadolazeći 'Odbor za mir' za Gazu, kao i povremene zapaljive reference na Grenland i Kanadu, ukazuju na široke implikacije za globalni nered", rekao je Al-Saif sa Fakulteta u Kuvajtu.
To je filozofija koja bi se mogla obiti o glavu američkim interesima.
Neki od predsednikovih kritičara kažu da bi se Trumpov model mogao koristiti kao predložak za Kinu da vrati Tajvan, samoupravno ostrvo koje Peking smatra odmetnutom pokrajinom, ili da ohrabri Rusiju da obnovi svoje napore za svrgavanje ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Od otstrva Spratly u Južnom kineskom moru do spornijih granica preko Himalaja, Trumpov pristup spoljnoj politici mogao bi brzo pretvoriti sporadično žarište u pravi požar.
Trump i njegov tim bili su otvoreni oko jednog aspekta koji ujedinjuje njegove različite ciljeve: ekonomske dominacije. On i državni sekretar Marco Rubio jasno su dali do znanja da SAD traži pristup venecuelanskim naftnim rezervama koje čine 17 procenata globalne ponude (najvećim rezervama na svetu).
Trump je rekao da američke kompanije mogu obnoviti oronulu energetsku infrastrukturu Venezuele.
"Naše vrlo velike američke naftne kompanije, najveće na svetu, doći će, potrošiti milijarde dolara, popraviti teško oštećenu infrastrukturu, naftnu infrastrukturu, i početi zarađivati novac za zemlju", rekao je Trump.
Resursi su Trumpov fokus i u Ukrajini, gde je SAD potpisao sporazum o dobivanju pristupa njenim mineralnim resursima kao deo poteza za podršku vladi Zelenskog. U Venecueli postoje resursi osim same nafte. Zemlja sa 30 miliona stanovnika "ima gotovo 3.000 kilometara obale, sa prekrasnim karipskim plažama pogodnim za turizam i dobro pozicioniranim lukama za pomorsku trgovinu koja povezuje Panamski kanal, američku obalu Meksičkog zaliva i Evropu", tvrdi Jimena Zuniga, analitičarka u Bloomberg Economicsu.
Potencijalni dobitak iz Trumpove perspektive mogao bi biti ogroman.
"Uspeh u svrgavanju Madura mogao bi ohrabriti Trumpovu administraciju da proširi svoju kampanju pritiska na Kubu ili druge nepopularne režime, dok bi neuspeh mogao ublažiti njen apetit za intervencijom", prema Zunigi.
Raspetljavanje logike Trumpove administracije za napad na Venezuelu bilo je još teže zbog oprečnih poruka njenih vodećih osoba. Na NBC-u, Rubio je potvrdio da je taj potez bila revidirana primena Monroeove doktrine iz 19. veka, u okviru koje je SAD proglasio zapadnu hemisferu izvan granica kolonizacije drugih nacija.
Trump je brzo protivrečio tom mišljenju u intervjuu za The Atlantic i izjavio da to "nije hemisfera, to je zemlja, reč je o pojedinačnim zemljama". U avionu Air Force One rekao je da misli da će se Kuba sama urušiti: "Ne mislim da nam treba neka akcija."
Iznenadni udar u Venecueli preti da pojača kritike da je predsednik bio više zaokupljen spoljnjom politikom nego mišljenjima Amerikanaca o njegovom upravljanju ekonomijom, posebno imajući u vidu da su izbori za američki Kongres za otprilike 10 meseci. U Vašingtonu su se proratni republikanci, koji su inače navikli na ograničen uticaj na predsednika, uglavnom okupili na njegovoj strani, dok su "MAGA konzervativci", koji se obično protive prekomorskim vojnim avanturama, bili suzdržaniji. To bi se moglo promeniti u narednim nedeljama, posebno ako Venecuela propadne, ali njegova koalicija ostala je čvrsta neposredno nakon napada.
Pitanje je može li to potrajati.
"Ovo nije ono za šta su se zalagali u kampanji", rekla je republikanka Maura Gillespie. "Kada pogledate ljude kod kuće, mislim da su zbunjeni. Njihov fokus je na tome šta to znači za njih, kako to utiče na njih."
Vlade širom sveta reagovale su na Trumpove postupke u Venecueli osudama i podrškom, pri čemu je najjači otpor dolazio od nekoliko latinoameričkih zemalja. Čelnici Meksika, Brazila i Kolumbije osudili su napade, a predsednica Meksika Sheinbaum rekla je da su oni u suprotnosti sa Povelјom UN-a.
La Guaira, Venezuela | Juan Barreto/AFP/Getty Images
Dalje kritike čine se neizbežnima. Nekoliko latinoameričkih zemalja nazvalo je potez "izuzetno opasnim presedanom za mir i regionalnu sigurnost."
Savet za bezbednost Ujedinjenih nacija, telo osnovano za posredovanje i sprečavanje upravo onakve vojne akcije kakvu je Trump pokrenuo, takođe se očekivalo da će se u ponedeljak sastati na hitnom sastanku. Ali Savet bezbednosti UN-a godinama je paralizovan u pokušajima rešavanja sukoba na Bliskom istoku i u Ukrajini. Američko pravo na veto u savetu znači da je malo verovatno da će se postići konsenzus. Kako god bilo, Trump ne pokazuje nikakvu zabrinutost zbog skandala, niti bilo kakav znak povlačenja.
New York, SAD | Christian Monterrosa/Bloomberg
To je reakcija koje druge zemlje shvataju ozbiljno. Prema rečima višeg indijskog zvaničnika, Indija će se sada usredsrediti na sticanje tvrde moći. Analitičari su razmišljali o tome hoće li Kina iskoristiti američki potez kao predložak za to kako na kraju napasti vođstvo Tajvana bez potpune invazije. "Ruši se stari svetski poredak", rekao je u nedelju srpski predsednik Aleksandar Vučić. "Više ne vredi međunarodno pravo."
.webp){kind=icon}
