Energetski 'Nju dil' Sama Altmana dobar je za veštačku inteligenciju. A za Amerikance?

Sam Altman je željan moći. Tek što je završio ciklus finansiranja od 6,6 milijardi dolara i učvrstio svoju poziciju na čelu OpenAI-ja dok drugi suosnivači odlaze, Altman, izvršni direktor kompanije, osmislio je strategiju koja treba da obezbedi njegovoj firmi vodeću ulogu u onome što on smatra najvažnijom tehnologijom koju je svet ikada video. 

Na sastanku u Beloj kući u septembru okupili su se Altman i drugi predstavnici najznačajnijih kompanija u oblasti veštačke inteligencije (AI) kako bi izneli svoju molbu: "Potrebno nam je više energije, i to brzo". Posle sastanka, Altman je pripremio predlog na 15 strana u kome je detaljnije obrazložio šta bi, prema njegovom mišljenju, trebalo da vlada uradi.  

On je pozvao na izgradnju više elektrana kapaciteta pet gigavata (GW) u različitim saveznim državama širom SAD, od kojih bi svaka koštala oko 100 milijardi dolara. Energiju iz tih elektrana bi koristili njegov startap i druge kompanije koje prednjače u tehnologijama veštačke inteligencije. Dokument se naziva "Infrastruktura je naša sudbina".   

I zaista je tako. U istoriji ima mnogo primera da je država ulagala u velike projekte kako bi podržala industrije u ekspanziji, od izgradnje međudržavnog auto-puta u SAD u vreme predsednika Dwighta Eisenhowera tokom pedesetih godina 20. veka, do ulaganja u širokopojasni internet u Južnoj Koreji tokom devedesetih. Ako je sudbina SAD da bude supersila u domenu veštačke inteligencije i da ne dozvoli Kini da preuzme primat ulaganja u energetiku, i to tempom koji Altman smatra potrebnim, treba shvatiti ne samo kao cilj već kao minimum onoga što je potrebno uraditi. Pitanje je kako to finansirati i kako osigurati da koristi od toga ima i društvo, a ne samo korporacije.  

Altman nije nasumično postavio svoje ciljeve. Postoji pet do sedam takozvanih "hyperscalers" kompanija koje koriste ili prodaju ogromne količine računarskih resursa za treniranje i pokretanje najnaprednijih AI tehnologija, kojima će biti potrebne velike elektrane. Procena da će svakoj od njih biti potrebno pet gigavata da zadovolje svoje buduće energetske potrebe zasad je preliminarna. 

Teško je utvrditi precizan iznos jer, iako će biti potrebno mnogo više računarske snage za obuku modela veštačke inteligencije sledeće generacije nego sada, energetska efikasnost će bar delimično ublažiti taj teret. Najnoviji čip kompanije Nvidia Corp "blackwell" je 25 puta energetski efikasniji od čipa "hopper", koji se svuda koristi, kaže Arshad Mansoor, predsednik i izvršni direktor Instituta za istraživanja u oblasti električne energije (EPRI). Mansoor je učestvovao na sastanku u Beloj kući i podržava Altmanov apel da se uloži u energetiku. 

Prema EPRI-ju, za samo jedan upit na ChatGPT-ju utroši se 10 puta više energije nego prilikom standardne (ne-AI) pretrage na Googleu. Gornje projekcije govore da će udeo data centara u potrošnji električne energije proizvedene u SAD dostići 9,1 odsto do 2030. godine, u poređenju sa sadašnjih četiri odsto. Neke savezne države već zvone na uzbunu. Predsedavajući teksaškog tela za komunalne usluge rekao je za Bloomberg u oktobru da novi data centri moraju sami da proizvode struju pošto preopterećena električna mreža Teksasa jednostavno ne može da izdrži dodatnu potrošnju. 

AI kompanije će već negde i nekako pronaći potrebnu energiju. U nekim slučajevima ona će se obezbediti iz konvencionalnih izvora energije, poput termoelektrana na gas koje ne doprinose ciljevima za smanjenje emisija ugljen-dioksida (CO2), rekao je predsedavajući Googlea Eric Schmidt početkom oktobra na samitu AI u Vašingtonu. Microsoft Corp. nedavno je sklopio sporazum kojim se obavezuje da će otkupiti svu struju koja se proizvede u nuklearnoj elektrani Three Mile Island kada ona ponovo bude puštena u rad 2028. godine. Mansoor ocenjuje da bi modernizacija aktivnih nuklearnih elektrana mogla da obezbedi čak deset gigavata. 

Sve to neće biti dovoljno da se obezbede kapaciteti potrebni da SAD zadrže vodeću ulogu u oblasti veštačke inteligencije. Goldman Sachs Group Inc. ocenjuje da će biti potrebno 47 gigavata dodatnih kapaciteta za proizvodnju električne energije kako bi se zadovoljio rast potrošnje energije u data centrima u SAD do 2030. godine. Prema procenama analitičara ove kompanije, kapitalna ulaganja bi na tom planu iznosila oko 50 milijardi. 

Bela kuća, ako smatra da će veštačka inteligencija biti ključan faktor u američkoj ekonomiji, trebalo bi da sarađuje s Altmanom kako bi omogućila ono što je njemu i ostatku industrije potrebno. 

U Altmanovom dokumentu "Infrastruktura je naša sudbina" navode se koraci koje je Kina preduzela. U toj zemlji će, kako se navodi, biti izgrađeno 11 nuklearnih reaktora u narednih pet godina, što će koštati 31 milijardu dolara. AI kompanije uživaju finansijsku podršku i imaju koristi i od povoljnih zakonskih rešenja. Aktivnosti kineskih vlasti nisu ograničene na Kinu, već ta zemlja podržava 155 projekata u oblasti veštačke inteligencije u 64 zemlje. Kina nastoji da pretekne SAD i postane svetski lider u veštačkoj inteligenciji do 2030. godine, što će, kako smatra, omogućiti "duboke promene u načinu na koji ljudi proizvode, žive i razmišljaju", da ne spominjemo vojnu moć.  

Bloomberg

 

Bloomberg Intelligence je nedavno objavio predviđanja da će Kina smanjiti jaz u odnosu na SAD u razvoju veštačke inteligencije u narednih 12 meseci, uglavnom zato što njene tehnološke kompanije uživaju punu podršku države.  

Kina se na vreme snabdela velikim količinama naprednih akceleratorskih čipova pre nego što su SAD ograničile izvoz i ima tri softverska programera na svaka dva u SAD. Drugim rečima, OpenAI je u pravu kada u svom dokumentu upozorava da bi dominacija Kine u trci za veštačku inteligenciju mogla da dovede do toga da se njen autokratski pristup u vezi s privatnošću podataka i masovnim nadzorom proširi na ceo svet.   

Ako je stav Bele kuće da će AI imati ključnu ulogu u američkoj ekonomiji, trebalo bi da sarađuje s Altmanom kako bi odgovorila na potrebe industrije, s obzirom na to da SAD imaju najviše šansi da ostvare najveći udeo u više od četiri biliona koje bi AI, prema procenama konsultantske firme McKinsey & Co, godišnje mogla doprineti svetskoj ekonomiji.  

Altman je u tekstu koji je nedavno objavljen na njegovom ličnom sajtu priznao da će sistemi koje razvijaju kompanije kao što je njegova uzdrmati tržište rada, ali je dodao da će i podstaći otvaranje novih radnih mesta. Ovi potresi će se isplatiti jer veštačka inteligencija može da poboljša i pristup obrazovanju, rešavanju problema u vezi sa zdravstvenom zaštitom ili razvoju efikasnijih metoda za borbu protiv klimatskih promena, naveo je on.  

Napori, vredni više milijardi dolara, koje je preduzela administracija predsednika Bidena kako bi vratila proizvodnju poluprovodnika u SAD, trebalo bi da budu dovoljan motiv da se ne odugovlači s razvojem veštačke inteligencije, sada kada domaće kompanije prednjače u tome i u fazi su uspona. Trebalo bi da vlasti slede instinkt Marka Zuckerberga: on je nedavno rekao investitorima da je rizičnije zaostajati za konkurencijom nego previše uložiti. 

Ono što je Altman predstavio kao priliku značajnu koliko i "Nju dil" mora biti korisno i građanima SAD, posebno jer je sve više skeptika koji sumnjaju u to da će generativna veštačka inteligencija, sa svojim takozvanim halucinacijama i greškama, doneti tako velike promene kako to tvrde Altman i ostali zagovornici AI-ja. 

Izgradnja prethodne generacije data centara iscrpela je budžete saveznih država, koje su se trudile da izađu u susret velikim tehnološkim kompanijama, ali su rezultati bili razočaravajući. Virdžinija, savezna država s najviše data centara u zemlji, samo u 2023. godini izgubila je 750 miliona dolara u poreskim prihodima zbog podsticaja za data centre, pokazuje izveštaj državnog revizora.  

U Ilinoisu, prema podacima koji je prikupila neprofitna organizacija Good Jobs First, date su subvencije od 486 miliona dolara za data centre, a otvoreno je samo 339 radnih mesta, što je oko 1,4 miliona dolara po radnom mestu. U Nebraski, troškovi izgradnje novih kapaciteta za električnu energiju za potrebe novih objekata Googlea i Meta Platforms Inc. snosili su građani, pošto je cena struje okvirno porasla za oko 2,5 do tri odsto godišnje, podaci su lokalnih medija. 

Mora se prestati sa sklapanjem ovakvih nepovoljnih ugovora do kojih često dolazi u tajnosti. Kompanijama nije potrebna milostinja, ali je jasno da će poreske olakšice, garancije na kredite i drugi mehanizmi državnih podsticaja biti potrebni da bi se brže napredovalo u izgradnji neophodne infrastrukture kako bi Amerika zadržala primat. 

Možda postoji kreativniji način da lokalne zajednice profitiraju od procvata veštačke inteligencije u svojoj sredini. Chris Lehane, koji je zadužen za politiku kompanije OpenAI, rekao je da mu se čini "sasvim razumnim da tražite da od 20 ili 25 odsto računarske snage bude dodeljeno vašem javnom obrazovnom sistemu, državnim univerzitetima - da uspostavite AI centar koji je povezan s industrijama koje već postoje u vašoj državi". 

Drugim rečima, OpenAI je otvoren za ideju da savezne države budu isplaćene putem veštačke inteligencije. To bi mogao biti odgovor na pitanje kako da javne institucije i mala preduzeća iskoriste skupu tehnologiju za sopstvene potrebe. Ova ponuda je privlačna. Da li će dogovor biti fer, zavisi od toga koliko smo sigurni da Altman i ostali mogu ispuniti svoja obećanja. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar