Kina je naučila da prihvati ono što su SAD zaboravile - prednosti kreativne destrukcije

Kina se suočava sa povećanjem američkih carina koje uvodi predsednik Donald Trump. Kinesko tržište nekretnina postepeno se urušava, a ekonomija beleži pad. Dakle, da li će premijer Li Qiang na zasedanju Nacionalnog narodnog kongresa ovog meseca najaviti snažne podsticaje koje tržišta željno iščekuju? Ne računajte na to.  

Kinesko rukovodstvo je decenijama sledilo ideje britanskog ekonomiste Johna Maynarda Keynesa i njegovu doktrinu upravljanja potražnjom (Keynes je smatrao da tržišta ne mogu uvek samostalno da ostvare ravnotežu i da je povremeno potrebna intervencija države kako bi se ekonomski ciklusi stabilizovali, prim. prev.). Sada, međutim, usvaja učenje američkog ekonomiste Josepha Schumpetera o kreativnoj destrukciji (Schumpeter je smatrao da je ekonomski rast moguć kroz stalne inovacije i uništavanje zastarelih poslovnih modela i proizvodnih procesa, prim. prev.). 

Kreatorima politika sada zadaje glavobolju odluka Vašingtona da poveća carinu na svu kinesku robu pored postojećih carina od 25 odsto koje je Trump uveo tokom svog prvog mandata. Teško je sa preciznošću predvideti efekte toga, ali iz stručnih radova i istraživanja proističe da bi zbog novih trgovinskih ograničenja prodaja kineskih proizvoda u SAD mogla da padne za 20 odsto. 

Ovog puta, novi udarac iz inostranstva je zadesio Kinu u trenutku kada se suočava sa teškoćama na domaćem planu. Nakon decenije prekomerne izgradnje i zaduživanja, sektor nekretnina nalazi se usred kontrolisanog kolapsa. Investicije u nekretnine, nekada najvećeg pokretača kineskog rasta, opadaju već skoro četiri godine. Koliko je to značajno, ne može se dovoljno sagledati. 

Tokom godina procvata, izgradnja nekretnina u Kini pokretala je sve, od čeličana do fabrika nameštaja. Banke su masovno davale kredite građevinskim firmama. Nekretnine su bile najvrednija imovina kojom su raspolagala domaćinstava, sa udelom od oko 70 odsto u njihovom bogatstvu. Sada je došlo do pada i posledice se prelivaju i šire u ekonomiji. Čeličane su zatvorene. Banke se pitaju da li imaju dovoljno kapitala da pokriju troškove neotplaćenih kredita. 

Uplašena padom vrednosti nekretnina, domaćinstva sada više štede i manje troše. Kineske firme odgovorile su na slabljenje tražnje snižavanjem cena. Rezultat toga je dvogodišnji period deflacije, najduži takav period od azijske finansijske krize krajem devedesetih godina 20. veka. 

Zbog nagomilanih problema rasla su očekivanja da će premijer Li najaviti veliki paket stimulativnih mera na godišnjem zasedanju kineskog zakonodavnog tela koje je počelo 5. marta. Sva je prilika da će Li ponuditi skromnije mere podrške. Prema projekcijama Bloomberg Economicsa, kineski fiskalni deficit porašće sa 6,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2024. na 8,5 odsto u 2025. Vojnim rečnikom, kome se često pribegava kada se opisuju državni podsticaji, to povećanje je više od vodenog pištolja, ali teško da je bazuka. 

Štednja na ekonomskoj podršci predstavlja odstupanje od uobičajene kineske prakse. Ostatak sveta je već prešao sa Keynesa i njegovog važnog uvida, proisteklog iz iskustava tokom Velike depresije tridesetih, da u vreme recesije vlada treba da zaposli ljude ma kako ti poslovi bili besmisleni. Međutim, sve do nedavno, putevi koji nikud ne vode, pusti aerodromi i prazne stambene kule bili su dokaz da je Kina ostala verna Keynesovom pristupu. 

Takva doslednost bila je odlična za rast. U godinama nakon globalne finansijske krize 2008. godine, kineska ekonomija nastavila je da raste, dok je samonametnuta štednja odložila oporavak u SAD i Evropi. Međutim, Kina sada zbog toga mora nekako da izađe na kraj sa viškom kapaciteta. Na kraju, previše neaktivnih fabrika, previše praznih stanova i previše neotplaćenih stambenih kredita dovelo je do slabljenja ekonomije, slično kao u zapadnim ekonomijama sedamdesetih nakon što su decenijama postupale po Keynesovom receptu. 

Šta je rešenje? Keynes više nije u modi, bilo da se do toga došlo svesnim izborom ili iz nužde. Kina sada prati načela drugog velikog ekonomiste: Schumpetera. U svom najvažnijem delu "Kapitalizam, socijalizam i demokratija" Schumpeter tvrdi da snaga kapitalističkog sistema proističe iz neprestanog vihora kreativne destrukcije koji struji kroz ekonomiju. Nove tehnologije zamenjuju stare tehnologije. Nove kompanije zamenjuju stare kompanije. To je bolno za gubitnike, ali zato pokreće napredak. 

Schumpeter je tvrdio da je kreativna destrukcija jedinstvena za kapitalizam. Kina pokazuje da to funkcioniše i u njenom hibridnom spoju države i tržišne ekonomije. To se pre svega može videti u sektoru nekretnina. Država sada pušta građevinske aktere da se suoče sa posledicama viškova koje su izgradili, nakon što im je godinama davala podršku.  

To je ozbiljno uzdrmalo sve uključene strane, od vlasnika obveznica do kupaca koji su dali učešće za stanove koji nikada neće biti izgrađeni. Međutim, to takođe znači da kapital i radna snaga sada mogu da se upotrebe u produktivnije svrhe. Bloomberg Economics predviđa da će do 2026. sektor nekretnina doprinositi sa manje od 17 odsto kineskom BDP-u, u odnosu na skoro 25 odsto u 2017. U istom periodu, sektor visokih tehnologija spreman je da poveća svoj udeo sa manje od 11 odsto na više od 18 odsto. 

Da Kina sledi Schumpeterovu doktrinu, vidi se i po razvijenoj konkurenciji u nekim od novijih kineskih industrija. U sektoru električnih vozila, SAD imaju Teslu Inc, a Kina ima kompanije BYD, Geely, Nio, Xiaomi, Xpeng i još mnoge druge. Kineska električna vozila prolaze kroz značajna poboljšanja svake ili svake druge godine, dok strani brendovi to rade na svake četiri ili pet godina. Proizvođači automobila su pod velikim pritiskom da pronalaze i razvijaju nova rešenja, ali analitičarka Bloomberg Intelligencea Joanna Chen kaže da se ta industrija baš zbog stalnih inovacija brzo razvija i napreduje. 

David Spector za Bloomberg Businessweek

 

U sektoru onlajn trgovine u Kini vlada žestoka konkurencija. Platforme za onlajn kupovinu kao što su Taobao, JD.com i Pinduoduo bore se za udeo na tržištu sa novim akterima poput RedNotea i Douyina, društvenih mreža na kojima se može i kupovati. Kina, kao što je to svet imao prilike da sazna u januaru, ne zaostaje ni u oblasti veštačke inteligencije. Sofisticiranost DeepSeekovog R1 modela možda je iznenadila američke investitore, ali to je samo jedan od više od 300 velikih jezičkih modela koje su kreirale čitave vojske kineskih programera. 

Da li će prelazak sa Keynesa na Schumpetera ići glatko? Neće. Kako je to odlično sročio Arthur Kroeber, šef odeljenja za istraživanja u kompaniji za finansijske i tržišne analize Gavekal i autor knjige "China’s Economy: What Everyone Needs to Know" (u slobodnom prevodu "Kineska ekonomija: šta svako treba da zna", prim. prev.), zemlja prelazi sa čizkejka na brokoli u ishrani, što je manje ukusno, ali zdravije. Sektor nekretnina je i dalje dominantan, mada negativan faktor koji pokreće ekonomiju, ali nagli rast prodaje električnih vozila kompanije BYD Co. i šok koji je AI tehnologija DeepSeeka izazvala na tržištu, pokazuju da ove oblasti imaju potencijal. Neće proći mnogo pre nego što pisanje računarskog koda postane važniji pokretač rasta Kine od izlivanja betona. 

U SAD, tehnološki lideri već imaju ogromnu tržišnu moć. Sudeći po tome što su stajali na bini na Trumpovoj inauguraciji, može se zaključiti da žele da izgrade jake veze sa Belom kućom kako bi dodatno učvrstili svoj položaj. Centralna uloga Elona Muska u sistemu vlasti sigurno neće štetiti pozicioniranju njegovih brojnih firmi. Istovremeno, Trumpove carine bi trebalo da zaštite tradicionalne industrije, poput proizvodnje čelika i automobila, od konkurencije. 

Schumpeter je, kao imigrant u SAD i profesor na Harvardu, razvio teoriju kreativne destrukcije. Bilo bi dobro da SAD, ako žele da nastave da vode u globalnoj ekonomskoj trci, ne zaborave tu njegovu mudrost, posebno sada kad ju je Kina usvojila.