Macronova invazija šarma u svetskoj AI trci

Usred zenita trke SAD i Kine u razvoju veštačke inteligencije (AI), francuski predsednik Emmanuel Macron uspeo je da se poveže s premijerom Indije Narendrom Modijem i na samitu o veštačkoj inteligenciji u Parizu naprasno predstavi Evropsku uniju i Francusku kao atraktivno tlo za novi prodor u razvoju AI-ja. Najavio je da će u te namene privatne kompanije narednih godina uložiti 109 milijardi evra. Svojevrsnom invazijom šarma Macron je s jedne strane pokušao da zadivi prisutne i celokupnu javnost prezentujući svoje lažne snimke nastale pomoću AI-ja koje kruže društvenim mrežama, a s druge strane, da ne naljuti ali i pošalje poruku "dobrom prijatelju na drugoj strani okeana".

"On (Donald Trump) kaže 'buši, dušo, buši' (engl. drill, baby, drill). Ovde nema potrebe da se buši, već uključi, dušo, uključi (engl. plug, baby, plug)", našalio se on na samitu, hvaleći pred liderima i predstavnicima 100 zemalja i najvećih tehnoloških i investicionih kompanija velike energetske, naročito nuklearne, kapacitete Francuske, koji su neophodni za intenzivno snabdevanje strujom AI projekata.

Isticanje da se EU "vraća u trku" kao i njegovo posredno zadirkivanje Trumpa zbog ponovnog okretanja fosilnim gorivima, iako je odlučio i da 500 milijardi dolara bude uloženo u razvoj AI-ja u SAD, ograničilo je domet Macronove invazije šarma. Bar prema Vašingtonu i Londonu.

SAD i Velika Britanija bile su među zemljama koje su odbile da potpišu konačnu izjavu samita u kojoj se pozvalo na "promovisanje koordinacije u međunarodno upravljanju nad AI-jem", kao i pristalo na niz dobrovoljnih obaveza kako bi novonastalu tehnologiju učinio otvorenom za sve, etičkom, bezbednom i ekološki održivijom.

Bloomberg

 

 

Američke kritike Evrope

Američki potpredsednik J. D. Vance, kojem je ovo bilo prvo spoljnopolitičko putovanje od stupanja na funkciju, prethodno je u govoru istakao da će Trumpova administracija raditi na tome da SAD postanu "zlatni standard širom sveta" za AI, oštro kritikujući EU zbog "strogog regulatornog pristupa platformama društvenih medija i veštačkoj inteligenciji". Štaviše, Vance je optužio EU da propisima pokušava da suzbije američke tehnološke kompanije iz Silicijumske doline.

"Amerika sada to ne može i neće prihvatiti i mislimo da je to strašna greška, ne samo za SAD već i za vaše zemlje", rekao je potpredsednik SAD, dodajući da se AI revolucija neće dogoditi "ako dozvolimo da veštačkom inteligencijom dominiraju ogromni igrači koji žele da koriste tehnologiju za cenzuru ili kontrolu misli korisnika".

Iako se nije osvrnuo na Kinu i DeepSeek, u izjavama je insistirao na tome da će SAD razviti AI na način "koji će koristiti američkim radnicima", upozorivši ostale zemlje da ne pomažu neprijateljskim zemljama da dobiju pristup naprednoj AI tehnologiji.

"Zaštitićemo američku veštačku inteligenciju i tehnologije čipova od krađe i zloupotrebe", rekao je on.

I dok su se na samitu nizale kritike na u EU nedavno usvojene zakone o veštačkoj inteligenciji i digitalnim uslugama, Macron i evropska komesarka zadužena za digitalne tehnologije Henna Virkkunen obećali su da će EU pojednostaviti pravila i primeniti ih tako da budu pogodna za poslovanje.

"Srezaćemo propise i administrativni teret naših industrija", rekla je ona, dodajući da je shvatila poruku lidera u toj industriji, poput Sundara Pichaia, izvršnog direktora Alphabeta, matične kompanije Googlea, koji je rekao da „evropska produktivnost zavisi od korišćenja ove tehnologije u nastajanju“.

Lažni snimci Macrona i etički problemi

Skup na kojem su, osim političara, bili i čelnici vodećih tehnoloških kompanija poput Googlea, Microsofta i OpenAI-ja, Macron je otvorio objavivši na društvenim mrežama već uveliko popularne snimke montirane veštačkom inteligencijom na kojim se on navodno našao u disko hitu iz osamdesetih godina, potom vodiču influensera za frizure, ali i kao akcioni heroj iz serije "Maguire".

 

 

Uprkos tome što je time hteo da istakne problem etičnosti u AI-ju, u francuskim medijima taj njegov potez je kritikovan jer to "možda deluje kao bezazlena zabava sa ciljem da promoviše samit u Parizu", ali kako ističu francuski stručnjaci za etiku u AI-ju "normalizacija lažnih snimaka na ovaj način vodi ka tome da će biti teško reći šta je istinito, a šta ne".

Generalna direktorka nevladine organizacije Algorithm Watch Switzerland Angela Mueller poziva na kritičniji pristup, jer tehnološke kompanije nam "prodaju veštačku inteligenciju kao rešenje za sve probleme", a pri tome "koriste ogromne količine resursa i zagađuju životnu sredinu".

"Sve dok bespogovorno usvajamo njihovu monopolizovanu tehnologiju i narativ da moramo da prihvatimo ekološke, društvene i ekonomske troškove sve većih AI modela sa neizvesnim budućim koristima, AI će prvenstveno služiti svom krugu slavnih vlasnika, ali ne i čovečanstvu ili celoj planeti", napisala je Mueller za švajcarski dnevni list Tages Anzeiger. Dodala je da svet mora ozbiljno da se pozabavi izazovima koje AI postavlja, a to "uključuje fokusiranje na uticaj na životnu sredinu i koncentraciju moći iza velikih AI modela, i na taj način omogućavanje inovativnog, održivog i na javni interes orijentisanog ekosistema AI-ja".

Upotreba AI-ja stvorila je dva tabora u poslovnom svetu, ističe komentator italijanskog dnevnog lista Corriere della Sera Gianmario Verona, dodajući da konzervativni tabor tvrdi da je "veštačka inteligencija, dugoročno gledano, predodređena da zameni ljudski rad" baš kao što se nekad na tehnologiju gledalo kao na "prepreku za ostvarivanje punog potencijala ljudi u njihovim društvenim i profesionalnim aktivnostima".

"Osim ovog pesimističkog tumačenja tehnologije, postoji modernistički tabor, koji je svestan etičkih i političkih implikacija veštačke inteligencije, ali teži da ih tumači iz evolucionističke perspektive", smatra Verona.

Među etičkim problemima je i pitanje intelektualne svojine, što najbolje pokazuje primer Estonije, gde je tamošnje Ministarstvo pravde i digitalnih poslova objavilo je da će besplatno učiniti sadržaj javnih emitera i drugih medija za Metin AI jezički model kako bi mogao da nauči veštine estonskog jezika.

Depositphotos

 

Na estonskom portalu ERR Online, generalna direktorka estonske Ekspress Media Group, Mari-Liis Ruutsalu, rekla je da je to pogrešan pristup te da je "novinarski sadržaj intelektualna svojina koja je zaštićena autorskim pravima".

"Činjenica da se sadržaj ERR kreira novcem poreskih obveznika ne znači da se jednostavno može besplatno davati tehnološkim gigantima orijentisanim na profit", istakle je ona i dodaje da u vreme kada "postoje tužbe u SAD i drugim zemljama o navodnom kršenju autorskih prava od strane kompanija s veštačkom inteligencijom, estonska država šalje suprotan signal".

Zašto je Evropi neophodna Indija

Uprkos kritikama, evropski stručnjaci su saglasni da EU mora da ulaže više u AI. Profesor na uglednoj Londonskoj školi ekonomije Xavier Jaravel, u komentaru za francuski Les Echos, ističe da će AI revoluciju "najbolje savladati one kompanije i zemlje koje su u stanju da najbrže uvedu ove tehnologije".

"To će im omogućiti da povećaju svoj tržišni udeo i zaštite radna mesta. Glavni rizik stoga nije 'zamenjen' AI-jem, već konkurentom koji koristi AI u istoj zemlji ili inostranstvu. Međutim, evropske kompanije troše nešto manje od 50 odsto onoga što američke kompanije ulažu u uvođenje AI-ja", ističe on i dodaje da "bez ubrzane difuzije AI-ja u Evropi, jaz u produktivnosti u odnosu na SAD će nastaviti da se širi".

S druge strane, geostratezi poput Veline Čakarove, bivše direktorke Austrijskog instituta za evropsku i bezbednosnu politiku, oduševljeni su time da se Macron povezao upravo sa Modijem za ovaj samit, čiji je cilj bio i da u razvoj AI-ja uključi što više aktera, kako bi bilo sprečeno da taj sektor postane prostor za sukob SAD i Kine. Uprkos tome što je američka kompanija napravila veliki jezički model ChatGPT koji je jedan od vodećih, Kina je pre nekoliko nedelja predstavila DeepSeek koji se brzo pokazao kao ozbiljna konkurencija.

"Mislim da nije u redu zabraniti određenu tehnologiju samo zbog zemlje iz koje dolazi. To nije naš pristup", rekao je Macron i dodao da će za sve tehnologije koje dolaze van Evrope napraviti "analize o osetljivim aspektima da li su naša bezbednost i suverenitet ugroženi".

Francuski lider u veštačkoj inteligenciji, kompanija Mistral AI najavila je saradnju s Indijom, za koju je u Parizu premijer Modi istakao da "ima jedan od najveći broj svetskih AI talenata", te da ta država od 1,4 milijarde stanovnika "gradi sopstveni veliki jezički model, uzimajući u obzir svoju raznolikost".

Bloomberg  Arthur Mensch, founder of Mistral AI

 

 

"S obzirom na to da Kina nije nacija koja želi da posmatra strateška partnerstva na globalnom nivou, i da SAD takođe zauzimaju samostalan pristup, ne može se poreći da iskorišćavanje već postojećih jakih odnosa Indije sa Francuskom može biti jasan način za sklapanje snažnog bilateralnog sporazuma o međusobnoj podeli AI inovacija", rekao je Aja Chovdhri, suosnivač HCL Technologies i jedan od vodećih ljudi u tom sektoru u Indiji.

Geopolitički značaj Indije je drastično porastao izbijanjem svojevrsnog drugog hladnog rata između SAD i, s druge strane, Kine uz pomoć Rusije. Najednom, obe strane pokušavaju da šarmiraju i na svoju stranu privuku Nju Delhi, pa čak jedan od vodećih nemačkih stručnjaka za Indiju Heribert Dieter tvrdi da "ko osvoji Indiju, pobedio je u ovom geopolitičkom sukobu“.

A Modijeva politika, nove geopolitičke okolnosti, kao i ekonomski, demografski i obrazovni procvat doprinose tome da više niko od zapadnih analitičara ne tvrdi da Indija nikad neće postati "nova Kina". Naprotiv, prošle godine je londonski Financial Times prognozirao da će ta zemlja za najviše tri godine postati treća najveća ekonomija na svetu, pretekavši Nemačku i Japan.

Macronova invazija šarma je upravo zato uspešna, jer Evropi privlači zemlju ogromnog tržišta, proizvodnih mogućnosti i kvalifikovane radne snage, koja trenutno koristi iskustvo Kine pre tridesetak godina, kada je krenula u ogromnu transformaciju.