Trump od Macrona napravio poslednjeg predsednika Evrope

Dok su prvi geopolitički manevri Donalda Trumpa otkad se vratio u Belu kuću uznemirili većinu američkih saveznika i naterali ih da menjaju svoje strategije, ova nova situacija na međunarodnoj sceni pomogla je jednom evropskom lideru da se velikom brzinom vrati u centar pažnje. Štaviše, da slavodobitno tvrdi da se već dugo svojim predlozima o strateškoj autonomiji Evrope pripremao za aktuelni geopolitički haos za evropske zemlje.

Ideje o francuskom nuklearnom kišobranu za Evropu i formiranju "koalicije voljnih" da uspostavi mir u Ukrajini, potom serija sastanaka evropskih lidera u Parizu, smelih predloga i diplomatskih inicijativa učinile su predsednika Francuske Emmanuel Macrona glavnom pokretačkom snagom u Evropi. Tako da je knjiga "Poslednji predsednik Evrope" poznatog američkog dopisnika iz Evrope Williama Drozdiaka postala aktuelnija nego kada je izdata 2020. godine sa podnaslovom "Trka Emmanuela Macrona da oživi Francusku i spase svet".

Tada je formulacija "poslednji predsednik Evrope" nekima verovatno bila preterana za političkog novajliju koji se ulaskom u Jelisejsku palatu suočio da divljim političkim toboganom, od jedinstvenog odnosa sa Trumpom i izbliza svedočenju slabljenja moći Angele Merkel, preko opadanja značaja NATO-a, jačanja ruskog uticaja u jedinstvo EU i beskonačnog previranja oko Brexita, do pobune "Žutih prsluka" i oživljavanja antisemitizma.

Bloomberg

 

Prema rezultatima ankete Ipsos-Cesi ecole d’ingenieurs urađene za list La Tribune Dimanche, ocena odobravanja Macronovog rada skočila je za pet procentnih poena pošto su zabrinuti građani Francuske zbog međunarodnih kriza porasli. Kako je preneo Bloomberg, u martu je podrška Macronovim akcijama porasla na 27 odsto, dok su međunarodne krize, kao što su Ukrajina i Bliski istok, bila među prva tri razloga za zabrinutost za 33 odsto ispitanika u Francuskoj, iako je samo mesec dana ranije to isticalo tek 17 odsto ispitanika.

"Globalni poslovi su Macronu vratili kredibilitet", rekla je Melody Mock-Gruet, politički ekspert koji predaje na Sciences Po u Parizu, prenosi Bloomberg.

Krize vratile Macrona u centar pažnje

Koliko krajem prošle godine, Macron se nije činio kao "spasilac" evropskih interesa i vrednosti usred geopolitičkih potresa i bujanja suparništva velikih sila, budući da mu je autoritet žestoko podrivala politička kriza na domaćem terenu. I sada na tom planu je najslabiji, ali njegova nastojanja da spase EU i okupi zemlje spremne da podrže Ukrajinu u trenutku kada Trump nastoji sruši dosadašnju verziju Zapada i međunarodnog poretka, učinila su od francuskog liberalnog centriste svojevrsnog predsednika Evrope.

"Krize su veoma dobre za predsednika. Vraćaju ga u središte pažnje", rekao je za New York Times Vincent Martigny, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Nici, dodajući da je "Macron jedini koji može da bude lider" u Evropi.

Konkretno, Macron je ušao u liderski vakuum, koji postoji u Evropi. Britanskog premijera Keira Starmera ograničava to što mu zemlja više nije u Evropskoj uniji, dok lider nemačkih demohrišćana Friedrich Merz tek treba da osigura kancelarsku fotelju. Španski premijer Pedro Sanchez pak nije toliko zainteresovan za jačanje EU kroz naoružavanje i jačanje "tvrde moći", dok se desničarski nastrojena italijanska premijerka Giorgia Meloni i dalje suočava sa sumnjičavim pogledima ostalih evropskih lidera zbog svoje prevelike bliskosti sa Trumpovom administracijom.

Iako bi zbog svojih pokušaja da pomiri bliskost sa Trumpom, sa istrajavanjem da se nastavi zapadna vojna i finansijska podrška Ukrajini Meloni bila idealan kandidat da vodi EU, u ova turbulentna vremena, evropska politička, bezbednosna i medijska elita nije rada da joj dodeli tu ulogu, strahujući da bi EU onda bila prepuštena na milost i nemilost Trumpu. Osim toga, italijanska premijerka se protivi naoružavanju Evrope koje većina evropskih lidera sada smatra za neizostavnu strategiju.

Bloomberg

Zbog toga su Macronovo okupljanje evropskih lidera u Parizu, potom žurba da bude prvi lider EU u poseti Trumpu u Beloj kući, kao i u saradnji sa Starmerom okupljanje "koalicije voljnih", učinili od Macrona lidera Evrope. Za to ima nekoliko objašnjenja, ukazuje Oliver Meiler,  dopisnik iz Francuske švajcarskog dnevnog lista Tages-Anzeiger, ističući da se "Macron vratio" i da sada "testira svoju snagu protiv velikih igrača u svetu".

"Ali koliko je čvrsto njegovo vođstvo? Macron svoj trenutni autoritet crpi iz tri izvora. Prvo, kao francuski predsednik, on ima stepen moći u ustavnom ustrojstvu Pete republike koji nemaju čak ni Amerikanci. Drugo, Macron ima briljantan um. On može mnogo da priča, priča mnogo i često pronalazi moćne reči da opiše ovu svetsku dramu", piše Meiler i dodaje da je on osam godina pozivao Evropljane da izgrade autonomne odbrambene snage, i "bio je u pravu". "Treće, Francuska ima nuklearnu bombu, nezavisnu nuklearnu doktrinu, oružje sopstvene proizvodnje, što je čini globalnim igračem."

Put ka sudaru sa Trumpom

Međutim, Macronove incijative, naročito one koje se odnose na bespogovornu podršku Ukrajini kao i evropskom naoružavanju nabavkama od proizvođača evropske a ne američke namenske industrije, neminovno vode predsednika Francuske na put sudara sa Trumpom.

Predsednik SAD predstavlja prekid vatre kao način za otključavanje nove poslovne i političke saradnje sa Rusijom, uz očiglednu spremnost da prihvati mnoge uslove Vladimira Putina. Bloomberg je izvestio da upućeni izvori navode da Putin traži da se u toku primirja potpuno prekinu zapadne isporuke oružja Ukrajini, ali i da je jedan visoki zvaničnik jedne velike sile EU insistirao da nema šanse da će se evropske države povinovati tim Putinovim uslovima.

Portparolka francuske vlade Sophier Primas rekla je da su ti uslovi "nerealni" i da Macron svakodnevno razgovara sa Trumpom i ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. Macron je Putinove uslove za prekid vatre ocenio kao "delimičnu invaziju na Ukrajinu i zamrzavanje sukoba, bez pružanja bilo kakve sigurnosti ili garancija za budućnost".

I dok bi inicijativu da evropske vojske, uz učešće iz zemalja Komonvelta i Azije, kroz finansiranje, trupe, avione ili borbene brodove, doprinesu buduću zaštitu Ukrajine, Amerikanci mogli da prihvate, sasvim je sigurno da neće sa odobravanjem prihvatiti Macronovu inicijativu koja bi mogla da bude nazvana "Evropo, kupuj evropsko oružje". On je obećao da će povećati narudžbine za borbene avione rafale i uložiti milijardu i po evra u vazdušnu bazu koja će biti deo nuklearnog odvraćanja zemlje

"Svet u kome živimo je sve opasniji i sve neizvesniji", rekao je Macron u toku posete vazduhoplovnoj bazi Luxeuil-les-Bains u istočnoj Francuskoj, koja je ključna strateška lokacija za vazdušne snage zemlje i u kojoj će se do 2035. godine nalaziti borbeni avioni opremljeni hipersoničnom nuklearnom raketom. "Naša zemlja i naš kontinent moraju da nastave da se brane, opremaju i pripremaju ako želimo da izbegnemo rat".

Kupujte evropsko, a ne američko oružje

Osim što je rekao da je spreman da iskoristi francuski nuklearni arsenal za odbranu Evrope, Macron je poručio evropskim kolegama da prestanu da kupuju američku odbrambenu opremu i umesto toga kupuju francusku i evropsku.

"Moja namera je da odem i ubedim evropske države koje su navikle da kupuju američko", rekao je u intervjuu za nekoliko francuskih medija. "Onima koji kupuju Patriot treba ponuditi francusko-italijanski SAMP/T nove generacije. Onima koji kupuju F-35 treba ponuditi Rafale. To je način da se poveća stopa proizvodnje".

Međutim, ovog meseca, Holandija i Belgija su potvrdile da će i dalje kupovati borbene avione američke proizvodnje F-35, dok se Portugalija koleba oko zamene svojih američkih borbenih aviona F-16 modernijim F-35 zbog "skorašnjeg položaja SAD, u kontekstu NATO-a". Nemačka je pre tri godine naručila 35 aviona F-35, uključuju i projektile, ukupne vrednosti oko 10 milijardi evra.

Bloomberg

 

I dok ostali evropski lideri pomno prate Trumpove izjave iz Bele kuće i pokušavaju da osmisle sopstveni odgovor i način saradnje sa novim-starim predsednikom SAD, Macron se uzda u svoj dugogodišnji dobar odnos s njim.

Macron veruje da Trump ceni lične veze, rekli su ljudi upoznati sa njegovim razmišljanjem, prenosi Bloomberg i dodaje da je francuski predsednik rekao svojim saradnicima da, iako Trump nije dobar slušalac, ako nađete pravi argument, možete privući njegovu pažnju.

Ipak, Macronovi pokušaji da konsoliduje svoj odnos sa Belom kućom suočavaju se i sa neočekivanim bočnim vetrovima. Jedan francuski poslanik iz opozicije rekao je da bi SAD trebalo da vrate Kip slobode, pošto ta zemlja više ne deli njihove vrednosti. To je izazvalo žustar odgovor portparolke Bele kuće Karline Leavitt, koja je rekla da bi Francuzi trebalo da budu zahvalni Americi što ne govore nemački, aludirajući na američko učešće u oslobađanju Francuske na kraju Drugog svetskog rata.

Krhka jačina

Iako su francuski birači zadovoljni Macronovim povratkom u međunarodnu žižu, podižući mu posrnuli rejting na oko 31 odsto što je blizu nivoa koji je imao pre prošlogodišnjih parlamentarnih izbora, to ga i dalje ne čini dovoljno jakim na domaćem planu.

"Stvari su veoma krhke za Macrona", rekla je za Bloomberg Mock-Gruet.

Bloomberg

 

 

To što sada Macron može da kaže da je još 2019. godine u čuvenom intervjuu za britanski Economist upozoravao da "trenutno doživljavamo moždanu smrt NATO-a" i da Evropa stoji na ivici provalije, to mu ne daje potpunu jačinu i predsednički autoritet. To što evropskim liderima može da iznese argument "pa, rekao sam vam, trebalo je da me slušate sve vreme", Macronu je možda dovoljno da ubedi većinu država članica EU, ali ne i većinu sopstvenih građana.

Argumenti o naoružavanju EU, francuskom nuklearnom kišobranu i "koaliciji voljnih" za Ukrajinu nisu dobili baš široku podršku u Francuskoj. Lideri krajnje desnice, kao što je Jordan Bardela Marine le Pen iz Nacionalnog okupljanja, to nazivaju čak "izdajom", ali kritike za naoružavanje dolaze i od francuske krajnje levice.

To i jeste Macronov problem. Dok ubeđuje EU, on nije ubedljiv Francuzima, bez obzira što ih poziva na jedinstvo pred Rusijom, koju je opisao kao "pretnju Evropi" koja "izgleda da ne poznaje granice".

Zbog ove ocene ga je bivši ruski premijer Dmitrij Medvedev ismevao, nazivajući ga "Mikronom", tvreći da Rusija nije pretnja te da će zapravo Macron "nestati" do maja 2027.

Tada Macronu ističe drugi predsednički mandat i on ne može da kandiduje za treći, dok proteklih godina, uprkos pojedinim pokušajima, iz redova svoje centrističke koalicije nije politički pripremio svog svojevrsnog naslednika.

Drugim rečima, za samo dve godine Francuska će ponovo biti na ivici da na njeno čelo dođe evroskeptična i desničarska političarka Marine Le Pen, koja ima sasvim drugačije viđenje budućnost Evropske unije, uloge Fracuske u svetu i odnosa prema SAD, a naročito prema Rusiji.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar