EU traži zaštitu za Airbus u dogovoru sa SAD, Ferrari bez olakšica

Kako se Evropska unija približava trgovinskom sporazumu sa Sjedinjenim Američkim Državama, njeni pregovarači usmereni su na zaštitu ključnih industrija od ogromnih carina koje bi mogle pogoditi izvoz iz bloka već od 1. avgusta.

Evropska komisija, koja vodi trgovinske poslove u ime EU, blizu je preliminarnog sporazuma kojim bi komercijalni avioni bili izuzeti iz pojedinih carina, što bi predstavljalo olakšanje za Airbus SE, navode izvori upoznati sa pregovorima. Takođe bi se napravili izuzeci za određene, uglavnom nemačke, proizvođače automobila, čime bi bile zaštićene kompanije poput BMW AG i Mercedes-Benz Group AG.

Druge kompanije, poput italijanske Ferrari NV, verovatno neće imati koristi od ovih izuzetaka, jer bi oni važili samo za kompanije sa fabrikama u SAD, izvestio je ranije Bloomberg.

Sektori koji su pošteđeni, a očekuje se da će to biti i sektor alkoholnih pića, upućuju nas na zaključak o tome kolika je je politička moć ključnih država članica EU, zatim koje industrije Unija smatra važnim, kao i u kojim sferama SAD imaju lični interes. U slučaju Airbusa, sve to je uticalo.

Bloomberg

"To je apsolutno vodeći predstavnik evropske avio-industrije", rekao je John Strickland, analitičar u firmi JLS Consulting. "Prebacivanje troškova carina na kupce bi znatno umanjilo tražnju i, posredno, finansijski uspeh Airbusa."

Osim što je najveći svetski proizvođač komercijalnih aviona, Airbus avione sklapa kroz složen lanac fabrika širom sveta i simbol je industrijske saradnje u Evropi.

                      

Američki predsednik Donald Trump odložio je primenu carina do 1. avgusta i rekao da se rok za pregovore neće dalje pomerati. Iako je američka administracija najavljivala seriju trgovinskih sporazuma do 9. jula, Sjedinjene Države su do sada finalizovale dogovore sa samo dve zemlje, dok se ostali još uvek bore za niže carine. O pomacima u trgovinskim dogovorima i uticaju koji Trumpova politika ima za TV Bloomberg Adria govorio je ekonomista Artem Kochnev. "Važno je razumeti da taj proces čine čine ekonomska komponenta i ona koja podrazumeva političke pregovore. Kada se radi o ekonomiji, govorimo o dve trenutno najveće svetske privrede, Americi i Evropskoj uniji, i obe imaju mogućnosti da značajno povrede onu drugu u sektorima u kojima postoji velika izloženost uvozu, odnosno izvozu. Za sada deluje da je EU spremna da prihvati više carine, ali želi da izdejstvuje izuzetke za određene industrije, kao što su farmaceutska industrija ili proizvodnja automobila i metala. I pored Trumpove oštre retorike, verujem da postoji prostor, kako za ublažavanje carina, tako i za njihovo ponovno odlaganje", rekao je Kochnev. Za postizanje trgovinskih sporazuma potrebno je dosta vremena i svakome ko prati pregovore u Svetskoj trgovinskoj organizaciji je poznato koliko su oni problematični i složeni u poslednjih nekoliko decenija, jer postoji previše interesa koje treba uskladiti. S druge strane, Britanija je uspela da postigne sporazum sa SAD, iako mnogi posmatrači smatraju da se ne radi o najboljem mogućem dogovoru, naveo je on. "Trump pravi mnogo buke na temu globalne ekonomije, ali ta buka je mahom neproduktivna. On tvrdi da želi da popravi ekonomiju za američke građane, ali za sada deluje kao da radi upravo suprotno od toga i daje veoma dobar primer kako ne treba voditi ekonomsku politiku. Najgora stvar koju bi mogao da uradi je da pokrene rat i bio je veoma blizu toga u Iranu, srećom to se završilo. Sve što smo do sada videli je rast cena za američke potrošače, rast neizvesnosti, kako za globalnu, tako i za američku privredu, i rast troškova za sve", zaključio je Kochnev.

  

Glavno sedište Airbusa nalazi se u Tuluzu, na jugu Francuske, dok su drugi ključni pogoni u Hamburgu. Tokom godina, kompanija je proširila proizvodnju i na Tjencin u Kini, Mobil u Alabami i Mirabel u Kanadi.

To joj daje prednost u prodaji lokalno proizvedenih aviona na dva najveća svetska tržišta – u SAD i Kini. Boeing, za razliku od Airbusa, proizvodi avione isključivo u SAD, pa nema mogućnost da globalno prilagodi proizvodnju u slučaju novih carina.

Zaštita Airbusa bila je prioritet za EU. Komesar za industriju Stephane Sejourne rekao je prošlog meseca za Bloomberg da Airbus ne sme biti izložen "nefer konkurenciji" iz Boeinga, koji ima sedište u Arlingtonu u saveznoj državi Virdžiniji, jer evropska kompanija plaća dodatnu carinu od 10 odsto.

Bloomberg

"Ako ne uspostavimo ravnotežu, ostavićemo ključne sektore nezaštićenima, što bi štetilo ekonomiji", rekao je on.

Zasad ostaje nepoznato koje će tačno carinske ustupke SAD odobriti EU kada je reč o avionima, delovima za avione i alkoholnim pićima, rekli su sagovornici Bloomberga koji su tražili anonimnost.

Na avio-salonu u Parizu prošlog meseca, najvažnijem godišnjem okupljanju industrije, američki sekretar za saobraćaj Sean Duffy rekao je da podržava povratak na uslove trgovinskog sporazuma iz 1979. godine, kojim je trgovina avionima i delovima oslobođena carina.

Duffy je priznao da je vazduhoplovna industrija SAD godinama donosila suficit zahvaljujući tom dogovoru, poručivši novinarima da bi "izuzimanje avijacije iz pregovora i povratak na 1979. godinu pomoglo SAD jer bi uklonilo određene poluge koje partneri mogu da koriste protiv nas".

Trenutno, američke carine obuhvataju izvoz iz EU u vrednosti od 380 milijardi evra, odnosno oko 70 odsto ukupnog izvoza bloka u SAD, prema procenama Evropske komisije. U svojoj poslednjoj prognozi iz maja, Komisija je znatno snizila procenu rasta za ovu godinu zbog trgovinskog rata, očekujući umereni rast od 1,1 odsto, naspram 1,5 odsto, koliko je predviđala u novembru.

Bloomberg

EU ima rok do 1. avgusta da postigne preliminarni trgovinski dogovor kojim bi se utvrdila jedinstvena carina od 10 odsto dok traju pregovori o trajnom sporazumu. Ukoliko se dogovor ne postigne do tada, carine na gotovo sav izvoz iz EU u SAD skočiće na 50 odsto.

Blok takođe pokušava da dobije kvote i izuzetke kako bi efektivno umanjio američke carine od 25 odsto na automobile i auto-delove, kao i 50 odsto na čelik i aluminijum. Međutim, kako navode izvori, pomak u tim pregovorima još nije na vidiku.

Carine na automobile povećale su troškove i zakomplikovale poslovanje evropskih proizvođača, koji umnogome zavise od američkog tržišta kada je reč o prodaji luksuznih i velikih SUV vozila. Situacija je posebno teška za nemačke firme koje pokušavaju da sačuvaju tržišni udeo u SAD, dok istovremeno gube tlo u Kini, gde dominiraju lokalne marke predvođene kompanijom BYD Co.

Porsche AG i Mercedes su ove nedelje izvestili o padu prodaje zbog slabijih isporuka u Severnoj Americi i Kini.

Ipak, EU i SAD pregovaraju o takozvanom mehanizmu kompenzacije koji bi omogućio evropskim kompanijama koje proizvode automobile u SAD da određeni broj vozila izvoze bez carina, navode izvori upoznati s razgovorima.

To bi koristilo kompanijama kao što su BMW, Mercedes i matični brend Volkswagen AG. Porsche i Ferrari nemaju proizvodne pogone u SAD i sav izvoz automobila vrše iz Evrope.

Audi, koji je deo Volkswagen grupe, trenutno razmatra otvaranje proizvodnje u SAD i najavio je da će do kraja godine izabrati lokaciju. Njegov najprodavaniji model u SAD, SUV Q5, uvozi se iz Meksika, a prodaja tog modela pala je 29 odsto u drugom kvartalu. Mercedes planira da proizvodnju svog najpopularnijeg uvoznog modela u SAD, SUV-a GLC, prebaci u fabriku u Alabami do 2027. godine.

Nemački kancelar Friedrich Merz prošlog meseca je podržao ideju o pravilima kompenzacije kako bi se omogućilo carinsko olakšanje za pojedine evropske proizvođače. Međutim, od tada su pregovori postali sve hitniji.

"Želimo dogovor sa Amerikancima", izjavio je nemački ministar finansija Lars Klingbeil pred poslanicima u Berlinu u utorak. "Ali taj dogovor mora biti fer, a ako ne uspemo da postignemo pravedan sporazum sa SAD, onda će EU morati da uvede kontramere kako bi zaštitila svoju privredu."

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar