Evropska unija u trgovačkim sporovima na raspolaganju ima moćan alat. Ipak, nada se da nikada neće morati da ga upotrebi.
Dok američki predsednik Donald Trump pojačava pritisak na EU, preteći uvođenjem carina od 30 odsto na uvoz robe iz Evropske unije, neke zemlje članice počinju da razmišljaju o mogućnosti upotrebe "instrumenta protiv prisile".
Taj instrument, ACI (engl. anti-coercion instrument), omogućava EU da upotrebi čitav niz mera koje daleko prevazilaze okvire trgovine robom kao odgovor na pritiske od strane trgovinskog partnera. Na neki način, EU bi time "uzvratila vatru": Trump je carinskim ratom protiv celog sveta povezao trgovinu s nizom nepovezanih prigovora, uključujući poreze na dodatu vrednost, krijumčarenje droge i imigraciju.
Šta je instrument protiv prinude
To je najjače oružje Evropske unije protiv ekonomske ili trgovinske prinude od strane neke druge države. Ako EU zaključi da je pod pritiskom, može da uzvrati nizom kaznenih mera kojima bi ograničila pristup te zemlje jednom od najvećih i najunosnijih svetskih tržišta roba i usluga.
U slučaju SAD, to bi moglo da znači uvođenje novih poreza američkim tehnološkim gigantima, ograničenja američkih investicija u Evropi, ili zabranu američkim kompanijama da učestvuju na tenderima za javne nabavke.
Evropska unija smatra da prava svrha ACI-ja nije osveta, već odvraćanje: odredbe ovog mehanizma mogu naneti toliku štetu trgovinskom partneru da i sama pretnja njegovim aktiviranjem može navesti tu zemlju da dobro razmisli pre nego što pokuša da koristi trgovinu kao diplomatsko oružje.
Kako je nastao ACI
Izvršno telo Evropske unije – Evropska komisija – predložilo je uvođenje ovog mehanizma nakon niza "crvenih alarma", među kojima su bili i Trumpovi trgovinski potezi tokom njegovog prvog mandata, kao i kineska blokada Litvanije 2021. godine (članice EU) zbog njenih veza s Tajvanom. Te situacije su ogolile ranjivosti EU na prinudne taktike u trgovini i investicijama.
Te godine predložena je nova trgovinska politika u okviru koje je EU pokušala da postane asertivnija u očuvanju, kako kažu, globalnog poretka zasnovanog na pravilima, ali i sopstvenih interesa i vrednosti. Evropska doktrina "otvorene strateške autonomije" omogućava EU da deluje nezavisno u strateški važnim oblastima, ali i da daje prednost multilateralnoj saradnji kad god je to moguće.
Kada se ACI može koristiti
Zemlje članice EU zajednički odlučuju o aktivaciji ovog mehanizma. Prvo se mora utvrditi da neka država sprovodi prinudu. Nakon toga mogu se usvojiti kontramere, i to ukoliko ih podrži 55 odsto članica koje zajedno čine najmanje 65 odsto ukupnog stanovništva EU. To daje znatan uticaj evropskim teškašima poput Nemačke i Francuske na krajnji ishod.
Šta znači prinuda u trgovini
Trgovinska prinuda je praksa korišćenja trgovinskih instrumenata – kao što su carine, antidamping mere, kvote i drugi alati s ciljem da se nanese šteta trgovinskom partneru iz razloga koji se, prema opšteprihvaćenim pravilima međunarodne trgovine, ne smatraju opravdanim i koji ne rešavaju stvarne neravnoteže ili nepravde u trgovinskim odnosima. Cilj je, umesto toga, da se nanesu ekonomski troškovi kao deo šire diplomatske konfrontacije.
Zašto se sada raspravlja o ovom mehanizmu
Francuska, druga najveća ekonomija Evropske unije, sve snažnije zagovara aktivaciju ACI-ja protiv SAD, ukoliko se do 1. avgusta ne postigne trgovinski sporazum i ako Trump zaista uvede 30 odsto carina na evropsku robu.
Pošto je Trump već upozorio da će svaka kontramera koja šteti američkim interesima izazvati još oštriju reakciju njegove administracije, aktivacija ACI-ja bi verovatno dovela do eskalacije trgovinskog sukoba i dodatno povećala tenzije između Vašingtona i njegovog najvećeg trgovinskog partnera.
Moguće je da zagovornici aktivacije ACI-ja računaju na nedavne događaje kao opravdanje za ovaj potez: kada su SAD i Kina ušle u trgovinski sukob u maju, koji je pretio potpunim prekidom bilateralne trgovine, obe strane su se ipak zaustavile na vreme.
Koliko brzo ACI može biti aktiviran
Proces može trajati nedeljama, pa i mesecima, u zavisnosti od toga koliko se brzo neodlučne članice EU mogu ubediti da prevaziđu svoje strahove. Komisija bi najpre sprovela istragu o navodnoj prinudi. Ako zaključi da okolnosti opravdavaju aktivaciju mehanizma, podnosi predlog Savetu EU, koji čine predstavnici 27 zemalja članica. Savet potom ima 10 nedelja da predlog odbaci ili usvoji.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...