EU najavila oštar odgovor na sve Trumpove carine

Evropska unija (EU) saopštila se da će odgovoriti na sve carine koje bi joj Sjedinjene Američke Države (SAD) mogle nametnuti, čime bi došlo do zaoštravanja potencijalnog transatlantskog trgovinskog spora.

Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen poručila je u utorak da američke carine na čelik i aluminijum neće ostati bez odgovora, dodajući da će EU pokrenuti oštre kontramere i zaštititi ekonomske interese.

"Duboko žalim zbog odluke SAD da uvede carine na evropski izvoz čelika i aluminijuma", rekla je Von der Leyen, dodavši da će EU zaštititi svoje radnike, preduzeća i potrošače. "Carine su porezi, a to je loše za poslovanje i za potrošače."

Podsetimo, predsednik SAD Donald Trump odlučio je da ukine izuzeća i bescarinske kvote na carine na čelik uvedene 2018. godine, što znači da će carina na uvezeni čelik iznositi najmanje 25 odsto, a podigao je i carine na aluminijum na 25 odsto umesto dosadašnjih 10 odsto. Taj potez će prvenstveno pogoditi najveće dobavljače - Kanadu, Brazil, Meksiko i Južnu Koreju, iz kojih dolazi najveći uvoz čelika u SAD, prema navodima Američkog instituta za gvožđe i čelik, prenela je Beta pisanje Associated pressa.

Nove carinske stope stupiće na snagu 12. marta, pri čemu je Trump upozorio na mogućnost njihovog dodatnog podizanja. Osim toga, rekao je da će razmotriti opciju izuzeća za Australiju.

Bloomberg

Američki predsednik je između ostalog nedavno potpisao i izvršnu naredbu kojom se podstiče vlast u zemlji i potrošači da kupuju plastične slamke, kao i naređenje kojim se ublažava zakon o koruptivnoj praksi u inostranstvu kako bi se sprečilo podmićivanje američkih zvaničnika u drugim zemljama.

Trump: Vreme da se industrije vrate u Ameriku

SAD se oslanjaju na uvoz aluminijuma kako bi zadovoljile ogromnu većinu potražnje, a neto uvoz je u 2023. godini porastao na više od 80 odsto, izvestio je Bloomberg pozivajući se na podatke banke Morgan Stanley. Uvoz čelika čini manji deo ukupne potrošnje, ali je od vitalnog značaja za sektore koji se oslanjaju na specifične kategorije, poput vazduhoplovstva, proizvodnje automobila i energetike - od proizvođača vetrogeneratora do naftnih bušilica.

Podsetimo, Kanada i Meksiko, kao i pojedine kompanije, bile su prvobitno izuzete iz carinske politike na metal tokom Trumpovog prvog mandata, što sada nije slučaj.

"Vreme je da se naše velike industrije vrate nazad u Ameriku", izjavio je Trump, a agencija navodi da su takve njegove odluke deo agresivnog nastojanja da resetuje svetsku trgovinu. Predsednik SAD je ocenio da će podizanje carina pojedincima i kompanijama koji kupuju proizvode napravljene u inostranstvu ojačati domaću proizvodnju i učiniti američke fabrike konkurentnijim, pa će se teškoće koje će osetiti potrošači i kompanije na kraju isplatiti.

Trumpov potez je poslednji u nizu pretnji carinama za zemlje i specifične sektore, koji su potresli tržišta proteklih nedelja. Neizvesno je da li će se pridržavati (najavio ih je, a zatim odložio) carina za Kanadu i Meksiko, dok je Kini već uveo 10 odsto carina, a uzvratne kineske carine počele su da se primenjuju u ponedeljak. Trump nije pojasnio da li to znači da će se na uvoz metala iz Kine primeniti dvostruke carine. Ove nedelje on planira da vrati američke carine na sav uvoz, kako bi se izjednačio sa carinskim stopama koje naplaćuju druge zemlje.

Američki predsednik je ponovio da će dodatne carine biti uvedene za kompjuterske čipove, automobile i lekove, ali je naglasio da će uvozne carine na kraju omogućiti veće otvaranje čeličana i fabrika aluminijuma u SAD da bi se izbegle carine. "Naposletku će doći do smanjenja cena jer će se praviti čelik ovde", rekao je Trump i dodao da će biti i više radnih mesta.

Carine kao pregovaračko oružje

Uvidi posmatrača tržišta sugerišu na Trumpovu potrebu da "Ameriku ponovo učini velikom" (slogan njegove predizborne kampanje), odnosno da SAD budu dominantne, naročito u odnosu s Kinom. Međutim, sam predsednik ove pretnje i naznake geopolitičkog i trgovinskog rata pravda potrebom za zaštitom nacionalne bezbednosti i uspostavljanjem reciprociteta u trgovinskim odnosima.

Depositphotos

Iz njegove vizure, američka industrija čelika je "opustošena agresivnim inostranim trgovinskim praksama", te navodi da su carine odgovor na "rastuću krizu". Ali treba naglasiti da je prethodno istakao kako strane kompanije koje otvore proizvodne pogone u SAD neće biti podložne carinama. Dakle, ideja je da se proizvodnja odvija u SAD, bez obzira na poreklo vlasnika kompanije.

Razmera Trumpovih ukupnih ambicija u vezi s carinama ostaje nejasna. Njegova spremnost da povremeno preokrene kurs još više ukazuje na to da novi predsednik SAD svoje izjave o nametima prvenstveno koristi kao pregovaračko oruđe.

"Kao što smo već naučili na osnovu prvih nekoliko nedelja vladavine predsednika Trumpa, najbolje je ne donositi pretpostavke o njegovoj politici carina, sve dok one ne bude potvrđene i aktivno primenjene", rekao je Atilla Widnell, generalni direktor kompanije Navigate Commodities, preneo je Bloomberg.