Trump carinama pravi štit oko SAD, strahujući od ugrožavanja domaće industrije

Donald Trump je uveo carine od 25 odsto na ključne metale čelik i aluminijum na sav uvoz u SAD. Iako je Bela kuća izvestila da se aktuelna odluka odnosi na sve zemlje sveta, Trump je rekao da će razmotriti opciju izuzeća za Australiju. Osim toga, posledice novih, visokih carina koje stupaju na snagu 12. marta neće jednako pretrpeti sve države, već najpre najbliži dobavljači i partneri, poput Kanade, Meksika, Brazila, Južne Koreje.

Podsetimo, sve je krenulo 8. marta 2018. godine, tokom prvog Trumpovog mandata, kada je novi-stari predsednik potpisao odluku o uvođenju carina od 25 odsto na uvoz čelika i 10 odsto na uvoz aluminijuma u Sjedinjene Američke Države. Te mere su stupile na snagu 15 dana nakon potpisivanja, a Kanada i Meksiko su prvobitno bili izuzeti od ovih carina, što sada nije slučaj. 

Zašto Trump (toliko) preti carinama

Uvidi posmatrača tržišta sugerišu na Trumpovu potrebu da "Ameriku ponovo učini velikom" (slogan njegove predizborne kampanje), odnosno da SAD budu dominantne naročito u odnosu sa Kinom. Međutim, sam predsednik ove pretnje i naznake geopolitičkog i trgovinskog rata pravda potrebom za zaštitom nacionalne bezbednosti i uspostavljanjem reciprociteta u trgovinskim odnosima.

Iz njegove vizure, američka industrija čelika je "opustošena agresivnim inostranim trgovinskim praksama", te navodi da su carine odgovor na "rastuću krizu". Ali treba naglasiti da je prethodno istakao kako strane kompanije, koje otvore proizvodne pogone u SAD, neće biti podložne carinama. Dakle, ideja je da se proizvodnja odvija u SAD, nevezano za poreklo vlasnika kompanije.

Proizvodnja čelika u mestu Vusi, u Kini / Bloomberg

Deset ključnih američkih trgovinskih partnera

 

 

 

Trgovinska razmena SAD sa svetom

Što se tiče trgovinske razmene, Sjedinjene Države su značajan uvoznik i izvoznik ova dva metala. Godinama unazad glavni dobavljači čelika za SAD bili su Kanada, Brazil, Južna Koreja, Meksiko i Rusija, dok je Kanada bila najveći dobavljač aluminijuma. Sledile su je Kina, Rusija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Bahrein.

Tadašnje carine su izazvale reakcije kod svih ključnih trgovinskih partnera, a među njima je bila i Evropska unija (EU), koja je uvela kontramere na američke proizvode kao što su burbon, motocikli Harley-Davidson i farmerke. U februaru 2025, Trump je optužio EU za nepoštenu trgovinsku praksu, navodeći da su evropska tržišta, uglavnom, zatvorena za američki izvoz.

U novoj rundi carina i pretnji, čini se da je glas EU još uvek pritajen, što može biti posledica političkih i ekonomskih previranja unutar samog bloka, ali je zato Kina odmah reagovala kontramerama. Azijska sila sada najviše cilja na tehnološke divove.

Kao najveća trgovačka nacija na svetu, Sjedinjene Države idu ka tome da, na godišnjem planu, ponovo premaše trgovinske aktivnosti vredne pet biliona dolara. Sa trgovinskim odnosima koji obuhvataju više od 200 zemalja i teritorija, razumevanje toga ko su glavni trgovinski partneri SAD može pomoći izvoznicima da ciljaju na ključna tržišta i donesu strateške odluke.

Prema podacima WITS-a, dostupnim za 2023, SAD su te godine u svet izvezle lance, valjkove, gvožđe ili čelik u vrednosti od 120,9 milijardi dolara. U Kanadu su izvezle 42,7 milijardi dolara, u Meksiko 41,5 milijardi dolara, u Brazil 6,9 milijardi dolara, u Australiju 3,3 milijarde dolara, a u Francusku 2,4 milijarde dolara. U oktobru 2024. sirovi aluminijum je iz SAD mahom bio izvezen u Meksiko (66,9 miliona dolara), Maleziju (32,3 miliona dolara), Kanadu (28,9 miliona dolara), Francusku (2,5 miliona dolara) i Nemačku (1,8 miliona dolara).