EU i SAD utvrdile naredne korake u vezi sa carinama radi uravnoteženja trgovinskih odnosa

Sjedinjene Američke Države i Evropska unija napravile su naredne korake ka formalizaciji trgovinskog pakta, iznevši planove koji bi u roku od nekoliko nedelja mogli da smanje carine na evropske automobile, uz otvaranje prostora za moguće nove olakšice na čelik i aluminijum.

Zajedničko saopštenje objavljeno u četvrtak unapređuje preliminarni dogovor najavljen pre mesec dana, uključivanjem konkretnih ciljeva koje EU treba da ispuni kako bi obezbedila obećane sektorske carinske olakšice na automobile, farmaceutske proizvode i poluprovodnike, kao i novim obavezama saradnje u oblasti ekonomske bezbednosti, standarda u ishrani i digitalne trgovine.

Predsednik SAD Donald Trump više puta je hvalio široki trgovinski okvir između SAD i EU, ističući ga kao "veliku stvar" na sastanku u Beloj kući u ponedeljak, kojem su prisustvovali i strani lideri, među njima predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen.

Ovaj sporazum donosi predvidivost i "rezultate za naše građane i kompanije, a ujedno jača transatlantske odnose", poručila je von der Leyen u objavi na društvenoj mreži X.

Bloomberg

 

Ovaj razvoj događaja osvetljava prirodu trgovinskih pregovora pod vođstvom Donalda Trumpa: nakon početnih širokih najava sporazuma, slede nedelje – ili duže – mukotrpnog rada na razradi detaljnih dogovora. Mnogi od njih vezani su i za krupne promene politika, koje će trebati vremena da se sprovedu.

Na primer, Trump je već uveo jedinstvenu carinsku stopu od 15 odsto na većinu evropske robe – upola manju od 30 odsto kojom je ranije pretio. Ali američko obećanje da će tu nižu stopu proširiti i na automobile i auto-delove sada zavisi od toga da li će EU formalno uvesti zakonski predlog za ukidanje čitavog niza svojih carina na američku industrijsku robu i omogućiti "preferencijalni pristup tržištu" za deo američkih ribljih i poljoprivrednih proizvoda.

Olakšice za automobile

U saopštenju se precizira koordinisana akcija s obe strane Atlantika: SAD će pravno ugraditi smanjene carine na automobile čim EU "formalno podnese neophodan zakonski predlog" za sprovođenje sopstvenih obećanih smanjenja. Niža carina od 15 odsto na uvoz evropskih automobila – sa sadašnjih 27,5 odsto – stupila bi na snagu početkom meseca u kojem se predlog zakona bude našao pred institucijama.

To bi moglo da se desi za samo nekoliko nedelja, izjavio je visoki zvaničnik Trumpove administracije, koji je novinarima izložio inicijativu. Ovu promenu s nestrpljenjem iščekuju pojedine članice EU, posebno Nemačka, koja je 2024. u SAD izvezla automobile i auto-delove u vrednosti od 34,9 milijardi dolara.

Niže carine za avione i generičke lekove

Mehanizam zakonskog "okidača" osmišljen je da osigura da EU ispuni obećana smanjenja carina – i da obezbedi da blok od 27 članica ima dovoljno političkog pritiska da dobije mandat za sprovođenje promena, rekao je zvaničnik administracije.

SAD su se obavezale da će primeniti niže MFN (most-favored nation) carine na čitav niz evropskih proizvoda – uključujući avione i delove za avione, generičke lekove i njihove komponente, kao i određene prirodne resurse poput plute.

Mogući su i dodatni izuzeci, navodi se u saopštenju, ali zasad EU nije uspela da obezbedi isti tretman za vina, žestoka pića i medicinske uređaje. SAD su obnovile i obavezu da plafoniraju buduće sektorske carine na evropske farmaceutske proizvode, poluprovodnike i građu na 15 odsto.

Kvotni režim za metale

Takođe se otvara mogućnost nižih carina na deo čelika, aluminijuma i prerađenih proizvoda, u okviru kvota. To predstavlja zaokret u odnosu na planove Bele kuće iz jula, kada je administracija insistirala da carine na metale ostanu 50 odsto, kao način da se smanji trgovinski deficit sa EU i poveća prihod američkog budžeta.

Po pitanju čelika i aluminijuma, EU i SAD sada navode da "nameravaju da razmotre mogućnost saradnje u zaštiti svojih domaćih tržišta od viškova kapaciteta, uz istovremeno obezbeđivanje sigurnih lanaca snabdevanja između sebe", navodi se u zajedničkom saopštenju.

Bloomberg

 

Prema dogovorenim uslovima, EU se suočava sa carinom od 15 odsto na većinu svojih izvoza. SAD su u izvršnoj uredbi prošlog meseca precizirale da će ta stopa za EU funkcionisati kao granična, dok je za ostale izvoznike univerzalna taksa dodatak na postojeće MFN dažbine. Roba na koju se primenjuju MFN carine veće od 15 odsto i dalje će biti podložna tim stopama, ali se sektorske dažbine ne sabiraju jedna na drugu niti na univerzalnu taksu, rekli su upućeni izvori.

Dokument i dalje ostavlja otvorenim ključna pitanja, poput toga kako EU planira da ispuni obećanje da će uložiti 600 milijardi dolara u SAD ili kupiti oko 750 milijardi dolara američkih energetskih resursa – uključujući LNG, naftu i nuklearne proizvode – do 2028. godine.

Privatne investicije evropskih kompanija očekivale bi se u strateškim sektorima u SAD, uključujući farmaciju, poluprovodnike i naprednu proizvodnju, rekao je visoki zvaničnik administracije.

Istovremeno, EU planira značajno da poveća nabavku američke vojne i odbrambene opreme, a predviđa i kupovinu najmanje 40 milijardi dolara vrednih američkih čipova za veštačku inteligenciju.

Prema zajedničkom saopštenju, EU se obavezala da obezbedi preferencijalni pristup tržištu za niz ribljih i nespornih poljoprivrednih proizvoda iz SAD, uključujući orašaste plodove, određene mlečne proizvode, sveže i prerađeno voće i povrće, prerađenu hranu, semena za setvu, sojino ulje, svinjsko i bizonsko meso.

Digitalna trgovina

U poslednjim nedeljama, rasprave o regulativi EU za digitalne usluge i potencijalnim olakšicama za određenu robu – uključujući vino i žestoka pića – otežavale su pregovore. EU nije obezbedila niže carine na alkohol u zajedničkom saopštenju.

SAD i EU su se obavezale da reše deo onoga što je u saopštenju nazvano "neopravdanim barijerama u digitalnoj trgovini", pri čemu je Unija potvrdila da neće uvoditi niti održavati naknade za korišćenje mreže.

Dokument sa pitanjima i odgovorima, koji je u četvrtak objavio Brisel, navodi da nije dat nikakav ustupak po pitanju regulative digitalnih usluga. "Zajedničko saopštenje ne uključuje nikakvu obavezu u vezi sa EU digitalnim regulativama", stoji u tekstu.

EU se obavezala da će raditi na pružanju većih "fleksibilnosti" u vezi sa taksom na uvoz robe s visokim ugljeničnim otiskom, koja treba da stupi na snagu sledeće godine, kao i da će nastojati da obezbedi da obaveze iz oblasti održivog poslovanja i izveštavanja ne predstavljaju "nepotrebno ograničenje transatlantske trgovine".

Moguće izmene uključivale bi olakšice u pogledu usklađenosti za mala i srednja preduzeća, navodi se u saopštenju.