Zvaničnici Evropske unije (EU) zabrinuti su da bi američki pokušaj proširenja liste EU proizvoda koji podležu višim carinama na čelik i aluminijum mogao biti u suprotnosti sa suštinom trgovinskog sporazuma koji su potpisali ovog leta.
Šef trgovine EU Maros Šefčovič, kao i ministri trgovine iz 27 država članica bloka, otvoriće ovo pitanje pred američkim sekretarom za trgovinu Howardom Lutnickom kada se sastanu u Briselu 24. novembra, prema obaveštenim izvorima. Ambasadori EU su se pripremali za tu intervenciju prošle nedelje.
Trgovinskim sporazumom, koji su u avgustu postigli predsednica Evropske komisije (EK) Ursula von der Leyen i predsednik SAD Donald Trump, trebalo je da budu ukinute mnoge carine EU na američku robu, dok je postavljena gornja granica carine od 15 odsto na većinu evropskih proizvoda koji ulaze u SAD. EU se i dalje suočava sa carinom od 50 odsto na izvoz čelika i aluminijuma, kao i na mnoge druge derivatne proizvode koji sadrže te metale. Vašington nekoliko puta godišnje revidira listu derivatnih proizvoda na koje se primenjuje viša stopa carine.
EU je posebno zabrinuta da će obim robe na koju se primenjuje carina od 50 odsto (trenutno više od 400 artikala), kao i potencijalne nove, više takse različitim industrijama - oslabiti trgovinski sporazum EU-SAD i ugovorenu gornju granicu carine od 15 odsto, rekli su anonimni izvori.
Portparol komisije nije odmah odgovorio na imejl sa zahtevom za komentar.
Bloomberg
Stopa carine od 15 odsto takođe se primenjuje na automobile, a EU želi da osigura da će ista maksimalna granica carine u budućnosti važiti i za druge industrije koje bi SAD mogle oporezivati posebnim sektorskim taksama. Kao deo sporazuma, mali broj EU proizvoda ima niže stope, dok je blok predstavio zakonodavstvo za ukidanje carina na američku industrijsku robu i određeni "neesencijalni" poljoprivredni izvoz.
Primena tog zakonodavstva još čeka odobrenje u Evropskom parlamentu, gde su poslanici posebno istakli uključivanje proizvoda koji podležu carini od 50 odsto na metale kao glavni izvor zabrinutosti.
EU smatra da suština sporazuma znači da stopa od 15 odsto treba da pokrije industrije van automobilske i farmaceutske industrije, industrije čipova i drvne industrije, koje su eksplicitno navedene u sporazumu, prema izvorima.
Komisija, koja rukovodi trgovinskim pitanjima u bloku, takođe želi sistem kvota koji bi omogućio da određena količina izvoza metala dobije niže carine i da se radi sa SAD i drugim partnerima na mehanizmu za bolje regulisanje trgovine kako bi se izbegao talas jeftinog uvoza na njihove tržišta.
Šefčovič će se takođe sastati sa američkim predstavnikom za trgovinu Jamiesonom Greerom 23. novembra, prema rečima jednog izvora, pred njegov razgovor sa Lutnickom narednog dana.
Vašington zahteva pravno obavezujući sporazum sličan onima koje je sklopio sa drugim partnerima, rekli su izvori. SAD su Briselu ranije ove godine poslale predloge za reviziju regulativa EU za koje smatraju da štete američkim firmama. Američki zvaničnici su takođe direktno lobirali kod nekih država članica, dodali su izvori.
EU ne želi da se obaveže na pravno obavezujući sporazum, jer bi to zakomplikovalo procedure odobrenja, zahtevajući veće angažovanje država članica i parlamenta, prema izvorima. EU je prošle nedelje podelila nacrt akcijskog plana sa SAD kako bi pokazala svoju kontinuiranu posvećenost trgovinskom sporazumu, rekli su izvori.
Plan obuhvata pet oblasti:
-
Carine i pristup tržištu, uključujući smanjenje taksi na više proizvoda;
-
Pitanja ekonomske bezbednosti, poput provere investicija, kontrola izvoza i snabdevanja kritičnim sirovinama;
-
Regulatorna saradnja u pitanjima standarda, digitalne trgovine, tehničkih barijera i drugih trgovinskih sporova;
-
Praćenje strateških kupovina i investicija koje se EU obavezala da izvrši u tečnom prirodnom gasu i čipovima;
-
Saradnja u oblasti čelika i aluminijuma, gde blok želi da radi sa SAD na rešavanju globalnog viška kapaciteta.
.webp){kind=icon}
